Srpski klasicizam i predromantizam

Tema: Figura oca u romanima A. Stojkovia (Aristid i Natalija), M. Vidakovia

(Ljubomir u Jelisijumu) i J. S. Popovia (Roman bez romana)

Ana Utren, srpska knjievnost i jezik, 160012/2012

Figura oca u romanima

Da nema oca, ne bi bilo ni sina. Ovo je jedna od najuestalijih tema i veoma je

prisutna u srpskoj literaturi, to se tie najrazliitijih generacija pisaca. Predstava oca
koji je opisan kako u ivotu, tako i u literaturi. Otac je nezamenjiva linost u odrastanju
deteta, jer on, kao i majka, treba da provodi vreme sa njim i da pronae nain kako da
razume njegov jezik. Bliskost ili udaljenost od oca sigurno ima svoje odlije u detetovom
ivotu, a sve navedeno moe se tumaiti kroz romane koji su naslovljeni u temi.
Atanasije Stojkovi u dvadeset osam poglavlja svog romana, pored toga to nam
je predoio ljubav Aristida i Natalije, njihovo stupanje u brak i brani ivot, ne moemo,
a da ne zapazimo lik Selijana, oveka punog ivotne mudrosti, koji upravo predstavlja
figuru oca. On je ovek vrlina, ugostitelj Aristida i ljudi koji su u nesrei ostali bez svojih
domova i porodica. Najpre je Natalijin, a potom i otac metana, jer je svojim
dobroinstvima pomagao ljudima i usmeravao ih. Aristid je sa radou primetio
mudrost svog domaina, ponajvie zato to je ovaj bio otac i vaspita Natalijin. No ova
je radost prela u ushienje poto je video da je divan Natalijin ivot obitavao na
oevom primeru. Opisuje Selijana kao milog oveka i dobrog oca.
U pogledu na prolost, saznajemo da je on je roen kao dete bogatih roditelja, ali
da je ivot proveo u siromatvu. U mladosti je puno toga nauio , a svoje znanje kasnije
prenosio na druge. Selijan je nazvan ocem sela, jer je nesebino bio na usluzi drugima.
Rano je ostao bez ene, ali je imao erku koja mu je pruala utehu. Natalija se od svog
oca nauila dobrom, bila je izuzetno vredna i predana radu, enskim poslovima.
Nastojala je da ispuni njegova oekivanja, da mu pomogne i uini sve za njega i druge,
inila je sve kako bi iveli u ljubavi. Selijan je za nju bio olienje vrlina, ovek bez mana,
kome je poklanjala svu svoju ljubav, sve do udaje. Predstavljao joj je mnogo, on ju je
nauio pravim vrednostima, ta treba ceniti i potovati. Poduavao ju je, savetovao da
svoj ivot treba provesti u radu, ne u besposlici, ve savesno i pametno, treba ga
iskoristiti i ispuniti delanjem.
Kao otac, Selijan se u potpunosti ostvario, vaspitao je svoju erku na pravi nain,
Natalija je marljiva, pametna, devojka estitog srca. estito ophoenje i ljubav njena
ka vernosti zasluuje da i car za njenu ruku moli. Ona je imala izuzetan primer
rodjitelja, stoga se i trudila da bude kao oni. Svako u selu je imao da kae lepu re za
Nataliju, ljudi su je hvalili, a to je Selijana inilo jo ponosnijim. Za njega je najvea
radost to je svoju erku nauio dobrom, uveselila ga je njena volja, vrednoa, sklonost
da pomogne drugima, njena smernost srcem i duhom.
Pored Selijana, figura oca pripada i Ljubomiru, liku iz Vidakovievog romana 1,
koji je usled gubitka slobode izgubio i sina, u koga je tada sve nade polagao i koji mu je
1 Ljubomir u Jelisijumu, Antologijska edicija, deset vekova srpske knjievnosti
1

Figura oca u romanima

bio jedini najroeniji. Kasnije, kako ga je prijatelj spasao iz zarobljenitva i pogubljenja, i

zbrinuo kod svog prijatelja u Jelisijumu, Ljubomir je ponovo poeo da ivi. U nesrei
spasao je dete od zmije i proitavi pismo koje je uz njega naao, sa radou ga je
prihvatio kao svoje sa reima: Ja u ga uzeti za sina, on e meni umesto mog
Mladena biti. Ljubomir, kao otac, morao je razmiljati o vaspitanju deteta. Najpre,
odluio je da se zove Svetozar, kako je i u pismu navedeno, a potom da ga nee putati
dalje od sebe sve dok ne postane svestan sebe i ivota, takodje, da mu nee priati o
Bogu, dok se sam ne uveri u njegovo postojanje.
Ovaj mi se put vidi da najbolje um i srce upravlja mladog oveka sve do kraja i ine ga
postojanim i dobrodeteljnim za ono za ega je stvoren. eleo je da Svetozar ostane sa
njim, a i kako bi neko ostao posle njega. U odgoju deteta, kog se tako odgovorno i
predano prihvatio, pomagala mu je jedna estita ena, po pravilima koje joj je Ljubomir
naloio. Ona je morala brinuti o detetu tako da uvek bude zdravo, da ga neguje i da ga,
kada progovori, ui lepo da razgovara, da mu predoi ta je dobro i zlo. Po Ljubomiru,
dete treba da zna da ima slobodu, ali mu ne treba poputati, kao i ne dopustiti mu
razgovor sa onima koji nemaju pravo na njeno vaspitanje. Takoe, Ljubomir je eleo i
da njegov sestri Kuzman doe u Jelisijum, da naui zanat, knjievne nauke, kako bi on
kasnije mogao Svetozaru biti uitelj.
Ljubomir je bio izuzetno poboan ovek, predan Bogu i sve to je inio nastojao
je da bude po Boijim zakonima i pravdi. Stoga je deakovu sobu uredio tako da je na
zidovima bio nacrtan nebeski svod, planete sa znakovima i ceo Stari i Novi zavet. Ubrzo
zatim, Ljubomirov prijatelj Nestor umire i poverava mu svoju ker, Agapiju, koju prihvata
kao svoju i zavetuje se da e je odhraniti kao svoju. Dao joj je ime Draginja. Zatraio je
od svojih sluga da brinu o deci, kao da su njegova roena i da nikad ne saznaju da to
nisu, kao i da nisu brat i sestra. Njegova najvea elja bila je da ih na to bolji nain
koluje i da im obezbedi lep i ugodan ivot. On je njih odmah, kako su poeli
progovarati, obuavao stvarima koji njih okruavaju i svakim danom im u oi padaju,
raspoznavati, i kako se koja zove, i odata postaje, kakvog je koja roda, na ta slui, itd.
koja se detetu istolkovati mogu.
Kao brian i naklonjen otac, provodio je vreme sa decom u prirodi, upoznavao ih
sa biljem i sa insektima, unosio je radost i arenolikost u njihove ivote. O Bogu im nije
hteo govoriti, elei da sami postanu svesni vise sile i Boijih zakona. Nakon toga, on bi
im rastumaio ako bi oni imali pitanja o Bogu. Ljubomir je znao da ne treba dete uiti
niemu pre vremena, jer bi ih to moda zbunilo, a takoe, mislio je da ga ne treba
primoravati ni na ta. Iz ovakvog dakle rasuenja na ovaj stari gospodin osobiti nain
preduzme, ovu svoju svojstveno vaspitavati.
Neto kasnije, jedan nesreni starac doveo je svoje dete k Ljubomiru, da ga
udomi i pazi kao svoje. Svetozar i Draginja su ga prihvatili kao svog roenog, igrali su
2

Figura oca u romanima

se i uili zajedno s njim. Ljubomira, kao oca, to je uveseljavalo. Gledajui nevinu igru
dece, uoavao je u njima ista i dobra srca, i ljubav koja ih je vezala. Voleo je da
provodi vreme sa njima u razgovoru. Sa Svetozarem i edomiljem provodio je vreme u
prirodi, otkrivajui im tajne prirode, usmeravajui razgovor k tome da je Bog iznad
svega, da je on Tvorac svega to postoji. O, ljubazna deco moja! S kakvim
strahopotovanjem i ljubavlju treba ovo sveto ime Bog da izreknemo. On je vean,
svemogu, sveznaju i svemilostiv.
Ljubomir je olienje uzornog oca. Uio je svoje sinove kako da brinu o cveu,
zemlji, drveu... Govorio im je o prirodnim zakonima, zemljopisu, logici, statistici, fizici,
pa i o moralu i prosveenosti uma. Posebno im je pripovedao o moralnoj nauci koja
srce oblagoroava, koja svojstvo ukraava, koja celo posveenje uma uvaava i oveka
savrena ini, bez koje bi sva gorereena znanja, kao cvet bez mirisa, ili kao najlepe
jelo bez soli bilo. U ovoj poslednjoj on im je najivlji primer bio.
Takoe, Ljubomir je brinuo i o kolovanju dece, te je najpe poslao Draginju u
Larisu, videvi njenu volju u itanju i pisanju, a nakon nekog vremena je i Svetozara
poverio Kuzmanu i uputio ih u grad. Svetozar je nauio od oca da su dva glavna pravila
u ivotu: zavoleti mudrost i dobrodetelj 2. eleo je da Svetozar stasa i da iskusi svoj
ivot dalje od svog oca, koji ga je savetovao pre polaska, govorei mu da svaki otac
treba da se za svoje dete pobrine kako da ga sretnim uini. Uputio ga je s brinim
reima, da se vodi onim to je od njega nauio, da ne zaboravi koji je razlog njegovog
odlaska i da odlazi u grad, gde ima dobrog i loeg, i da od njegovog vladanja zavisi da
li e ostati njegov ljubljeni sin. On je za Svetozara govorio:Pre bih se sa ivotom rastao
nego sa njime. Na praotac Jakov nije mogao svoga sina Josifa bolje voleti, nego to ja
njega volem. Meutim, Svetozar se brzo se vratio u Jelisiju, emu je uzrok bila smrt
njegove sestre, Draginje. Ljubomiru je teko pao ponovni gubitak deteta, ali je hrabro i
mudro primio to saznanje, uzdajui se u Boga i njegove namere
Po svemu sudei, teko je a ne uvideti koliko je Ljubomir staloen i razuman, izuzetno
moralan ovek, nazivan kao filozof i vitez. Preiveo je smrt svoga deteta, ali nije
odustajao od ivota. Ljubomir je danonono brinuo o svojoj deci, hteo je da ih vaspita i
da budu sreni, kao to je elja svakog roditelja. Posebno ga je veselila bliskost izmeu
dece, njihova zajednika igra i smeh ispunjavali su njegovo srce. U razgovoru sa
vojenaelnikom (tj. carom Dusanom), on se po prvi put ispovedio i ispriao koliko mu je
bilo teko kada je primio vest o svom sinu Mladenu, ali da ga je nakon toga Bog
pogledao, i poslao mu dvoje dece, kako kae, koji su mi ispunili prazno mesto u srcu
za sinom mojim, koje ja ljubim i s kojima se sada teim. Ljubomir je zahvaljivao Bogu
na ljubavi koju je primao od svoje dece i koja su ga uveseljavala.
2 Dobroinstva, dobro vladanje i ophoenje.
3

Figura oca u romanima

Kao otac, imao je svoje strahove, kada je prihvatio decu kao sopstvenu i pruio
im svoju ljubav, panju , bojao se da jednog dana ne saznaju istinu, da ona nisu
njegova, a posebno je strahovao za Svetozara, za koga su se raspitivali, jer nije eleo
da ga izgubi, kao i da ne pomete njegov ivot. O tome, Ljubomir dosta kasnije saznaje.
Ovde Vidakovi uvodi lik snaje, Kosare. Uprkos potovanju koje e joj mnogo godina
kasnije biti ukazano, nakon to otkrije svoje pravo ime i poreklo, nije mogue zanemariti
injenicu da ona preuzima (ceremonijalnu) ulogu dostojanstvene udovice i ponosne
roditeljke nove generacije Sokolovia tek u epilogu dela 3. Naime, jednog popodneva
kada je sa Svetozarem odmarao pod drvetom, Svetozar ga upoznaje sa igumanijom
koja ga, kada je saznala za ime deaka, od uzbuenja u suzama prigrli i otkrije da mu
je majka. I sam zaplakavi se od prizora Ljubomir je upita: Dete moje, vreme je ve
jednom da me izvestite, jeste li vi pre dve godine jedno vee kod mene u stan dolazili?
Tu saznaje da je ona ena njegovog umrlog sina Mladena, da je majka Svetozareva i
edomiljeva, kao i da je erka Nikole Buina, oveka zbog kog je Ljubomir stradao.
Ona mu govori o svom sukobu s ocem i svom dugogodinjem stradanju, da je s
Mladenom morala pobei, kako bi se njihova ljubav ostvarila i da su jedino tako mogli
biti zajedno, bez dozvole njenog roditelja. Svojim postupkom i izborom Kosara je
naruila oev i ugled porodice. Nakon njenog bekstva i venanja sa Mladenom,
pokrenuta je potera za njima dvoma, Kosara se skriva u kui svetenika, a Mladen se
prijavljuje u vojsku. Nakon izvesnog vremena, ona raa dvoje dece, Svetozara i
edomilja, a Mladen gine u borbi za kralja. Kosara opisuje traginost majke i svoju
borbu za dobro dece, preoblaenje u mukarca, uee u vojsci, sve to je inila kako
bi se sakrila od oca. Iz svega ovoga, uvia se da njoj nije bio problem da se prerui u
mukarca i da obavlja muke dunosti, njeno sluenje je dovedeno u jednakost sa
nekada Ljubomirovim sluenjem caru Duanu. Takoe, Kosara govori Ljubomiru o
poslednjim godinama ivota njegovog sina, kao i da nije svrio s ivotom, kao to je on
mislio, nego tek nakon dve i po godine. Objasnila mu je da ga je prijatelj Milorad, jedino
na prevaru mogao spasiti od smrti i da mu posle njegovog izbavljenja sigurno o tome
nije mogao govoriti, iz elje da mu ne budi bolne rane.
Bez obzira na elju njegovog prijatelja, u Ljubomiru se ponovo javila al za
sinom, ali ga je uteila vest da je poginuo za kralja i odbranu naroda. Bolelo ga je srce
zbog gubitka sina, meutim, lake je to prihvatio zbog uverenja da je poginuo asno.
Oprostio mu je sve njegove greke koje je napravio za ivota, ali je isto tako i traio
oprost od Boga za svoje prekore prema sinu. Saalio se nad Kosarinom tekom
sudbinom i pozvao ju je da provede ivot kraj svojih sinova i njega. Bio je presrean to

3 Fenomen krize identiteta u srpskom romanu 19. i 20. veka, Gorana Raievi i
Radoslav Erakovi
4

Figura oca u romanima

su Svetozar i edomilj njegovi pravi potomci, njegovi unuci. Sudba je meni moga sina
jedinca uzela, no zatim evo mi sad dade tri sina i jednu snahu.
Sveopte gledajui, Ljubomir se moe slobodno nazvati Boijim ovekom,
dobrim roditeljem i ovekom punog ljubavi. Kroz roman, a i na samom kraju, moe se
primetiti da je posebno izdvajao Svetozara. O tome svedoi poslednja Vidakovieva
reenica: I ako je ikoji sin svom roditelju u svemu nalik bio, to je zaista ovome
gospodinu njegov ljubazni Svetozar u svemu naliio, o kome emo samo itati.
Naspram panje i truda za to boljim vaspitanjem koje je Ljubomir pruao deci, on je
uivao njihovu neizmernu ljubav, zahvalnost i ogromno potovanje koje se svakodnevno
ispoljavalo kroz razgovore i situacije.
Na kraju, psiholoki uverljiva karakterizacija pripadnika porodinog
mikrokosmosa, pored toga to ukazuje na snano prisustvo predromantiarskog kulta
porodice i sentimentalnog prijateljstva, moe biti oznaena kao jedna od
reprezentativnih potvrda visoke umetnike i poetike vrednosti
Milovana Vidakovia.4

ak i u Sterijinom Romanu bez romana, zasnovanom na parodistikom

ismevanju retorsko maniristike knjievne tehnike, koju su primenjivali Sterija u svom
romansijerskom radu i njegov Mladalaki uzor Vidakovi, moe se tumaiti uloga oca.
Naime, Roman je deak kome je majka nadenula to ime zbog toga to su se
uda osobito u romanima dogaala. Bio je olienje lepote, uman i dobrog srca. O
njegovom detinjstvu se ne zna mnogo, jer kako kae pisac da soinitelj tog rukopisa
nije imao ni sposobnosti, ni kritike, a usudio se biti pisac. Ono to je poznato jeste da je
njegova majka, Roksanda, nakon ispovesti mesnom sveteniku, odluila da ga poveri
njemu, kako bi uticao na deakovo vaspitanje. Kada je napunio treu godinu, odvela ga
je kod svetenika, a on ju je uveravao da e postati dobar ovek i da e ga on lino
uvati.
Svetenik preuzima ulogu roditelja, Roman je bio pod njegovom zatitom, gde
e mu biti dozvoljeno sebe vise rasprostraniti. On prepoznaje u detetu neku
uzvienost, blagost, uoava da Roman nije kao sva ostala deca. Pisac kae da se moe
nazvati kometom, repatom zvezdom, upravo zbog posebnosti koju je u njemu uoio.
Ljudi su o Romanu priali kao o udu, a svetenik je predviao da mu je priroda

4 Predgovor, Radoslav Erakovi, Milovan Vidakovi: prvi srpski bestseler pisac

5

Figura oca u romanima

predodredila oruje. Kada je Roman dobio sablju od drveta, naao je element svoga
ivota.
Roman je od detinjstva bio uen o oruju, a svetenik, njegov pooim, se starao
za njegov um i razmiljanje. Na taj nain ga je usmeravao i uio o ivotu. Odveo ga je
dobio je pravo da vodi brigu o poslunosti drugih uenika. Svetenik je stremio k tome
da ga naui ivotu, da ga upozna sa svojim opredeljenjem itajui mu romane u kojima
e svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti. Potom mu je donosio knjige kako bi i sam
itao, poto se nauio itanju i pisanju, i njega je to uveseljavalo toliko da se zaljubio u
itanje. Svidele su mu se knjige u kojima su junaci koji putuju, Velimir i Bosiljka,
Robinson Kruso, Ljubomir u Jelisijumu, Don Kihot
Kada je napunio esnaestu godinu svetenik mu kupuje konja. Bio je miljenja da
je dovoljno stasao i da je vreme da se preda svojoj sudbini. Do tada ga je pazio kao
svoje dete, gledao kako odrasta, sazreva i ui. Kada ga je ispraao, inio je to oinski,
govorei mu da ima svoju zvezdu koja za njega sja i da je uveren kako e biti
jedinstven. Svaki otac eli da sin bude bolji nego to je on sam. Nakon toga Roman
uzima konja i odlazi, zaboravivi da se pozdravi s ocem.
Interesantno je to Roman jae na kobili ije je ime enska varijanta konja
njegovog panskog kolege Don Kihota Rosinanta, kao i da mu je svetenik u
detinjstvu prorekao da e mu se u ivotu dogoditi mnogo uda. Moda bi drugaije
proao u ivotu da pored sebe nije imao njega i majku, a iznad svega to ga je
.svetenik ga je uverio u njegovu posebnost.
Roman bez romana je prvi antiroman u srpskoj knjievnosti, kako su ga kritiari
nazvali, koji podsea na Servantesovog Don Kihota. Pozivajui se na ovaj roman on
stvara izmiljenog junaka, na osnovu ega se obraunava sa svojim mladalakim
uzorom, Milovanom Vidakoviem.

Figura oca u romanima

Literatura:

1. Predgovor, Radoslav Erakovi, Milan Vidakovi: prvi bestseler pisac

2. Sava Damjanov, Vidakovi, moderniji od Vuka
3. Fenomen krize identiteta u romanu 19. i 20. veka, Gorana Raievi, Radoslav
Erakovi
4. Politikin zabavnik, Roman na konju
5. Projekat Rastko, Biobibliografski prilozi o vanijim piscima, Milorad Pavi