Univerzitet u Beogradu

Poljoprivredni fakultet - Zemun

Seminarski rad iz Osnova Biohemije

Tema:

Inhibitori enzmiske aktivnosti. Primena u medicini

Predmetni profesor: Student:

Prof. Maja Kozarski Jeftić Nikola

Beograd

Maj. 2015
 Enzimi

enzimi pripadaju posebnoj grupi proteina, oni su specifični I efikasni biološki

katalizatori izuzetne katalitičke moći što znači da ubrazavaju hemijske reakcije u
živim organizmima svojim katalitičkim delovanjem.

Njihova izuzetno izražena specifičnost je jedna od osobina koja ih razlikuje od

ostalih katalizatora.

Enzimi su neophodni kako bi život bio moguć, jer su mnoge reakcije koje se
odvijaju u ćelijskom organizmu previše spore, što bi bez njih vodilo do drugačijih
produkata koji oraganizmu nisu potrebni ili bi mu štetili (genetski poremećaj).

Njihovim dejstvom odigravaju se celokupne promene u organizmu. Oni kontrolišu

apsorbciju hrane i varenja, sve procese biosinteze i razgradnje svih sastojaka ćelije
i tkiva. Obezbeđuju dobro odvijanje fizioloških procesa, kako kontrakcije mišića
tako i disanje ili rad CNS – a (centralnog nervnog sistema).

Imaju regulacionu sposobnost jer se svi procesi i događaji odvijaju na uređen i

regulisan način.

Danas je poznato više od 5000 enzima (ribonukleaza, DNK polimeraza, aldolaza).

Prvi enzim koji je dobijen 1926 godine u kristalnom stanju je UREAZA.

Nomenklatura enzima često pomaže pri imenovanju istog, ime se dobija tako što
je završetak na ZA, a prefiks je hemijska supstanca koja se transformiše odnosno
na koju enzim utiče.

Inhibicija

Inhibitori su supstance koje usporavaju hemijsku reakciju, što bi značilo da

inhibicija predstavlja proces smanjenja brzine reakcija u kojoj je enzim prisutan.

Inhibitori su teški metali, olovo i srebro, esencijalni metali u povišenoj

koncentraciji kao što su gvožđe ili bakar.
Mogu delovati kao inhibitori enzima odnosno enzimski otrovi.

Osim metala i mnoge druge hemijkse supstance mogu delovati na taj način, npr
lekovi.

Oni mogu biti:

1. Specificni – onemogućavaju aktivnost samo određenih enzima.

2. Nespecifični

Shodno tome inhibicija katalitičkih aktivnosti može biti:

- Konkurentna (reversibilna) inhibicija

- Nekonkurentna (ireversibilna) inhibicija
- Parcijalna
- Izmešana1

1
Dr. Vidosava Đurđić, Medicinska Biohemija
 Enzimi kao ciljna mesta dejstva lekova

Značaj enzima za medicinsku hemiju:

Objašnjenje mehanizma dejstva lekova i racionalno dizajniranje leka.

1. Penicilin – inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija.

Mehanizam – inhibicija enzima koji učestvuju u sintezi bakterijskog zida
ćelija.
2. Antihipertezivi – snižavanje krvnog pritiska određenog uzorka.
Mehanizam – inhibicija angiotenzin konvertujućeg enzima.
3. Sulfonamidi – bakteriostatici i antimalarici.
Mehanizam – inhibicija dihidrofolat reduktozeenzima koji je uključen u
biosintezu purina i amino kiselina.
4. Diuretici – pojačana diureza
Mehanizam – dejstvo na karboanhidrozu koja reguliše protonsku ravnotežu
u bubrezima.

Inhibicija enzima lekovima

Veliki broj lekova predstavlja inhibitore enzima.

Stari lekovi: penicilin, aspirin.

Novi lekovi: anti – hiv lekovi

Prirodni toksini: zmijski otrov (ACE inhibitor)

Veštački toksini: sarin (inhibira enzim koji ima ulogu u sinaptičkoj transmisiji u
nervnom tkivu)

Primena enzimskih inhibitora u medicini

Inhibitori enzima protiv mikroorganizama:

uništavanje enzima koji su važni za funkcije ćelije mikroorganizama.

Izabrani enzim ne treba da bude prisutan u humanom organizmu, ili enzimi u

mikroorganizmu i domaćinu moraju da se razlikuju.

Primer za to je: sulfonamidi, penicilini, cefalosporini.

Inhibitori enzima protiv virusa:

Virus herpesa ili HIV

Primer: aciklovir, zidovudin.

Inhibitori enzima u organizmu:

Ciljni enzim Terapija Lekovi

Ciklooksigenaza Anti inflamatori Aspirin
Angiotenzin konvertujući Antihipertenzivi Kaptopril I enalapril
enzim
HMG – CoA reduktaze Snižavanje nivoa Simvastatin
holesterola
Monoamino oksidaze Antidepresivi Desipramin
Monoaminooksidaze A Antidepresivi Hlorgilin
Monoaminooksidaze B Tretman Parkinsonove Selegilin
bolesti
Dihidrofolat reduktaze Antikanceri Metotreksat
Timidilat sintaze Antikanceri 5 fluorouracil
Fosfodiesteraze Seksualna disfunkcija Vijagra
Ksantin oksidaze Tretman gout Alopurinol
HIV proteaze Terapija SIDE U75785
Katehol O Tretman Parkinsonove Ro41 0960
metilitransferaze bolesti
Acetilholinesteraze Terapija Miastenie gravis, Organofosfati
glaucoma, Alchajmera
Karboanhidraze Diuretici Acetazolamid
5 lipoksigenaze Antiastmatici Zileutin
H+/K+ ATPaze protonske Terapija ulcera Omeprazol
pumpe
2

Enzimi i bolesti

Razvojem biohemijskih istraživanja proširena su znanja o enzimima, njihovoj

strukturi, aktivnosti i regulisanju.

Upravo sve ovo je omogućilo istraživanje različitih enzima u telesnim tečnostima i

tkivima.

Aktivnosti nekih enzima karakteristično se menja kod patoloških stanja. Uočene su

smanjene aktivnosti enzima kod oboljenja nekih organa ili kod nekih naslednih
bolesti.

U medicini I njenoj dijagnostici su uvedena odredjivanja aktivnosti nekih enzima

kao značajnih biohemijskih parametara. Ovi parametric su se pokazali kao vrlo
korisni jer su postali nezaobilazan način za postavljenje dijagnoze, za prognozu I
praćenje razvoja I lečenja bolesti.

KLINIČKA ENZIMOLOGIJA se bavi određivanjem promena aktivnosti enzima u

telesnim tečnostima I tkivima tokom bolesti.

Najnovija su istraživanja izozomalnih enzima, kao I enzima koji učestvuju u

metabolizmu kolagena.

2
https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-
instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=enzimi%20pdf
U mokraći se često određuju aktivnosti N – acetilglukozaminidaze (NAG) kod
oboljenja bubrega I odbacivanja transplatata.

ENZIMI od dijagnostičkog značaja čija se aktivnost svakodnevno određuje u

kliničkoj praksi:

ENZIM Glavni uzrok promene u aktivnosti

α - amilaza Akutni pankreatitis
Kisela fosfataza Karcinom prostate
Alkalna fosfataza Bolest kostiju I jetre
Aspartat – transaminaza Infarkt miokarda I bolesti jetre
Alanin – transaminaza Bolesti jetre
Laktat – dehidrogenaza Infarkt miokarda
Kreatin - kinaza Infarkt miokarda I bolesti mišića
δ – glutamil transferaza Bolesti jetre, alkoholizam
Enzimi u ćelijama I krvi

Mnogobrojni enzimi koji deluju u živim bićima sintetizuju se u ćelijama gde

katalizuju brojne I složene procese.

Pojedine ćelijske organelle u zavisnosti od funkcije koju obavljaju u ćeliji sadrže I

različite vrste enzima.

U jezgru se nalaze enzimi koji su u vezi sa funkcionisanjem genetskog aparata I

sintezom nukleinskih kiselina.

U mitohondrijama su smešteni enzimi koji katalizuju biološke oksidacije.

Enzimi koji učestvuju u sintezi protein nalaze se u ribozomima, a u lizozomima se

nalaze enzimi koji učestvuju u razgradnji raznih molekula.

U krvi se mogu naći enzimi koji sekretuju ćelije nekih tkiva. To su enzimi koji
učestvuju u procesima koji se odigravaju u plazmi – procesi koagulacije.
Alanin – transferaza je karakterističan za jetru.

Keratin – kinaza – za srčane mišiće ili skeletne mišiće.

Ovakva tkiva zbog svojih fizioloških funkcija sadrže jedan broj sprecifičnih enzima.
Ovi enzimi se nazivaju TKIVNI MARKERI.

Analiza aktivnosti enzima tkivnih markera pruža podatke o mestu odigravanja

patoloških procesa I njegovom intezitetu.3

3
Dr. Vidosava Đurđić, Medicinska Biohemija
 Enzimi karakteristični za bolesti srca

Povećane aktivnosti enzima I izoenzima LAKTAT – DEHIDROGENAZE, KREATIN –

KINAZE kao I ASPARTAT – AMINOTRANSFERAZE (ACT) karakteristični su za
poremećaje u radu srčanog mišića.

Kreatin – kinaza :

Enzim koji katalizuje povratnu reakciju fosforilacije kreatina.

Ovim enzimom su posebno bogate ćelije skeletnih mišića I srčanog mišića.

Aspartat – aminotransferaza :

Katalizuje reakciju transaminacije prenosa amino grupa sa asparaginske kiseline na

α – ketoglutarnu kiselinu.

U najvećoj količini se nalazi u citoplazmi I u mitohondrijama ćelija srčanog mišića.

Laktat – dehidrogenaza :

Enzim koji katalizuje prenos H – jona pri pretvaranju laktata u piruvat u prisustvu
NAD⁺

Nalazi se u citoplazmi svih ćelija u mnogo većoj koncentraciji nego u serumu.

Infarkt miokard – poremećaj u radu srca nastao kao posledicazačepljenja jednog

ili više krvnih sudova ugruškom krvi.

Infarktu su podložne starije osobe I dijabetičari.

Zaustavljanjem protoka krvi nastali nedostatkom kiseonika dovodi do krupnih
metaboličkih poremećaja u ćelijama srčanog mišića.

Najznačajnija je smanjena sinteza ATP – a I nedostatak energije neophodne za rad

srčanog mišića.

Enzimi od značaja za bolesti jetre

Jetra je organ najbogatiji enzimima.

2/3 proteina koji čine hepatocite čine enzime koji katalizuju oko 1000 različitih
hemijskih reakcija.

Jetra je bogata krvnim sudovima sa posebno popustljivim kapilarima, oslobođeni

enzimi iz hepatocita kod bolesti veoma brzo i direktno prelaze u krv.

Najčešće se dokazuje povećanje aktivnosti citoplazmatičnih i membranskih enzima

δ glutamil – transferaze, alalnin – aminotransferaze i alkalne – fosfataze.

Najosetljiviji enzimski parametar hepatobilijarnih bolesti je aktivnost δ – glutamil –

transferaze. Povećane aktivnosti ovog enzima dokazane su kod svih poremećaja u
funkciji hepatocita ili žučnih puteva i kod svih oboljenja jetre.

δ – glutamil – transferaza :

Enzim koji katalizuje reakcije prenosa δ – glutamil ostataka sa glutationa na druga

jedinjenja, aminokiseline ili preptide.

Nalazi se na ćelijskim membranama mnogih organa gde učestvuje u reakcijama

prenosa aminokiselina.4

4
Dr. Vidosava Đurđić, Medicinska Biohemija
Alanin – aminotransferaza :

Katalizuje reakcije transaminacije, sprecifičnih prenosa amino – grupa na L –

alanina na α – ketoglutarat.

Kod oboljenja jetre promene u aktivnosti ove transaminaze su značajnije nego

promene aspartat – transferaze.

Alkalna – fosfataza :

Hidrolaza niske specifičnosti, koja katalizuje hidrolizu fosfatnih estara pri

optimalnim vrednostima pH – 10.

Najviše ga je u crvenom epitelu, bubrežnim tubulama, kostima i placenti.

Enzimi od značaja za bolesti pankreasa

Egzokrini pankreas luči 1000 – 1500 ml pankreasnog soka. Ovaj sok sadrži pored
vode i neorganskih sastojaka i brojne enzime koji katalizuju mnoge hemijske
reakcije u toku varenja hrane.

To su enzimi koji razgrađuju osnovne biomakromolekule ugljenih hidrata - α –

amilaze, lipida – lipaze i proteina – proteaze.

Za dijagnozu bolesti pankreasa najčešće se određuju aktivnosti α – amilaze, lipaze i

tripsin u serumu kao i α – amilaza u mokraći.

α – amilaza :

Glikohidrolaza koja katalizuje razgradnju složenih ugljenih hidrata, hidrolizom α –

1 -4 hemiacetalne veze u polisaharidnim nizovima.
Njena najveća aktivnost je u PANKREASU.

Lipaza :

Lipolitički enzim koji katalizuje hidrolizu i odvajanje dugolančanih masnih kiselina

iz triglicerida.

Delovanje lipaze omogućava žučne soli koje sa lipidima grade EMULZIJE.

Tripsin :

Proteaza koja katalizuje hidrolizu proteina i to specifičnih peptidnih veza koje

nastaju iz karboksilnih grupa aminokiselina lizina ili arginina.

PANKREATITIS:

Bolest pankreasa koja se može javiti kao posledica preterane ishrane,

konzumiranja alkohola ili opstrukcije žučnih ili pankreasnih kanala.

Osnovin uzrok bolesti je oslobađanje pankreasnih enzima u samom pankreasu.

Aktivni enzimi se javljaju i u krvotoku pa su određivanja aktivnosti ovih enzima u

serumu i mokraći značajni dijagnostički pokazatelji.5

5
Dr. Vidosava Đurđić, Medicinska Biohemija
Sadržaj:

Enzimi …………………………………………………………………… 1

Enzimi kao ciljna mesta dejstva lekova ………………….. 3

Enzimi I bolesti ………………………………………………………. 5

Enzimi karakteristični za bolesti srca ………………………. 7

Enzimi od značaja za bolesti jetre …………………………… 8

Enzimi od značaja za bolesti pankreasa ………………….. 9

Literatura ……………………………………………………………….. 11
Literatura:

Medicinska biohemija, dr. Vidosava Đurđić

https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-
8#q=enzimi%20pdf