Ruski jezik u Srbiji

Ruski jezik pripada grupi slovenskih jezika. Zvaničan je jezik Rusije, Belorusije,
Kazahstana i Kirgizije, a koristi se i u većini zemalja bivšeg SSSR-a.  Piše se ruskim pismom,
u čijoj je osnovi ćirilica.

Shodno podacima Kembridžove enciklopedije jezika, ruski kao prvi ili drugi strani jezik
govori preko 455 miliona ljudi. Podaci časopisa „Language Monthly“ (№ 3 za1997), ukazuju
na to da oko 285 miliona ljudi u svetu govori ruski jezik, što ga čini četvrtim jezikom po
rasprostranjenosti. Od njih, oko 160 miliona ga zove maternjim - što ga u tom pogledu čini
sedmim u svetu. Jedan je od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija. Godine 1999. ruski
jezik je proglašen za četvrti najuticajniji jezik na svetu.

U intervjuu za Blic, predsednik Slavističkog društva Srbije Bogoljub Stanković je naveo

kako je u našoj zemlji, ruski kao obavezan strani jezik, u osnovne i srednje škole, uveden
1946. godine, ali je nakon tri godine ukinut iz političkih i ideoloških razloga. Svega par
godina kasnije vraćen je u nastavu, ali mu je popularnost naglo opala tako da se sredinom
pedesetih godina nalazio u dosta nezavidnoj poziciji. Zahvaljujući usponu Sovjetskog Saveza,
razvoju astronautike i drugih oblasti nauke i tehnologije, početkom sedamdesetih godina ruski
jezik je ponovo postao veoma popularan ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Tada je prijemni
za učenje ruskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu polagalo po 300 studenata
godišnje. Sedamdesetih i osamdesetih godina u Srbiji je bilo i do 2.000 aktivnih nastavnika
ruskog jezika. Stanković smatra da je nekadašnji ,,progon" ruskog jezika bio posledica jedne
veštačke fame i predubeđenja, ali da je taj period zaustavljen. Mišljenja je da su sami rusisti
bili odgovorni što je do toga uopšte došlo, jer nisu bili dovoljno aktivni u odbrani ruskog
jezika.

Današnja situacija je znatno bolja imajući u vidu da je Rusija jedna od vodećih svetskih
sila, njenu političku i ekonomsku moć, kao i njeno jačanje saradnje sa Srbijom. Zahvaljujući
velikim ulaganjima ruskih preduzeća u mnoge industrijske grane u našoj zemlji, raste i
potreba za ljudima koji govore ruski jezik, što doprinosi sve većem učenju i korišćenju ovog
jezika, koji je u poslednjih petnaestak godina bio pomalo zapostavljen u domaćem
obrazovnom sistemu.
 U školama širom Srbije ruski jezik je veoma prisutan. Učenici srednjih škola ga uče
ukoliko su ga imali kao nastavni predmet u osnovnoj školi. Značajno je spomenuti i sve veće
interesovanje studenata za ruski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. U centrima za
učenje stranih jezika najveća potražnja je, pored engleskog, za italijanskim, nemačkim,
francuskim i španskim jezikom, ali i za ruskim u poslednje vreme.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu od strane Fonda iz Moskve ,,Ruski svet’’ osnovan

je ,,Ruski centar’’. U intervjuu za Svedok, profesor ruske književnosti i kulture Kornelija Ičin,
navodi kako poslednjih godina interesovanje za ruski jezik raste i kako je to rezultat
pojavljivanja ruskih investitora na ovom području, vraćanja ruske kulture i tradicije na srpske
prostore, kao i niza novonastalih naučnih radova u koje su u Srbiji uključeni Rusi.
Mr Vukosava Đapa - Ivetić, zamenik upravnika odseka za ruski jezik i lektor, takođe je za
Svedok izjavila da je interesovanje za studije ruskog jezika znatno povećano i smatra da je
problem uglavnom u srednjim školama, gde se ruski jezik (kao prvi strani jezik) sve manje
uči, dok je s druge strane zastupljena ekspanzija drugih stranih jezika, kao što su: engleski,
italijanski, španski i francuski.

U Ruskom centru za nauku i kulturu ,,Ruski Dom" u Beogradu postoje grupe za učenje
ruskog jezika i tu je zastupljeno previše interesenata. ,,Devedesetih godina su ovu školu
pohađala samo deca službenika, diplomata i ambasadora bivših socijalističkih država. Danas
od ukupnog broja naših đaka, 50 odsto su srpska deca. Imamo i vrtić u okviru škole, gde je od
četrdeset upisanih mališana, čak trideset iz Srbije. Interesovanje za ruski jezik i rusku kulturu
raste i zbog političke i ekonomske situacije u Srbiji’’, izjavila je Marija Ivkova, službenik i
prevodilac Ruske škole u Beogradu, za Svedok.

Vrlo bitno je spomenuti da je u našem glavnom gradu 1970. godine osnovana i ruska
škola pod nazivom ,,Srednja škola pri ambasadi Sovjetskog Saveza". To je jedina ruska
srednja škola na Balkanu u kojoj se pohađa 11 razreda - devet obaveznih, dok deseti i
jedanaesti predstavljaju srednju školu. ,,Nastava se održava po ruskom programu, na ruskom
jeziku i neophodno je da deca koja žele da je pohađaju, govore ruski jezik’’, izjavio je za Glas
javnosti direktor škole Aleksandar Portnih. Nastavnički kadar je kvalitetan, budući da su
nastavnici Rusi, koje šalje Rusko ministarstvo inostranih poslova. Pet radnih dana učenici
provode u školi, dok se u popodnevnim časovima održavaju brojne sekcije. Škola proslavlja
sve praznike, ali onaj koji je posebno značajan jeste stari ruski nacionalni praznik Maslenica.
Tog dana, 15. februara deca peku palačinke i uz igru i muziku ispraćaju zimu i raduju se
novom proleću. Poslednjih nekoliko godina u školi se održava i lokalna olimpijada ,,LIK
Rusije" (skraćenica za literaturu, umetnost i kulturu), gde učestvuju učenici iz srpskih škola
koji uče ruski jezik. Kroz ovu školu je prošlo preko 800 učenika. Oni koji završe školovanje
sa svim peticama, dobijaju zlatnu medalju, dok onima koji imaju po jednu četvorku pripada
tzv. srebrni uspeh. Škola poseduje vrtić, kabinete za hemiju, fiziku i biologiju, salu za fizičko,
sportske terene, bazen, zubnu ambulantu i povrh svega ostvaruje dobru saradnju sa osnovnim
i srednjim školama u celoj Srbiji. Budući da je ovo jedina ruska škola na Balkanu, vrlo često
na konsultacije dolaze deca iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih okolnih zemalja.

Prema podacima Ministarstva prosvete, čak 64.000 učenika u Srbiji uči ruski jezik, bilo
kao prvi ili kao drugi strani jezik, od čega je 45.000 u osnovnim, a oko 19.000 u srednjim
školama.

Pomoćnica ministra prosvete za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Vesna Fila za

Danas je izjavila da se u školama povećava interesovanje učenika za taj jezik i pritom ističe
da od ukupne učeničke populacije u našoj zemlji, ruski uči oko 8,7 odsto đaka, što je sličan
procenat kao i kada je reč o učenju nemačkog. Ovi jezici su, prema interesovanju učenika, iza
engleskog, koji je i dalje najpopularniji.Vesna Fila navodi i to da su u jednom periodu nakon
2000. godine nastavnici ruskog jezika ostajali bez časova, dok takvih problema danas nema.
Šta više zapošljavaju se novi kadrovi. Danas u osnovnim i srednjim školama predaje oko
1.600 nastavnika ruskog jezika.

Živimo u vremenu kada znanje stranih jezika predstavlja jedan od

preduslova za opstanak u savremenom društvu. Kao zemlja, kao
jedna od najznačajnijih političkih veličina 20. veka, Rusija
poseduje ogroman potencijal, pravu, duboku, pitoreksnu i bogatu
kulturu, kao i jedan od najmelodičnijih jezika na svetu. U prilog
tome govori i činjenica da je više od četvrtine celokupne svetske
naučne literature objavljeno na ruskom jeziku. Ukoliko biste želeli
da se upoznate sa Rusijom i njenom bogatom kulturnom tradicijom
(Čajkovski, Stravinski, Tolstoj, Dostojevski, Čehov, Puškin,
Jesenjin, Korsakov, Gogolj, Rahmanjinov, Pasternak, Turgenjev...), prelepim ruskim
bajkama, filmovima i muzikom bilo bi poželjno da naučite ovaj izuzetan jezik.

http://www.youtube.com/watch?
v=sw3YDSeFEfI&p=389CC3C58278D021&playnext=1&index=59
Dragana Bošnjak