Нормативни часописи српског језика

Поред Српског дијалектолошког зборника покренутог 1905. од стране Српске краљевске

академије, следећи часопис који је основан почетком двадесетог века био је
Јужнословенски филолог, покренуо га је Александар Белић 1913. а уредништво су чинили
истакнути јужнословенски лингвисти. До Другог светског рата Белић је објавио 17 књига
овог часописа, а међу њима се нашао и велики број његових радова. После Другог
светског рата издавање ЈФ преузима Институт за српскохрватски језик. После Белићеве
смрти, уредништво преузима Михаило Стевановић, затим Милка Ивић и од 2008. године
Предраг Пипер. Институт је покренуо и Библиотеку Јужнословенског филолога,
лингвистичку едицију у којој је излазе и монографије.

Наш језик је лингвистички часопис посвећен питањима савременог српског књижевног

језика и језичке културе. Покренут је 1932. од стране Александра Белића и тадашњег
Лингвистичког друштва са циљем неговања језичке културе и савремене
књижевнојезичке норме. У првом уређивачком одбору били су Глиша Елезовић, Милош
Московљевић, Бранко Милетић, Радомир Алексић, Петар Ђорђић, Радосав Бошковић и
други. Часопис је у почетку излазио десет пута годишње што је чинило једну књигу. У
време рата је његово издавање заустављено. Године 1950.се наставља са издавањем овог
часописа, овог пута у организацији Института за српскохрватски језик. Од Белића је
истраживање преузео Стевановић и други лингвисти. Часопис данас излази у четири
годишње свеске.

Књижевност и језик у школи је основан 1953. од стране Друштва за српскохрватски језик

и књижевност. Покретач часописа био је председник Друштва, Александар Белић, а први
број се појавио 1954. након чега почиње излазити месечно, сем у јулу, августу и
септембру. Од 1956. појављује се под именом Књижевност и језик и тада почиње
излазити тромесечно. Покренут је с циљем да објављује прилоге из наставне праксе и
тиме унапређује наставу српског језика и књижевности.

Српски језик је широкотематски часопис, годишњак који почиње да излази 1996. године.
Покренуло га је Друштво за неговање и проучавање српског језика из Београда у чијем
саставу су се нашли професори са катедри за српски језик из Београда, Никшића, а касније
су се овом подухвату прикључили и професори из Баља Луке, Источног Сарајева,
Крагујевца, Новог Сада и Ниша. Дугогодишњи уредник часописа је Радоје Симић. Већи
број часописа посвећен је савременим српским лингвистима као што су Живојин
Станојчић, Асим Пецо, Милош Окука и други.

У оквиру научне делатности Матице српске покренути су часописи који обрађују

лингвистичке теме, попут Зборника за филологију и лингвистику (1957) који је
преименован у Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (1985) који излази
полугодишње.

Матица српска је издавач и часописа Језик данас који почиње да излази 1996. посвећеног
српској језичкој норми и култури говора.

Поједине издавачке куће у оквиру својих едиција посвећују посебну пажњу

лингвистичким темама, такве су Библиотека XX век, Издавачка књижарница Зорана
Стојановића и друге које су објавиле низ издања чији су аутори истакнути домаћи и
страни лингвисти.

Нешто више о самим часописима:

Јужнословенски филолог:

Овај часопис настаје јер се јавила потреба да се открију тамне стране нашег језика, јер
иако има академија и научних друштва која објављују научне радове још увек немамо
часопис коме би једини задатак био проучавање нашег језика у вези с осталим
јужнословенским и другим словенским језицима и испитивање језика споменика. 1 Овај
часопис је настао по угледу на славистичку периодичну литературу, која је доста
развијена, а пре свега се развила код Чеха Časopis pre moderni filologi и код Пољака
Rocznik slawistyczny. Због ограниченог простора који им је дат на почетку, мораће да се
ограниче на српскохрватски језик и његове писане споменике, али такође наводе да се
наш језик не може посматрати без познавања других јужнословенских језика и без
расправљања заједничких питања. Због свега тога, дошли су на идеју да на крају сваке
године дају библиографију онога што је изашло из славистике на нашем језику и о нашем
језику. Већ при првом објављивању наишли су на позитиван одзив код научних радника
код нас и на страни и на обећања сталне сарадње.
Овај предговор написали су Александар Белић и Љубомир Стојановић.
Први број часописа подједнако се бави и савременим стањем српског језика, али и
његовом историјом. Чланке из историје језика написали су је Љубомир Стојановић
Темнићки натпис и Александар Белић Промена акцента у прасловенском, а савременим
језиком баве се А. Мусић Значење перфективног презента у негативним питањима у
хрватском или српском језику, Милош Ивковић О звучним сугласницима на крају речи у
српском језику и други.
Једно занимљиво запажање тиче се тога, да су у првом броју овог часописа заступљена
оба наша,тј. српскохрватска писма, у зависности од аутора.

Наш језик:
1
Из овога видимо да ће се ЈФ бавити и синхронијом и дијахронијом, као и упоредном граматиком
словенских језика.
Овај часопис је препоручен школама одлуком Министарства просвете. Овај часопис се
јавља с потребом да се широј публици на приступачан начин приближе особине нашег
књижевног језика2. Циљ је да се оно што је најправилније у језику писаца3 прошири на цео
народ. Мисле да ће уједињење у језику4 дати позитивне резултате. Часопис је наишао на
предусретљивост Боранића у Загребу и Белића у Београду.

Бави се књижевнојезичком нормом на свим нивоима, нпр. да ли је правилно он се је

радовао или се радовао, 3. лицем множине глагола типа умети, вокативом једнине
именица типа мама, тата, ујна (морфолошка норма), да ли се пише доћи ћу или доћићу
(што је предмет интересовања ортографске норме).

Ово је био први број часописа Наш језик, његово издавање је прекинуто јер је у нашој
земљи наступило ратно стање. Часопис поново креће да излази 1949. године.
Предговор овог издања има патриотски почетак: " Надамо се да ниједан комад
југословенске земље неће бити отуђен од нас и предат у руке туђину". Револуција је
прекинута због окупације и то се одразило на језик. Млади представници наше
књижевности су се често огрешили о језичку правилност5, али се чак и у томе види
напредак. До потпуне језичке правилности, језичке, ортографске и ортоепске се долази
напорним културним радом и развитком.

Револуција је донела слободу, али и ново друштвено уређење и материјалистичко

схватање света, па се с тим рађају и нови појмови и потребе за новим речима и изразима.
Зато су у језик ушле многе позајмљенице и задатак овог часописа је да прихвати оно што
је позитивно, тј. сковано по творбеном моделу српскохрватског језика. Хвале оне који не
зазиру од новог књижевног израза, ако ће њиме језгровитије да изразе своју мисао, само
наравно, треба чувати општу језичку правилност. Јављају се нови задаци које доноси ново
време као што су правилност облика и синтаксе удружена с исправношћу изговора и
питање нормативне граматике. Основу књижевног језика је утврдио Вук, али она не може
остати за сва времена, треба радити на уклањању неправилности, а да би се могло радити
на томе, потребно је издати речник књижевног језика од Вука до данас. Тај речник треба
да буде богат да се користи у школи, али и у науци. Треба уједначити и правописна
решења, а ни ортоепија није уједначена. Највећи терет око овог посла требало би да
поднесу школе и јавне установе.
2
Користи се термин књижевни језик јер говоримо о 1932. години када термин стандардни језик још увек
није био уведен.
3
Као нормативни критеријум се наводи језик писаца, као неки престижни језик.
4
Мисли се на уједињење српског и хрватског језика у српскохрватски, и као културни центри се касније
наводе Београд, као центар источне варијанте и Загреб, као центар западне варијанте српскохрватског
језика.
5
Помињу термин језичка правилност, тај термин помиње и Михаило Стевановић, што није ни чудно јер је он
један од уредника овог часописа, за њега је огрешење о језичку правилност, огрешење о природу језика,
али се на томе треба радити и језик треба усавршавати, што се помиње и овде.
Циљ овог часописа је да подиже љубав према језичким испитивањима и подстиче
неговање лепе и правилне речи јер у језику се огледа живот и култура 6 једног народа, у
њему је нагомилано искуство и промене кроз које је тај народ пролазио, у њему се
огледају и утицаји цивилизавције са којима је тај народ долазио у додир.

Зборник за филологију и лингвистику:

У првом броју овог часописа изашла су два занимљива чланка, први је написао
Александар Белић, а други Милка Ивић. Александар Белић говори о природи језичког
испитивања и каже да и каже да основни предмет лингвистичких проучавања треба да
буде језичка целокупност, тј. језик по својим кључним особинама, природом својом.
Критикује младограматичаре који су као полазну тачку узимали формалне језичке
особине не улазећи у суштину језика. Милка Ивић пише чланак у коме пореди Вуков језик
са данашњим књижевним језиком и запажа да је тај језик стар читав век и да лингвистима
мора бити јасно да је претпео извесне промене. Критикује лингвисте што поводом тога
ништа не предузимају.

У овом зборнику се могу наћи и монографије из дијалектологије.

Српски језик:

Први број је изашао у част професору Живојину Станојчићу. Бави се свим језичким
нивоима.

1. Морфологија: Неке појединости у вези са заменицом свој (Ирена Грицкат)

2. Синтакса: Сложена реченица с независном релативном клаузом (Милош
Ковачевић)
3. Лексикологија: О једној врсти лексичке паронимије (Рајна Драгичевић)
4. Дијалектологија: О једном типу секундарног акценатског дужења у драгачевачком
говору (Петар Ђукановић)
5. Норма: Фазе дезинтеграције српског стандардног језика (Милорад Радовановић)

Језик данас:

6
Повезивање језика и културе.
Први број је изашао 1997. године, издаје га Гласило Матице српске за културу усмене и
писане речи. Уредници су Иван Клајн, Радојица Јовићевић, Милорад Радовановић и
Мирослав Пешић.

У предговору напомињу да се код нас не негују довољно правилност и лепота језика и да

се често чују и читају жалопојке у штампи због ниског нивоа језичке културе наших људи и
што је још горе новина, радија, телевизије, управо оних који треба да дају добар пример.
Ова два проблема су актуелна шест деценија, први је најавила редакција часописа Наш
језик у првом броју. Тај часопис је током година изменио своју концепцију и од гласила
намењеног широкој публици, постао је стручни лингвистички часопис који објављује
радове од непроцењиве вредности за нашу науку. Ипак, остала је потреба за језичким
часописом који ће се обраћати свим писменим људима. Појава телевизије и штампе није
побољшала, већ угрозила језичку културу. Да би се томе стало на пут, предлагано је да се
оснује савет за српскохрватски језик, или да САНУ, МС или Министарство просвете с
ауторитетом званичног органа среде стање. Ниједан од тих предлога није усвојен, а и да
јесте имао би мало успеха, јер је језик исувише жив да би се повиновао званичним
прописима.

Права битка за језик данас се води у школама и медијима и уредници овог часописа
верују да ће преко читалаца направити мрежу која ће макар делимично допрети и до
лошег ђака, и до новинара почетника, и до домаћице, и до накинђурене фолк звезде која
ни падеже не користи како треба.

Овај часопис треба да се бави и проблемима као што су неговање и нормирање

савременог српског језика, неговање правилног изговора и акцента, посебно на радију и
телевизији, статусом екавице и ијекавице, наставом матерњег језика у школама, језиком
уџбеника и приручника, језичким средствима јавног информисања, политичким и
правним језиком, питањем преводилаштва, односом према туђицама (а нарочито
англицизмима)...

Јована Жикановић 201300094