J. VUKOVIC .

Narodni qovor

U nasoj IllalllCl ooo nije i:zradseina._ ddjalektolOOka slika neposrednog dubrovackog

zaleda, dubrovackog prianorja u uzem smislu uzeto, i daljeg zaleda prema danamjim
granilcaana Hercegov.ine u NR. QpSte je ;powa:to da je Dubrovnilm jo5 od stat-ina, u
procesu sla~ilra.nja njegova romanslrog stanovniStva, stokavsikd. katrakter ijelkavSkog Illa-
•I'IeCj.a dalo njegovo kopneno zalede, u prvome redu :uZa njegova ijekavska okolina, kra-
jevi koji su, posterr>eno pro8ilri<Vani, ula!Zili u sastav Dubrovacke RepiUiblilke. Ali pobli.Ze
obelezene govorne osobin1e bas ovoga uZeg zaledia1 koje ga k.araktermlll, s jedne strane, u
odnoru na dub~ovack.i govor (u osnovnim crtJama di(jalektolo8ki ispitan) 1 ) i, s dlruge strane,
na govore ijekavske HercegO<Virie - jo8 nemamo. Joo od Vu:kova Predgovora njegovim
Poslovic'ihta poznato je da1 u silsltemu govora novi(jeg ijekavskog tipa duocovaeki govor
J?redsta;vLj~ arhai!CI11iju zonu (tj i dj mjesto (: i d u dodixu ovih denta:lnih suglasnika sa
g1asom j u zamenli kraJtkog j<Ma, --:-- cuvanje glasa h i sd.•). 0 govorima Duhrovnilkla, i dubro-
vaokog primocja u najnov'i.je vreme, u svojoj udibeni!Ckoj knjizi o nasim dijalektima,
P. Ivic kaie: »Govori drubrmnaokog ptrimorda lizdvajaju se vrlo izrazitim crt&ma (podvla-
mm ja J. V.) od heroogO<Vackih gO<Vora u njihovu zaledu. NadviSe sp.edfronosti ima govor
samog .g rada Dubrovnika i susednog Cavtata, kod[ je Uljlecmo i najiV!iSe poznat nallllci«"). Plosle
SJVte•ga sto se danas oskudno moze reci 0 medusobnim odnosima arhaJcnijeg (duibrovackog)
i mlad·eg (ilstocnohe!I"cegovackog) i!jekavskog govornog tipa, c:>red danasnjlim didaLektolo-
zilma koji se have poblize is!pitivanjem ijekavskih. govora srtoj.i Zladatak da ispiltaju doikle
idu granioe dubrovackog govornog ti(pa koji se mo!Ze izdvojiti po izvesnim aJrhaiOnijim
osobi:nama (i po osobinamw lroje su op5tijeg cakavsk<Hialmatinskog obeleZij1a), i koliko
se medusobno mogu izdiferenci!I"ati podru~j!a. . u.Zeg dubrovackog zaledia, i medusobno i
u odnosu na govor Dubrovniika i S'USiednog mu Cavtata. Suma.rna analiza folklOII'Inih .telk-
stova, neda·v no sakupljanih na ovom terenu, maze nam samo do 1zve5ne mere pos1uZiti·
da se u najgrubljim potezima obeleie razli:Cita. govorna pod.rueja, i Qre nego se pristwpi
nepostr•edl11ijem dijalektoloS.kom lspitivanju citavog dubroVackog zaleda. Pred sobom innamo
tekstove na1rodnog pl'!edanja (u stilhu i prooi) i:z dubrO<Vackog iljeka~vskog zaLeda (cisto
ijekavskog Iiili sa mesa!Vtilnom li iilkavskoga), koje su folikloristi podelili na OOtitri zone. - ,p o
krite~riidu zaslllJovanom, kako se moZe uoeilti, na folkloristickim oznakama: 1) Neum ~ gru-
pom sela na strem terenu prema danasil(joj Ha-cegovillli, 2) Z~blje, kraj prema donjem
toku i useu Nieretve, 3) SliVIIlo, grupa sela jJUgozapadnije uz prooirenitii deo StonSkog za-
liv.a:, i 4) ij·e kavski deo Peljesca (jugoistoeno od Janjine) sa primorski!mJ pqjasom od ston-:
1
) P. Bud man i: Dubrovacki dijalekat, kako se sada govori. Rad Jugoslovenske
akademije znanosti i umjetnosti LXV, str. 155-180.
•) Vidi Gramaticki i polemicki spisi V u k a S t e f. K a r a d z·i c a, knj. - treca, sv.
I, Bgd. 1896, str. 3-8.
' ) D-r P a v 1 e I vic: Dijalektolo~ija srpskohrvatskog jezika, Novi Sad 1956, str. 138.
112 JOY AN VIJKOVIC

skog moreuza do nadb~ okol:ine Dubrovnika (Sto su niaSi ~olkloristi u ovom slueaju
nazvali ufun imenom DubrovaCko primorje)').
I. Govor Neuma i sela prema Hercegov:inli. se r:noZe LaikSe odredtti i po1bl.Ue
govornim crtama spedfioi1rati zato S'to je j.e dan deo telkStova snimljen na magnetofon,
i Mo sam imao pr.ilike i slu8ati ih sa magnetolfonskih tmka. Nije te5ko, i u letimitnom
pregledu ovili tekstova, odmaih prjanetiti da je neUIIIlSki govor istocrwhercegovackog
tipa i da se on po mall'lka.ntni(jdm osobill'lama ne more odvojilti od he:roegovackih govora u
dana~njdan granicama Boone i Hercegovine.
Zamena jarta u drugim slogOIVima je dvosloma~ po cemu se ovaij govorni tilp vidno
razlikuje od dubrovaCkog - u kome je belezen odnos ije pod silaznian i je QOd uzlaznim
akcentom (snljeg rjeka). Sa magnetof0111a sam m01gao zabelefiti dvoslozan iz.g ovor duge
zamene jarta u svim intonaciljama reC:i1, kao: Li~evno, u Lijevno (stalno u j.ednoj pesmi),
i<Skusenje svijeta, rijece on, rijeka, prolijeva - bijelo, u zarlnji~em, piljevac - i slicno.
IstoenohercegoiVackom g.o voru portpuno odgovara _i glagolski oblik 111ijesam. - Koliko hi
se moglo eurti izgovora u ijeikavirzmima. sa poludugim ili dugim e i u dvosloZ.noj uzl,a znoj
zameni dugog ja!ta, kao S1o s1am ja u dva slucaia pmmetio, lijepa i po svijetu, i koliko
je to oovijd uticaj gTiadskog govOII'a, to bi trebalo na terenu urtwddti. Ovom odnosu prema
govorima uze istOOI!e Her~gvme odgovalra i gotovo dosledno SlpTOVledeno 'iljekavsko joto-
vanie svih denitalniih suglasnika: doceraj, devojka, ~li za vereru, Sedi, ~ovati, Sero-
m~s. 8eroma.Si, SeroniaSka, izedem (redovno). - Za1 specificnost istoCnOiheroogovaokih
crt a je karakteristican i glasovni oblik uda.Si ( = uzjasi:) u QdOi! 7labelemo'j od Scepa Bati-
novica u Neumu. Ako bi se i nasao kojli ~uretak od ovog pTia!Vila za najnov1ja jotOVIan,ja,
potvraenog u mno.Stvu primjera, moze bilti lako protumaiCoo uticajem knjige, dlli dubro-
va-ckog govor,a. Pored svega ostaloga, iSitoenoheroegova-llku boju govora potvrduju i gla'-
~ovni oblik Scepo (Stjepo), zartim refleks jata oruvan u kategoii'iji ilnfilniltllvnlih osnova tipa
videti (vidjeti)") itd.
Istoanohercegovaeke su i crte: -i 'i -ik u gen. i ak. pl. licne zam!ienice treeeg
liioa mesto -ih -sa izgubl1~nim h iii, kako je u heroegova&im govorima ukoliko su istoc-
nij! obienj,je, sa zamenaenim h g:Lasom k; - ije (g) U' pridevskooameniekoj promeni: oviie,
zadnjije i sl.; -ovi, oni m. ovaj, on8Jj (oni mu gospodar plati; otvori ovi sanduk i sl.); ta
m. taj (de je ta [JUt?; de je ta voko? i sl.). I d~otad11a1 labijaLniih sugliaJSnika je osobina
mnogih ·'istoenijih iJjekatVISkih gOVOII'a: kapje, Posav1e, sabja, pa -tako i snop,i e. I po koja
rec je ti,pifua Zli is~toenoheroegovacke govore: oprave cobalne ( = posal~u cobane), i moja
je du8a okapala ( = osu.Sila se, ma.Ze se za zitq •welo) i sL
Za l'!azliku od prnvoslavnog stanovtrllistva distoOnle He~rcegovine, stanovnici orvog
kraja - kato1ici cuvaju g:Las h, ali i ovoliko grade koliko je ilmamo pred sobom jasno
pokazuje da de h ]l OV!de vrlo llaibliilno. Cutiemo (iH vidimo zaJPisano) hajde na Kosovo,
hrpa, hinla, skuhala, hladovina i sl., ali da je u ·lnteir'VokaLnom poloZa:jlu i ll'liaJ klratiu (:tako
i na: poeetku dsp:red trvrdi.h vokala) <>bieno ovaj voka-1 :iSCezao ((?'05le fuga se; :ilzimedlu vo-
kala zamenJjuje drug.im glasovima,), ~-ZiUJj!U primeri, koji s-e i Cesto po:navljatilu: maoVIina,
njiovi, kuvala (pored kuhala), trbu (trbuh), malo kruva i sl. U aorlstu h daje k, u zame-
nicki,-!ll oblicima :ili se gubd.: pa i svije domami, - ili dade k >illi g - u lioooj zamelllliCl
treeeg l~oa. Pmoes gubljenja ovog glasa prirodno je moga10 bilrti zaustavlje!llJ uticajem
dubrovackog i u~te zapadnidtilh govora.
Iako noomski kriad govorno grav-i<tiira prema uzoj istoenoj Hercegovill'li, Slto mogu
lepo [JOkazati ove i.zrazttije govorne osobine sto sam ih naveo, ipak cxvo nije mst istoeno-

') Folkloonu gradu su sakupljali saradnlci Instituta za proucavanje folklora u BiH, jedan
manji deo Maja Stuli-Boskovic iz Zagreba.
") Vuk je u knjizevni jezik uneo nejotovane glasovne i jekavske veze tj i dj kad je
to konstatovao kao . tipicnu osobinu dubrovackog govora, ali nam je Budmani saopstio, jos
osamdesetih godina pro~loga veka, da se tj i dj cuva samo jos u Cavtatu, a u Dubrovniku da
se mesa izgovor djed i ded i sl. (Rad LXV, str. 157).
 NARODNl GOVOR
113

hercegnvacki govor u uiem smislu 0 ). Istoenu ijelkavsku hercegovacku zonu') k811'altterJ!e

na. prvom mestu Vukova promena ilmenickog tilpa Jovo: Jova, Jovu itd., dok ZJapadniji
govori imaiju Jovo - Jove itd. Na.Si tekstovi QVide pokazruju jasno z.apadni tip lOVe pro-
mene: illJjezirna babe; ona zove Peru i Nilkolu; ostavi onog stla!l"og grivu i sl. PoSto se dubro-
va&i govm- u ovoj osobilni sl~e s istocnohercegovack>ilm govornim tipom (Pero - Pera)~,
onda die jrasno da je ova promena u newrnskom govoru nastala pod uticajean oetntnaJ.ne
Hercegovillle, iii I?Qd utiJcajem uopS:te severozapadnijih govoxa. U OVIakvim dodiill"irmi sa
severozapadni!jim govorima, u poneeem zajedno i sa Dubmvnikom, neu:mski govor je ·
mogao primiti i obli~e. : ovcam, k ovcam, cuvat s puskam, nami, s vami i sl.; (aik.o) ne
bude8 cuvat. Zapadnijerg porekla su i po1'11eki aikoonti Sto sam ih cuo na magnetofonu:
kao hila (pored: zdiraiVo bil~). dali, prredala i dT. {ali su tipicno istocnohercegoval:ki
akcenti: na v:riita, na vratima; sa daleka, v1oena dev<>dlkla; vesela mu majilt.a ; barjaci,
torbru i sl.). ·
Iznenaduje net,.-:>renes:an akcerutlt sto sam ga euo na margnetolfonu, ·~~en od
stal"e zcne u Neumu, koja je rodena: u Gracu prema Hutovu: vode, drZi 1krcmu. On se
ne moze objasnlilti nilkakvom vezom sa
ijekavski.m iherc.egova.l:kilm govorirna, a koliko u
blizim i daljim zapadnijim govorima im~a. ove osobine, to nam jos Illije p07lllato.
Zarumljivo je da Sla m mogao zabelezi~i akoenat dll1)arno, tipi·~an za isrtoenoherce-
govaoke govore (ne znamo jos da1 li do oznacene granice prema centro..lnoj , Hercegovini)
- pored zapadnijeg akcenta imiimo koji ce biti ovde tipiCni(ji u saglasnosti i sa zovem,
sertila Sl€ ko zov'e {m. liistoanoherce.goQIVackog zovem). Z,apadnijega je tipta; (zarpadna Herce--
govina, moZda i cen.tralna) izgovor gonali, gonati, kao sto to zapadni uticaj Qokazuje i po
koji vrlo redlak Lkavizam (mliiko). Od istocnohercegov~ckog govora se ovaj kraj rarzUku1e
i sporadicno upropascavanjem suglasni&:,e grupe dn. Vjer.a nejenaka, jednu turu zlata
(vrlo slab izgovor gl.asa d, tako d<~~ ne moze OOti granice sloga izmedu d i n). Da ovde
nemamo posla s osobinom iko,jom se ·kla·r akteriSu •izvesni musHmanski govo1r:i u Booni, po-
kazuje jasrno to Sto je OOOCnUQri. [)Otpun izgovor OIVe g1aiSOVne grupe : vratnice, jadna i
Zalosna, zlatna i sl. ~ kao i to sto je priroda. i:zgovora upro86enog dn sasvim drukl:ija
nego u hosanslkim musl:mansk.im govocima (tamo jenna - gotoVI() udvodeno n, glasOYnJa
asimilacija sa sacuvanom implozijom Qrvog od dvaju delovta udvojenog glasa)'). Izgovore
kao cuvo, podevo ( = ooo, pojeo) sa intervokalndm v kao proi.zvodom jaee labijaUzacije
zadnjon:epeanih vokala (u iJ o) bel~ziQ sam u cen:tr,alnoj Heii'cegovini, a nije neverovaltno
da toga ponegde i.ma i u istocnijim herrcegovackim govorima.
II. I bez magnetofonskih snirrnaka mali broj tekstova zabelezen,i h u Za:lablj.u m<>Ze
pokaZiaif!il neSto drulkciju govomu sliku ovoga kraja u odnosu na neumski. Nema sumnje
da je i ovde ijieikavski go1vor sa dvosloznom zamenom jata. To pokazuj,e i ioponilm Bi-
.ieli Vir, kako su folkloristi zabelezili ime jednog od mesta gde su tekstovi kupljeni. Da
je dvoslozna zamena i pod uzlaznim a,kcen tom, moze se pretpostavirti QO stihu: pa
d<>Zlivljl8 lijepa d·evQjka. - Zatim u izra.zu: d,3j nam sto 11dijeli. Ali svaikako za specifici-
ranj~ ovog.a govora po kvantitetu dvoslozne zamene j<'.ta pod u~laznim akcentam nedo-
staje potpuniji materi.jal u tek<;tovi ma, narocito u prooi. I1ako iiekatVSki kar.akter i ovoga
govora jasno potvrduju mnogoblrQjni prim,e ri: de, devoj.ka, bjele (u s:tirhu jednosloZiena
zamena), a zapjevaj, pjevo, - zapjevaj, popjevalo, ovde, deco, detetu, mjeseca i sl., bl~
Vf'za sa i!kia'Vslkim go·vor!llTJia ogleda se u i:kavskom glarSIOvnom ob1iku imena Stdpan, koj~
se cesce i dosledno ovako javlj.a. Vidi se, i iz ov·ilh pr.!.mera, da je i za ovad kraj, kao i
za, neumski. ~rakt·e!I"isticna idocnoheroogovacka orta ijekavskog jotovanjra dentalnih
eksplozivn ih suglasn.ika (deco i sl.}' 0 ), ali se naslucuje i vise mesanja sa ovakvim

") U di.ialektoloskom radu As i m a P e c a: Govor istocne Hercegovine, koji je jos u

rn"kop;su, a koji imam pri ruci, danasnja ijekavska Hercegovina je podeljena po govornim oso-
binama na istocmt, centralnu i severozapadnu.
) Tamo obelezena granica: »Od Podvelezja preko Rabine, Rotimlje, Hrguda, Vlaho-
7

vica«. preko Bjelasnice, »na Popovo Polje, nize Ravna«, preko Huma ka Zupcima, »ka Lastvi
i Dobricevu na Cepelicu« itd.
) Rad LXV, str. 170.
8

9
) Drugom PTilikom cu se zadrla,t i na objaSnljavanju ove dosad neispitane glasovne pojave.

) Primer pa~i pokazuje da mora biti jotovanja i strujnih dentala, ali u tekstovima
10

nalazimo i prosjaci.
Gl asnik Zema! jskog muzeja - Etnologi ja 8
 JOVAN VUKOVJC
114

nejotovanlih ilzgo1V011a: ned.j elja, djevojka i sl. Razlilka od neumskog go"Vora i isltoanoher-
cegovackog OO:iJto se oglJeda u kategorijil gltagola sa mf.ittlli!t il\ltnJOOll osnovotni na 1alt: ne bi
t.e kuca viSe vidila; neeelll ga viSe Vlidit, ~ iaiko pniJmer grmljet rpokaZIUije meSa.nje i jed-
n!ih i dlrugih glaSOIVIlllih oblilki111.
Izrazirta crta koja postavlja aasnu grani:cu ove niljanse govornog tipa prema neum-
skom kraju i istoenoj Hercegorvin.i jeste dalmartinska, dubrovaCka (i dalje ~akavska)
foootska osoblill'la zamene suglasnrlikJa m suglaSIIllikom n na kraju re~i: na oViakoj ispiti
Illisan bila11 ); punu san (sam) maAu mala. Prti.meri bez ove Qil'oonene: B&ic nam je . .. , u
Bijelom Viru; sa nje'llinim ovnom, poka~uglu iii da u padeill1oj promeni rije nema, ili da
moze postojati :rtar.z:lika izmedu p:retstalvnika ove govorne zone (se~a Mislfuna i Badula),
ali u svakom slu~aju govorni talasi. su doneli ovu osobinu sa rMpadnih stranta•. I nije to
jedina crta koja ovom po<iru<OjJU daje zapadniju govornu bojJU (ona je karakteristiena i
za, zapadnn, - ilkavsku Hercegovinu). Izrazi koo: ajme meni; izisla vanka i: sliooo, istim
putem su d<>LS[i sa zapadn.ij~ ter1e111a11). _ .

. III. GoiV'orn.a sLika koja se ocit\llje u takstov~m~ ioz SNvna sasvim je drukcija od
one koju smo mogli uoeirti u t.ekstovi:ma neums'kog kraja. Jasno j~ da se ovde ogleda
me8a!Vina ijelkavsko-ikavsllcih gla:sorvnih obHka . . Ikarv·itmni1 u sti!hu preovladuju: priko mora,
kod hili ovaoa, u prvu nedilju, privariti, u evitu, lipu ceroo, ruktam· bilim, dJi.cu, ·~zLicieu,
- itd. U veCini tekstova je manJe ijeikavizama : tvrdu vjeru; pa jte vodi u b.iijelu lruLu; de
su - i sL Koliko je Srta doSlo radii. sti!hC~~ (kao: Bog n1a poonoe, lijepa dJi.vOijko), lroliiko se
Sta ilz drugog kraja prenos'i u stihovan.om izratZ>u, rtesko je utvrrditi. :Arava slii'ka u avom
smislu se mo2e dati samo neposred:nim d>i.jtalektoLOOkim iJSipitivanjem. Ali de zarumljlivo
primetiti da pesma. Cv'jetak bra.la ljuba Ivanova ... , zabeLeiZena u Kleku, blliZe neumskom
podruCju, odrla<Zava ~isti:ji ijeikavski govOTni ti.Q: nit sjemena dajes; - z.a grlo b.itjelo;
cv'jetak (staJno se ponavlj1a). Kao zazabaljsko podru~je, i ovaj kraj poktazuje pre:Laa: m u
n na krajJU rem : san ( = sam), jesan (pona!V'lja se), ·a h : da se drugom oZ€1ni·t neeu: u
prvim loznicam - ill sl. Kao u ~bJj!U i ovde se pokatz.uje ·vokativ ntaJ -e vl:astitih ime-
n:ka ienslrog roda 1Ji1:;>a Mara (ovde sa padezn!i.m nastavkom · -e i JU rnOinlinrut:ilviu): Ceri
Marc, da sh sil :rtadila; Nasmija se plemeni ta Mare {ovakav vokativ ovih imenica je
poznat i u zapadnoj Hercegovini) _
IV. Zona koj.u su folklonsti obele zili naz.ivom Dubro vacko pri:mOII'Ije nije gov0tm10
jedt!Jlstvena:, - <kako se to mo2le i inace pretpostarvi:ti, i kako se to more zakljuC'i!ti i po
tekstovjma koj:t su 1111a. ovom podirlu~jru zrubelezeni. Na zalOISit, teks1lorv!i u stilhu, be~e7Jeni: naPe-
lje5ou, nisu dovoljnd da se poltpunije ok:a.r akteriSe govor, - m:e<lut'im, opisi obicaja u
reeim~ samih predstavnika bliZeg dubrorva~kog :ptrimorja omo.g ucava1u da se ovde uore
sv.e i7ll'azirtri:jle go.vorne osobin.e. Pri svemu tome _jasno SJe vidi d!a· b'i na Ci~ ovom
[JO<iruQju trebalo povuci gran.icu izmedu dve govorne z0111e.
1. PeljeS.ac na severozaQad do Jangline poonat nam je ·kao ijekarv:sko govorno
podiru~je"). To pok:arlUju i tekstovi lia: Briljesrta i Hodilje ..,- u punoj meri. Ali 213, kvantitnJt
slogo'\7a u drugoj ~amenoi aata nemarnlo jo-S doV'Olj.ruo podartaka. Ni-smo joo silgurni dlru li je
pravi i:zgovor topon:ima Brijiesta") - ova'ko dvos laZan, i, ·a ko je dvosloZan; da li je dug
ili tkrnrtJa<k drugi slog. Po zabele'Sk!ama P. Ivtica, saopsten1m neda•v no u jednQIIl i:zvE!Staju
o diQ.alektolookim ispoitivanjdma, ijekavski -glas10vnd oblici dugog jata u Stonu su dubro-
vta!Cko.g gorvornog tipa - d!V'oslo.Zni pod silaz.nim, a jlednoslozni pod uzlwmim akcentom'").
K!oliko bi to mogla biti osobill'la i ~itavog dtjekavskog podrucja na Pelje5cu, n1e mooe se
utvrditti ~:>re detaljnijeg ddjaletktol<>Skog ispitllivanja. u ovom k;raju.. UgliaJV!:Wlm, dubrorvac-
11
)
•
Uporedi i odnos nijesam, nisam, kao tipican za istocnije i zapadnije ijekavske govore.
10
)Za glas h nemamo u ovim tekstovima dovoljno materijala; da bi se po njemu
mogia povuci granica izmedu ovoga i neumskog kraja.
' ") D-r N i k o I a Z von i m i r B j e I o v u c i c je u svom radu Poiuostrvo Rat (Pelje-
sac), Srpski etnografski zbornik (SAN, knj, XXIII), - Naseija i poreklo stanovnistva - knj.
11, str. 211, obeiezio granicu izmedu ikavskog (severozapadno) i ijekavskog (jugoistocno) istocno
blizu Janjine, ali koliko moze biti i mesanja, pokazuje i izgovot : svete djeve Marije - u samo
jednoj ovde (u Janjini) zabeieznoj pesmi.
") Treba u ovom smisiu uporediti jos toponime ijekavskog giasovnog . oblika: Prijedo
i Bf;felo Polje, iz popisa stanovnistva od 1873 god. B j e I o v u c i c, ibid. str. 193.
'"rD-r P a v l e I vic: Izvjestaj o terenskom dijaiektoloskom radu, Godiilnjak Filozof-
sko~ faktdteta u Novom Sf!dU, knj , II (1957), str. 4.05,
 NARODNI GOVOR 115
kom giOVOI'IIlOI!ni tipu odgovara d 0010 sto Ivic tvrdii m goiV1011." u Stonu u pogledu najnovijeg
jotovanja denrt;ala (djeca, djevojka, Stjepan, aliir po »leksiokoj repartioiji«: de, nedelga,
cela·, iSOerali, vid.et ditd.
Tekstovi sa Pel1el§'ca poik~ju zajedl'llickJU osobinu sa · onim iz Slivna li Zazablja
i prelazom m u n pod pomenuti:m uslovom - •Ili!ll kraju reC\i. Alii u ovoj fonetskoj osobini
ne mozemo utvrdii ti doslednost (nli onoliko koliko se ona ogleda· u tekstovima sa pl'lelthodna
dva pod:ruQj•a): pored i casicon i zdravicon, citamo u istoj pesm~ svakom svatu; ,.-- r_:>ored
ueka in ( = im) stode, zabeleieno je u isitoj pesmi: zbogom, . dvoo-u . . . zbogom, br1aco; - u
je.dnod opet petsmi: a vel'~:! van ( = Mam) ne prosimo (Bridesltla·). - Kao u prethodna dva
pocfu-uCja, i ovde se oeituje morfol<>Ska osobina u promeni iffienlica tipa MaTa (obrni se;
mlada neve; dr::Jillas naSa mlada neve od majke ooe): - ·Ovamo 6e se jaV1i1li jos llroja za,
padni:Ja CI'Ita u obllicima. dekliillaci:je, kao sto je: u tom kuCi ( = toj kuci), - zabelezeno
u Sreseru, selu u janjlimskoj opci:nli. (sta~roj) - Nasuprot oVIalkvim morfolookim crtco.ma
koje su se Sirnle sa za~pada {dalmaJtinslko Qrimorje i ostrvllj·a), iznenaduj1e obliik deklina-
ci:je: tuda baba babom zovi (Hodilj:a1), tipican za istoenu Hercegovinu (i <blj~, k·a kav
nismo nasli ni u tekstovimia sa neurnskog pod:ruQja. I ovo je jedan llnlaik koji pokazuje
kako su se na ovim podrucjima u:kl"Stale il13.Zne govorne struje. - Kia10 aJrhaiean javlja se
ovde kompal'la:tiv sa genliltivom bez predloga: dalje Kune ( = od Ku!Ile, - SreseT).
2. Promi tekst iJz Majkova (opisi obicaja) bogatiji je govornim osobilnama, i tako
dopoota dJa se sigurnije povuku maa'kantne crte u govoru pnimorskog lrnatia blilie Dubrov-
niku. Ova zooa je cista ·iijekavska, u onoj meri u kojiOj je to neumski k,r~j. U rekstu je
uvek zabelefena dvosloZna zamena dugog j.a ta, - po svoj pdlirci ona je uvek dvosloona
i u izgovoru (boga ne uvrijedio, a dusu ne ogrijeSio; da bi mahnuo lijevom; zapovijeda; dra
se b.udu lijepo g1ediaU, •i du.S,e ne ogrijes~; svijetli obirazi; djevojka je cijelo to vrijeme
sa sv.at:i ma; nekoliko rijeci; ne smijemo; u zlatnorri prijestolju; ovije, stari~emu - i sl.).
Kao u neum51kolll), kl'ladu i ovde je rndovno J nijesam, nijesmo i sl. Sam m sebe ovaj gla-
sovni oblliik upucuje na pt"avu dvoslo.Znu zamjenu dugog jat•a i pod uzlaznim akcentom;
i pokazuje, koliko, i u pogledu ijekavskog izgovora, pr,edstavlja tip istocnohercego:vaCikog
govOII'Ia (jednoslozna zamena iza n i I vodila bli do jotovanj•a ovih suglasnika~ i to bi se u
ovoliko teiksta moralo. negde cuti i tako zabeleziti). Na ~sJtocnohe•rcegovacki govomi tip
upueuju i ijeikavski oblid gla.gola tipa voljetll (mi bismo voljeli, -..,- zeljeli, ulecela). -
Meduidm, doik neumski kr1ag, videli smo, pokazuje kao .redovnu t_)ojavu listoenohe:rcego-
va&o ijeka'VS'ko jotovanje dentalnih suglasniika, ovde Sle', u sraglasnosti .sa dubrovaCikim
govorom, po praiVIilu javljaj;u, nejotovanli glasovnru obliici: djeca, djevodka, djevojcin, sjede
do dolimba!Sie,- itd. (iwu\Zie'tnio ce se naci prime~i kao Sente (polfleld 'mtliOgO pUita p0111.0V- ·
ljenog sjeme), Sedi - i sl., kao Sto se u svim ovi!tn govO'l'IIllim zonama obieno izgovara i
de, o(v)de i sl.).
Granicu imnedu duhrovackog primorja (u ovom opsegu uzetog) i IlJeiU:tn~kog kraja
jasno povlaci i avtamo dosledno curvanje glasra: h U svim polo:lajima, osim u Vte<ZL hv (hva-
taJti., fatati). U ovom tekstovi iz Majkova mogu dati QOtpunu govornu sliku, s.a. pt"ime-
rima kakvli. ru: o straha, - duhana, mogu vas hraniti, - sjede dolimbasa na vrh trpeze,
"- da bi mahnuo lijevom, - SV1ojim kuC.ama dohodili, ...;_ ruho nevjestino, - hodio,
--. llocu (redovno), - j.a se okrenuh - iid. (Morfolookog je karaktera .gublj,e nje ovoga
glasa u genitivu pl. pridevsko-zamenicke promene: ovije, onije, stiar.ije, - i sl., a izuzetan
.primer sa i:Zgublj·enim h u intervokalnom poloza1u idu u po'ode ·( = pohodle) nevjestinoj
. ~uOi - dOSa.o je kao leksicka dnffitracija iz istoCn€ Hercegovi!ne).
Vlise
Bice u ovom kraJju starih pluralskih obl:lik'aJ deklinacij.e nego i u neumskoin:
'•sir i maslo na kolim dogondli; pred OIV'ijem molbam bof1jim; da bi na crkvam vraita pozla-
mi, - i sl. Cam mi se da je zaan100e m sa n u Majkovu, i u ov<nn ·podrUcju ip!reiilla. Du-
brovniku, ma.nje nego na Peljescu, u Slivnu i · Zafablju. Pored mn<>Stva i?rimera kao
crkvam, - svoj'Dn kucam, - nijesam, nam, vam i sl., ·u bog~a,ti:j.em. tekstu pdcanja mogu
se pmimeti1ii. samo dva sa ovom promenom: sabj:U s kojon nas brani; onda sam mojon dru-
stvu zapavti.dio. . .
Koliko je neumska i istoenohercegovaeka crlla dejotovanja labijalnih suglasrri.ka
ra5ilreniJja i u govorrima prema seve:rozapadu, vidi se i po primerima: sabja (Majkovi),
mjeo (mljeo m. mlio, - Pe1j,eScic).

8*
 JOVAN VUKOVIC ,
116

PriCalnje iz Majkova, i po leksiokoj gl'ladli i sintaksil:kim osobinama u na!l"ativnom

stilu, nosi uglavnom osobi:ne hercegovaCkog . (sireg) zaleda, osim sto je zapadna struja
u.nela u ISitil pricanja i po koju sasvim tudu konstrukciju izra"Zia\ kao: prije ugovora dogo-
vore se 7Ja otic uzet zlato; stalii svrut nastavi za napiti - i s1.

-l)t.'t*
Koliko god je potrebno biti oprezan kad se u fol!kl01rnl()m tekstu, n!IJI'()(:ilto dtad je
on i u stihovima, uocavaju osobine krruja o :kome se govori, ipak je do liiz:'esne mel'le
moguee bilo, kako j:a mislim, obeleziti govorne zone ovoga podrucja, i postavilti ih u
odnos prema hercegovaekim gorvorima. Utvrdivanje granienih linija za govorne d:zoglose
- koje su mi ovde sli.IIZile za kamdtterisanje gOIVOirnih podrucja i njihova medusobnog
od.11osa - moci ce ovako grubo datu slillm samo upotpunjavati, a nece je u osnovi merujati.

R£SUM£
LE LANGAGE POPULAmE

Les :nateriaJU!X f~oriques racueillis sur le territoi:re de l'etroit arril~re-pays de Dubrov-

nik ont permis a l'awteur de tracer dans ses !ignes generales le tableau d•i alectal de cette
region. Les ZOaJ:es terri'tioriales sont celles que les folkloristes ont etablies en se basant sur
les · CBII'acteristiques folklorlques: a) Neum avec son large groupe de vl.lla:ges, en direction de
l'Herzegovine actuelle, b) ZaZablje, region qui se trouve autour du cours inferieur et de
l'elmbcm~hrure de la Neretva, c) Slivno, groupe de vl:llages plJuis au sud-ouest le long de la
partie p1us ela-rg.ie de 1a ba-le de Ston et d) la paTtie iekmienne de Pelje§ac avec la ceinture
de lliotltoll"rul a1lant de l~e de Ston aJUX en'Vi>rons immediats de Dubrovnik (que les fo.J,klorlstes
appellent littoral de Dubrovnlk).
Ces qumte ~klin:s etlro'iitement delirnitees different egalement entre elles par leurs
paTticulariU~s de kmgage, et chalcune d'e1les presente e~lement des differences marquees 1a
distingua!nt du liangage de Dulbrovnik, tel que oeliui-rci nous awa·r ait da!IliS les ouvra;ges de
diaa.ectologie publies jusqu'a !Pil'esent. L'auteuT a eu 1a possibilite de nOiter les parttcu:la~Iites les
plus caracteriStiques du terri.toire de Newn car il a eccmte une grande partie des materiaux
fol'kloriques enregistres 8JU magnetophoine, - a!nsi que. celles du littoral~. de DubT'OIVllik a pro-
orem.ent parler, du fait que les folfdoriste'S aiVaient note datns la Ioealite de Maj'lrorvi plusieurs
tenes en prdse concernanlt les coutumes n'lllllrtiales, particulieremenrt precieux pour Les diaJecto-
logues ega.Iement. Ces textes ne renfermaJ.ent pas un nombre de materdaux paries assez grand
pour que l'on put vodtr d'une faQOn plus nette oombien, dans la qualtrieme :rone mentionnee
plu:s haut, la paTtie iekavienne de Pe1j.e sac difffme de l'arriere-l)ays du lirttoraJ. de Dubrovnik
proprem:ent dit. La GJ!l"elniel'le des zones ci-dessUis, celle de Neum, appartient au tYJPe de lan-
ga8e de I'Herzegovine mientale - ,J!Ve<: le remplacement tres net du »jat« long par deux
sy11abes, avec les mOUIVillEiments les plus recentls des g;roupes de consonnes (Le son »h« est ron-
serve, mais pas autant que chez les Musulmans de l'Herzegovine orientale). Eu egard au Ian-
gage, la region de ZaZa.bloj.e p~te une tlraillSformatiOill iekaJVienne du »jat«, et l.a remplace-
ment bisyllabique du »jat« Jong, mais ceoi aiVec des melarnges d'i:kavismes et des mouillements
tres recents, irreguliers, dets CIOllSOillnes denta·les; a en juger par les tenes de Slivno, ce Ian,gage
differe sens~blement des pr'<linOnleiations amerieures, iekavo-ikaviennes !Pat' melang.e; les diffe-.
rences entre la tregion de Neum et les environs immediats de Dubr'ovniik SIOIIlt legeres. Dans ·
les deUJX derni'eTes ll"eg>ions, dans famere-palV'S rotier de. Dubrovnik, et en moindre mesure dalns
la t.o111e de Ston egalement, on retrouve plus ou mruns les partiJCularites du langage l!akavsko-
dalmalte (m, -n a la · fin des mots, d'une facon plius ou mo·in:s reguliere, et autres pa;rticu1arites).
Ce tableau dia[ectal aliillsi presente oontrtbue a eclairer l'etude des rapports de la .lan-
gue de Dubrovnik et de l'arrierew~ iek,aviell1 imrnediat de ce demier avec le type de J.a:ngage
.d e l'Herzegovine orientale, - et peut ~aciliter une etude plus directe et plus detaillee de ces
langages et des langages vodlsin:s. Prevel,a; M. Be{ic
 . : ~ . .
. . ~ ..

. \ ... .· ..
.·., :
. . . ..' . :.. .·. ·' .··

·· ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU · .·: ·

-~ . . . . .
.• ' .

ETNOLOGIJA

. ·.·. .
. .
.

. ·. , NOVA SERIJA SVESKA XIV-~

. .

. . ---------~------

. : . S A :R A J E V 0 - 1 9 5 9 .·
. . . ·.

~· ..