Svitac Leo

Ne samo što je Leo najmanji svitac od svih koje poznaje, on čak ne ume ni da svetli! Još gore, drugi mu se
smeju kad vide koliko se trudi. Sakrivši se u mračnoj pećini, Leo se setio majčinih reči: „... Vežbaj i s
vremenom sve ćeš postići...“ Vrlo odlučan, Leo uleće u oluju koja besni – verujući da je ON taj koji je
izazvao munju. Kad stekne samopouzdanje, Leo će se umnogome promeniti. Smejaće se šalama na svoj
račun, igrati se s ostalima i zadovoljan odlaziti na spavanje. Uz ovu knjigu, deca će, poistovetivši se s
Leom, shvatiti koliko je bitno da veruju u sebe (što nije loš nauk ni za roditelje!).

Recenzija - Reč pedagoga:

Svitac Leo nije običan svitac. On je „veoma mali svitac“, tačnije, on je najmanji svitac u šumi. I, ne samo
to. Kao da činjenica da je najmanji nije dovoljno stresna, Leo jedini od svih svitaca ne ume da svetli.

Međutim, slikovnicu „Svitac Leo“ nikako ne možemo posmatrati kao tužnu priču o neophodnosti
prihvatanja svojih ograničenja ili ličnih nedostataka. Naprotiv. Priča o Leu je veoma edukativna knjiga o
borbi, učenju, značaju samopouzdanja, tj. verovanju u sebe i umeću praštanja. Evo zašto:

Ova slikovnica će nas podsetiti kako smo nekada i sami patili misleći da u nečemu nismo dovoljno dobri.

Leova mama je divan roditelj. Ona je nežna i blaga (poljubi ga pred spavanje, ušuškava u krevetu, nikada
ne zaboravlja da ostavi odškrinuta vrata njegove sobe), ali uspeva i da Lea ohrabri govoreći mu koliko
veruje u njega.„'Ime Leo znači lav. Ti si, duboko u sebi, velik i hrabar kao pravi lav!' Dok je to, sva
ponosna, objašnjavala, jarko je zasijala.“

Leo ima veliku sreću što je njegova mama ponosna na njega, upravo takvog kakav je. Njoj ne smeta što
je on mali i ne ume da svetli. Ona ga voli i ne očekuje da bude drugačiji nego što je. Samo zato što je to
njemu važno, ona ga podstiče da vežbanjem savlada sposobnost da svetli.

Nošen takvom podrškom i sopstvenom upornošću, Leo je pokušavao da nauči da svetli na sve načine
kojih se mogao setiti (da svoje telo skupi ili rastegne, da poskoči, da se jako zaleti ili što snažnije maše
krilima...). Prošao je kroz različite faze učenja: traženje utehe od mame, iznalaženje brojnih načina za
nove i nove pokušaje, zadirkivanje onih koji su veštinu svetljenja već savladali, pa sve do potištenosti i
duboke, tihe patnje: „'Tako mi i treba, pomisli Leo', svitac koji ne ume da svetli i zaslužuje da bude u
mraku.“

Ipak, Leo nam daje vrednu lekciju iz upornosti. On ne odustaje ni kada sam gubi nadu, jer on jeste lav u
srcu. On ume da prašta i nije zlopamtilo, a mogao bi biti (ima razloga za to). Njegovi drugovi se nisu
ponudili da mu pomognu da ga nauče da svetli. Oni su, prosto, uživali u tajnom posmatranju njegovih
napora, mnogo mu se smejali, naslađivali se osećanjem superiornosti (svi su oni, naravno, znali da svetle
i bili veći od njega) i stalno se rugali. I nama je lako da Lea posmatramo sa distance, ali, ako smo iskreni,
moramo se zapitati: šta nam je kod Lea smešno? Da li ste sigurni da umete da „svetlite“ Vi? Umeju li
Vaša deca? I da li ste sasvim sigurni da će Vašoj deci, u trenucima njihovog nesnalaženja, njihovi drugovi
biti podrška?

„Svitac Leo“ je knjiga koja podseća da biti drugačiji od ostalih nije lako. Takođe, da se upornost isplati, da
trudom i radom možemo postići svoj cilj.

Kao što kaže Leo: „Sjajno! Mama je bila u pravu – u sebi, ja sam ZAISTA velik i hrabar kao lav.“
Knjige su savršenstvo sveta. Knjiga je i najbolji čovekov prijatelj. Ljudi su uvek bili vezani za knjige i uvek
će ostati. Iz knjiga možemo nešto naučiti, da se zabavimo čitajući neku komediju; da se zadubimo i
rešavamo detektivske priče i romane; da se unesemo u avanturistički roman i da na neki način
postanemo i sami likovi tog romana; i najzad one najveće knjige koje zauvek ostaju u sećanju. Neko ko
hoće da bude pisac, kroz knjige otkriva stil i način pisanja tog književnika. Uopšte, knjige su blago sveta.

Čitalačke navike stvaraju se u detinjstvu. I danas se sećam onoga što sam pročitala kada sam bila dete.
Mnoge knjige su imale veliki uticaj na moj život i na to kako sam rasla i razvijala se. Ja sam imala sreću da
imam slikovnice i knjige kod kuće. Strašno je i nedopustivo da u Srbiji i danas čak svako peto dete mlađe
od pet godina nema nijednu slikovnicu u kući.

Knjige zaista mogu da budu vasi pratioci ka uspehu. U njima mozete naci mnoge korisne informacije iz
raznih oblasti zivota. Ove informacije vam mogu pomoci da unapredite svoj posao, steknete vece
komunikativne sposobnosti i pobljsati svoj status u drustvu.

Osim toga knjige su mozda nasi najbolji prijatelji. Kada imamo slobodnog vremena na raspolaganju,
mislim da je puno bolje da ga iskoristimo citajuci neku dobru knjigu nego gledajuci televiziju ili slusajuci
radion. Na taj nacin ce mo obogatiti sebe i proziveti mnogo toga. Citav jedan zivot ce nam proteci pred
ocima, svi strahovi, nedoumice, misli i razmisljanja glavnih junaka ce nam se ciniti dobro poznatim, jer i
mi sami prozivljavamo te iste probleme.

Zašto trebamo čitati knjige? Knjigama se razvija um, knjigama se proširuje vokabular, knjige potiču
kreativnost, knjige su zabavne, u knjigama otkrijte mudrost, s knjigom pronađite nove prijatelje, s
knjigama naučite nešto novo.