Disfagija i nutritivni poremećaji u demenciji

Disfagija u demenciji je povezana sa poremećajem ishrane usled kognitivnog

propadanja. Osećaj za glad i žeđ se menjaju zajedno sa progresijom demencije.
Potreba za hranom može biti smanjena ili može postojati i mogućnost trovanja usled
neprepoznavanja hrane. Miris je često ograničen a dezorijentacija u vremenu kod
osoba sa demencijom može izazvati stalni osećaj pretpostavke da su upravo jeli.
Sporedni efekti lekova za demenciju dovode do suvoće usne duplje, menjanja
konzistencije pljuvačke tako da se osećaj sitosti javlja pre nego što se zadovolji
stvarna potreba za hranom. Depresija i slaba pokretnost mogu dovesti do
nezadovoljstva i nemira. Smanjenj osećaj žeđi ili strah od inkontinencije često
sprečavaju osobu da uzima dovoljno tečnosti.
Neuhranjenost i dehidracija uzrokovani poremećajem ishrane mogu čak i povećati
simptome demencije.
Ovim se ističe važnost uključivanja logopeda u multidisciplinarni pristup
demencijama i poboljšanje kvaliteta života ljudi obolelih od ove bolesti. Primena
PEG sonde se samo na prvi pogled čini kao razumna odluka jer životni vek, na šta
nam ukazuju studije, time nije produžen.
Terapija disfagija kod demencija, kao i kod ostalih progresivnih bolesti, nije
jednostavna. Strategije gutanja zbog izmenjenog kognitivnog statusa često nije
moguće sprovoditi. Medjutim logoped pruža važnu podršku za postizanje najveće
moguće autonomije i kvaliteta života kada je u pitanju hranjenje i pijenje. Takodje
savetodavni rad sa porodicom je od izuzetne važnosti.

Naglašavamo značaj:
- strpljenja prilikom hranjenja
- ograničene verbalne komunikacije tokom hranjenja i fokusa na hranu
- objašnjavanja svakog sledećeg koraka
- jasnih naloga i kratkih rečenica
- poznatog okruženja prilikom hranjenja.