Александар М.

Новаковић* Прегледни научни рад

УДК
Универзитет у Нишу DOI 10.7251/PNS
Филозофски факултет COBISS.RS-ID
Департман за србистику

МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ КАО

СТРАНОГ ЈЕЗИКА НА ПОЧЕТКУ XXI ВЕКА
У раду се сагледава статус методике наставе српског као страног језика на
почетку XXI века. Као научна дисциплина методика наставе српског као стра-
ног језика се успоставља средином XX века, при чему се у њеном развоју уоча-
вају две етапе – прва, коју је обележио несистематичан приступ према коме су
предавачи развијали сопствене методе рада и учили на грешкама и, друга, да-
леко организованија, чији је почетак обележило оснивање Центра за српски
као страни језик при Филолошком факултету Универзитета у Београду и која је
свој пуни замах добила отварањем идентичних центара при осталим катедра-
ма за изучавање српског језика (и књижевности). Са посебном пажњом настав-
ници, истраживачи и научници приступају изучавању теоријско-методоло-
шких и практичних питања у оквиру ове научне дисциплине. Зато се у овом
раду даје покушај теоријског одређења Методике наставе српског као страног
језика, преглед главних запажања у вези са квалитетом уџбеника и пропратних
приручника, као и до сада одржаних научних конференција и скупова, које
треба схватити као контролне тачке на путу развоја ове научне дисциплине.
Кључне речи: Методика наставе српског као страног језика, историјат,
уџбеници, приручници, лекторати

УВОД. Методика наставе српског као страног језика успоставља се

1. средином прошлог века1 са појавом првих школа у којима се наш

језик почео изучавати (паралелно са другим страним језицима) –
Коларчев народни универзитет, Институт за стране језике итд. Нажа-
лост, у српским лингвистичким круговима није био препознат значај
ове научне дисциплине, а врло често није ни прављена разлика између
методике наставе српског као страног и методике наставе српског као
матерњег језика. Приступ развоју ове дисциплине више деценија био је
несистематичан и стихијски. „Предавачи који су се бавили наставом

* aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs
1
Ђорђе Оташевић запажа да је изучавање српског као страног језика до друге
половине XX века било скромно по обиму управо зато што наш језик никада није
био један од „светских језика” (2014: 21)

Прилози | 85
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

српског као страног језика развијали су, свако за себе, свој метод рада,
учили се на грешкама и ‘тајно’ се ослањали на уџбенике страних језика
црпећи идеје, моделе и приступе језичкој материји” (КРАЈИШНИК 2016: 9).
Као прекретницу у развоју ове дисциплине могли бисмо означити 1986.
годину, када се на Филолошком факултету Универзитета у Београду
оснива Центар за српски као страни језик, намењен обуци страних сту-
дената који желе да студирају на Београдском универзитету. Оснивању
центра претходила су два састанка на тему: Настава српског као страног
језика, организована 1984, односно 1986. године. Почетак рада овога
центра уједно је означио и појаву организованијег приступа научном
утемељењу ове важне лингвистичке дисциплине.
Водећи се примером београдског Филолошког факултета, и остале
катедре за српски језик у земљи покрећу, у оквирима свог деловања, цен-
тре за изучавање српског као страног језика. Тако се на Филозофском
факултету у Новом Саду отвара Центар за српски језик као страни 2001.
године, чији су курсеви намењени студентима славистике страних уни-
верзитета, страним студентима у оквиру неког од међународних програ-
ма и пројеката, страним држављанима који желе да студирају у Новом
Саду, односно свим страним држављанима који желе да науче српски
стандардни језик. Оснивању центра је претходила организација Међуна-
родне летње школе српског језика, културе и историје, која се, почев од
1996, сваке године реализује у Новом Саду (СУБОТИЋ, БЈЕЛАКОВИЋ 2007:
174). Затим је и на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одлу-
ком декана проф. др Горана Максимовића 12. фебруара 2013. године
основан Центар за српски као страни и нематерњи језик, док је на Фило-
лошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу основан Цен-
тар за српски као страни језик током академске 2015/2016. године. На
Филолошком факултету у Бањој Луци се српски као страни изучава под
окриљем Центра за стране језике. Повећано интересовање за овом науч-
ном дисциплином утицало је да се на факултетима у Београду, Новом
Саду и Крагујевцу акредитују специјализовани мастер програми за обуку
научног и наставног подмлатка, односно појединачни предмети у окви-
рима студија језика и књижевности на Филозофском факултету у Нишу.
Паралелно са развојем наставе српског као страног језика на уни-
верзитетима и факултетима на територији Републике Србије, делује
већи број лектората у иностранству, чији је основни задатак ширење
српскога језика, културе и историје. „Стратешки развој српског (српско-
хрватског) језика као страног почиње средином 50-их година прошлог

86 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

вијека када Република Србија, као дио савезне државе, закључује прве
споразуме о упућивању предавача на иностране универзитете и о при-
хватању страних предавача за стране језике на универзитетима у Срби-
ји” (КРАЈИШНИК 2014: 218). Почетком новог миленијума српски језик се
изучавао у многим земљама света – од Канаде и Сједињених Америчких
Држава, преко Европе до Кине, Јужне Кореје и Јапана. Но, друштвено-
-политичка превирања на простору бивше Југославије утицала су да се
лекторати при универзитетима преименују, тако да на некима данас по-
стоје они који су посвећени српском, хрватском или БХС језику, при
чему се запажа да је српски присутан на значајно мањем броју универ-
зитета, јер је, како тврди Ђорђе Оташевић, српски језик у наведеној си-
туацији „лоше прошао” (2014: 22). Такође, лекторати се сусрећу са вели-
ким бројем проблема и недаћа политичке и економске природе, али и са
недостатком наставних материјала, уџбеника и институционализоване
подршке (БАЊАНИН 2007; ПАНТИЋ 2013; ОТАШЕВИЋ 2014). Међутим, све по-
бројано никако не утиче на опадање ентузијазма и жеље појединаца за
развитком методике наставе српског као страног језика. Осим при уни-
верзитетима и факултетима, српски као страни језик се од 1995. године
изучава у центру „Азбукум” (са седиштем у Новом Саду), чији предава-
чи постижу изванредне резултате на пољу наставе, као и на пољу истра-
живачког и научног рада.
Захваљујући све већем броју наставника који су у раду при центри-
ма своју пажњу усмерили ка развоју методике наставе српског као стра-
ног језика, појавио се одређени број монографија, зборника, приручни-
ка и научних радова. Весна Крајишник (1992) прати развој југословен-
ске мисли о српскохрватском језику као страном од 1960. до 1990. годи-
не, док Милка Николић (2020) објављује библиографију научних радова
који се баве питањима из ове области, а која сведочи у прилог повећа-
ном интересовању наставника, истраживача и научника с почетком
2000-их за ову врло изазовну научну дисциплину. У својим радовима
истраживачи и србисти се баве граматичким и лингвокултуролошким,
методичким и дидактичким питањима наставе српског као страног јези-
ка, као и анализом грешака странаца на почетном, средњем и напред-
ном нивоу учења српског језика.
Међутим, прегледом релевантне литературе може се запазити да је
веома мали број радова у којима се аутори баве појмом, предметом, за-
дацима и основним карактеристикама методике наставе српског као
страног језика. Они који тек почињу да се баве овом облашћу морају

Прилози | 87
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

дуго и стрпљиво да долазе до основних информација. Зато ћемо у овом

раду настојати да: 1) теоријски одредимо ову научну дисциплину, одно-
сно да 2) направимо преглед најважнијих запажања наставника, истра-
живача и научника у вези са практичним питањима са којима се поме-
нути истраживачи свакодневно сусрећу – актуелним уџбеницима, науч-
ним скуповима и пратећим публикацијама. Рад је подељен на пет дело-
ва. Након уводних разматрања дата је дефиниција методике наставе
српског као страног језика. У трећем поглављу направљен је попис акту-
елних штампаних и електронских интерактивних уџбеника, док се у че-
твртом читалац упознаје са краћим историјатом престижног научног
скупа посвећеном изучавању наставе српског као страног језика. У по-
следњем поглављу изведени су најважнији закључци.

2. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ, ЗАДАЦИ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ

СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА.
Методика наставе српског као страног језика
представља научну дисциплину у оквиру примењене лингвистике која
се бави проучавањем теоријских и практичних питања организације и
извођења наставе српског као страног језика. Реч је о теоријској, прак-
тичној, трагалачкој и интердисциплинарној научној области којој је циљ
да ову врсту наставе непрестано унапређује, проверавајући постојеће и
изналазећи нове приступе у подучавању. Своје упориште ова врста на-
ставе има у теоријским постулатима научника, истраживача и настав-
ника-практичара, који пажљиво прате и евалуирају активности на са-
мим часовима српског као страног језика, покушавајући да провере де-
лотворност предложених теоријских решења, наставних средстава, ме-
тода и поступака у конкретним наставним ситуацијама. Захваљујући
својим трагалачким особинама, методика наставе српског као страног
језика настоји да наставу учини организованијом, ефикаснијом, једно-
ставнијом и занимљивијом, како ученицима тако и наставницима који
је изводе. Основни предмет проучавања ове методике је настава српског
као страног језика, односно усвајање српског језика од стране говорника
којима он није матерњи или језик средине. Своју пажњу усмерава ка
основним теоријско-методолошким питањима, односно наставним чи-
ниоцима: ученику, градиву, наставним средствима, наставнику и на-
ставним методама/приступима. У зависности од начина на који се при-
ступа наведеним чиниоцима и начина на који се организују на часу срп-
ског као страног језика зависи и ниво успешности у постизању настав-
них резултата, а циљ сваког ученика јесте овладавање граматичким и

88 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

комуникативним компетенцијама, те развој језичких вештина на жеље-

ном нивоу – вештине слушања, читања, писања и говорења. Стога мето-
дика наставе српског као страног језика треба да дâ одговор на питање:
Како успешно подучавати српски као страни језик?. Не би ли успешно
одговорила на ово питање, њен задатак је да сагледава позицију ученика
и наставника, изналази, проверава и побољшава функционалност пре-
поручених метода, наставних поступака, приступа, облика рада, настав-
них средстава и материјала ради остваривања позитивних резултата у
настави српског као страног језика, а, такође, и да припрема наставни
подмладак и константно га усавршава.
Иако се једним својим делом граничи са методиком наставе српског
као матерњег језика, постоји велика разлика међу њима, а најуочљивија
је по питању ученика који су предмет проучавања. Aлександар Перић
пише да настава страног језика „без контрастирања са матерњим” по-
стоји у оним случајевима када наставник „предаје свој матерњи језик
ученицима односно студентима чији матерњи језик он не познаје” и по
правилу у национално нехомогеним групама (ПЕРИЋ 1986: 38–40). Док у
настави матерњег језика ученици врло добро користе и познају језик
који уче, у настави српског као страног ученици су странци, који врло
често не знају ништа о српском језику, што се директно одражава на све
остале чиниоце наставе, односно утиче на примену другачијих приступа
учењу и подучавању језика. Примера ради, када се говори о ученику,
важна су питања нивоа познавања српског језика2, мотивације, питање
његовог порекла и матерњег језика, јер у зависности од познавања јези-
ка, односно породице језика којој матерњи језик ученика припада, зави-
сиће и планирање наставе (КРАЈИШНИК 2016: 22), организација рада у гру-
пама и успешност у савладавању градива, односно појава типских гре-
шака (МИЛОШЕВИЋ 2016; BABIĆ 2016; ПЕРИШИЋ АРСИЋ 2016; ЂОРЂЕВИЋ 2017;
СУДИМАЦ 2019; SUDIMAC 2020). При томе, ваља поменути да не мора увек
значити да ће странци који имају одређена предзнања или чији је матер-
њи језик (по пореклу) веома близак српском језику лакше савладати
градиво. Са једне стране, ученици који имају предзнања често нису до-
вољно мотивисани на часовима страног језика, јер успевају да остваре
2
О важности питања утврђивања нивоа познавања језика и разврставајућим
тестовима у настави српског као страног језика писали су Александар Новаковић и
Никола Татар у раду објављеном 2021. године у часопису Баштина, у коме детаљно
образлажу потребу постојања онлајн теста за брзо одређивање нивоа и у коме пред-
стављају пример једног таквог (свима доступног) теста.

Прилози | 89
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

део жељене комуникације, док, са друге стране, пракса показује да слич-

ности међу језицима често доводе до појаве грешака недиференцијације
услед немогућности ученика да уочи разликовну функцију коју одређе-
на језичка јединица има у српском језику, а нема, на пример, у матер-
њем. Према томе, у зависности од тога да ли ученици припадају језички
хомогеној или хетерогеној групи, зависи и приступ наставника органи-
зацији часова. Тако, на пример, настава за ученике чији матерњи језик
припада другој језичкој породици (азијској, семитској, афричкој) или у
групи чији чланови имају различит ниво (пред)знања захтева организо-
ванији приступ проучавања свих језичких нивоа. Такође, важно питање
јесте и да ли је српски ученику други (L2), трећи (L3) или четврти (L2)
страни језик, јер би, према правилу, организацију и реализацију наставе
требало да прате одговарајући поступци прилагођени датом чињенич-
ном стању и предзнањима ученика.
Важно питање којем се такође посвећује пажња у методици наставе
српског као страног језика јесте и питање градива које се изучава. При-
мена наставних програма који се користе у изучавању српског као ма-
терњег језика у настави страног језика је апсолутно нефункционална,
зато што су програми усмерени ка ученицима који врло добро владају
основном граматиком и лексиком српскога језика, односно граматич-
ким и лексичким минимумом потребним за успостављање комуникаци-
је (КРАЈИШНИК 2007; МАРИНКОВИЋ 2007; ДРАЖИЋ 2008). Зато се у настави
српског као страног користе програми прилагођени захтевима изнетим
у Заједничком европском референтном оквиру за учење језика.3 Наиме,
овим документом се предвиђа изучавање језика на три нивоа – почет-
ном, средњем и напредном, при чему се у методици наставе српског као
страног језика пажња усмерава на класификовање садржаја који одгова-
рају неком од наведених нивоа (с тежњом да се они даље разврстају пре-
ма поднивоима: А1, А2; Б1, Б2; Ц1, Ц2), као и на важност процене знања
ученика у одређеним временским интервалима. Другим речима, нивои
представљају оквир унутар кога се разврставају и изучавају препоруче-
ни морфофонолошки, морфосинтаксички, лексички и правописни са-
држаји неопходни за употребу српског језика у обављању свакодневних
животних активности, као и културолошки садржаји који прате постоја-
ње и употребу српскога језика – свакодневни живот, услови живота, ме-

Весна Крајишник сматра да се 2004. година и почетак примене превода овог

3

документа може сматрати првом дефинисаном и системском активношћу у мето-

дици наставе српског као страног језика на територији Републике Србије (2016: 9).

90 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

ђуљудски односи, систем вредности и веровања, невербална комуника-

ција и говор тела, друштвене конвенције и ритуални живот (СТРИЖАК
2016: 314–315). У блиској вези са градивом налази се и питање настав-
них средстава. Поред питања просторија и опреме (које се поклапа са
оним у настави матерњег језика), битно место у настави српског као
страног језика припада наставним материјалима – уџбеничком компле-
ту, аудио и видео материјалу, речницима, аудио тематским речницима
(ГОЉАК 2007) и флеш-картицама, филмовима и песмама од чијег квали-
тета зависе и наставни резултати. Пракса показује да се у последњих
неколико година велика пажња усмерава ка објављивању нових настав-
них материјала и унапређивању постојећих, као и ка имплементацији
електронских интерактивних уџбеника и онлајн пратећих материјала.
У настави српског као страног језика важно место припада и настав-
нику, који, како би остварио све очекиване резултате, мора бити врстан
познавалац науке о језику и методике (стручан предавач), јер „не може
сваки говорник српскога језика да буде и одговарајући наставник” (ВЕ-
ЛИМИРАЦ 2016: 28). Он је тај који мора водити корак-по-корак ученика
кроз свет српскога језика (и културолошких садржаја), изналазећи нај-
боље, најзанимљивије и најделотворније садржаје, приступе и средства
ради њиховог савладавања. Весна Крајишник запажа да се од наставни-
ка очекује да: 1) побуди интересовање ученика, 2) омогући ученику да
повеже ситуације, 3) импровизује у ситуацијама када за тим постоји
објективна потреба, 4) обезбеди услове за адекватну примену наученог,
и 5) спроводи сталне евалуације наставног процеса (2016: 13–15). Тако-
ђе, мора добро познавати бар један страни језик, а пожељно је и више,
како би на прави начин ученицима могао да демонстрира сличности и
разлике између српског и матерњег језика, односно између српског и
неког другог језика који се користи као језик посредник. На тај начин би
даље требало да омогући ученику да разуме важне и неопходне обрасце
и процесе у српском језику. У вези са тим је и доношење одговарајућих
организационих одлука, односно избор ефикасних облика рада (инди-
видуални, групни, рад у пару), типова наставе (учионички, индивидуал-
ни/групни, онлајн настава), типова часова (интродуктивни, информа-
тивни, експликативни, демонстративни, репродуктивни, креативни, ко-
рективни, верификативни, апликативни), наставних материјала (одго-
варајућих уџбеника, радних свезака, аудио и видео материјала итд.),
поступака и приступа, чији се начини употребе у настави страног језика
врло често (потпуно) разликују у односу на начин на који се користе у

Прилози | 91
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

настави српског као матерњег језика. Такође, наставник српског као

страног језика ништа не сме подразумевати, баш из разлога што су у
средишту пажње ученици-странци који (обично на почетним нивоима
учења језика) немају способност самосталног уочавања „очигледних”
законитости у српском језику. Примера ради, проценат грешака при
образовању 3. лица множине презента ученика којима је српски матер-
њи језик изузетно је низак, док је код ученика-странаца тај проценат
изузетно висок. С обзиром на такво чињенично стање, не може се очеки-
вати да ће наставник на исти начин приступити изучавању презента и
код једних и код других ученика. Потпуно је логично и оправдано про-
наћи алтернативне начине којима ће странци лакше савладати наведену
граматичку партију (на пример, поређењем са облицима императива
који су на почетном нивоу учења језика четири пута заступљенији у уџ-
беницима од облика презента).

НАСТАВНА НАСТАВНИ
УЧЕНИК ГРАДИВО НАСТАВНИК
СРЕДСТВА ПРИСТУП
• Матерњи језик • Заједнички • Квалитет • Стручне ком- • Методи
• Предзнање европски наставних петенције рада
ученика референтни материјала: • Познавање • Облици
• Ниво познава- оквир • уџбенички страног језика рада
ња језика • План рада комплет • Организацио- • Број
• Језичке грешке • Програмски • аудио и ви- не способно- ученика у
• Број страних садржаји део матери- сти групи
језика које зна • Процена знања јали • Тип/облик
• Мотивација • Број часова • речници наставе
ученика • флеш-кар- • Типови
• Састав групе тице часова
• Активност • Просторија
• Опрема

Графички приказ 1. Основни чиниоци наставе српског као страног језика

Као и методика наставе српског као матерњег језика и методика на-

ставе српског као страног језика је интердисциплинарна наука, која је у
директној вези са науком о језику, психологијом, педагогијом, дидакти-
ком, социологијом, културологијом, историјом, ликовном и филмском
уметношћу, етиком, естетиком и информатиком. Међутим, наведене
специфичности рада са ученицима из иностранства за собом повлаче и
потребу да се методика наставе српског као страног језика константно
ослања и на (неке) друге научне дисциплине, као што су контрастивна

92 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

анализа, анализа грешака, дискурс анализа, социолингвистика и стати-

стика. Како се у настави српског као страног језика неминовно говори о
најмање два језика (српском као страном и матерњем језику ученика),
приступи контрастивне/компаративне анализе имају важну улогу на
овим часовима. Такође, анализа грешака омогућава наставницима и
ученицима да увиде слабости у приступу и учењу, те да их, сходно, ре-
зултатима статистичких анализа неутралишу, крећући се од више ка
оним мање фреквентним. Развој методике наставе српског као страног
језика у последњој деценији двадесет и првог века омогућио је да се под
њеним окриљем развију нове поддисциплине: методика наставе српског
као нематерњег језика, методика наставе српског као завичајног језика,
односно методика наставе српског као језика окружења и образовања.

3. УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. „Про-

блематика конструисања и експертизе уџбеника једно је од научно и
практично најрелевантнијих подручја методике наставе српског као
страног језика” (КОНЧАРЕВИЋ 2007: 73). Од утемељења методике наставе
српског као страног језика до дана данашњег посебна пажња се усмера-
ва ка креирању и проналажењу аутентичних наставних материјала.
Имајући у виду значај постојања квалитетног уџбеничког комплета,
Радмило Маројевић је осамдесетих година прошлога века писао о по-
треби проналажења уџбеника који би могао да одговори на растуће за-
хтеве ове врсте наставе (1986: 34–37). Наставна пракса показује да се
тренутно у настави српског као страног језика користи већи број уџбе-
ника, међу којима нема много полифункционалних уџбеника које на-
ставници могу користити на својим часовима (НОВАКОВИЋ 2020: 317).
„Јасно је да ниједан уџбеник није идеалан, да има већих или мањих не-
достатака и стога је потребно њихово стално усавршавање у пракси, где
се очекује помоћ лектора и студената” (ПАНТИЋ 2013: 304). Наставници и
сви који их у настави користе њихове недостатке отклањају паралелном
употребом две или више јединица уџбеничког комплета. Сви се могу
поделити у две велике групе: штампане уџбенике и електронске интер-
активне уџбенике. Највише пажње анализи и евалуацији уџбеника и
пропратних уџбеничких јединица посветио је Александар Новаковић у
својим научним радовима и докторској дисертацији (2018, 2019а, 2019б;
2020). Стога ће у овом поглављу бити дата само начелна запажања у вези
са местом и функцијом уџбеника и приручника у настави српског као
страног језика.

Прилози | 93
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

3.1. ШТАМПАНИ УЏБЕНИЦИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. Број

штампаних уџбеника који се користе у настави српског као страног јези-
ка далеко је већи у односу на број доступних електронских интерактив-
них уџбеника. Наставницима су на располагању уџбеници различитих
издавача и аутора, при чему је уочљив дисбаланс у погледу оних који су
намењени за учење језика на почетном, средњем и напредном нивоу –
највише је уџбеника намењених учењу језика на почетном нивоу, а нај-
мање оних за учење на напредном нивоу, што потврђују и речи Ђорђа
Оташевића:

„Мада библиографија уџбеника и приручника за српск(охрватск)

и језик као страни (не рачунајући двојезичне и вишејезичне речнике)
обухвата више од сто јединица, недостатак и уџбеника и приручника је
велики. Уџбеници су најчешће предвиђени за почетни ниво учења је-
зика, ређе за средњи. За више нивое готово да их нема. Многе специ-
фичне потребе потпуно су непокривене. Лектори на иностраним уни-
верзитетима и професори у Србији још увек састављају различите ве-
жбе, приређују зборнике новинских текстова и сл. Ипак, не може се
рећи да до сада ништа није урађено. Напротив. Има много тога – и
доброг, и одличног – али и много чега нема” (ОТАШЕВИЋ 2014: 25).

Уџбеници за учење српског језика на почетном нивоу

1) Slavna Babić. Serbo-Croatian for Foreigners, Book 1. Beograd: Kolar-
čev narodni univerzitet, 1991.
2) Исидора Бјелаковић, Јелена Војновић. Научимо српски. Нови
Сад: Универзитет у Новом Саду, 2004.
3) Mira Danilović. Step by Step Serbian. Beograd: Kornet, 2014.
4) Ирина Е. Иванова. Сербский язык для начинающих: Учебник и
разговорник. М.: Айриспресс, 2003.
5) Marina Janjić. Serbian for Beginners. Niš: Filozofski fakultet, 2016.
6) Јелица Јокановић-Михајлов, Весна Ломпар. Говоримо српски: уџ-
беник српског језика за странце. Београд: Међународни слави-
стички центар, 2001.
7) Jelena Kiš. Step into Serbian. Beograd: Službeni glasnik, 2017.
8) Thomas Magner. Introduction to the Croatian and Serbian Language.
Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press, 1998.
9) Наташа Милићевић-Добромиров, Биљана Новковић. Учимо срп-
ски 1. Нови Сад: Центар Азбукум, 2009.

94 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

10) Vladislava Ribnikar, David Norris. Teach Yourself – Serbian. Great

Britain: Hodder Headline, 2003.
11) Маша Селимовић-Момичиловић, Љубица Живанић. Српски је-
зик за странце – почетни курс. Београд: Институт за стране јези-
ке, 2012.
12) Božo Ćorić. Srpski jezik za strance. Beograd: MSC, 1998.
13) Божо Ћорић. Српски језик за странце. Београд: Чигоја штампа,
2002.
14) Павле Ћосић. Приручник за лекторе и студенте српског као
страног језика. Познањ: WN UAM, 2004.

Уџбеници за учење језика на средњем нивоу

1) Миливој Алановић, Исидора Бјелаковић, Наташа Бугарски, Ја-
смина Дражић, Марина Курешевић, Јелена Војновић. Научимо
српски 2. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, 2006.
2) Смиља Здравковић, Љубица Живанић, Бранимир Путник. Срп-
ски за странце 2: Више од речи, Београд: Институт за стране јези-
ке, 2012.
3) Наташа Милићевић-Добромиров, Љиљана Ћук, Наташа Радуло-
вић. Учимо српски 2. Нови Сад: Центар Азбукум и Љубитељи
књиге, 2006.

Уџбеници за учење језика на напредном нивоу

1) Наташа Милићевић Добромиров, Биљана Новковић Аџаип. Су-
пер српски – високи ниво. Нови Сад: Азбукум, 2016.

Простим прегледом година издања наведених уџбеника уочава се

постојање дисконтинуитета у њиховој продукцији на почетку XXI века,
што је последица различитих друштвено-економских дешавања на тери-
торији Републике Србије. Такође, аутори уџбеника су махом изворни
говорници српскога језика, док има и уџбеника чији су аутори странци
и који су објављени у Великој Британији, Сједињеним Америчким Држа-
вама и Русији (на пример, Teach Yourself − Serbian, Serbian/Croatian for
foreigners I, Introduction to the Croatian and Serbian language, Сербский
язык для начинающих: Учебник и разговорник). Најсвеобухватнију анали-
зу и евалуацију ових уџбеничких комплета спровео је Александар Нова-
ковић у својој дисертацији Полифункционалност уџбеничког комплета
за учење српског језика као страног (2020). Аутор увиђа да, на основу

Прилози | 95
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

спроведених анализа према специјално креираном обрасцу за евалуа-

цију, нема оних који би се могли назвати полифункционалним. Често су
на корак до полифункционалности – у питању су уџбеници Реч по реч и
Више од речи Института за српски језик и Супер српски Издавачке куће
„Азбукум”, док сви остали уџбеници имају већи број недостатака, како у
погледу дизајна тако и у погледу дидактичко-методичког обликовања.
Интересантно је да међу уџбеницима истих издавача нема значајнијих
разлика. Због тога се врло често радије могу класификовати и означити
као граматике српскога језика на одређеном нивоу, него ли као уџбени-
ци у настави српског као страног језика.
Како би се побољшао квалитет уџбеника у настави српског као стра-
ног језика, неопходно их је константно евалуирати у конкретним на-
ставним ситуацијама и пратити актуелне трендове међу уџбеницима у
настави страних језика, чији издавачи, с обзиром на вишедеценијско
искуство у објављивању, могу бити узори у ком смеру се треба кретати
при њиховом креирању и публиковању.
3.2. ЕЛЕКТРОНСКИ ИНТЕРАКТИВНИ УЏБЕНИЦИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ
ЈЕЗИКА. Иако још увек није у потпуности одговорила на потребу постоја-
ња квалитетног штампаног уџбеника, настава српског као страног језика
нашла се пред новим изазовом – креирањем и имплементацијом елек-
тронских интерактивних уџбеника. Електронски интерактивни уџбени-
ци представљају тековину XXI века до чије експанзије долази са разво-
јем персоналних рачунара и мобилних телефона. „Говорећи о настави
страног језика, под електронским интерактивним уџбеником подразу-
мева се компјутерска или мобилна апликација намењена учењу страног
језика, а која испуњава све критеријуме у погледу дизајна, садржаја и
дидактичко-методичког обликовања” (НОВАКОВИЋ 2020: 203). Препозна-
јући функционалност електронских интерактивних уџбеника, наставни-
ци страних језика (енглески, француски, шпански), у сарадњи са соф-
тверским инжињерима, креирали су и објавили више стотина уџбеника
који су доступни ученицима широм света. И у настави српског као стра-
ног језика се у последњих пет година појавило неколико електронских
интерактивних уџбеника, који се могу поделити у две велике групе:
електронски интерактивни уџбеници за учење помоћу мобилних теле-
фона и електронски интерактивни уџбеници за учење помоћу рачунара.
Прву групу чине три мобилне апликације Simply Learn Serbian, Learn
Serbian – 50 Languages, (Про)Говори српски!, док другу групу образују

96 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

четири уџбеника аутора Марине Јањић – Serbian for Beginners и уџбе-

нички комплет од три јединице Српски – језик мога завичаја.
Александар Новаковић запажа да се мобилне апликације Simply
Learn Serbian и Learn Serbian – 50 Languages не могу назвати електрон-
ским интерактивним уџбеницима за учење српског језика на почетном
нивоу, јер не испуњавају основне критеријуме у погледу дизајнерских
решења, квалитета садржаја и дидактичко-методичког обликовања
(2020: 293–295). Својом структуром подсећају на е-граматике и е-реч-
нике више него на уџбенике. Међу њима би се једино апликација (Про)
Говори српски! могла назвати уџбеником с обзиром на чињеницу да ис-
пуњава готово све критеријуме предочене у евалуационом обрасцу.
Исти аутор ради потребе израде докторске дисертације спроводи истра-
живање које показује да су се ученици позитивно изјаснили у погледу
функционалности наведеног електронског интерактивног уџбеника,
који омогућава учење српског језика на сва три нивоа помоћу разновр-
сних наставних материјала, метода и поступака, укључујући и подкаст
(НОВАКОВИЋ 2020).
На другој страни налазе се електронски интерактивни уџбеници за
учење српског као страног помоћу рачунара. Највише пажње овој врсти
уџбеника посветила је проф. др Марина Јањић, која је објавила чак че-
тири електронска интерактивна уџбеника – Serbian for Beginners и Срп-
ски – језик мога завичаја (Кад си срећан! О, радосне вести! Подигни глас!).
Александар Новаковић, на основу спроведеног истраживања, закључује
да „иако малобројни у настави српског као страног језика, сва четири
уџбеника представљају полифункционална наставна средства” (2020:
292). Уџбеник Serbian for Beginners представља први уџбеник у настави
српског као страног језика и намењен је почетницима ради брзог учења
основа српског језика и ради „преживљавања” странаца при првом су-
срету са животом на српском говорном подручју. Александар Новако-
вић (2020) помоћу упитника проверава ставове педесеторо студената у
вези са функционалношћу овог уџбеника. Иако ученици нису до тада
користили електронски интерактивни уџбеник, резултати истраживања
су показали да уџбеник има мотивациону улогу, да је лак за коришћење,
једноставан, занимљив за коришћење и користан за учење основа срп-
ског језика. Посебан квалитет међу уџбеницима ове групе носи уџбе-
нички комплет Српски – језик мога завичаја, који садржи чак три уџбе-
ника поетских назива − Кад си срећан! (почетни ниво), О, радосне вести!

Прилози | 97
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

(средњи ниво), Подигни глас! (напредни ниво).4 Реч о правом примеру

полифункционалних електронских интерактивних уџбеника који испу-
њавају све захтеве квалитетног уџбеника у XXI веку.
3.3. ПРИРУЧНИЦИ У НАСТАВИ СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. Важно место у
настави српског као страног језика припада и приручницима, о чему су
већ писали Ђорђе Оташевић у свом раду Приручници за наставу српског
језика као страног5 (2014: 21–33), односно Кристина Ђорђевић у свом
раду Уџбеници и приручници српског језика као страног (2018: 24–27).
Приручник је, према Закону о уџбеницима, означен „као основна једини-
ца уџбеничког комплета, која стоји раме уз раме са уџбеником и заједно
се са њим користи” ради изградње и стицања знања (ЈАЊИЋ, НОВАКОВИЋ
2020: 273). У настави српског као страног језика приручници се, у ком-
бинацији са уџбеником и радном свеском, користе ради једноставније
организације и извођења наставе, а пракса показује да је до сада публи-
ковано неколико врло интересантних и корисних приручника, „али
много тога још увек недостаје” (ОТАШЕВИЋ 2014: 21).
Први међу приручницима је Српски за странце – тестови, вежбања,
игре (2004), чији је аутор Павле Ћосић. Намењен је „лекторима и студен-
тима српског језика” (ЂОРЂЕВИЋ 2018: 24). Садржи велики број питања,
радних налога, задатака и дидактичких игара ради увежбавања садржаја
на различитим нивоима знања. Овом приручнику придружују се и Те-
стови за полагање српског као страног (2009), који је објављен у коаутор-
ству Весне Крајишник и Небојше Маринковића. У њему је похрањена
збирка тестова за свих шест нивоа познавања српскога језика – од А1 до
Ц2. Весна Крајишник је ауторка још две публикације – приручника На-
учимо падеже (1998), односно књиге Лексички приступ српском као
страном језику (2016). Наведеним приручницима се придружују и при-
ручници Биљане Бабић и Јасмине Дражић. Наиме, Биљана Бабић је, у
оквиру Центра за српски језик као страни Филозофског факултета у Но-
вом Саду, објавила Речник глагола (2011), који прати уџбенике Научимо
српски 1 и 2, док је Јасмина Дражић објавила монографију Минималне
лексичке и граматичке структуре у српском као страном језику (2008).
Јелица Јокановић-Михајлов објављује приручник Лекторске вежбе: при-
ручник за српски језик као страни (2010).

На његовој изради је поред ауторке учествовао тим састављен од професио-

4

налног дизајнера и тим инжињера компаније ИТЦ из Ниша.

5
За више информација о доступним приручницима в. ОТАШЕВИЋ 2014.

98 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

Поред приручника, врло често је како наставницима тако и учени-

цима потребна граматика српскога језика за странце ради бољег разуме-
вања система српског језика и уџбеничких материјала. Раније су обја-
вљене две веома коришћене и веома озбиљно урађене граматике истога
назива у настави – Граматика српског језика за странце (2005) Ивана
Клајна, односно Граматика српског језика за странце (2009) Павице
Мразовић. Центар за српски језик и културу „Азбукум” је објавио Гра-
матику српског језика за странце са вежбањима и решењима (2010).
Поредећи наставу српског као страног и енглеског језика као стра-
ног, Александар Новаковић (2020) запажа да првој недостају приручни-
ци за наставнике, који би свакако били корисна наставна средства, по-
себно оним наставницима који тек почињу да се занимају за ову врсту
наставе. Наравно, сваки нови приручник, у коме се аутори баве суштин-
ским питањима организације и реализације наставе српског као страног
језика, представља драгоцени извор сазнања и материјала за унапређе-
ње ове научне дисциплине. Међутим, врло често издавачи сматрају да је
„објављивање специфичних приручника, које би користио само један
део заинтересованих […] неисплатив” (ОТАШЕВИЋ 2014: 25).

4. НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ И ЗБОРНИЦИ РАДОВА. Важно место у научном

утемељењу методике наставе српског као страног језика имају научне
конференције и зборници радова. Први састанак тога типа организовао
је 5. јануара 1984. године Институт за стране језике у Београду на тему
„Српскохрватски језик као страни” (МАРОЈЕВИЋ 1986: 75). Укупно шесна-
ест саопштења са тог скупа штампано је у посебном зборнику под нази-
вом Округли сто: Српскохрватски језик као страни (1984), чији је уред-
ник Петар Вучковић. Након овог плодотворног почетка, иста институ-
ција је, у сарадњи са Заводом за унапређивање васпитања и образовања
града Београда, организовала саветовање на тему „Настава српскохр-
ватског/хрватскосрпског језика као страног” 24. и 25. октобра 1986. го-
дине, са кога је објављено тридесет и пет реферата у зборнику Настава
српскохрватског језика као страног (1986). У рефератима се укрштају и
допуњују различити приступи: лингвистички у ужем смислу, социолин-
гвистички, психолингвистички, културолошки и методички, при чему
се запажа да се први пут постављају и објашњавају одређена теоријска и
методолошка питања наставе српског као страног језика.
Међутим, доступни записи показују да у периоду од двадесетак го-
дина – од краја девете деценије XX века до почетка XXI века – није било

Прилози | 99
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

других скупова ове врсте. Први који је организовао такву конференцију

након вишегодишње паузе и објавио зборник радова јесте Филолошки
факултет Универзитета у Београду. Током више од једне деценије на
овом факултету су реализована четири међународна научна скупа по-
свећена питањима методике наставе српског као страног језика – Срп-
ски језик као страни у теорији и пракси I, Српски језик као страни у те-
орији и пракси II, Српски језик као страни у теорији и пракси III, Српски
језик као страни у теорији и пракси IV. На основу пристиглих радова,
након скупова публикована су укупно четири зборника (са идентичним
називом), и то: 2007, 2011, 2016. и 2020. године. Реч је о заиста вредним
публикацијама које доприносе сагледавању важних питања и проблема
методике наставе српског као страног језика6, као и њеног будућег ра-
звоја, а чији су главни уредници проф. др Милорад Дешић (I), односно
проф. др Весна Крајишник (II, III, IV). „Радови које ови зборници доно-
се баве се методиком наставе, граматичким и лингвокултуролошким
аспектима наставе српског језика као страног, применом нових техно-
логија у настави, анализом грешака, контрастивним приступом при
проучавању језика, а посебан тематски део посвећен је положају и изу-
чавању српског језика у иностранству” (ЂОРЂЕВИЋ 2018: 24–25).
Први научни скуп је одржан 20. и 21. октобра 2006. године – тачно
двадесет година од оснивања Центра за српски као страни језик на Фи-
лолошком факултету у Београду. „Двадесетогодишњи период у раду јед-
ног наставног центра није сувише дуг период, али довољан је да се о
њему нешто проговори” (ДЕШИЋ 2007: 7). Како је реч о првом научном
скупу ове врсте у Републици Србији, број учесника, а касније и аутора
радова у Зборнику (2007), мањи је у односу на касније научне скупове и
објављене зборнике радова. Међутим, већ на првој конференцији пред-
стављени су квалитетни резултати истраживања и практичног рада у на-
стави српског као страног језика.
Други научни скуп међународног карактера одржан је од 22. до 24.
октобра 2010. године. На скупу је било четрдесет и шесторо учесника –
тридесет и један учесник из Републике Србије и петнаест учесника из
иностранства. Баш као што је био случај и на првој конференцији, најве-
ћи број учесника „бавио се методичким, уже граматичким и лингвокул-
туролошким аспектима наставе српског као страног језика, новим тех-

6
Наведене публикације „представљају својеврсне методичке приручнике за
све који се баве овом врстом наставе” (КРАЈИШНИК 2016: 10).

100 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

нологијама у наставном процесу, анализом грешака и контрастивним

приступом проучавању језика” (КРАЈИШНИК 2011: 5). Као најважније про-
блеме у вези са организацијом и реализацијом ове врсте наставе учесни-
ци су истакли: 1) потребу успостављања тешње сарадње са надлежним
министарствима ради стварања јединствене базе података о настави
српског језика у иностранству; 2) потребу обуке лекторског кадра у
оквиру мастер студија или друге врсте обуке; 3) потребу организовања
чешћих скупова на којима ће се разматрати питања наставе српског као
страног језика.
Трећи научни скуп одржан је 24. и 25. октобра 2014. године. На
овом скупу је поново учествовало четрдесет и петоро професора срп-
скога језика, од чега је дванаест учесника било из иностранства. У збор-
нику са овог научног скупа одштампана су тридесет и три рада у којима
су се аутори бавили важним питањима из области методике наставе
српског као страног језика – местом и улогом наставника српског као
страног језика, важним граматичким питањима (партикулама, модал-
ним глаголима, компарацијом придевима итд.), језичким играма и мо-
делима, улогом филма, песме и превођења, те анализом и типологијом
граматичких грешака, питањима културолошких садржаја у настави
српског као страног језика и радом појединих лектората српскога јези-
ка у свету.
Четврти научни скуп одржан је од 26. до 28. октобра 2018. године,
при чему је учествовао укупно седамдесет и један излагач, од којих чак
двадесет и четворо из иностранства. Поред питања методике наставе
српског као страног, на скупу се дискутовало и о питањима српског као
нематерњег језика и српског као језика окружења, при чему су први пут
обједињена сва три аспекта учења српског језика, „са жељом да се укаже
на њихову функционалну и дидактичку блискост, али и на специфично-
сти сваког од њих” (КРАЈИШНИК 2020: 5). У Зборнику, који је штампан
2020. године, нашла су се четрдесет и четири рада у којима су се аутори
бавили питањима типова задатака, улогом контекста у настави, питањи-
ма језика посредника, најфреквентнијим унутарјезичким грешкама,
местом Заједничког европског референтног оквира, употребом корпуса,
уџбеницима и приручницима, улогом лектора и онлајн наставом срп-
ског као страног језика. Један од важних чланака у овом Зборнику јесте
и библиографија радова о настави српског као страног језика из периода
од 1991. до 2018. године коју је саставила Милка Николић. Ауторка је
издвојила чак 244 референце. Такође, важно је поменути да је реч о пр-

Прилози | 101
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

вом зборнику ове врсте који је категорисан као „тематски зборник међу-
народног значаја М14”.
Поред универзитетских научних скупова, Центар за промоцију
српског језика и културе „Азбукум” организовао је 4. јуна 2016. године
скуп под називом Српски језик као нематерњи/страни – Азбукумова
скала знања (А1–Ц2), на коме су предавачи размењивали искуства у
циљу откривања најбољих путева ка успешној настави и задовољним
полазницима. Са друге стране, нажалост, на тлу Републике Србије није
покренут часопис, у коме би се објављивала истраживања из области
наставе српског као страног језика, те поменути аутори своје радове
објављују у општефилолошким часописима и зборницима са научних
скупова на којима „пронађу” прилику да нешто више кажу у оквиру
наставничких и/или лингвистичких сесија. Организовање нове конфе-
ренције и/или појава часописа уједно би омогућила бржи развој мето-
дике наставе српског као страног језика, са једне стране, односно зна-
чајно увећање библиографских одредница у вези са овом врстом наста-
ве, са друге стране.

5. ЗАКЉУЧАК. Методика наставе српског као страног језика предста-

вља релативно младу научну дисциплину, која се почела развијати сре-
дином XX века и у чијем се развоју уочавају два периода. Наиме, више
деценија су проучавања у овој области била несистематска и немного-
бројна, што потврђује библиографија радова Весне Крајишник. Настав-
ници, истраживачи и научници су се спорадично занимали и објашња-
вали одређене делове наставе српског као страног језика. Но, друштве-
но-политичка дешавања након последње деценије XX века, као и успо-
стављање тешње сарадње са универзитетима широм света путем про-
грама мобилности, утицала су да странци покажу појачано интересова-
ње за учење српскога језика, односно живот у Републици Србији како
због пословних обавеза тако и због породичних и пријатељских веза.
Отварање Центра за српски као страни на Филолошком факултету Уни-
верзитета у Београду означило је појаву систематичнијег и организова-
нијег приступа изучавању основних питања ове врсте наставе, а успо-
стављање таквих центара при универзитетима у Новом Саду, Нишу и
Крагујевцу омогућило је институционализовано проучавање методике
наставе српског као страног језика. У поменутим центрима пажња се
усмерава ка давању одговора на битна теоријско-методолошка и прак-
тична питања, при чему се уочава да стварање комплетније слике о ме-

102 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

тодици наставе српског као страног језика захтева истраживачки рад

појединца, не би ли дошао до свих потребних информација похрање-
ним у већем броју текстова.
До данас је много тога урађеног, што потврђује и библиографија ра-
дова Милке Николић, при чему се, такође, запажа да има још много тога
о чему би требало говорити и писати, а све то ради даљег развоја поме-
нуте научне дисциплине. Са њеним развојем напредоваће и квалитет
наставе српског као страног језика, јер је реч о теоријској, практичној,
трагалачкој и интердисциплинарној научној области. Питање уџбеника
представља круцијално питање на том путу. Иако је много објављених
уџбеника, међу њима нема оних који би се могли назвати полифункци-
оналним, што практично значи да би требало тежити њиховом унапре-
ђењу и публиковању нових (савременијих). Такође, настави српског као
страног језика недостају и приручници, чија је функција да олакшају
планирање, организацију и реализовање часова. Тренутно их је веома
мало и постоји очигледна потреба за њиховим писањем и објављива-
њем. Важно место у развоју ове научне дисциплине заузимају научне
конференције и зборници публиковани на основу представљених рефе-
рата. Нажалост, таквих конференција (и скупова) је веома мало. Изузи-
мајући оне који су организовани давне 1984, односно 1986. године, да-
нас постоји једна једина конференција – Српски као страни језик у тео-
рији и пракси, која је до сада организована четири пута у периоду од
дванаест година и која представља једино место на коме наставници,
истраживачи и србисти могу разменити своја искуства и материјале. Че-
тири зборника са ове конференције представљају праве уџбенике из ме-
тодике наставе српског као страног језика и драгоцен извор сазнања о
овој и из ове области.
Даљи развој методике наставе српског као страног захтева спрово-
ђење емпиријских истраживања, праћење савремене методичке мисли у
настави других страних језика, као и школовање и усавршавање настав-
ног кадра. Поред наведеног, постоји очигледна потреба израде фреквен-
цијских речника, штампаних и електронских интерактивних уџбеника и
других приручника. Међутим, од изузетне важности је писање прве ме-
тодике наставе српског као страног језика, која би будућим наставници-
ма помогла да боље и брже савладају изазовне садржаје ове научне ди-
сциплине.

Прилози | 103
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

ИЗВОРИ

АЛАНОВИЋ И САР. 2006: Миливој Алановић, Исидора Бјелаковић, Наташа

Бугарски, Јасмина Дражић, Марина Курешевић, Јелена Војновић.
Научимо српски 2. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду.
БАБИЋ 2011: Биљана Бабић. Речник глагола: Научимо српски 1 и 2 (Морфо-
лошко-синтаксички минимални речник глагола српског језика као
страног). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и
лингвистику, Центар за српски језик као страни.
БЈЕЛАКОВИЋ, ВОЈНОВИЋ 2004: Исидора Бјелаковић, Јелена Војновић. Нау-
чимо српски. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду.
ЗДРАВКОВИЋ И САР. 2012: Смиља Здравковић, Љубица Живанић, Бранимир
Путник. Српски за странце 2: Више од речи. Београд: Институт за
стране језике.
ИВАНОВА 2003: Ирина Е. Иванова. Сербский язык для начинающих: Учеб-
ник и разговорник. Москва: Айриспресс.
ЈОКАНОВИЋ-МИХАЈЛОВ 2010: Јелица Јокановић-Михајлов. Лекторске вежбе.
Приручник за српски језик као страни. Београд: Међународни слави-
стички центар.
ЈОКАНОВИЋ-МИХАЈЛОВ, ЛОМПАР 2001: Јелица Јокановић-Михајлов, Весна
Ломпар. Говоримо српски: уџбеник српског језика за странце. Бео-
град: Међународни славистички центар.
КРАЈИШНИК 1998: Весна Крајишник. Научимо падеже. Приручник за срп-
ски језик као страни. Београд: Фото Футура.
КРАЈИШНИК 2016: Весна Крајишник. Лексички приступ српском као стра-
ном. Београд: Филолошки факултет.
КРАЈИШНИК, МАРИНКОВИЋ 2009: Весна Крајишник, Небојша Маринковић.
Тестови за полагање српског као страног. Београд: Филолошки фа-
култет.
МИЛИЋЕВИЋ ДОБРОМИРОВ, НОВКОВИЋ АЏАИП 2016: Наташа Милићевић До-
бромиров, Биљана Новковић Аџаип. Супер српски – високи ниво.
Нови Сад: Азбукум.
МИЛИЋЕВИЋ-ДОБРОМИРОВ И САР. 2006: Наташа Милићевић-Добромиров,
Љиљана Ћук, Наташа Радуловић. Учимо српски 2. Нови Сад: Центар
Азбукум и Љубитељи књиге.
МИЛИЋЕВИЋ-ДОБРОМИРОВ, НОВКОВИЋ 2009: Наташа Милићевић-Доброми-
ров, Биљана Новковић. Учимо српски 1. Нови Сад: Центар Азбукум.

104 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

СЕЛИМОВИЋ-МОМЧИЛОВИЋ, ЖИВАНИЋ 2012: Маша Селимовић-Момичило-

вић, Љубица Живанић. Српски језик за странце – почетни курс. Бео-
град: Институт за стране језике.
ЋОРИЋ 2002: Божо Ћорић. Српски језик за странце. Београд: Чигоја штам-
па.
ЋОСИЋ 2004: Павле Ћосић. Приручник за лекторе и студенте српског као
страног језика. Познањ: WN UAM.

***
BABIĆ 1991: Slavna Babić. Serbo-Croatian for Foreigners. Book 1. Beograd:
Kolarčev narodni univerzitet.
DANILOVIĆ 2014: Mira Danilović. Step by Step Serbian. Beograd: Kornet.
JANJIĆ 2016: Marina Janjić. Serbian for Beginners. Niš: Filozofski fakultet.
KIŠ 2017: Jelena Kiš. Step into Serbian. Beograd: Službeni glasnik.
KLAJN 2005: Ivan Klajn. Gramatika srpskog jezika za strance. Beograd: Zavod
za udžbenike i nastavna sredstva.
KUREŠEVIĆ, BEGIŠANIN-ZAKIĆ 2010: Marina Kurešević, Dragana Belegišanin-
-Zakić. Gramatika srpskog jezika za strance sa vežbanjima i rešenjima.
Priručnik za samostalno usvajanje gramatike – početni i srednji nivo/
Serbian Language Grammar for Foreigners with Exercises and Key. A self
study book for beginner and intermediate level students. Novi Sad:
Azbukum, centar za srpski jezik i kulturu.
MAGNER 1998: Тhomas Magner. Introduction to the Croatian and Serbian
Language. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press.
MRAZOVIĆ 2009: Pavica Mrazović. Gramatika srpskog jezika za strance. Novi
Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci.
RIBNIKAR, NORIS 2003: Vladislava Ribnikar, David Norris. Teach Yourself –
Serbian. Great Britain: Hodder Headline.
ĆORIĆ 1998: Božo Ćorić. Srpski jezik za strance. Beograd: MSC.
ZOU 2015: Zаkon o udžbenicimа, Službeni glаsnik Republike Srbije. Br.
68/2015. Beogrаd: Službeni glаsnik.

***
ZAJEDNIČKI EVROPSKI OKVIR ZA UČENJE JEZIKA 2011: Common Europian Framework
of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment, Councile of
Europe.

Прилози | 105
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

БАЊАНИН 2007: Љиљана Бањанин. Лекторати српско-хрватског / хрват-

ско-српског језика у Италији: историјат, стање, перспективе. Српски
као страни језик у теорији и пракси (Ур. Милорад Дешић). Београд:
Филолошки факултет, Центар за српски као страни језик, 267−276.
ВЕЛИМИРАЦ 2016: Светлана Велимирац. Улога наставника српског као
страног језика. Српски као страни језик у теорији и пракси III, Збор-
ник радова са међународног научног скупа (ур. Весна Крајишник).
Београд: Филолошки факултет, Центар за српски као страни језик,
27−35.
ГОЉАК 2007: Светлана Гољак. Тематски аудио речник у настави српског
као страног. Српски као страни језик у теорији и пракси (ур. Мило-
рад Дешић). Београд: Филолошки факултет, Центар за српски као
страни језик, 165−172.
ДЕШИЋ 2007: Милорад Дешић. Двадесет година рада Центра за српски
као страни језик. Српски као страни језик у теорији и пракси (ур.
Милорад Дешић). Београд: Филолошки факултет, Центар за српски
као страни језик, 7−11.
ДРАЖИЋ 2007: Јасмина Дражић. Место и улога творбе у минималном реч-
нику српског језика као страног. Зборник Матице српске за филоло-
гију и лингвистику, L, 233–237.
ДРАЖИЋ 2008: Јасмина Дражић. Минималне лексичке и граматичке
структуре у српском као страном језику. Нови Сад: Филозофски фа-
култет.
ЂОРЂЕВИЋ 2017: Кристина Ђорђевић. Анализа грешака словачких матер-
њих говорника на почетном нивоу учења српског језика као страног.
Studia Balkanica Bohemo-Slovaca VII, Brno: Moravské zemské muzeum
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy university, 691–697.
ЂОРЂЕВИЋ 2018: Кристина Ђорђевић. Уџбеници и приручници српског је-
зика као страног. Лингвистичке актуелности, 31, 20–33.
ЈАЊИЋ, НОВАКОВИЋ 2020: Марина Јањић, Александар Новаковић. Функци-
оналност приручника и практикума проф. др Јордане Марковић. На
темељима народних говора – зборник радова посвећен проф. др Јор-
дани Марковић поводом одласка у пензију. Ниш: Филозофски фа-
култет, 269–284.
КОНЧАРЕВИЋ 2007: Ксенија Кончаревић. О неким параметрима структур-
но-садржинског обликовања уџбеника српског као страног у ино-

106 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

словенској средини. Српски као страни језик у теорији и пракси (ур.

Милорад Дешић). Београд: Филолошки факултет, Центар за српски
као страни језик, 73−82.
КРАЈИШНИК 1992: Весна Крајишник. Библиографија југословенских радо-
ва о српскохрватском језику као страном (1960–1990). Живи језици.
XXXIV–XXXV/1–4, 184–203.
КРАЈИШНИК 2007: Весна Крајишник. Значај семантичке покривености у
избору лексичког минимума српског као страног језика. Савремене
тенденције у настави језика и књижевности (прир. Јулијана Вучо).
Београд: Филолошки факултет, 325–332.
КРАЈИШНИК 2011: Весна Крајишник. Реч приређивача. Српски као страни
језик у теорији и пракси II, Зборник радова са међународног науч-
ног скупа (ур. Весна Крајишник). Београд: Филолошки факултет,
Центар за српски као страни језик, стр. 5.
КРАЈИШНИК 2014: Весна Крајишник. Лекторати српског језика. Зборник
Института за српски језик САНУ II Српски језик и актуелна питања
језичке политике. Београд, 217–225.
КРАЈИШНИК 2016: Весна Крајишник. Нека питања из методике наставе
српског као страног језика. Српски као страни језик у теорији и
пракси III (тематски зборник радова). Београд: Филолошки факул-
тет, 7−26.
КРАЈИШНИК 2020: Весна Крајишник. Реч приређивача. Српски као страни
језик у теорији и пракси IV, Зборник радова са међународног науч-
ног скупа (ур. Весна Крајишник). Београд: Филолошки факултет,
Центар за српски као страни језик, стр. 5.
МАРИНКОВИЋ 2007: Небојша Маринковић. Граматички минимум или ми-
нимална граматика. Српски као страни језик у теорији и пракси (ур.
Милорад Дешић). Београд: Филолошки факултет, Центар за српски
као страни језик, 111−119.
МАРОЈЕВИЋ 1986: Радмило Маројевић. Лингвистичка и лингвометодичка
питања српскохрватског језика као страног. Настава српскохрват-
ског језика као страног, Зборник радова са саветовања (ур. Петар
Вучковић). Београд: Филолошки факултет, 75–77.
МИЛОШЕВИЋ 2016: Стефан Милошевић. Типологија граматичких грешака
руских говорника при усвајању српског језика. Српски као страни
језик у теорији и пракси III. Београд: Филолошки факултет, 169–180.
НИКОЛИЋ 2020: Милка Николић. Библиографија српског као страног је-
зика (1991–2019). Српски као страни језик у теорији и пракси IV,

Прилози | 107
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

Зборник радова са међународног научног скупа (ур. Весна Краји-

шник). Београд: Филолошки факултет, 593–623.
НОВАКОВИЋ 2018: Александар Новаковић. Изазови времена пред уџбе-
ничким комплетом за учење српског језика – компаративни при-
ступ мобилним апликацијама за учење енглеског језика. Контексти
4. Нови Сад: Филозофски факултет: 323−340.
НОВАКОВИЋ 2019А: Александар Новаковић. Контрастивна анализа садр-
жаја и дидактичке обликованости уџбеника за учење српског и ен-
глеског језика као страног. Годишњак за српски језик, бр. 17, год.
ХХХ, 65−87.
НОВАКОВИЋ 2019б: Александар Новаковић. Дидактичко-методичка обли-
кованост радне свеске за учење српског и енглеског језика као стра-
ног – контрастивни приступ. Годишњак за српски језик, бр. 16, ХХIX,
75−94.
НОВАКОВИЋ 2020: Александар Новаковић. Полифункционалност уџбенич-
ког комплета за учење српског језика као страног (докторска дисерта-
ција). Ниш: Филозофски факултет.
НОВАКОВИЋ, ТАТАР 2021: Александар Новаковић, Никола Татар. Разврста-
вајући тестови у настави српског језика као страног. Баштина, 53
(2021). Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 1–15.
ОТАШЕВИЋ 2014: Ђорђе Оташевић. Приручници за наставу српског језика
као страног. Лингвистичке актуелности, 25, 21–30.
ПАНТИЋ 2013: Милош Пантић. Уџбеници и остала наставна средства у
настави српског језика као страног. Opera Slavica, XXIII/4, 303–307.
ПЕРИЋ 1986: Александар Перић. Глотодидактички аспект наставе стра-
ног језика без контрастирања са матерњим, са примером српскохр-
ватског. Настава српскохрватског језика као страног, Зборник радо-
ва са саветовања (ур. Петар Вучковић). Београд: Филолошки факул-
тет, 190–201.
ПЕРИШИЋ АРСИЋ 2016: Оља Перишић Арсић. Анализа грешака у српском
као страном на примеру италофоноа. Српски као страни језик у те-
орији и пракси III, Зборник радова са међународног научног скупа
(ур. Весна Крајишник). Београд: Филолошки факултет, Центар за
српски као страни језик, 155−168.
СТРИЖАК 2016: Никица Стрижак. Културолошки садржаји у настави срп-
ског као страног језика. Српски као страни језик у теорији и пракси
III, Зборник радова са међународног научног скупа (ур. Весна Кра-

108 | Прилози
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

јишник). Београд: Филолошки факултет, Центар за српски као стра-

ни језик, 311−322.
СУБОТИЋ, БЈЕЛАКОВИЋ 2007: Љиљана Суботић, Исидора Бјелаковић. Центар
за српски језик као страни на Филозофском факултету у Новом Саду
(искуства и перспективе). Српски као страни језик у теорији и прак-
си (ур. Милорад Дешић). Београд: Филолошки факултет, Центар за
српски као страни језик, 173−183.
СУДИМАЦ 2019: Нина Судимац. Најчешће грешке приликом усвајања срп-
ског језика као страног код студената румунске националности. Ис-
ходишта 5. Темишвар: Савез Срба у Румунији – Центар за научна
истраживања и културу у Румунији – Филозофски факултет Универ-
зитета у Нишу, година 5, број 5, 441–455.

***
BABIĆ 2016: Biljana Babić. Unutarjezičke greške na početnim nivoima učenja
srpskog jezika kao stranog (doktorska disertacija). Novi Sad: Filozofski
fakultet.
SUDIMAC 2020: Nina Sudimac. An analysis of phonetic-phonological and
orthographic errors when learning Serbian as a Foreign Language.
Facta Universitatis (Series Linguistics and Literature), Vol. 18, No 1,
2020, 109–118. DOI: 10.22190/FULL2001109S.

Aleksandar M. Novaković

The Methodology of Teaching Serbian as a Foreign Language

at the Beginning of the 21st Century

Summary

The paper examines the status of the methodology of teaching Ser-

bian as a foreign language at the beginning of the 21st century. The meth-
odology of teaching Serbian as a foreign language was established as a
scientific discipline in the mid-20th century, and, in its development, there
are two stages observed - the first, marked by an unsystematic approach,
according to which lec-turers developed their own methods and learned
from mistakes, and the second, far more organ-ised, whose beginning was
marked by the establishment of the Center for Serbian as a Foreign Lan-
guage at the University of Belgrade’s Faculty of Philology, and which

Прилози | 109
 А. Новаковић, Методика наставе српског као страног...; Прилози, X, 2021, 85–110

gained its full momen-tum with the establishment of similar centres at

other Serbian language (and literature) depart-ments. Teachers, re-
searchers and scientists have been paying special attention to the study of
theoretical and methodological as well as practical issues within this sci-
entific discipline. There-fore, the paper attempts to determine theoreti-
cally the Methodology of teaching Serbian as a for-eign language and to
give an overview of the main observations regarding the quality of text-
books and accompanying manuals as well as scientific conferences and
conventions held so far, which should be understood as checkpoints in
the development of this scientific discipline.
Key words: methodology of teaching Serbian as a foreign language,
history, textbooks, manuals, lectorates.

110 | Прилози