Универзитет уметности у Београду

Факултет музичке уметности

Катедра за гудачке инструменте

Предмет: Методика наставе гудачких инструмената

Студент треће године основних студија виолине: Јелена Вељковић

Наслов рада

Почетна школа за виолину

Ментор: проф. Растко Поповић

Јун 2013.
 Садржај

Однос професора и ученика.....................................................................................................3

Упознавање са инструментом.................................................................................................4
Жице на виолини.....................................................................................................................9
Поставка виолине...................................................................................................................10
Ознаке,паузе,трајања..............................................................................................................14
Нотни примери.......................................................................................................................16
Литература..............................................................................................................................27

2
 ОДНОС ПРОФЕСОРА И УЧЕНИКА

На првом часу, часу упознавања ученика и професора је јако важно успоставити

опуштену и нормалну комуникацију. Деца су углавном стидљива и плашљива па
професори треба да нађу начина како ће им се приближити и ослободити тог првог
страха и контакта са непознатом особом. Улога родитеља је јако битна такође. Они
требају да подршавају своје дете у његовом развоју, правилно их усмеравати и на
дистанци контролисати навике које требају да стекну (као што су редовно вежбање, и
дисциплина). Ни професор ни родитељи не требају вршити додатан притисак на дете
јер ће оно изгубити интересовање за то што ради.
Ученици морају да осете да када ураде свој ''задатак'' односно када се потруде за нешто
да ће бити награђени, наравно професори не требају стално да хвале и награђују
ученике али ипак на тај начин ученик ће добити још већу мотивацију за рад.
Професор мора паметно распоредити време за рад тако што ће ученикову пажњу у
кратким временским размацима усмеравати на различите ствари. Како време пролази
ученик ће се навићи да се једним проблемом баве нешто више времена од другог.

3
 УПОЗНАВАЊЕ СА ИНСТРУМЕНТОМ

ДЕЛОВИ ВИОЛИНЕ

Виолина је направљена од дрвета и због тога је веома нежна. Не смемо да је

ударамо и да будемо непажљиви према њој. Од тренутка када се упознамо са виолином
она постаје наша најбоља другарица, што значи да треба да се бринемо о њој да не
падне да се не поломи, не смемо да је водимо негде где је хладно јер ће се разболети
али не смемо ни да је држимо на сунцу јер ће се истопити.
На виолини се налазе неки делови који јој помажу да она лепше звучи.
Глава виолине
1. Пуж- налази се скроз на горњем делу виолине и веома личи на пужића, на неки
начин ово је глава виолине.

4
2. Чивије – чивије су мали шрафови који нам помажу да се наштимујемо односно
помаже нам да наше жице остану на свом месту. Њих не смемо извлачити ни
дирати још увек. Чивија има 4 комада, као што има и жица. Чивије и жице су
најбољи пријатељи и вака чивија се дружи са својом жицом.
3. Кутија за чивије- је заправо кућица где чивије живе и спавају. Кутија их чува
да се не поломе. Све заједно су поређане једна поред друге.
4. Пражић- после кутије за чивија наилазимо на пражић, малу линијицу која
одваја главу виолине од њеног врата. На ту линију ћемо касније постављати
кажипрст који ће помоћи осталим прстима да свирају.
Врат виолине
5. Врат- виолина има дугачак врат на којем се налазе жице и хватник на коме
свирамо. Када држимо виолину треба да је ухватимо нежно за врат , не смемо
никако да хватамо виолину за тело да се не би растужила
6. Хватник- или подијум на којем прсти играју односно свирају.
7. Жице- на виолини има 4 жице и свака се разликује по дебљини. Прва жица на
виолини је најтања и то је жица Е, друга жица је мало дебља од Е и она се зове А
жица, затим Де жица и на крају, последња жица Ге је најдебља на виолини
Тело виолине
8. Еф отвори- на виолини се налазе два еф отвора, која су добила име зато што

личе на латинично слово f. Налазе се на телу виолине са обе стране. Овако када

свирамо виолина може да дише.

9. Кобилица-је јако битна јер преко ње прелазе све 4 жице. Она не сме да се дира
јер може да се поломи и да падне. Кобилица је мала али веома јака јер држи 4
жице на себи а касније када кренемо да свирамо и наше гудало. Између хватника
и кобилице се налази простор где ми вучемо гудало преко жица. Тако добијамо
тон на виолини.

5
 Доњи део виолине
10. Кордар- жичник, зове се тако зато што држи све жице, као што се почетак жица
налази у глави виолине односно у пужу, прелазе цео пут преко хватника и
кобилице на крају се завршавају на кордару. Он их држи да не побегну.
11. Дугме- на крају кордара се налази дугме око којег је обмотан јак конопац. Дугме
представља крај виолине. Наравно око дугмета везујемо конаца како би могли да
закачимо кордар за виолину да не би пао.
12. Подбрадак- је место где стављамо нашу браду, тјт. главу. 1 Виолину не смемо да
стежемо ни нашом левом руком али ни брадом и раменом. Виолина треба да
дише. Можемо пронаћи решење тако што ћемо истраживати где нам виолина
најбоље ''лежи''.

ДЕЛОВИ ГУДАЛА
Без гудала виолина не би могла да свира. Ако само стављамо прсте на
виолину без гудала неће се ништа чути. Гудало даје виолини глас и зато је јако
битно.
Гудало се састоји из једног великог дрвеног штапа на којем се налазе
струне. Струне се углавном беле боје и праве се од коњских длака. Струне не
смемо пипкати прстима и рукама како се не би мастиле. Ако се струне испрљају
и умасте неће моћи да свирају већ ће склизнути са жица. Шпиц , горњи део
гудала је веома лаган, као перце, док је доњи део гудала тежак јер се на њему
налази ЖАБИЦА. У жабици се чувају струне, и на жабицу постављамо наше
прсте десне руке.

1
1. (Ако се професор одлучи да одмах ради са подметачом онда је то тај случај,
ако не онда ученик мора да успостави добар контакт са својим вратом и
виолином, никако не сме да подиже раме приликом свирања како би придржао
виолину. Наравно никако се не сме дозволити да се ученик при свирању
превише стеже јер из напетости мишића не проиѕилази добар тон нити било шта
добро, а на првом месту ученик не сме да се криви и да има болове за време
свирања. Ове навике је касније веома тешко исправити тако да је веома битно да
се на време ученик усмери ка правилном и комотном свирању, свирању без
напора)

6
 Значи не смемо да хватамо гудало на врху већ само са доње стране
односно од жабице јер ће се гудало поломити. Прсте на гудалу не смемо да
стежемо јер ћемо се укочити а онда нећемо лепо свирати. 2
На крају жабице се налази један шрафић који нам помаже да нам струне
буду лепе и праве. Струне не смеју бити превише мекане (лабаве, опуштене),
али не смемо ни превише затегнути да струне не би пукле. 3

УНУТРАШЊОСТ ВИОЛИНЕ

2
Нешто касније се прича развија на поставку руку на виолину и гудало.
3
Док ученик још увек не зна да намести одговарајућу напетост струна , професор може
да му помаже а може и сам да се снађе тако што ће свој прст поставити између штапа и
струна и видети колико треба да затегне

7
 Унутар виолине се налази најбитнији део без кога би се све срушило и без кога
виолина не би имала леп звук. Најмањи део виолине је стубић који држи горњу даску
да не падне на доњу. Још има назив и душа виолине. Пошто је унутар виолине не би
требало да је дирамо, јер можемо да покваримо звук и целу виолину. Ако има потребе
професор ће упутити ученика код квалификованог мајстора.

ВИОЛИНА И ЊЕНА БРАЋА

Виолина никако није сама у породици гудачких инструмената, постоје још три
инструмента која јако личе на њу. То су виола, виолончело и контрабас. Сва четири
инструмента имају по четири жице и сви имају исти облик тела. Сви инструменти су
прављени од дрвета и свирају се гудалом. Разликују се по величини. Виолина је
најмања, затим иде виола, виолончело и највећи инструмент је контрабас. Жице нису
исте на свим инструментима, па тако контрабас има највеће и најдебље жице од свих
њих. Ова четири инструмента се могу гледати као на једну малу породицу у којој сви
могу да свирају сами али могу да свирају и заједно.

8
 ЖИЦЕ НА ВИОЛИНИ

Као што видимо на слици, виолина има 4 жице и 4 чивије. Жице се разликују по
дебљини и по томе како која звучи. Свака жица има своје име. Прва жица на виолини
(прва са леве стране) је е-жица, онда иде а-жица, де-жица и најдебља последља ге-жица.

Е-жица, она је најтања и има сличан звук као када птичице

певају.

9
 А-жица

Де-жица

Ге-жица, својим звучањем а и дебљином подсећа на меду.

ПОСТАВКА ВИОЛИНЕ

ПОЛОЖАЈ ТЕЛА
Пре него што узмемо виолину у руке јако је важно да видимо како ћемо стајати.
Ученик не сме да се кочи и да га нешто стеже.4 Најчешћи проблем је тај што понекад
ученици не могу да одреде да ли су укочени па професори стално морају да проверавају
да ли су опуштени. Стање слободе мишића је јако тешко успоставити код свирања
виолине. На наше стање не утичу само физичке особине већ и то под каквим је
психолошким стањем ученик дошао на час. Зато не би било лоше да пре сваког часа
професор опусти ученика уз помоћ неких игрица или чак певања песмица без виолине.

4
Родитељи и професор би требали да обрате пажњу како се деца облаче када треба да свирају. Не сме
ништа да их стеже или да ствара препреку за њихове покрете који требају да буду слободни приликом
свирања.

10
 Што се тиче стајања ученик не треба да се наслања само на једну ногу, већ да
тежиште буде на обе ноге које су мало раширене. Професор може ученику показати пар
вежбица како би се опустио. Нпр.-подизање руку и пуштање да падну слободно поред
тела, њихање или млатарање руку поред тела. На овај начин ученику ће бити
занимљиво а успут ће се већи део мишића опустити. Професор може ученику
посаветовати да ове вежбице ради сваки пут пре свирања. Како би заинтересовао
ученика може му дати ''задатак'' за следећи час, нпр. да ученик покаже неке нове, своје
вежбице које ће професор морати да понови.

ЛЕВА РУКА
Ученика треба упознати да се на виолини ништа не добија стезањем или неким
посебним, додатним покретима. Не можемо рећи да је тело у природном положају док
свирамо виолину али можемо себи олакшати ако руке постављамо као да су у
природном положају, без икаквих додатних кривљења и напрезања.
-нпр. поставка леве руке на виолину- ученик може вежбати тако што ће подизати
леву руку у нивоу замишљене виолине, и то тако што ће руку из природног положаја
(као што стоји доле у опуштеном стању) подићи , да с епритом положај шаке и руку не
мења. Када се виолина постави ученику на раме (што најчешће чини професор у
почетку), ученик своју браду спушта на подбрадак-без притиска. Затим подиже руку
као што је до сада вежбао с тим што сада то ради са виолином.

11
 Ученику треба рећи да својом руком и брадом само придржава инструмент да
не падне.5 Кажипрст се поставља са десне стране врата виолине код пражића (то је
отприлике оријентација за прву позицију), а са друге стране палац нежно додирује врат.
Палац и кажипрст ''гледају'' једно у друго. Оно што се не сме је да длан никако не треба
да додирује врат виолине и да виолина не сме да се окреће не десну страну. Такође
ученик не сме да стисне врат са палцем и кажипрстом, најлакше ћемо то објаснити ако
кажемо да између треба да прође врабац и да не смемо да га угушимо. Као вежбу
можемо стављати оловку између палца и врата али никако превише да се ученик не би
навикао да оловку.
Док се све ово одвија професор треба да придржава виолину док ученик не буде
сигуран да може то сам да изведе. Кад се ученик ослободи и научи да сам узима
виолину и поставља је може кренути са поставком прстију на хватник. Прсти се не
смеју кривити и ломити већ се постављају тако да јагодица нежно обухвати жицу. Не
смемо ићи у крајност и стискати жицу па ученику можемо рећи да између прст и жице
треба да пролази ваздух. Четврти прст је најмањи па руку треба прилагодити њему.
Дужина прстију је другачија код сваког ученика због тога ученик и професор заједно
треба да пронађу решење у којем нема грча и претераног напрезања.

5
Са малом децом је веома битно како ћемо нешто рећи, морамо бити јако опрезни у бирању речи јер они
све схватају буквално.

12
ДЕСНА РУКА
У десној руци се налази гудало. Исто као и са левом руком ученику треба
показати да не треба да се стеже у овом случају никако не сме да ухвати гудало целом
шаком и не сме да дира струне. Струне не смемо да дирамо да се не би упрљале, ако се
упрљају гудало неће моћи да свира.
Природна поставка леве руке на гудало, палац се поставља у улегнуће измећу
штапа и жабице док сви остали прсти иду преко жабице. Мали прст се поставља са
јагодицом на гудало и благо је заобљен. Други и трећи прст су природно спојени и они
би требало да иду преко жабице и да сакривају седефасти круг који се налази на
жабици. Кажипрст се наслања на гудало и на тај начин одрећује смер гудала, не
допушта гудалу да ''шета'' лево-десно. Постоји контакт-тачка између палца и другог и
трећег прста, као и ''вага'' између кажипрста и малог прста. Та вага помаже касније да се
контролише динамика као и одређени потези. Форте се добија тако што се кажипрст
мало више наслони на гудало, а пијано када се тежина гудало пребаци у мали прст.
Ученик може вежбати прво са оловком док схвати који је распоред прстију.
Оловку може и покретати горе-доле како би осетио да ли су му сви зглобови слободни.
На гудалу је битно да је сваки зглоб опуштен, али то не значи да треба да буде млитав
или олабављен већ само да прсти, зглоб шаке, лакат, раме могу да се покрећу са
лакоћом без грча.

Ово је отприлике поставка руке на гудало али заправо не можемо одредити како
би то тачно требало да изгледа јер свако држи гудало на свој начин, наравно не
одступајући много од неких основа. Професор не сме наметнути ученику да држи
гудало као што је он то научио већ треба да га наводи и заинтересује да пронађе начин
који ће њему највише пријати и бити користан.

13
 ОЗНАКЕ,ПАУЗЕ И ТРАЈАЊА

Пошто се ученик први пут среће са ознакама у музичком језику требамо их лепо
објаснити како би дете што боље научило и схватило како треба да правилно да чита
оно што пише у нотном тексту.

Ознаке са леве стране се односе на гудало односнона ком делу гудала се свира.
П означава потез гудалом на доле односно од жабице а V потез гудалом навише од
врха. Ознаке динамике са десне стране су поприлично јасне, у зависности колико
ученик брзо напредује имаће већу слободу да покаже своју музичку мисао помоћу
динамике. На почетку рада најчешће се користе форте и пиано а касније се постепено
уводе и остале динамике.

14
 Имамо различита трајања нота која се другачије и обележавају. Цела нота се
састоји из четири четвртине и када је свирамо бројимо у себи четири четвртине.
Половина траје две четрвтине. Једна четвртина траје један откуцај. Осмина паузе је
кратка. Четвртина се састоји из две осмине. За свако трајање нота постоје и паузе. Цела
пауза се пише испод четврте линије. Половина паузе се пише на трећој линији
линијског система. Када видимо паузе у нотном систему не радимо ништа односно не
свирамо и не причамо. Наравно то не значи да су паузе не битне, и оне су део музике и
морамо их поштовати исто као и ноте.
Поред ових ознака имамо и ознаке које стоје испред одрећене ноте и мењају је за
полустепен навише или наниже. То су повисилица, снизилица и разрешилица.

15
 НОТНИ ПРИМЕРИ
У првом примеру ћемо видети да ученици треба да почну са својим свирањем
преко чупкања жица односно пициката. На овај начин ученик неће бити тотално
оптерећен новим информацијама и фокусираће се на један проблем или задатак. У овим
примерима видимо да се чупкају празне жице почев од празне жице а. Затим се
постављају остали прст. Ученик треба да испоштује паузе између чупкања и да их
искористи да се лепо припреми за другу ноту, значи за време пауза ученик поставља
први прст на жицу а затим је чупка. Исто тако и са осталим прстима. Дуге црте испод
нота означавају докле се одређен прст држи на жици. Тако да када дођемо до четвртог
прста сви прсти леже на жици.

У следећем примеру наилазимо на исту проблематику само што су пицикато

ноте у разним комбинацијама са паузама. Ученик за вежбу може да пева ноту коју је
претходну чупнуо на месту паузе. На тај начин ће развијати свој слух и неће правити
ритмичке грешке.

16
Касније када се прођу пицикато вежбе и када ученик савлада ове вежбице, прелазимо
на гудало и на свирање празних жица. Професор не треба да жури већ темељно и
полако да представља ученику једну по једну фазу рада ада притом ученик добро
схвати. Никако не сме да прескочи нешто у току рада јер ће то касније јако лоше
утицати на његов развој у свирању. Свирање празних жица са целим гудалом, ритам-
целе ноте, такт четири четвртина. У следећем примеру имамо исто то само што су ноте
половине.

Јако битно када се свирају ноте целим гудалом је да се следећа нота (прст а и гудало) на
време припреми како не би дошло до наглог прекида тона или неких шумова. Овај
пример показује у ком тренутку ученик треба да размишља о следећој ноти.

17
Како ученик не би свирао само прстореде или свирао механички тако што визуелно
памти распоред прстију, постоји вежбица у којој треба прво да отпева ноту коју свира а
онда тек да је одсвира. Јако добра и јако битна вежбица у којој ученик развија свој
унутрашњи слух.

Ученик углавном почиње свирање са гудалом преко дугих нота (цела нота, половина
ноте, четвртина) и то широким деташе потезом преко целог гудала. Овај пример
представља припрему за легато потез, односно за повезивање две ноте на једно гудало.
Ученик треба равнормерно да расподели обе ноте, ниједна не сме да буде дужа или
краћа од претходне. Такође паузе су ту како би ученик имао довољно времена да се
припреми за следећу ноту.

18
Примери за легато потез, први пример показује сличан принцпи као у претходној
вежбици, само што се у овом случају смањује трајање пауза између нота све док на
крају паузе уопште не постоје. Правилна расподела гудала јако битна. Легато половине
се свирају целим гудалом, две половине-два једнака дела гудала.

Почетне вежбице се могу састојати и из тога да се вежба активност падања прстију на

жицу. Такође овакве вежбе могу касније користити и за брзину прстију.Активно
падање прстију , само из корена није потребан никакав додатни напор, исто тако и
активно скидање.

19
Следеће што следи су песмицце. Како би дете остало заинтересовано и како би му било
занимљиво песмице су на неки начин забавни део преко кога примењују све техничке
проблеме које су до сада научили. Није лоше да пре него што крене да свира да ученик
отпева песмицу заједно са наставником. Може је певати и текстом и нотама.

Песмица ''Носим коку на пазар'' написана је у де дуру, распоред полустепене између

другог и трећег прста на де жици, цела етида је заправо на де жици. Расподела гудала
може се свирати прво на доњој половини а затим да се преко четвртине (последње у
такту) пређе на врх, а онда исто тако вратити на жабицу.

20
''Куца''-написана у А дуру, распоред полустепена између другог и трећег прста на а
жици на којој се и свира цела етида. Трећи такт свирање наизменично кратких осмина и
пауза, отприлике на средини гудала.

''Иде мали меца''-написана исто у А дуру, цела песмица је на а жици. Почињемо на

доњој половини, половине се свирају целим гудалом. Други ред када одсвирамо ноту
следи пауза на којој унапред размишљамо и припремамо се за следећу ноту, гудало за
то време остаје на жици.

21
''У шумици зека''-песмица коју могу да свирају и ученик и професор заједно тако што се
наизменично мењају ко ће који ред да свира. На овај начин ученик ће стећи бољи увид
о ритму јер се неће ослањати само на свој унутрашњи пулс већ ће имати малу подршку
са стране.

Ова етида је припрема за ритмичку фигуру –четвртина са тачком и осмина. Ученик

свирајући осмине стиче унутрашњи пулс и памти га како би касније док свира
ритмичку фигуру имао олакшицу да не касни или не жури на четвртини са тачком.
Вежбицу можемо повезати са песмицом ''Каћуша''. Песмица је такође предвиђена за
заједничко музицирање.

22
СКАЛЕ
Скале су јако битне и представљају основу у техници свирања виолине. Преко њих
вежбамо интонацију, брзину, потезе, прелазак позиција.
Ге дур скала кроз једну октаву, свирана у половинама целим гудалом. Затим можемо
свирати скалу са разним комбинацијама потеза гудала, две везане, четири везане, цело
гудало пола-пола, једна одвојена три везане, три везане једна одвојена...

23
На крају године ученик би требао да одсвира шест скала кроз једну октаву. То су Ге
дур, е мол, Це дур, а мол, Де дур, ха мол. Наравно брзина напредка и развоја није код
сваког ученика иста и трба имати стрпљења, ако ученик није у потпуности савладао све
етиде, не треба ићи ништа на силу. Боље урадити мање скала али ипак да буду
квалитетно урађене.
ЕТИДЕ
Преостају нам још само мало озбиљније етиде у којима ученик показује сво знање које
је научио до сада. Наравно преко етида може показати и смисао за музичку фразу, тако
што ће поштовати динамику.
Етида-Гарлицкиј-е мол, распоред полустепена између другог и трећех (де жица, ге
жица), првог и другог (а жица , е жица). И

24
Етида мало бржег темпа и карактера, Данкла-Ге дур. Цела у четвртинама , пошто је брз
темпо расподела гудала углавном на средини, краћи потези.

И последљи пример је етида, Комаровски-Ге дур, која се може повезати са скалом.

Углавном се састоји из свирања мини скала преко све четири жице. Поштовати ознаке
за расподелу гудала као што су д.п-доња половина, за половине –ц.г-цело гудало...
Четвртине се могу вежбати и по разним потезима-две везано, две везано-две одвојено,
две одвојено-две везано, везане две у средини, прва одвојена три везане, три везане
једна одвојена....

25
26
 ЛИТЕРАТУРА

1. Марковић Дејан, Нека увек буде сунца, мали комади за виолину и клавир,
Удружење музичких педагога СР Србије, Београд,1975.
2. Емина Смоловић, Методика почетне наставе виолине, Академија лепих
уметности, Београд, 2008.
3. Дејан Михаиловић, Елементи виолинизма, Универзитет уметности у
Београду, Београд,1997.

27