Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu

Seminarski rad
Interakcija antidepresivnih lekova i hrane

Mentor: Isidora Milanović, Student: Tijana Stojkanović

Beograd

1
Sadrţaj

2
 1. Uvod

Ispitivanje odnosa izmeĎu sastojaka hrane, načina ishrane i lekova su uključuju više naučnih
disciplina od kojih su najvaţnije: bromatologija, dijetetika, farmakologija, farmakokinetika i
nutrientkinetika, a samo tesnom saradnjom izmeĎu stručnjaka iz ovih oblasti moguće je doći
do relevantnih i sveobuhvatnih rezultata.

Najdrastičniji primeri koji su skrenuli je paţnju na interakcije lekova i hrane upravo su

interakcije nekih sastojaka hrane i lekova za lečenje depresije i anksioznih premećaja npr.:
hipertenzivna kriza kad se uzimaju inhibitori monoamino oksidaze (MAO) i hrana koja sadrţi
tiramin (sir, kvasac, pivo, vino, banane), ili povećan depresivni efekat psiholeptika kada se
uzimaju sa alkoholom. Kofein iz čaja ili kafe smanjuje depresivni efekat hipnotika i sedativa,
a pojačava stimulativno dejstvo analeptika.

Hrana i način ishrane mogu da utiču na kinetiku lekova, a isto tako i lekovi mogu da imaju
uticaj na kinetiku nutrijenata. Ispitivanja interakcija lekova i hrane skopčana su sa brojnim
teškoćama. Eksperimenti se najčešće izvode na zdravim dobrovoljcima posle nutricione
pripreme od oko tri nedelje .

Svi agresivni lekovi na ovaj način ne mogu da budu ispitani, a pošto su u mnogim zemljama
zabranjeni eksperimenti na bolesnim dobrovoljcima nemamo pravog uvida u promene u
metaboličkom ponašanju usled bolesti. Iz tih razloga publikovani radovi najčešće nisu
sveobuhvatne studije i u interpretaciji ovako dobijenih rezultata treba biti obazriv. Stanje
organizma) takoĎe utiču na ove interakcije (1).

2. Cilj rada

Prikupljanje saznanja o interakciji antidepresivih lekova i hrane, način medjusobnog

delovanja, prednosti i mane interakcija i metode eliminacije štetnog uticaja na ljudski
organizam.

3
 3. Metodologija rada

Bibliografsko pretaţivanje referenci iz relevatnih izvora: Google Schoolar, PubMed, Medline,

Science Direct, EBSCO, Kobson, Elsevier.

4. Rezultati i diskusija

4.1. Interakcija lekova i hrane

Interakcije leka i hrane mogu da se posmatraju na četiri osnovna nivoa:

1. Na nivou digestivnog trakta (hemijska i fizička interakcija)

2. Na nivou presistemskog metabolizma (uticaj na metabolizam u jetri)

3. Na nivou sistemske cirkulacije (kompeticija za nosače)

4. Na nivou renalne eliminacije (kompeticija za tubularnu reapsorpciju)

4.1.1. Interakcije na nivou digestivnog trakta

Na nivou digestivnog trakta lekovi i hrana mogu da interreaguju povećanjem ili smanjenjem
apsorpcije ili promenom intradigestivnog metabolizma(1).

Na nivou usta i ţdrela ove interakcije nemaju značaja, a naglašenije su za vreme

intragastričnog prolaza. Količina vode, temperature hrane, osmotski pritisak obroka, priroda
hrane i njen pH menja rastvorljivost lekova i stepen gastričnog punjenja. Ukoliko se lek uzima
sa gaziranim pićima, ili kiselim sokovima (grejpfrut, citrusi, jabuka ili paradajz) moţe da
doĎe do njegovog rastvaranja u ţelucu umesto u crevima i tako smanji njegova
bioiskoristljivost(1).

S druge strane i neki lekovi (npr. fenitoin) mogu da uspore gastrično punjenje, a time i prolaz
hrane. Posle duţeg ili kraćeg vremenskog intervala hrana i lekovi dolaze u creva i zavisno od
svoje prirode mogu da utiču na sekreciju ţuči, npr . karbamazepam povećava sekreciju ţuči.
Zahvaljujući svom površinski aktivnom potencijalu ţučne soli povećavaju rastvorljivost
liposolubilnih lekova. To objašnjava zašto se bioiskoristljivost liposolubilnih lekova povećava
kada se oni uzimaju za vreme masnih obroka. Lek i hrana mogu da grade helate, da se
neutrališu, da grade nerastvorne komplekse i precipitate:

4
- Tanini (iz crnog čaja) precipitiraju amitriptilin i imipramin.

- Dijetarna vlakna vezuju triciklične antidepresive (npr. amitriptilin) i smanjuju njihovu

apsorpciju.

- Polioli (sorbitol, manitol, ksilitol) koji se koriste kao zamena za šećer ili kao zgušnjivači,
zbog osmotskog efekta, imaju laksativno dejstvo, pa smanjuju apsorpciju mnogih lekova.

Intestinalni trakt je glavni sistem organa odgovoran za unošenje, digestiju i apsorpciju hrane.
Većina lekova uzima se oralno i oni mogu da utiču na varenje hrane i apsorpciju.

Jedna od najopasnijih i najčešće pominjanih interakcija je hipertenzivna kriza kada se uzimaju

inhibitori MAO i hrana koja sadrţi tiramin (sir, pivo, vino, banane i dr). Tiramin je
monoamino jedinjenje koje u namirnicama nastaje dekarboksilacijom aminokiseline tirozina
tokom fermentacije ili truljenja.

Enzim monoamino oksidaza (MAO) katalizuje oksidativnu deaminaciju monoamina.

R-CH2-NH2 + O2 + H2O → R-CH=O + NH3 + H2O2

U ljudskom organizmu prisatnu su dva tipa monoamino oksidaze: MAO-A i MAO-B. Oba
tipa su prisutna u neuronima i glija ćelijama, a van CNS-a MAO-A se nalazi u
gastrointestinalnom traktu i jetri. Zbog inhibicije ovog enzima inhibitorima MAO, ne dolazi
do deaminacije tiramina u crevima, on se apsorbuje i ispoljava indirektno simpatomimetičko
dejstvo tako što zamenjuje adrenalin i noradrenalin iz nervnih završetaka što prouzrokuje
vazokonstrikciju, ubrzavanje rada srca i povećanje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska
(Anon, 1989; Da Prada et al, 1988; Brown i Bryant, 1988). Postoji mogućnost da tiramin
deluje i direktno kao neurotransmiter na šta ukazuje otkriće G protein receptora sa visokim
afinitetom za tiramin nazvanih TA1 što podrţava hipotezu da tiramin moţe i direktno da utiče
na povišenje krvnog pritiska. Za blagu reakciju potrebnoje 6-10 mg tiramina, dok 10-25 mg
izaziva jaku reakciju. Smatra se da je u prvih deset godina od uvoĎenja inhibitora MAO u
terapiju, dok se još nije znalo za ovu interakciju, preko 100 ljudi umrlo od posledica
hipertenzivne krize.

Preko 200 namirnica sadrţe tiramin u manjoj ili većoj količini. Pacijenti na terapiji
inhibitorima MAO moraju da paze da ishranom ne unose veće količine tiramina. Napravljene
su tri liste namirnica: namirnice koje treba izbegavati, namirnice koje treba koristiti paţljivo i
namirnice za koje ne postoji dovoljno podataka o sadrţaju tiramina (x) (Tabela 1.).

5
 Tabela 1. Liste namirnica koje treba izbegavati, koje treba koristiti paţljivo i za koje
ne postoji dovoljno podataka

Izvor: Ivan Stanković, Interakcije hrane i lekova za lečenje depresije i anksioznih

poremećaja, Institut za bromatologiju, Farmaceutski fakultet, Beograd, 2007.god.

Da bi se smanjila ili eliminisala ova interakcija napravljene su novije generacije reverzibilnih

inhibitora MAO (moklobemid i brofaromin) i selektivnih inhibitora MAO (rasagilin i
selegilin). Februara 2006. godine FDA je odobrila lek Emsam koji predstavlja flaster za
transdermalnu upotrebu sa inhibitorom MAO selegilinom sa ciljem izbegavanja interakcije sa
tiraminom u digestivnom traktu (x).

Pošto je identifikovana hipertenzivna kriza "cheese reaction" indukovana tiraminom sa

inhibitorima monoamin oksidaze (MAOI) lekovima, brojni članovi su se bavili sadrţajom
biogenog amina (BA) hrane. Klinički značajni nivoi BA iz literature objavljeni izmeĎu 1945.
i 2003. godin su pregledani i sastavljeni i predstavljeni su u zajedničkim jedinicama. Kliničke
preporuke zasnovane na novijim izveštajima o hrani i lekovima su
ponuĎeni. Oslanjanje na izveštaje o slučajevima bez hemijskih analiza dovelo je do duţih listi
zabranjenih namirnica. Rane analize više ne vaţe zbog nekoliko razloga: bolje metode
precizno identifikuju ove amine, bolje metode pakovanja, prepoznavanje kritičnih tačaka
obrade u prevenciji formiranja BA, bolji postupci za skladištenje i rukovanje, i supstitucija
kulture sa manjom verovatnoćom da se formiraju amini smanjile su rizik od interakcija sa
hranom. Nove generacije MAOI-a i različiti putevi administracije omogućavaju manju
efikasnu dozu i niţe rizike za interakcije (x).

Veoma malo hrane sada sadrţi problematično visoke nivoe tiramina, što je rezultat velikih
promena u meĎunarodnim metodama proizvodnje hrane i propisima o higijeni. Sir je jedina

6
hrana koja je u prošlosti bila povezana sa dokumentovanim smrtnim slučajevima nastalim
zbog hipertenzije. Danas je većina sireva prilično sigurna, pa čak i zreli sirevi. Nekoliko
interakcija izmeĎu MAOI i drugih lekova se sada dobro razume i prilično je jednostavan da se
izbegne i reši. Anestezija nije teška ili kontraindikovana ako pacijent uzima MAOI. MAOI su
bezbedni i jednostavni za korišćenje, prilično suprotno aktuelnom popularnom mišljenju.
Ranije izraţena zabrinutost oko MAOI-a je uglavnom "mitska" i pogrešna: bilo da su u
velikoj meri prevelikog značaja, ili su netačna ili više nisu relevantna.

Interakcije izmeĎu inhibitora monoamin oksidaze (MAOI) i drugih lekova nisu teţak
problem, suprotno aktuelnom popularnom mišljenju. Ove interakcije se dobro razumeju, već
neko vreme, ali znanje je sporo percolirati u kliničku praksu. Interakcije MAOI-a nisu česte
niti teške za rešavanje, suprotno utisku koji generiše mnogo standardnih tekstova. Iskustvo
pokazuje da su problemi i rizici kod MAOI-a manje česti nego kod SSRI-a kao što je
fluoksetin, koji ima više potencijalno problematičnih interakcija i još uvijek se i dalje koristi .
Sada postoji dosta kvalitetnih podataka o tiraminu u hrani, kao i o tome koliko tiramin
verovatno predstavlja potencijalno ozbiljan problem. Prethodna mišljenja i saveti su
zasnovani na starim i ponekad netačnim podacima. Biogeni amini (BAs), uključujući tiramin,
su toplotno stabilni, oni ne utiču na kuvanje. Dalje, dekarboksilujući enzimi su takoĎe
tolerantni na toplotu i mogu preţivjeti nekoliko kuvanja, omogućavajući nastavak
akumulacije BAs ako se kuvana hrana ne čuva na odgovaraućoj temperaturi. Čuvanje hrane
ispod 5 ° C je presudan faktor, a neki domaći friţideri ne uspevaju da odrţavaju temperature
ispod 5 ° C. Temperature friţidera moraju se proveriti tačnim termometrom.

Za većinu onih koji prate zdravu količinu i obrasce u ishrani, nizak nivo tiramina ne uključuje
promene. Iako mali procenat ljudi moţe dobiti značajan, ali ne ozbiljan ili "rizičan", krvni
pritisak se povećava sa 10 mg tiramina, te značajan procenat ljudi treba da ima blizu 50 mg u
obroku da bi dobio povećanje krvnog pritiska (BP) koji zadovoljava definiciju "hipertenzivne
urgentnosti" (tj. sistolnog krvnog pritiska [SBP]> 180 mm Hg). BP nivoi u "hipertenzivnoj
urgentnosti" variraju od 180 do 220 mm / Hg i ne izazivaju akutni rizik od ozbiljnih posledica
(npr. Subahranična krvarenja). )

Ipak, dobro je imati na umu da ljudski odgovori na lekove i interakcije lekova variraju od
osobe do osobe i da će uvek biti izuzetaka u generalizacijama o dozama i odgovorima: to je
jedan od razloga što je mudro nadgledati BP pre i tokom lečenja.

100 grama sira u obroku je veliki dio. Zdrava količina je 25 grama. Nekoliko sireva (čak i
"zreli" sirevi) sadrţe više od 25 mg tiramina u 100 grama (25 mg u 100 g = 250 mg / kg).
Dakle, deo od 25 g sadrţi samo 6 mg tiraina i to neće uzrokovati značajan porast krvnog
pritiska čak i kod osoba koje su osetljive na tiramin. Zreli sirevi sadrţe izmeĎu 2 i 3,5 g soli
na 100 g (12) ili 20-35 g / kg. Preporučeni dnevni unos soli sada je smanjen od strane nekih
organa na oko 1-2 g dnevno: adekvatan unos 1 g, gornja granica 2-3 g. Dakle, 30 g tipičnog
sira obezbeĎuje 1 g soli. Čak i ako se uzima prekomerni tiramin i doĎe do povećanja BP,
ozbiljne posledice su vrlo verovatno male. Sa današnjim nisko tiraminskim namirnicama,
teško je, ako ne i nemoguće, ujediti ogromne količine tiramina koje bi dovele do smrti

7
pacijenata u decenijama koje su prošle. Ako ga prekomerni tiramin prouzrokuje (BP), to
obično ne znači ništa više od nadgledanja krvnog pritiska tokom 1-4 sata.

Formiranje tiramina u hrani zahteva dostupnost tirozina aminokiseline i prisustvo

mikroorganizama za aktivnost enzima dekarboksilaze aminokiselina. Ukoliko postoje
povoljni uslovi za njihov rast i aktivnost dekarboksilacije, tiramin i drugi biogeni amini (BA)
kao što su histamin, kadaverin i putrescin mogu se pojaviti u hrani. Tirozin, prisutan je do 20
mg / kg u izvorima ţivotinjskih proteina, ali je niţi u bilju. Zato je sveze, ispravno hladjena
hrana uvek bezbedna. Ţivotinjski proteini mogu da akumuliraju tiramin, ako mu je dozvoljeno
da „ izaĎe“. Meso, ribe itd. moraju se čuvati na temperaturi friţidera manjoj od 5 ° C. Meso
koje je mleveno posebno je sklono bakterijskoj kontaminaciji.

Specijalne starter kulture koje nemaju dekarboksilirajuće mikroorganizme u njima, su

razvijene i sada se koriste u proizvodnji hrane. Koristi ih većina proizvoĎača sira, delom zato
što minimiziraju stvaranje neţeljenih 'off' okusa. TakoĎe, smanjuju širenje neţeljenih
organizama zagaĎujućih materija i time značajno smanjuju ili čak sprečavaju formiranje
tiramina. U svetu paţnja se više fokusirala na "higijenu hrane", a Evropska unija ima obiman
program praćenja i istraţivanja.

Većina sira sada ima niske nivoe tiramina (<10 mg / kg), bez obzira da li su tvrdi, polutvrdi,
kiseli ili mekani. Verovatno je da se neizbezno visoke koncentracije od 1.000 do 3.000 mg /
kg ili više prijavljenih povremeno u starijim uzorcima više neće pojaviti, jer su propisi o
prehrambenim proizvodima izazvali široko smanjenje nivoa tiramina, posebno korišćenjem
starter kultura. Zreli i "zanatski" sirevi mogu ponekad razviti visoke koncentracije tiramina (
1,000 mg / kg), iako su mnogi iznenaĎujuće niski. "Zreli" obično znači starije od više od 3
meseca (obično 6 meseci ili više), umesto samo nekoliko nedelja. Suprotno onome što se
moţe pretpostaviti iz (nedostatka) podataka u medicinskoj literaturi, na hiljade je
procenjivanja tiramina iz sira širom sveta: dat je izbor studija sa velikim i raznovrsnim
uzorkovanjem. Skoro svi komercijalni niţi "preraĎeni" i "supermarketi" sirevi su niski u
tiraminu (uvek <200 mg / kg, obično u opsegu od 0 - 50 mg / kg), jer prodavnice tipa
"supermarket" zahtevaju velike količine proizvoda (tj. industrijski, a ne zanatske), a niske
cene ne plaćaju za dugotrajno skladištenje (tj. više od 3 meseca).

Hipertenzivna smrt zbog MAOI-a je izuzetno retka i ne bi trebalo da bude iznenaĎujuće da

ima mnogo drugih stvari koje često povećavaju krvni pritisak znatno više od većine
hipertenzivnih epizoda povezanih sa unosom tiramina.

8
 4.1. Antropometrijsko ispitivanje

Antropometijska merenja sluţe za merenje telesnih karakteristika koje se porede sa

referentnim vrednostima u cilju dobijanja podataka o promenama proporcije ili veličine tela
koji su u korelaciji sa nutritivnim pormećajima (Branka Rodić Trmčić, Ishrana zdravih ljudi
II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd, 2017.).

Antropometrijska ispitivanja obuhvataju merenja:

a) Merenje telesne mase (medicinska decimalna vaga);

b) Merenje telesne visine (antropometar sa postoljem);
c) Merenje debljine koţnog nabora (kaliperom na četiri standardne tačke);
d) Merenje obima struka i kukova (nerastegljivim savitljivom centimetarskom
trakom);
e) Merenje obima nadlaktice (nerastegljivim savitljivom centimetarskom trakom);
f) Merenje obima mišića nadlaktice (prema obrascu).

4.2. Index telesne mase (BMI)

Index telesne mase (BMI) su antropometrijska merenja koja se koriste za proceni sastava tela
(sadrţaj masti) jer telo čini dva dela: masa masti i masa bez masnoće.

Kako je utvrdjeno da dobro korelira sa sadrţajem masnog tkiva u organizmu preporučen je od

strane Svetske zdravsvene organizacije kao dobar osnov za procenu zdravstvenog rizika
pojedinca i populacije u epidemioloskim studijama (B. Novaković, M. Mirosavljev – Higijena
ishrane, Novi Sad, 2002.).

9
 4.3. Individualna anketa ishrane

Namirnice koje je konzumirala anketirana osoba za sedam dana sa uključenim vikendom

prikazane su u tabelama kako sledi:

10
 Tabela 1. Konzumirani makro i mikronutrijenti 1. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini Masti Ugljeni Minerali Vitamini

(g) (kcal) (g) (g) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Ovsene pahuljice 45,00 159,00 4,47 0,00 2,19 0,00 32,09 98,00 3,57 152,00 43,00 189,00 0,00 0,00 0,21
Jogurt 1,9% 100,00 73,00 0,00 9,97 0,00 1,92 3,94 115,00 0,04 137,00 11,00 90,00 0,00 0,52 0,04
Banana 150,00 134,00 1,64 0,00 0,49 0,00 34,26 8,00 0,39 33,00 40,00 4,00 0,00 0,00 0,15
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Brokoli - kuvani 200,00 70,00 4,76 0,00 0,82 0,00 14,36 80,00 1,34 134,00 42,00 154,00 0,00 0,00 2,90
Pileci file - prţen 170,00 322,00 0,00 57,52 0,00 8,10 0,88 28,00 1,96 423,00 53,00 40,00 9,00 0,64 0,72
Suvo groţdje 50,00 151,00 1,70 0,00 0,23 0,00 39,76 26,00 0,90 58,00 18,00 0,00 0,00 0,00 0,06
Tunjevina 100,00 198,00 0,00 29,13 0,00 8,21 0,00 13,00 1,39 311,00 31,00 23,00 6,70 2,20 0,87
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Humus i šargarepa 197,00 174,50 7,10 0,00 7,50 0,00 22,40 68,80 2,20 174,70 67,90 1018,70 0,00 0,00 0,80
Jabuka 182,00 94,60 0,50 0,00 0,30 0,00 25,10 10,90 0,20 20,00 9,10 5,50 0,00 0,00 0,30
Jaja 100,00 155,00 0,00 12,58 0,00 10,61 1,12 50,00 1,19 172,00 10,00 149,00 2,20 1,11 1,03
Mladi krem sir 50,00 100,00 0,00 3,92 0,00 7,64 4,07 74,00 0,09 76,00 4,00 80,00 0,10 0,46 0,14

Σ= 1878,10 25,61 113,12 13,64 36,48 229,89 618,70 15,09 1770,70 355,00 1753,20 18,00 4,93 7,43
EV x g= 102,44 452,48 122,76 328,32 919,56
Xp= 29,55 %
Xm= 24,02 %
Xuh= 48,96 % 102,53
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

11
Xuh= 55,38 % 103,17

12
 Tabela 2. Konzumirani makro i mikronutrijenti 2. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini (g) Masti (g) Ugljeni Minerali Vitamini
(g) (kcal) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Palenta - kuvana 150,00 555,00 10,67 0,00 2,62 0,00 119,18 4,00 1,65 148,00 48,00 16,00 0,00 0,00 0,18
Mladi krem sir 50,00 100,00 0,00 3,92 0,00 7,64 4,07 74,00 0,09 76,00 4,00 80,00 0,10 0,46 0,14
Voćna salata 300,00 133,00 2,10 0,00 0,90 0,00 33,10 33,20 1,00 54,20 28,70 6,00 0,00 0,00 1,30
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Piletina sa pirinčem 300,00 522,00 0,00 36,06 0,00 15,18 60,09 54,00 2,84 366,00 42,00 0,00 0,00 0,48 1,50
Kupus sirovi 200,00 50,00 2,56 0,00 0,20 0,00 11,60 80,00 0,94 52,00 24,00 10,00 0,00 0,00 0,30
Ulje 14,00 120,00 0,00 0,00 13,60 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5,59
Junetina - dinstana 200,00 398,00 0,00 53,52 0,00 18,74 0,00 12,00 4,40 324,00 34,00 0,00 0,00 3,22 0,78
Paradajz 200,00 32,00 2,32 0,00 0,38 0,00 6,36 10,00 0,94 58,00 16,00 150,00 0,00 0,00 0,00
Luk srednji 110,00 44,00 1,21 0,00 0,11 0,00 10,27 25,00 0,23 32,00 11,00 0,00 0,00 0,00 0,02

Σ= 2035,00 18,86 93,50 17,81 41,56 265,67 292,20 12,10 1110,20 207,70 262,00 0,10 4,16 9,81
EV x g= 75,44 374,00 160,29 374,04 1062,68
Xp= 22,09 %
Xm= 26,26 %
Xuh= 52,22 % 100,56
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

13
 Tabela 3. Konzumirani makro i mikronutrijenti 3. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini (g) Masti (g) Ugljeni Minerali Vitamini
(g) (kcal) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Ovsene pahuljice 45,00 159,00 4,47 0,00 2,19 0,00 32,09 98,00 3,57 152,00 43,00 189,00 0,00 0,00 0,21
Jogurt 1,9% 100,00 73,00 0,00 9,97 0,00 1,92 3,94 115,00 0,04 137,00 11,00 90,00 0,00 0,52 0,04
Banana 150,00 134,00 1,64 0,00 0,49 0,00 34,26 8,00 0,39 33,00 40,00 4,00 0,00 0,00 0,15
Pasulj - kuvani 100,00 139,00 9,73 0,00 0,35 0,00 25,09 90,00 3,70 113,00 63,00 0,00 0,00 0,00 0,94
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Kupus sirovi 200,00 50,00 2,56 0,00 0,20 0,00 11,60 80,00 0,94 52,00 24,00 10,00 0,00 0,00 0,30
Ulje 42,00 360,00 0,00 0,00 40,80 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 22,36
Pomorandţa 262,00 123,00 2,46 0,00 0,31 0,00 30,79 105,00 0,26 37,00 26,00 29,00 0,00 0,00 0,47
Pastrmka fileti 124,00 236,00 0,00 33,02 0,00 10,50 0,00 68,00 2,38 389,00 35,00 24,00 0,00 9,29 0,00
Krompir kuvani 200,00 174,00 3,74 0,00 0,20 0,00 40,26 10,00 0,62 88,00 44,00 0,00 0,00 0,00 0,10
Luk srednji 110,00 44,00 1,21 0,00 0,11 0,00 10,27 25,00 0,23 32,00 11,00 0,00 0,00 0,00 0,02
Zelena salata 200,00 30,00 2,72 0,00 0,30 0,00 5,74 72,00 1,72 58,00 26,00 740,00 0,00 0,00 0,44
Puding čokolada 250,00 232,00 0,00 4,83 0,00 0,75 52,18 98,00 4,22 135,00 38,00 0,00 0,00 0,38 0,00
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Σ= 2001,00 33,97 47,82 47,06 13,17 298,13 816,00 19,89 1306,00 387,00 1086,00 0,00 10,19 25,24
EV x g = 135,88 191,28 423,54 118,53 1192,52
Xp= 16,35 %
Xm= 27,09 %
Xuh= 59,60 % 103,04
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

14
 Tabela 4. Konzumirani makro i mikronutrijenti 4. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini Masti Ugljeni Minerali Vitamini

(g) (kcal) (g) (g) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Ovsene pahuljice 45,00 159,00 4,47 0,00 2,19 0,00 32,09 98,00 3,57 152,00 43,00 189,00 0,00 0,00 0,21
Jogurt 1,9% 100,00 73,00 0,00 9,97 0,00 1,92 3,94 115,00 0,04 137,00 11,00 90,00 0,00 0,52 0,04
Banana 150,00 134,00 1,64 0,00 0,49 0,00 34,26 8,00 0,39 33,00 40,00 4,00 0,00 0,00 0,15
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Krompir kuvani 200,00 174,00 3,74 0,00 0,20 0,00 40,26 10,00 0,62 88,00 44,00 0,00 0,00 0,00 0,10
Pileci file 170,00 322,00 0,00 57,52 0,00 8,10 0,88 28,00 1,96 423,00 53,00 40,00 9,00 0,64 0,72
Zelena salata 200,00 30,00 2,72 0,00 0,30 0,00 5,74 72,00 1,72 58,00 26,00 740,00 0,00 0,00 0,44
Tunjevina 100,00 198,00 0,00 29,13 0,00 8,21 0,00 13,00 1,39 311,00 31,00 23,00 6,70 2,20 0,87
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Luk srednji 110,00 44,00 1,21 0,00 0,11 0,00 10,27 25,00 0,23 32,00 11,00 0,00 0,00 0,00 0,02
Jabuka 182,00 94,60 0,50 0,00 0,30 0,00 25,10 10,90 0,20 20,00 9,10 5,50 0,00 0,00 0,30
Ulje 28,00 240,00 0,00 0,00 27,20 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5,59
Cokoladni biskvit 50,00 224,00 0,00 5,00 11,50 25,54 25,00 0,45 92,00 18,00 0,00 0,00 0,20 4,43

Σ= 1939,60 19,72 101,62 32,90 29,73 229,99 451,90 12,39 1426,00 312,10 1091,50 15,70 3,56 13,08
EV x g = 78,88 406,48 296,10 267,57 919,96
Xp= 25,02 %
Xm= 29,06 %
Xuh= 47,43 % 101,52
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

15
 Tabela 5. Konzumirani makro i mikronutrijenti 5. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini (g) Masti (g) Ugljeni Minerali Vitamini
(g) (kcal) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Ovsene pahuljice 45,00 159,00 4,47 0,00 2,19 0,00 32,09 98,00 3,57 152,00 43,00 189,00 0,00 0,00 0,21
Jogurt 1,9% 100,00 73,00 0,00 9,97 0,00 1,92 3,94 115,00 0,04 137,00 11,00 90,00 0,00 0,52 0,04
Banana 150,00 134,00 1,64 0,00 0,49 0,00 34,26 8,00 0,39 33,00 40,00 4,00 0,00 0,00 0,15
Kupus kuvani 200,00 46,00 2,54 0,00 0,12 0,00 11,02 96,00 0,34 66,00 30,00 8,00 0,00 0,00 0,28
Luk srednji 110,00 44,00 1,21 0,00 0,11 0,00 10,27 25,00 0,23 32,00 11,00 0,00 0,00 0,00 0,02
Paprika crvena 200,00 62,00 1,98 0,00 0,60 0,00 12,60 14,00 0,60 52,00 24,00 314,00 0,00 0,00 3,16
Paradajz 100,00 16,00 1,16 0,00 0,19 0,00 3,18 5,00 0,47 29,00 8,00 75,00 0,00 0,00 0,00
Junetina - dinstana 100,00 199,00 0,00 26,76 0,00 9,37 0,00 6,00 2,20 162,00 17,00 0,00 0,00 1,61 0,39
Ulje 14,00 120,00 0,00 0,00 13,60 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5,53
Pomorandţa 131,00 61,50 1,23 0,00 1,55 0,00 15,39 52,50 0,13 18,50 13,00 14,50 0,00 0,00 0,24
Šunkarica 100,00 123,00 0,00 15,09 0,00 5,06 0,00 8,00 0,74 140,00 17,00 13,00 0,90 0,44 0,12
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Mladi krem sir 50,00 100,00 0,00 3,92 0,00 7,64 4,07 74,00 0,09 76,00 4,00 80,00 0,10 0,46 0,14
Jaja 100,00 155,00 0,00 12,58 0,00 10,61 1,12 50,00 1,19 172,00 10,00 149,00 2,20 1,11 1,03
Puding vanila 250,00 232,00 0,00 4,83 0,00 0,75 52,18 98,00 4,22 135,00 38,00 0,00 0,00 0,38 0,00
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Σ= 1771,50 19,67 76,34 22,34 35,35 232,03 696,50 16,03 1284,50 292,00 936,50 3,20 4,52 11,52
EV x g = 78,68 305,36 201,06 318,15 928,12
Xp= 21,68 %
Xm= 29,31 %
Xuh= 52,39 % 103,38
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

16
 Tabela 6. Konzumirani makro i mikronutrijenti 6. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini (g) Masti (g) Ugljeni Minerali Vitamini
(g) (kcal) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Palenta - kuvana 150,00 555,00 10,67 0,00 2,62 0,00 119,18 4,00 1,65 148,00 48,00 16,00 0,00 0,00 0,18
Mladi krem sir 50,00 100,00 0,00 3,92 0,00 7,64 4,07 74,00 0,09 76,00 4,00 80,00 0,10 0,46 0,14
Voćna salata 300,00 133,00 2,10 0,00 0,90 0,00 33,10 33,20 1,00 54,20 28,70 6,00 0,00 0,00 1,30
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Tunjevina 100,00 198,00 0,00 29,13 0,00 8,21 0,00 13,00 1,39 311,00 31,00 23,00 6,70 2,20 0,87
Luk srednji 110,00 44,00 1,21 0,00 0,11 0,00 10,27 25,00 0,23 32,00 11,00 0,00 0,00 0,00 0,02
Zelena salata 200,00 30,00 2,72 0,00 0,30 0,00 5,74 72,00 1,72 58,00 26,00 740,00 0,00 0,00 0,44
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Paradajz 200,00 32,00 2,32 0,00 0,38 0,00 6,36 10,00 0,94 58,00 16,00 150,00 0,00 0,00 0,00
Jabuka 182,00 94,60 0,50 0,00 0,30 0,00 25,10 10,90 0,20 20,00 9,10 5,50 0,00 0,00 0,30
Ulje 28,00 240,00 0,00 0,00 27,20 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5,59
Cokoladni biskvit 50,00 224,00 0,00 5,00 0,00 11,50 25,54 25,00 0,45 92,00 18,00 0,00 0,00 0,20 4,43

Σ= 1897,60 24,96 38,05 33,92 27,35 281,27 314,10 9,49 929,20 217,80 1020,50 6,80 2,86 13,48
EV x g = 99,84 152,20 305,28 246,15 1125,08
Xp= 13,28 %
Xm= 29,06 %
Xuh= 59,29 % 101,63
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

17
 Tabela 7. Konzumirani makro i mikronutrijenti 7. dana

Vrsta namirnice Količina EV Proteini Masti Ugljeni Minerali Vitamini

(g) (kcal) (g) (g) hidrati (g) Ca Fe P Mg A D B¹² E
Biljni Ţivotinjski Biljne Ţivotinjske mg mg mg mg mcg mcg mcg mg
Ovsene pahuljice 45,00 159,00 4,47 0,00 2,19 0,00 32,09 98,00 3,57 152,00 43,00 189,00 0,00 0,00 0,21
Jogurt 1,9% 100,00 73,00 0,00 9,97 0,00 1,92 3,94 115,00 0,04 137,00 11,00 90,00 0,00 0,52 0,04
Banana 150,00 134,00 1,64 0,00 0,49 0,00 34,26 8,00 0,39 33,00 40,00 4,00 0,00 0,00 0,15
Kafa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šećer 21,00 81,00 0,00 0,00 0,00 0,00 21,00 0,00 0,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Šunkarica 100,00 123,00 0,00 15,09 0,00 5,06 0,00 8,00 0,74 140,00 17,00 13,00 0,90 0,44 0,12
Hleb raţani 64,00 166,00 5,44 0,00 2,11 0,00 30,91 47,00 1,81 80,00 26,00 0,00 0,00 0,00 0,21
Mladi krem sir 50,00 100,00 0,00 3,92 0,00 7,64 4,07 74,00 0,09 76,00 4,00 80,00 0,10 0,46 0,14
Jaja 100,00 155,00 0,00 12,58 0,00 10,61 1,12 50,00 1,19 172,00 10,00 149,00 2,20 1,11 1,03
Krompir kuvani 200,00 174,00 3,74 0,00 0,20 0,00 40,26 10,00 0,62 88,00 44,00 0,00 0,00 0,00 0,10
Pileci file 170,00 322,00 0,00 57,52 0,00 8,10 0,88 28,00 1,96 423,00 53,00 40,00 9,00 0,64 0,72
Jabuka 182,00 94,60 0,50 0,00 0,30 0,00 25,10 10,90 0,20 20,00 9,10 5,50 0,00 0,00 0,30
Ulje 28,00 240,00 0,00 0,00 27,20 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5,59
Suvo groţdje 50,00 151,00 1,70 0,00 0,23 0,00 39,76 26,00 0,90 58,00 18,00 0,00 0,00 0,00 0,06

Σ= 1972,60 17,49 99,08 32,72 33,33 233,39 474,90 11,52 1379,00 275,10 570,50 12,20 3,17 8,67
EV x g = 69,96 396,32 294,48 299,97 933,56
Xp= 23,64 %
Xm= 30,14 %
Xuh= 47,33 % 101,10
Izvor. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017

18
 4.4. Rezultati ispitivanja i referentne vrednosti za procenu stanja uhranjenosti

1) Antropometrijsko ispitivanje

Utvrdjene vrednosti ispitivane osobe antropometrijskim ispitivanjem izraţene su u Tabeli 9.

Tabela 8.

Parametri Pol: Ţ; G: 52
Telesna visina (TV) 164 cm
Telesna masa (TM) 57 kg
Debljina koţnog nabora (DKN) 41,9 mm
- Biceps 7,3 mm
- Triceps 15,3 mm
- Subscapula 12,3 mm
- Suprailiaca 7,0 mm
Obim struka (OS) 71,5 cm
Obim kukova (OK) 99 cm
Obim nadlaktice (ON) 23,5 cm
Obim mišića nadlaktice (OMN)
=ONcm-[3,14xDKN (triceps)(cm)] 18,7 cm

a) Obim struka (OS)

Danas se smatra da je sam obim struka dovoljan pokazatelj procene kako tipa gojaznosti, tako
i rizika metaboličkih poremećaja. Referentne vrednosti za obim struka su prikazane u tabeli 9.

Tabela 9.

Rizik od metaboličkih Obim struka (cm)

poremećaja Muškarci Ţene
Povišen ≥ 94 ≥ 80
Značajno povišen ≤ 102 ≤ 88
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.

Merenjem ispitivane osobe utvrdjen je obim struka od 71,5 cm. Ispitivana osoba ne spada ni u
jednu rizičnu grupu.

b) Odnos obima struka i kukova (OS i OK)

Odnos obima struka i kukova se koristi kao pokazatelj graničnih vrednosti:

WHR = OS/OK

19
Vrednost za ispitivanu osobu je:

WHR = 71,5cm/99cm = 0.72

Tabela 10. Granične vrednosti odnosa obima struka prema obimu kuka

Muškarci Žene
≥ 0.90 ≥ 0.85
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.

Ispitivana osoba nije u okviru graničnih vrednosti.

c) Odnos obima struka i telesne visine (OB i TV)

Referentna vrednost odnosa struka i telesne visine (OS/TV)se izrţava u cm i treba da je manji
od 0,53. Idealna vrednost je 0,50. Ovaj odnos je veoma pogodan za procenu stanja
uhranjenosti jer je brz, jeftin, vrednost iznad 0,50 označava povećan rizik po zdravlje i kod
ţena i kod muškaraca, isti je u svim etničkim grupama i granične vrednosti su iste i za decu i
za odrasle.

Za ispitivnu osobu vrednost je: 71,5/164 = 0,43

d) Obim nadlaktice (ON)

Koristi se za brzu procenu uhranjenosti.

Tabela 11. Referentne vrednosti u odnosu na stepen uhranjenosti

Stepen ishranjenosti Muškarci Žene

Optimalan 25.5 23.0
Granična pothranjenost 20.0 18.5
Pothranjenost 15.0 14.0
Teška pothranjenost 10.0 9.0
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.

Vrednost za ispitivanu osobu je 23,5cm i pripada kategoriji optimalnog stepena uhranjenosti.

e) Obim mišića nadlaktice (OMN)

Ovim merenjem se dobija uvid u veličinu mišićne mase, odnosno razvijenosti mišića.
Izračunava se pomoću formule:

OMN(cm) = ON(cm) - [3,14 x DKN (triceps)(cm)]

20
a normalne vrednosti:

- za muškarce od 20,2 do 27,8 cm

- za ţene od 18,6 do 25,5 cm

Za ispitivanu osobu izračunata vrednost iznosi:

OMN = 23,5 cm – (3,14 – 1,53) = 23,5 – 4,81 = 18,69

i u visini je normalnih vrednosti.

f) Debljina kožnog nabora i procenat masnog tkiva

Debljina koţnog nabora je najčešće korišćena metoda za procenu masnog tkiva u telu.
Merenje se vrši instrumentom kaliperom na četiri standardne tačke: biceps, triceps,
subscapula i suprailiaca. Posle merenja svake tačke tri puta, izračunava se srednja vrednost za
svaku. Zbir sve četiri tačke predstavlja procenat masti u telu.

Tabela 12. Procenat masnog tkiva na osnovu zbira DKN

DKN Muškarci (godine) Žene (godine)

(mm) 17-29 30-39 40-49 50+ 16-29 30-39 40-49 50+
15 4,8
20 8,1 12,2 12,2 12,6 14,1 17,0 19,8 21,4
25 10,5 14,2 15,0 15,6 16,8 19,4 22,2 24,0
30 12,9 16,2 17,7 18,6 19,5 21,8 24,5 26,6
35 14,7 17,7 19,6 20,8 21,5 23,7 26,4 28,5
40 16,4 19,2 21,4 22,9 23,4 25,5 28,2 30,3
45 17,7 20,4 23,0 24,7 25,0 26,9 29,6 31,9
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.

Vrednosti DKN za ispitivanu osobu iznose:

7,3 + 15,3 + 12,26 + 7,0 = 41,86

Procenat se odredjuje prema tabeli 12., i on iznosi 30,3. Tumačenje rezultata se vrši pomoću
referentnih vrednosti za procenu masnog tkiva prikazanih u tabeli 13.

Tabela 13. Referentne vrednosti za procenat masnog tkiva

Kategorija Muškarci Žene

Normalna 12 - 20% 20 – 30%
Granična 20 – 25% 30 – 33%
Gojaznost > 25% > 33%
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.
21
Ispitivana osoba pripada kategoriji graničnih vrednosti.

2) Idealna telesna masa

Za izračunavanje idealne telesne mase koriste se vrednosti izmerene vrednosti telesne visine i
telesne mase ispitivanje osobe. Poznato je više formula: Broca formula (1879), Lorenzova
formula (1936), De Molle-ova formula (1958) koje se sve manje koriste zbog nedostataka
uočenih kroz njihovu primenu, što je ujedno i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Idealna telesna masa po Lorenzovoj formuli za ispitivanu osobu:

ITM(Ţ) = 164 cm – 100 –[ (164 cm – 150)/2,5] = 64 – 5,6 = 58,4 kg

3) Relativna telesna masa

Za izračunavanje relativne telesne mase koja sluţi za procenu stanja uhranjenosti koristi se
formula:

RTM = TM1/ITM2 x 100

Primenjena na vrednosti za ispitivanu osobu izraţena u procentima iznosi:

RTM = 100/57 x 100 = 97,60%

Ispitivana osoba ima 2,4% niţu telesnu masu od idealne telesne mase.

Tabela 14. Klasifikacija stanja uhranjenosti prema RTM

Klasifikacija Relativna telesna masa

Pothranjeni Ispod 80%
Mršavi 80-89%
Normalno uhranjeni 90 – 110%
Umereno uhranjeni 111-120%
Gojazni 121-134%
Vrlo gojazni 135-149%
Teško gojazni Preko 150%
Izvor. B. Rodić-Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.

Ispitivana osoba ima 2,4% niţu telesnu masu od idealne telesne mase a prema klasifikaciji
stanja uhranjenosti pripada klasi normalno uhranjenih osoba.

1
TM - stvarna izmerena telesna masa
2
ITM – idealna telesna masa
22
 4) Indeks telesne mase (BMI)

Indeks telesne mase je izveden iz Queteleovog indeksa.

BMI se izraţava kao broj kilograma po kvadratu telesne visine izraţene u metrima ili:

BMI = TM(kg)/TV(m)²

Vrednosti za ispitivanu osobu su:

BMI = 57 kg : 2,68 m² = 21,26

Tabela 15. Klasifikacija ishranjenosti odraslih osoba prema BMI

Klasifikacija stanja Rizik od komorbiditeta

ishranjenosti Vrednosti BMI gojaznositi
Nizak (ali povišen rizik od
Pothranjivanje < 18.50 drugih kliničkih komplikacija)
Normalne vrednosti 18.50 – 24.99 Prosečan
Predgojaznost 25.00 – 29.99 Umereno povišen
Gojaznost I stepena 30.00 – 34.99 Srednje povišen
Gojaznost II stepena 35.00 – 39.99 Izrazito povišen
Gojaznost III stepena > 40.00 Veoma izrazito povišen
Izvor. B. Novaković, M. Mirosavljev, Higijena ishrane, Novi Sad, 2002.

Ispitivana osoba pripada klasi normalnih vrednosti tj. prosečnog je rizika od komorbiditeta
gojaznosti.

5) Anketa ishrane

Individualna anketa ishrane (Dnevnik ishrane ili zabeleške o unetoj hrani) je najprecizniji i
najkorisniji metod utvrdjivanja stanja ishrane, u odnosu na preporučeni dnevni unos. Dnevno
se zapisuju sve količine hrane i napitaka za utvrdjeni period, a najčešće u trajanju dva do
sedam dana. Potrebno je da u taj period bude uključen i jedan „vikend period“, odnosno
subotu i nedelju kao dane odmora, jer se ljudi drugačije hrane radnim danima, a drugačije
subotom i nedeljom. Konzumirane količine se mogu izmeriti ili se upisuje standardizovana
porcija. Dnevnik unete hrane treba da sadrţi svu hranu i pića koja je konzumirana sa
njihovom proizvodjačkom robnom markom („brand name“) (B. Novaković, M. Mirosavljev –
Higijena ishrane, Novi Sad, 2002.).

Preporučene dnevne energetske potrebe u makronutrijenata i neophodni mikronutrijenti za

anketiranu osobu su prikazane su u tabeli 16.

23
Tabela 16. Preporučena energetska vrednost, makro i mikronutrijenti za anketiranu osobu

Izvor. USDA United States Department of Agriculture (DRI)

Referentne vrednosti su prikazane u tabeli 17.

24
Tabela 17. Procenjene dnevne energetske vrednosti prema starosti, polu i fizičkom nivou
aktivnosti

Nivo Muškarci Žene

aktivnosti Sedeći Umeren Aktivan Sedeći Umeren Aktivan
Godine

2 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000

3 1,200 1,400 1,400 1,000 1,200 1,400
4 1,200 1,400 1,600 1,200 1,400 1,400
5 1,200 1,400 1,600 1,200 1,400 1,600
6 1,400 1,600 1,800 1,200 1,400 1,600
7 1,400 1,600 1,800 1,200 1,600 1,800
8 1,400 1,600 2,000 1,400 1,600 1,800
9 1,600 1,800 2,000 1,400 1,600 1,800
10 1,600 1,800 2,200 1,400 1,800 2,000
11 1,800 2,000 2,200 1,600 1,800 2,000
12 1,800 2,200 2,400 1,600 2,000 2,200
13 2,000 2,200 2,600 1,600 2,000 2,200
14 2,000 2,400 2,800 1,800 2,000 2,400
15 2,200 2,600 3,000 1,800 2,000 2,400
16 2,400 2,800 3,200 1,800 2,000 2,400
17 2,400 2,800 3,200 1,800 2,000 2,400
18 2,400 2,800 3,200 1,800 2,000 2,400
19–20 2,600 2,800 3,000 2,000 2,200 2,400
21–25 2,400 2,800 3,000 2,000 2,200 2,400
26–30 2,400 2,600 3,000 1,800 2,000 2,400
31–35 2,400 2,600 3,000 1,800 2,000 2,200
36–40 2,400 2,600 2,800 1,800 2,000 2,200
41–45 2,200 2,600 2,800 1,800 2,000 2,200
46–50 2,200 2,400 2,800 1,800 2,000 2,200
51–55 2,200 2,400 2,800 1,600 1,800 2,200
56–60 2,200 2,400 2,600 1,600 1,800 2,200
61–65 2,000 2,400 2,600 1,600 1,800 2,000
66–70 2,000 2,200 2,600 1,600 1,800 2,000
71–75 2,000 2,200 2,600 1,600 1,800 2,000
76+ 2,000 2,200 2,400 1,600 1,800 2,000
___________________________________________________________________________

Izvor. USDA United States Department of Agriculture

Analizom individualne ankete za sedam dana moţe se zaključiti da anketirana osoba

konzumirana namirnice u okviru svog referentnog okvira i one zadovoljavaju njene dnevne
energetske potrebe.

Referentni okviri za mikronutrijente su dati u prilogu (Prilog 1 i Prilog 2). Anketirana osoba
unosi ishranom dovoljne količine istih, osim što je u unosu kalcijuma primetan nedostatak.

25
5. Zaključak

Uporedjivanjem podataka dobijenih individualnom anketom sa preporučenim dnevnim

unosom za energiju, hranljive i zaštitne materije utvrdjeno je da anketirana osoba varira sa
unosom istih na dnevnom nivou ali u proseku zadovoljavava preporučeni unos. Nedovoljan
unos kalcijuma bi trebalo nadoknaditi konzumiranjem mleka, mlečnih proizvoda, leguminoza
i zelenog lisnatog povrća radi prevencije osteoporoze.

Antropometrijsko ispitivanje, indeks telesne mase i procenat masnog tkiva pokazali su da je

anketirana osoba u kategoriji optimalnih/normalnih referetnih okvira i da nema rizika kako od
metaboličkih poremaćaja tako i od kardiovaskularnih oboljenja.

26
Prilog 1.

27
Prilog 2.

28
Literatura:

1. Assessment of Nutritional Status in the Community and Clinical Settings, Saurabh

RamBihariLal Shrivastava, et al.,Department of Community Medicine, India
(http://www.jmedscindmc.com on Saturday, December 9, 2017.)
2. B. Novaković/M. Mirosavljev, Higijena ishrane, Novi Sad: Medicinski fakultet Novi
Sad, 2002.
3. B. Rodić Trmčić, Ishrana zdravih ljudi II, Priručnik za praktičnu nastavu, Beograd,
2017.
4. Dietary Reference Intakes (DRIs): Vitamins, Food and Nutrition Board, Institute of
medicine, National Academies (www.nap.edu)
5. Ekonomska komisija ujedinjenih nacija za Evropu, UnapreĎenje zdravlja i prevencija
bolesti, April, 2010.
6. „Food-Based Dietary Guidelines In Europe“, February 2014.
7. Nordic Nutrition Recommendations 2012, Integrating nutrition and physical activity,
2012),
8. USDA United States Department of Agriculture
9. USDA Branded Food Products Database, Release December, 2017
10. World Health Organization, WHO EUR/03/5045414 E79832

29
30