Professional Documents
Culture Documents
"Попиј мало ове чаробне течности", рече јој неки миш, "па ћеш и сама постати
мала!"
Алиса га послуша и нагло се смањи. Без муке прође кроз враташца и нађе се у
прекрасном али необичном врту: биљке и печурке имале су врата и
прозорчиће. Ту је некакав чудак са шеширом припремао гозбу са чајем. Био је
окружен необичним друштвом. И зец је, наравно, био стигао.
Онда друштво пређе у врт ружа. Једна од них је била бела и уплакана, па
Алиса приђе и поче да је боји у црвено. Наиђоше силни гости, а међу њима и
много карата за игру. Карте су, као војници, били пратња херц-краљице. Кад је
херц-краљица опазила шта Алиса ради, страховито се наљутила и викнула
својим стражарима, картама:
Бежећи тако наиђе на она вратанца, прође испод њих, испи мало течности и
поново постаде велика. Онда се узвера уз онај отвор и врати у подножје дрвета
под којим је седела пре него је задремала. Тамо је још увек била њена
мачкица, а са њом још неколико животиња које су је чудно гледале.