Ја као аутор бајке

Некада давно, пре три хиљаде година, у предграђу једног маленог царства десила се једна
неуобичајена појава. Необична животиња коју никада раније нико од становника овог
мирног места није видео појавила се изненада на облаку којим је слетела међу њих и
почела да бљује ватру којом је уништавала све пред собом. Растиње, дрвеће, бројне биљне
и животињске врсте изгубили су своја станишта. Дечак по имену Милош Обреновић
кренуо је у потрагу за овом чудовишном појавом.
После неколико дана путовања стигао је у један удаљени крај где је расло џиновско
дрвеће које су насељавале птице чија је мисија била да се освете људима који су према
њима били неправедни. Када су угледале дечака, кренуле су му у сусрет са намером да га
казне. Међутим, када су се приближиле, препознале су у њему свог пријатеља који их
некада спасио сигурне смрти. Понудиле су му помоћ у потрази за чудноватим бићем.
Једна птица је кренула са њим како би му показала пут до куће у којој се налази старица
која зна тајну о овом необичном бићу. Старица му дала савет који гласи: ,,Необична
животиња коју тражиш је аждаја која живи у северном делу шуме. Како би стигао до ње,
треба да решиш задатак: иза северног дела шуме треба да нађеш дрво које се разликује од
осталих и у њему се крије кључ од аждајиног двора”. Милош је кренуо у потрагу за
дрветом. На том путу срео је девојчицу по имену Елизабета која је такође кренула да
пронађе аждају. Успешно су решили задатак и за трен ока су се нашли у аждајином
дворцу. Аждаја је, видевши то, напала Милоша, док је Елизабета успела да се сакрије.
Милош је победио аждају чудотворним мачем.
Елизабета је постала царица аждајиног царства. Милош и Елизабета су се венчали и
живели у царству срећно до краја живота.