Спецификација предмета за књигу предмета

Студијски програм Српски језик и књижевност

Изборно подручје (модул) Заједнички
Врста и ниво студија Основне академске студије
Назив предмета Старословенски језик 1
Наставник (за предавања) Вучковић П. Снежана; Дилпарић Д. Предраг
Наставник/сарадник (за вежбе) Богуновић И. Олга
Наставник/сарадник (за ДОН)
Број ЕСПБ 3 Статус предмета (обавезни/изборни)обавезни

Услов Уписан студијски програм Српски језик и књижевност

Циљ изучавања предмета је упознавање са словенском етногенезом и глотогенезом,

питањем словенске прадомовине и словенске материјалне и духовне културе, процесом
дијалекатске диференцијације прасловенског језика, културноисторијским контекстом
настанка словенске писмености, односом старословенског и прасловенског односно
старословенског и црквенословенског језика, прасловенским гласовним променама,
Циљ фонолошким и графијским системом старословенског језика, местом и улогом проучавања
предмета класичног старословенског језика за историјску словенску лингвистику.

Исходи овог предмета састоје у стицању представе о класичном старословенском језику у

синхроној, упоредно-историјској и етно-културној перспективи, оспособљавању за графијску,
Исход фонетску и фонолошку анализу старословенских текстова, овладавању основним теоријским
предмета и методолошким постулатима упоредно-историјске словенске лингвистике.
Садржај предмета

Словенска етногенеза и глотогенеза. Балто-словенски језички односи. Појам словенске

прадомовине. Словенска материјална и духовна култура. Појам прасловенског језика.
Методи изучавања прасловенског језика. Периодизација историје прасловенског језика.
Дијалекатска диференцијација прасловенског језика и сеобе Словена.
Појам „старословенски језик“ и његов однос према појмовима „прасловенски језик“ и
„црквенословенски језик“. Значај старословенског језика за реконструкцију дописмене
словенске језичке историје и за историјско проучавање словенских језика.
Настанак словенске писмености. Основни словенски и несловенски извори који сведоче о
животу и делатности Ћирила и Методија. Центри словенске писменосту у IX–XI веку. Питање
дијалекатске основе старословенског језика.
Словенске азбуке – глагољица и ћирилица, проблем њиховог узајамног односа. Порекло
ћирилице и глагољице. Гласовна вредност слова. Бројна вредност слова. Надсловни знаци.
Најважнији ћирилски и глагољски споменици.
Гласовни систем прасловенског језика. Прасловенске гласовне промене и њихов одраз у
споменицима старословенског језика: вокалске алтернације (преглас; прасловенске превојне
алтернације); гласовне промене повезане са законом отвореног слога (монофтонгизација
дифтонга; постанак назала; постанак слоговних сонаната; метатеза ликвида; дисимилација и
упрошћавање сугласничких група; протетички гласови); гласовне промене повезане са
тенденцијом слоговног синхармонизма (палатализација задњонепчаних сугласника;
јотовање).
Гласовни систем старословенског језика у канонским старословенским текстовима X–XI века.
Фонетска структура слога. Губљење, мешање и вокализација полугласника и одраз тих
Теоријска појава у старословенском графијском систему. Однос гласовних промена и гласовних
настава алтернација.

Практична Читање и транскрипција старословенских текстова, правилан изговор старословенских

настава гласова, констатовање одраза прасловенских гласовних промена у старословенским
(вежбе, класичним рукописима, констатовање оних гласовних промена које се везују за
ДОН, СИР) старословенску епоху.
Литература
1 Светозар Николић, Старословенски језик I, Београд: Требник, 2002.
2 Светозар Николић, Старословенски језик II, Београд: Требник, 2002.
3 Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад: Матица српска, 1975.
4 Снежана Вучковић, Старословенски језик – приручник са вежбама за студенте србистике и
5 славистике основних
Предраг Пипер, Увод иу мастер студија,
славистику Београд:
1, Београд: Филолошки
Завод факултет
за уџбенике (Београд:
и наставна Чигоја 1998.
средства,
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
Предавања Вежбе ДОН Студијски истраживачки рад Остали часови

2 1 0 0 0

Методе
извођења
наставе Описни, текстолошки, структуралистички, упоредно-историјски метод.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
активност у току
предавања 10 писмени испит 0
практична настава 20 усмени испит 70
колоквијуми 0
семинари 0