156 VICTOR VESCU

1.19. Prilozi za količinu

micko „malo", mlOgo.
1.20. Poređenje priloga vrši se na istt nacm kao i poređenje prideva. Za-
beležili smo, ipak, i nekoliko sintetičkih oblika: bfzo - brže, dobro - bOl'e, iako
- iače, friško - frlže, m!Ogo - više.

7. Predlozi

1.21. Navešćemo nekoliko predloga koji se razlikuju od onih u star:dardnom

jeziku i u pojedinim štokavskim govorima:
čerez 146 „zbog", sa genitivom: čerež 1iega, čerez mene, čeres toga itd.;
oko (oki) „kod", sa genitivom: ide oko (oki) nega, idem oko kuće;
med 147 „među", sa akuzativom: med nas, med bregovi, med kuće;
za upotrebljava se i mesto predloga o: divanim za vas, divanimo za
Danicu, ništa ne znamo za fzega.
1.22. Kod veznika i uzvika nismo konstatovali važnije osobenosti, te se ne-
ćemo zadržavati na njima.

V. SINTAKSIČKE OSOBINE

1.23. Može se slobodno reći da je sintaksa PKS govora, uglavnom, očuvala

svoj opštesrpskohrvatski karakter. Međutim, može se, takođe, zapaziti da je srpsko-
-rumunski bilingvizam doprineo uvođenju pojedinih rumunskih sintaksičkih postu-
paka, koji su doveli do nekih promena u morfološkoj strukturi. U tom smislu treba
pomenuti gubljenje lokativa, čije je funkcije preuzeo akuzativ, a, u prvom redu,
pokazivanje mesta uz glagole mirovanja. Predlozi medu, nad, pod i pred kao i za,
koji se u drugim govorima upotrebljavaju i sa instrumentalom, u PKS govoru idu
samo sa akuzativom. Tendencija zamene infinitiva sa da + prezent može se takođe
pripisati rumunskom uticaju.
Međutim, takve promene su nastale i u drugim štokavskim govorima koji
nisu dolazili u dodir sa rumunskim govorima ili koji se ne nalaze u susedstvu sa
njima.
Najzad, druge pojave, kao što je, na primer, gubljenje imperfekta i aorista,
čije je funkcije preuzeo perfekat, predstavljaju inovaciju koja je takođe zajednička
izoglosa za više štokavskih govora.
U nastavku pokušaćemo izvršiti pregled najvažnijih sintaksičkih osobina PKS
govora, a, na kraju, ćemo izvesti nekoliko zaključaka.
1.24. Jedna od važnih osobina koja odvaja PKS govore od većine govora
štokavskog dijalekta jeste, svakako, upotreba udvojenih oblika lične zamenice
sva tri lica u dativu i akuzativu.

m I.Popović ga beleži u Vojvodini i Slavoniji smatrajući ga arhaizmom, cf. !storija, str .. 34.
147 Takođe se smatra arhaizmom očuvanim u Vojvodini i Sremu. Vidi P. Ivić, Dva glavna
pravca, str. 161; I. Popović, [storija, str. 34; B. Nikolić, Sremski govor, str. 360.
 GOVOR BANATSKE CRNE GORF. 157

a) primeri za dativ:
mene mi da'll, mene mi stray, tebe ti kitpjo, nemu mu ?va, šta mu treba
nemu, nama nam kaže, nam kaže nama, vama vam dam, vam dam vama,
im dam nima;
b) primeri za akuzativ :
mene me viče, tebe te vidi, nega ga v{!de'll, iii g~odn{!sem nega, iii nega
ga volim, nega ga tuče, nit je pitam, nit sam je V{!de/a, nas nas pita, nas
pita niis, vas vas poznaje, ni i mane itd.;
Jasno je da u svim navedenim primerima upotreba oba oblika lične zamenice,
dužeg (naglašenog) i kraćeg (nenaglašenog), predstavlja kalkiranje dotičnih rumun-
skih konstrukcija.
Ova je pojava poznata i drugim srpskim govorima u rumunskom Banatu148,
drugim govorima šumadijsko-vojvođanskog dijalekta, kao i drugim dijalektima
srpskohrvatskog jezika.
A. Belić je ubraja među osobine dijalekata istočne i južne Srbije koje su se
pojavile usled stranog uticaja 149 , a P. Ivić i I. Popović je nazivaju „balkanizmom". 160
1.25. Paralelno se upotrebljavaju i konstrukcije u kojima se javlja samo kraći
oblik lične zamenice:

mi kaže, ga pita, mi strd, vam kažem ja, me viče, me v{!d~la ona.

U svi tim slučajevima kraći oblici (enklitike) nalaze se na početku rečenice,
a to je opet osobina rumunskog reda reči (v. 1. 45).

Sintaksa padeža
1. 26. Genitiv sa predlogom od zamenjuje često posesivni pridev:
Čorba Ot paradajsa 151 , manđa Ot krompira, ditnst O cr?šfze, meso O"telećine,
meso O"cfinčeta, meso od živine itd.
1.27. Genitiv sa predlogom kod ima širu upotrebu na štetu predloga na
u:
sam ga vf!d~la kot kuperative, idem kot sfat, tu je kot ćoška. 152

U Stančevu smo sreli konstrukcije: idu kot kuće, dOdidu kat kitće 153 , pored
idem doma.
1.28. Konstrukcije sa partitivnim genitivom obične su u govoru, ali paralelno
se javlja i akuzativ, ponekad čak u istoj rečenici:
metemo luk, šunku, piring, kupus; ili, metemo masti, !Uka i paradajs;
metemo sOli i još piring.
- ---
UB Vidi V. Vescu, Vlijanie, str. 71.
10
Cf. Dijalekti, str. LXVII.
160
Cf. Les balkanismes, str. 233; ]storija, str. 61, 130.
161 Vidi o toj pojavi E. Petrovici, GC, str. 218; P. Ivić, Dijalektologija, str. 75; B. Nikolić,

Sremski govor, str. 365; A. Peco, Govor istočne Hercegovine, str. 167; M. Stevanović, Značenje
i funkcija genitivne sintagme s predlogom „od", NJ, XIV, 4-5, 1965, str. 255.
152
Sreli smo istu konstrukciju i u drugim srpskim govorima u rumunskom Banatu. Ona
postoji i u drugim šumadijsko-vojvodanskim govorima, cf. B. Nikolić, Sremski govor, str. 365.
153 Takode i u drugim srpskim govorima u rurnunskom Banatu.
158 VICTOR VESCU
- - ·- - - -- -- - -

Nije isključeno da se upotreba akuzativa umesto partitivnog genitiva javila

pod uticajem rumunskog jezika, u kome se, u svim gornjim primerima upotreblja-
va samo akuzativ.
1.29. Pored svojih osnovnih funkcija, u PKS govoru dativ se upotrebljava
u funciji posesivnog genitiva (ili posesivnog prideva):
ova kuća ie !' udima siracima; gnizdo vrapcima; gnizdo pticama; rukavke
gospodaru tomu; seno to ie ofcama; nisi ti tomu i tomu čov~ku divoika.
Takvi oblici, inače karakteristični za kosovsko-resavski dijalekat, nalaze se
i u drugim srpskim govorima u rumunskom Banatu, kao što je na primer krašo-
vanski154 ili govori u selima Ljupkovi i Svinici (u Klisuri).
1.30. Akuzativ se upotrebljava mesto instrumentala sa predlozima med (med')
i prid. Akuzativ je takođe preuzeo funkcije izgubljenog lokativa.
1.31. Zabeležili smo primere sa akuzativom umesto instrumentala:
on ie tu med nas; divanimo med nas; med' bregovi su bile kuće; tamo
med'one šume; spava prid kuću; su tamo svi prid sfat.
Sreli smo samo jedan primer sa predlogom pod: 1e tamo pot ćuprivu, jer se
mesto pod upotrebljava odozdol sa genitivom, a mesto nad - odozgor.
Inače, u svim gornjima primerima upotrebljavaju se paralelno i predlozi
izmed (izmed') i ispred sa genitivom.
1.32. Evo i nekoliko primera za akuzativ umesto lokativa:
držim na ruku; s~dem na n6ge; sam bila u grdinu;
tu ie dOl u kancalarifu; sam ga manula da s~de tamo na krevet; živim
u Stančevo; u fabriku rlidi; kupus držimo u kacu; sam bila u sfat; je
biu u Timišviir; u tu kUću živim; ima samo košul'u na nega itd.
Nerazlikovanje padeža mesta od padeža pravca konstatovao je takođe i P.
Ivić,prilikom dijalektološke ankete u P i K. 1115 A ista pojava postoji i u drugim
srpskim govorima kako u rumunskom156, tako i u jugoslovenskom Banatu167, kao
i u Sremu. 158
1.33. Umesto lokativa sa predlogom o upotrebljava se akuzativ sa pred-
logom za:
ne srnem ia za nega da divanim; da ne mu kaž ništa za mene; i tai
gospodin me pito za kujnu, za razboj, za krave, za kOni; itd.
I .34. U PKS nailazi se na veliku nestabilnost u pogledu upotrebe instrumen-
tala bez predloga i sa predlogom s za označavanje društva ili instrumenta radnje.

164
Upor. E. Petrovici, GC, str. 219.
166 Cf. Nezam. e, str. 154, fusnota 8; Les balkanismes, str. 232.
166 Upor. E. Petrovici, GC, str. 219; V. Vescu, Vlijanie, str. 71.
167 Cf. P. lvić, Dijalektologija, str. 77.
11• Vidi B. Nikolić, Sremski govor, str. 366.
 GOVOR BANATSKE CRNE GORE 1S9

a) Instrumental sa predlogom s (sa, sas, sos) upotrebljava se i da se ukaže

na instrumenat glagolske radnje:
S\!Čem sa sikirom; Sečem S nOžom; SOS p/ilgom oremo; posečemo SOS
čašom; kopam sos motikom; ie poseiala sas rukama.
b) Instrumental bez predloga se upotrebljava i da se ukaže na društvo:
ide popom po selu; ni se slažela čov~kom, ni svekrvom, ni mamom; se
tuče pceto mačkom; idem sestrom u Timišvar; idu volOvima na nlvu itd.

Takve paralelisme smo konstatovali kod skoro svih govornih lica, a mešanje
oblika sa predlogom s i bez predloga sreli smo čak u istoj rečenici:
predemo rukom ili s mašinom; pa se donese sas kOnima ili volovima;
motikom se kopa ili s plilgom itd.
Takva se mešanja oblika instrumentala sa predlogom s i bez predloga sreću
i u govorima šumadijsko-vojvođanskog dijalekta159 , kao i u pojedinim srpskim govo-
rima u rumunskom Banatu. 160

Sintaksa glagolskih oblika

1.35. U nekim govorima štokavskog dijalekta infinitiv se zamenjuje u oblicima
budućeg vremena sa da + prezent. 161 Pojava je dosta stara (cf. M. Pavlović, Perspek-
tive i zone, str. 222), a skoro su svi navedeni istraživači mišljenja da je to posledica
stranog uticaja.
U PKS govoru infinitiv se čuva u većini slučajeva u oblicima budućeg vre-
mena i u konstrukcijama sa glagolima nepotpunog značenja. Ipak se paralelno
javljaju i oblici u kojima se infinitiv zamenjuje prezentom sa da.
a) Konstrukcija sastavljena od kraćeg oblika glagola hteti ( tet) + da + prezent
umesto glagola hteti + infinitiv:
ću da metem sve to; će da nosi doma; će da s?da; ću da s?nem i ja; će da
mi kaže; ćemo da kUpimo; ćete da pijete i vi; će da riididu; će da dodidu itd.
b) Konstrukcija sastavljena od dužeg oblika glagola tet +da+ prezent:
oćeš da paneš; oćemo d,,,'tdemo; oćeš da bineš i ti tamo; oću da pijem;
oće da s~e itd.
c) Konstrukcija sastavljena od prezenta glagola imat + da + prezent:
imam da muzem kravu; sutra i'ma da radi; imaš da treseš; imamo da
tkemo itd.
č) Konstrukcija sastavljena od prezenta glagola nepotpunog značenja + da +
+prezent:
treba da metem drva; treba da praim pf>dne „ručak"; ne mogu da odim;
ne mož da radi; znam da P4vam; n um_ejem da krčišem; sat počimam
da razumem itd.
m Vidi P. Ivić, Dijalektologija, str. 75; Les balkanismes, str. 232; B. Nikolić, Sremski govor,
str. 366.
uo Vidi V. Vescu, Vlijanie, str. 71.
m Vidi A. Belić, Dijalekti, str. 475; P. Ivić, O govorima Banata, str. 153; I. Popović, ]sto-
rija, str. 61.
160 VICTOR VESCU

1.36. P. Ivić je konstatovao da se u P i K upotrebljava prezent pojedinih

perfektivnih glagola mesto budućeg vremena 162 , a ta je pojava takođe prisutna i u
nekim drugim govorima šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.163 On tvrdi da te
konstrukcije nisu slovenski arhaizam, već kalkiranje sličnih rumunskih konstruk-
cija, omogućenih slabljenjem osećanja za glagolski vid. 164
1.37. Često se u PKS govoru javlja konstrukcija si (dativ povratne zamenice
sebe) +glagol, koja odgovara refleksivnoj dijatezi sa povratnom zamenicom u
dativu u rumunskom jeziku:
idi da si uzmeš nOfci; oteraj si kravu; sam si namestjo kuću; su si doneli
i žene i decu; sam si v{!d~l) sinOfci; more, ti si si popjo nOfci; kako oćeš
da si praviš kočliu itd.

Kongruencija

l. Imenica - pridev
1.38. Pridevi uz imenice ženskog roda koje se završavaju na suglasnik i koje
su prešle u kategoriju imenica muškog roda, imaju takođe oblik muškog roda:
to ie velik radost; i difćine imadu crven krv; kad ie biu taj velik glad;
taj niie velik stvar; su mu izvadili taj kost i dr.
1.39. Ima ipak i kolebanja: vaš misal' ie dobra; to ie tvoja stvar; ie uzela
fzene stvari.
1.40. Ponekad se pridevi i pridevske zamenice uz imenicu vr4me upotrebljavaju
u ženskom obliku: došl8. dobra vr4me; naša vr4me, ali, l4po vr4me, ružno vreme itd.
1.41. Pridevi koji stoje uz zbirne imenice tipa lišće, grožđe imaju ženski
oblik množine:
su pale m!Oge lišće; lišće su žute; imam lepe cveće; kad grožđe su zdr~le;
sve te pruće.

2. Iment"ca - broj

l.42. Imenice uz brojeve dva (dv~), tri, čtir imaju oblike genitiva jednine:
dva brata; tri reda; dv~ divojke; čtir praseta,
a uz tri i čtir mogu imati i oblike množine:
tri koni, tri dukati, čtir vo!Ovi itd.
1.43. Imenice uz brojeve od pet nadalje mogu imati takođe oblike genitiva
jednine:
pet praseta, devet momka, šest pecla, a i oblike množine:
jedanajs kreveci, ranio deset volovi itd.

1
°' Cf. Nezam . č, str. 154, fusnota 8.
iea Upor. Dijalektologija, str. 78.
„, lb-idem.
 -----· ----- --
GOVOR BANATSKB CRNE GORE
- -------· - -- - - - - - ---- -- -
161

Red reči

1.44. U PKS govoru pridev se često nalazi iza imenice:

idem sestrom moiom; tomu kanu velikomu; od čov{Jka mladoga; nema
ni kUću dobru, što odgovara rumunskom redu reči (imenica - pridev).
1.45. Kraći obHci lične i povratne zamenice i kraći oblici pomoćnih glagola
(dakle, zameničke i glagolske enklitike) nalaze se, po pravilu, na početku rečenice.
Pored primera koje smo već dali u vezi sa drugim pojavama, navešćemo i
sledeće:
sam narastila pilići; je big tamo; su s~deli dva dana; me boledu ruke;
me drži odovOd; mu ie umrla mama; se poslUje mlčgo; se mete sve
u kazan; se rastaio od žene; ćeš me v~dest itd.
1.46. Ako se negacija upotrebljava na prvom mestu, enklitika ostaje na drugom
mestu:
ne se iavi niko; ne mi flili ništa; ne te poznaiem; ne nam dOđidu l'udi.
1.47. Izvršene promene u okvirima sintakse uticale su na morfologiju. Spajanje
i izjednačenje pojma za mesto i za pravac na sintaksičkom planu - preuzimanje
najvažnije funkcije lokativa od strane akuzativa, tj. ukazivanje mesta, doprinelo
je slabljenju ovog padeža i dovelo je, na kraju, do zamene i drugih njegovih speci-
fičnih funkcija, odnosno konstrukcija (na primer, o + lokativ).

1.48. I u okviru instrumentala su se izvršile ili su u toku znatne promene.

Pored gubljenja funkcije za označavanje mesta sa predlozima medu, nad, pod, pred
u korist akuzativa ili genitiva, mogu se još zapaziti i poremećaji u upotrebi predloga
s, tj . tendencija ka izjednačavanju (na formalnom planu) oblika koji ukazuju na
instrumenat sa oblikom koji ukazuje na društvo. Mogućna je upotreba oblika sa
predlogom s u oba slučaja, kao u rumunskom jeziku. Toj pretpostavci ide u prilog
i stanje u drugim srpskim govorima koji su došli u dodir sa rumunskim govorima.165
Isti proces gubljenja formalne razlike između socijativa i instrumenta ispo-
ljava se i u drugim govorima štokavskog dijalekta. Postoje govori u kojima se, na
primer, socijativ upotrebljava bez predloga s. 166

VI. LEKSIČKE OSOBINE

1.49. Može se reći da su, uopšte, dijalektološka istraživanja poklonila veoma

malo pažnje leksici, iako i ona doprinosi u velikoj meri osvetljavanju važnih pitanja
kao što je, na primer, poreklo i pripadanje jednog govora konvergentnoj grupi
govora ili dijalektu, intenzivnost kontakta sa drugim jezicima itd. Odsustvo jednog
lingvističkog atlasa srpskohrvatskog jezika167 naravno će uticati i na rezultate ovog
našeg pokušaja da predstavimo leksiku PKS govora.

m Upor. P. lvić, L es balkanismes, str. 232.

168
Vidi A. Peco, Socijativ bez predloga „s" , NJ, VIII, 5-6, 1957, str. 178-181; M. Ivić,
Značenja srpskohrvatskog instrumentala i njihov razvoj, Beograd, 1954, str. 227-228 .
167
Na potrebu dijalektološkog atlasa srpskohrvatskog jezika ukazali su već mnogi i s traži vači.
Vidi, na primer, M . Pavlović, Dijalektološki atlas: problematika srpskohrvatskog jezika, GFF,
Novi Sad, 1959, ili, La zone d' lllyricum caracterisee par /a geographie des mots, ZFL, II, 1959 i dr.

11 36opmo< 38 <!>HJtonomjy H mmraHCTHKy XIX/I

MATHU A CPIICKA

3EOPH1IK
3A c:I>HJIOJIOI'HJY H JIHHI'BMCTMKY

XIX/1

HOBM CA.Il 1976