Ciljevi i principi zdravstvenog

vaspitanja

Zdravstveno vaspitanje

Prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni

način ponašanja

Zdravstveno vaspitanje podrazumeva i promene

kod zdravstvenog vaspitača

Tok u ZV

informacija pa znanje pa ponašanje

CILJEVI

Ciljevi

Ciljevi: ishod programa →osposobljavanje

pojedinca i populacije stiču znanja, usvajaju,

prihvataju i primenjuju zdrave životne principe,

da razumno i racionalno koriste zdravstvene

usluge i da svojim ponašanjem dorpinose

unapređenju sopstvenog i kolektivnog zdravlja

Zadaci: ostvarivanje nekog programa u

definisanom vremenskom periodu, na određenoj

populaciji, zadovoljavanja zdravstvenih potreba i

interesa.
Opšti ciljevi ZV

Odnos prema zdravlju kao prema najvećoj

vrednosti

Pomoći pojedincima da se osposobe za

samostalnu brigu o zdravlju

Da se prvovremeno i sistematski koristi

zdravstvena usluga

Ciljevi su usmereni na:

Zdravo stanovništvo

Stanovništvo sa rizičnim ponašanjem

Bolesne ljude

Oporavljene od bolesti

Zajednicu

Cilj: osoba je

Svesna

Informisana

Odgovorna

Prima i usvaja objektivne informacije

Osposobljenost da spreči i suzbija bolesti i

povrede, rano otkriva i rehabilituje

Raspolaze sa odgovarajućim fondom znanja iz

opšte kulture

Stiče, usvaja i primenjuje higijenske navike u

ishrani

Osposobljava se za racionalnu primenu lekova

i njihovo čuvanje

Osposobljenost za samopomoć

Postaje svesna svojih zdravstvenih potreba

Poznaje svoja prava u zdravstvenom sistemu

Informisanost o:

Socijalne teme

Teme iz kulture

Teme iz obrazovanja

Ekonomske teme

Ekološke teme

Pedagozi

Ekonomisti

Ekolozi

Medicinske sestre

Nutricionisti

Menadžeri

Psiholozi

Sociolozi

Navedite nekoliko tema iz oblasti

Kulture

Ekologije

Ekonomije

Obrazovanja

PRINCIPI

Opšti principi

Naučna zasnovanost

Planski razvoj

Usmerenost na zaštitu zdravlja

Efikasnost adekvatnost i očiglednost

Sistematičnost, fleksibilnost i postupnost

Svesnost i dobrovoljnost

Masovnost i socijalizacija
Ukratko:

Prekomeran unos NaCl i ishrani povezan je s povećanim

rizikom od hipertenzije, koja je pak posebno veliki

čimbenik rizika za moždani udar i druge kardiovaskularne

patologije, ali i bolesti bubrega; rak želuca; gojaznost;

smanjenje unosa soli dovodi do značajnog sniženja

krvnog pritiska, osobito u hipertoničara, ali u manjoj meri

i kod normotenziva;

Ne reaguje svaka osoba na promene u unosu soli u

prehrani s promenama krvnog tlaka; Procenjuje se da je

oko 50-60% hipertoničara osetljivo na so. Osim genetskih

polimorfizama, osetljivost na sol je povećana u starenju,

kod crnaca, te kod osoba s metaboličkim sindromom ili

pretilosti.

Procenjuje se da je unos soli u ishrani oko 9-12 g

dnevno u većini zemalja sveta. Te su količine znatno

iznad preporučene razine od manje od 5 g soli dnevno.

Prema nedavnim rezultatima istraživanja, umereno

smanjenje dnevnog unosa soli sa trenutnih unosa na

5-6 g može smanjiti stopu morbiditeta;

Uz smanjenje soli, potrebno je optimizirati unos kalija

većim unosom voća i povrća, budući da je nekoliko

studija pružilo dokaze da prehrana bogata kalijem ili

intervencije s kalijem mogu sniziti krvni tlak, osobito

kod hipertoničara.

Strategije smanjenja soli uključuju edukaciju

o prehrani, poboljšanje okolišnih uslova

(preformulacijom proizvoda i optimizacijom

ugostiteljstva) do obaveznog označavanja

nutritivne vrednosti i regulisanih

prehrambenih/zdravstvenih tvrdnji , kao i

zakonskim promenama u obliku oporezivanja.

DASH DIJETA

Dijetalne intervencije za smanjenje krvnog

pritiska : Dietary Approaches to Stop

Hypertension (DASH) dijeta.

DASH - eng. The Dietary Approaches To Stop Hypertension,

prevod: dijetalni pristup zaustavljanju hipertenzije

DASH dijeta se okvirno sastoji od 4-5 jedinica serviranja voća,

4-5 jedinica serviranja povrća, 2-3 jedinica serviranja mlečnih

proizvoda sa smanjenim udelom mlečne masti, a ukupan unos

energije iz masti treba da bude manji od 25%

Ova dijeta uključuje oko 3g dnevno natrijuma

Konzumiranje više povrća i voća je jedna od najboljih stvari za

poboljšanje krvnog pritiska, kao i za celokupno zdravlje.

Povrće i voće sadrže dijetetska vlakna, kalijum i druge korisne

nutritijente koji pomažu u snižavanju krvnog pritiska

Telesnu težinu treba normalizirati u osoba s

prekomernom telesnom težinom i gojaznošću

(BMI manji od 25 kg/m2 ), unos soli ne sme

prelaziti 5 g/dan, a prema preporukama

SZO-a (<2 g natrijuma/dan)

Vrlo je važna redovna telesna aktivnost

(izdržljivost, dinamički otpor i izometrijski

trening otpora)

Vežba

Detektovati problem – prekomeran unos soli

Detektovati ciljnu populaciju – hipertoničari*

(stariji, afroamerikanci, gojazne osobe..)

Detektovati cilj – smanjenje unosa soli

Odrediti metode i nosioce ZV rada