Stari i lekovi

Farmakoterapija starijih osoba zahteva posebnu panju zbog niza fizioloki izmenjenih procesa u
organizmu, koji su uglavnom posledica starenja, ali i hroninih bolesti.
Farmakokinetika
Proces resorpcije,distribucije, metabolizma i eliminacije lekova moe biti izmenjen fiziolokim
promenama u organizmu tokom starenja. Promene u GIT-u i KVS-u, smanjena telesna masa kao i
poremeaj u funkciji jetre i bubrega mogu u znaajnoj meri uticati na farmakokinetiku primenjenih
lekova.
Resorpcija
Iako je resorpcija lekova manje uslovljena procesom starenja, a vie oboljenjima, nekoliko fiziolokih
promena tokom procesa starenja koje utiu na resorpciju mogu bitno izmeniti krajnji ishod terapije.
Poviena eludana pH, smanjena resorpciona povrina, smanjen protok krvi, smanjen motilitet i
smanjena povrina tela mogu uticati na resorpciju leka. Npr, lekovi koji se resorbuju u kiseloj sredini
eluca imaju smanjenu sistemsku bioraspoloivost leka (npr. acetilsalicilna kiselina). Intestinalni protok
krvi je smanjen ak i do 50% kod starih pacijenata i utie na smanjenje stepena resorpcije leka. Takoe,
smanjen protok krvi kroz tkiva i miie moe izmeniti resorpciju leka primenjenog subkutano ili
intramuskularno. Periferna oboljenja krvnih sudova dodatno utiu na proces resorpcije tako da u
krajnjem ishodu koncentracija u krvi lekova koji se primenjuju putem intramuskularne injekcije je
nepredvidiva. Kod starijih osoba usled smanjenog motiliteta poveava se stepen resorpcije lekova.
Resorpcija ugljenih hidrata kao i nekih nutricijenata, ukljuujui Fe, Ca i tiamin, smanjena je kod starijih
pacijenata.
Distribucija
Starenje je povezano sa gubitkom miine mase i poveanim odnosom masti. Time je uvean obim
distribucije lekova rastvorljivih u mastima, kao to su diazepam i lidokain, dok je distribucija polarnih
lekova kao to je digoksin smanjena u poreenju sa mlaim odraslim osobama.
Promene u koncentraciji proteina plazme takoe prate starenje. Hronine bolesti i neuhranjenost dodatno
utiu na pad albumina i poveanje gama-globulina to se odraava na terapijski ishod lekova koji se u
visokom procentu vezuju za proteine plazme. Npr, varfarin u terapijskim dozama za odrasle, primenjen
kod starijih odraslih osoba esto ispoljava toksine efekte tj. krvarenje. Promene u funkciji CNS-a vezane
za stariji uzrast odraslih pacijenata takoe mogu uticati na distribuciju lekova. Sa starenjem opada
efikasnost krvno modane barijere, pa je ponekad potrebno poveati dozu leka da bi se postigao pun
terapijski efekat. Pored toga, drugi faktori takoe mogu uticati na distribuciju: nestabilna srana
frekvenca, promene u telesnoj teini, loa ishrana, dehidratacija, neaktivnost.
Metabolizam lekova u jetri
Efiksanost metabolizma lekova u jetri kod starijih osoba mogu smanjiti sledee fizioloke promene vezane
za proces starenja:
Broj metaboliki aktivnih hepatocita moe biti smanjen i do 50%.
Nestabilna srana frekvenca utie na nestabilnost protoka krvi kroz jetru.
Smanjen dotok kiseonika smanjuje kapacitet jetre da odstranjuje mnoge metabolike sporedne proizvode.
Kod pojedinih lekova smanjen je hepatiki klirens lekova. Produeno poluvreme u plazmi, moe biti ishod
bilo smanjenog klirensa ili poveanog prividnog obima distribucije. Starenje smanjuje metabolizam nekih
lekova (npr. benzodiazepina). Smanjeni klirens benzodiazepina ima vane klinike posledice, kao i dug
poluivot nekolicine aktivnih metabolita. Spora akumulacija moe dovesti do neeljenih efekata koji se
mogu pojaviti nekoliko dana ili nedelja nakon poetka terapije. U vezi sa tim, konfuzija ili smanjeno
pamenje moe biti lano pripisano starenju a ne neeljenom dejstvu lekova.

Izluivanje putem bubrega

Najei uzrok akumulacije lekova kod starijih pacijenata je slabljenje funkcije bubrega.
Lekovi koji mogu zahtevati smanjeno doziranje kod starih osoba, zbog smanjenog renalnog izluivanja
i/ili hepatikog klirensa su: aminoglikozidi, atenolol, diazepam, NSAIL, varfarin i dr.

Farmakodinamske promene
Smanjenje efikasnosti rada pojedinih organa tokom procesa starenja moe se odraziti na
farmakodinamske procese. Produeno vreme resorpcije kod starih utie na odloeno dejstvo jednokratne
doze leka. Npr, primeeno je da jednokratna primena aspirina kod naizmeninih bolova zglobova kod
starijih ima odloeno analgetsko dejstvo, to nije primeeno kada se lek uzima u vie doznih
intervala. Kod veine lekova efikasnost, odnosno terapijski odgovor zavisi od interakcije leka sa
receptorima, tj. brojem receptora i njihovom funkcionalnou. Npr, kao posledica starenja -adrenergiki
sistem je manje efikasan i pretpostavlja se da funkcionie sa znaajno manjim brojem receptora. Starije
odrasle osobe obino slabije reaguju na -adrenergike agoniste (npr.izoproterenol), dok pokazuju
poveanu senzitivnost za -blokatore (npr.propranolol). Starenje utie i na parasimpatike muskarinske
receptore . Stariji pacijenti imaju pojaan terapijski odgovor na antiholinergike lekove (npr.atropin) ali i
antiholinergika dejstva drugih lekova (npr. TCA). Kod starijih ljudi smanjena je koncentracija dopamina
i acetilholina to se dovodi u vezu sa smanjenim brojem receptora za ove neurotransmitere.
Pored toga, danas je poznato da je osetljivost starih pacijenata na benzodiazepine poveana, kao i da
njihovo dejstvo traje due nego kod mladih odraslih osoba. Klinika iskustva pokazuju da
benzodiazepini propisani starim pacijentima u hipnotikim dozama definisanim za mlade pacijente
mogu izazvati produenu dnevnu konfuziju ak i posle jednokratne primene.
Posturalna hipotenzija moe se dogoditi i zdravim starijim osobama, a uestalost posturalne hipotenzije
kod lekova kao to su fenotiazini, - blokatori, TCA i diuretici poveana je kod starih.
QT interval je dui kod starijih, to moe biti predispozicija za lekom izazvanu ventrikularnu tahikardiju.
Faktori zgruavanja koji se sintetiu u jetri su smanjeni, pa su starijim ljudima esto potrebne nie doze
varfarina za efikasnu antikoagulantnu terapiju nego mlaim odraslim osobama.

Neeljena dejstva
to je osoba starija uestalost pojave neeljenih dejstava lekova i njihovih interakcija se poveava.
Razlozi:
Starije osobe uzimaju vie lekova.
Eliminacija lekova postaje manje efikasna sa veom starosnom dobi, to dovodi do akumulacije lekova
tokom hroninog doziranja.
Homeostatski mehanizmi postaju manje efikasni sa starenjem, tako da su osobe manje sposobne da
kompenzuju pojavu neeljenih efekata, kao to je npr. hipotenzija.
CNS postaje osetljiv na dejstvo sedativa.
Starenje uzrokuje promene u imunom odgovoru koje poveavaju osetljivost na bakterijske reakcije.
Smanjena panja, kombinovana sa relativno sloenim doznim reimima moe dovesti do nehotninog
predoziranja.

Komplijansa kod starijih

Nepotpuna komplijansa je uobiajena kod starih osoba. To se obino javlja usled gubitka pamenja ili
nerazumevanja kako lek treba uzimati. Prema tome, neophodno je da reim uzimanja leka bude to
jednostavniji i da je pri tom paljivo objanjen. Primena velikog broja lekova u vie doznih reima
poveava rizik od neeljenih interakcija.

Praktini aspekti propisivanja lekova starijim pacijentima

Neracionalno propisivanje lekova je opti uzrok morbiditeta kod starijih osoba, pa su pravila za
propisivanje lekova od velikog znaaja:
prikupiti potpune podatke o svim primenjenim lekovima
koristiti najmanju efikasnu dozu
koristiti najmanji mogui broj lekova koji su potrebni pacijentu
uzeti u obzir mogue interakcije lekova i komorbiditet
lekove ne treba koristiti za leenje simptoma bez prethodnog otkrivanja uzroka simptoma
lekove ne treba uskraivati zbog starosti, ali treba imati na umu da ne postoji ni lek za starost
terapiju ne nastavljati ako vie nije potrebna
ne koristiti lek ukoliko su simptomi koje on izaziva tei od onih koje treba da izleimo
nije mudro koristiti drugi lek za leenje neeljenih dejstva prvog