ЗЕТСКО-СЈЕНИЧКИ

дијалекат
 Распрострањеност
• Већим делом прибијен уз границу са
Албанијом и уз морску обалу;
• Од Пераста у Боки которској, дуж обале до
Улциња, границе са Албанијом, према
Косовској Митровици, дуж Ибра, до
Студенице, Бијелог Поља, одатле опет до
Пераста;
• Перој у Истри, Врака код Скадра.
 Прозодија
• Стара акцентуација без узлазних акцената (у већини
говора);
• Најархаичнија акценатска ситуација на ји Црне Горе
(племена Кучи, Пипери, Братоножићи, у Подгорици, у
Паштровићима, Зети, на јужној обали Скадарског
језера;
• Идеалан двоакценатски систем забележен је у
Пиперима: сестра / сестре, језик / јунак, лопата /
ђевојка.
• Метатаксичко преношење: вода < вода, глава < глава;
• Чување предакценатских и постакценатских
дужина у већини говора; на крајњем југу
оне се скраћују (углавном постаакценатске);
• Утицај новоштокавске акцентуације:
- троакценатски систем са дугоузлазним (у
Озринићима, у Броћанцу),
- четвороакценатски систем (Бјелопавлићи,
Васојевићи, Нови Пазар, Сјеница, Пештер,
горњи ток Студенице).
 Вокализам
• ä – полугласник, гласовна вредност између а и е: дäн,
сäн;јечäм, колäц;
- приморје без Боке, Цетиње, Ријека Црнојевића,
Црмница, Пипери, Кучи, Братоножићи, део Бјелопавлића
и Васојевића, плавско-гусињска област;

• äᶰ - назализовани рефлекс полугласника на крају речи

(дуж границе са Албанијом): зäᶰ, рибäᶰ (Гмн);

• е < ь ван акцентованог слога : јарец, восек;

• ə < ь у области Кртоле и Доброте: дəнəс;

• Доследна ијекавица на југозападу и у средишњем делу дијалекта
(већи део Бјелопавлића, Васојевићи, југ Пјешиваца);

• Ијекавско-екавска замена јата на североистоку (Бијело Поље и

околина, Пештер, Сјеница, Нови Пазар, Тутин, делови горњег тока
Ибра, слив горњег тока Студенице);

• Икавска замена јата у говору подгоричких плавско-гусињских

муслимана: сниг, бриг, млико;

• Јатовско јотовање: ћерат, ђевојка, с’ећ, из’ест, ћепаница; међед,

с’едок, ћетат, вјера/вљера, мјера/мљера, пјесма/пљесма,
бјеше/бљеше.

• ‒ äо, ‒ ао > ‒ ä, ‒а у већини говора: могä, за, чека;

 Консонантизам
• С', З': клас'е, коз'е, ис'ћерт, из' ђетелине;
• Х: - чува се на западу, а на истоку код
муслимана;
- некада долази до просте аспирације: γоћеш,
муγе;
- Г и В као супституенти: ораг, муга; орав,
снава;
- ‒к < ‒х (у неким говорима): нађок;
• Веларно Л испред вокала задњег реда:
лабуд, Милош, лук;
• Нема опозиција Л : Љ испред Е и И (код
говора у додиру са албанским језиком):
чул'и, пел'ене;
• ‒ћ, ‒ђ > ‒ј: догој, дој, испеј;
• Нестабилан изговор сонаната Ј и В, па
често испадају: ђевока, зечеи;
• Обезвучавање сугласника у финалној
позицији: нарот, гроп, нош, рок;
• Упрошћавање финалних сугласничких
група: жалос, гроз, приш;
• ‒м > ‒н (на приморју): збогон, пишен;
• С и З испред Н и Л > Ш, Ж: жнам, дешно,
мишли, кашно;
 Морфологија
• Г и Л мн – стари (‒äх, ‒ä, ‒х, ‒аг, ‒а: селäх,
годинäг);
• Д и И мн на ‒ма: зубима, женама;
- у околини Бара чува се старо ‒м:
ал’инам, по селим;
• ДИЛ мн на ‒ма на граници са ХК;
• Д и Л личних заменица на ‒е (без обзира на
рефлекс јата): мене, тебе, себе;
• Енклитике НИ, ВИ, НЕ, ВЕ;
• Показне заменице Н јд мр имају облике: та,
ови, они; ова, она;
• Заменичко-придевска промена уопштава
наставке тврде промене: с нашием ђететом,
дају богатиема;
• У заменичко-приевској промени уопштавају
се именички наставци у Г и Л мн (ијех > ијах:
тија, младија, добрија);
• Хипокористичка имена мр Божо- Божа, ‒ов;
• Женски хипокористици у Н и В: Маре,
Кате;
• Аорист и имперфекат у живој употреби;
• Инфинитив без ‒и: орат, дој/доћ, копат.
 Синтакса
• А уместо Л: с'еди у шуму;
• А и И: живи под Веље Брдо; метне под
главом;
• И : с рукама, разговараше Љубом;
• Посесивни Г: ње аљине;
• Удвајање лз (утицај албанског језика): мене
ми је име Миљица;
• Наративни императив
 Лексика
• Романизми, албански језик.
 Литература
1. МихаилоС.Стевановић, Источноцрногорски дијалекат – с
картом уз текст. – ЈФ XIII, Београд 1933-4, 1-129.
2. Лука Вујовић, Мрковићки дијалекат. – СДЗб XVIII, Београд
1969.
3. Митар Пешикан, Староцрногорски средњокатунски и
љешански говори. – СДЗб XV, Београд 1965, 294 стране.
4. Драго Ћупић, Говор Бјелопавлића. – СДЗб XXIII, Београд
1977.
5. Данило Барјактаревић, Новопазарско-сјенички говори.–
СДЗб 1966,1-177.
6. Маринко Божовић, Говори средњег Ибра. – Приштина 1993.