ANALIZA LEKTIRE

Glavna junakinja u ovoj knjizi je devojčica Alisa, koja odlazi u nestvarnu Zemlju Čuda, koja
postoji samo u njenim snovima. U Zemlji Čuda ona se susreće i druži sa mnogo neobičnih
životinja i likova, te stvarima i predmetima koje su bili živi, a sa kojima doživljava razne
zgode i nezgode.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

 Jednog letnjeg dana, dok je Alisina sestra na livadi čitala neku dosadnu knjigu, Alisa je
spazila Belog Zeca obučenog u odelo kako gleda u sat govori da kasni.

 Alisa je pratila belog zeca sve dok nije upala u duboki bunar, kroz koji je padala lagano a
onda se spustila na hrpu suvog lišća.

 Kad se spustila videla je kako zec ulazi kroz vrata. Pomaknula je zavesu ali nije mogla
proći kroz vrata jer su bila premala. Onda je popila vodu iz jedne bočice popije i smanjila se.
Kada je posle toga pojela jedan kolač onda se povećala. Uzela je ključ i počela plakati jer više
neće moći proći kroz vrata. Tada ispije ostatak vode iz bočice i smanji se. Toliko se smanjila
da je upala u bočicu i plutajući prošla kroz ključanicu.

 Alisa se je našla u nekoj šumi. Tamo je naišla na pečurku na kojoj je sedela gusenica i
pušila lulu. Od nje je Alisa dobila savet kako da uz pomoć pečurke dotera visinu. Tako je
ponovo postala normalne visine.

 Posle nekog vremena je stigla do kuće u kojoj je živela vojvotkinja sa čudnom bebom u
naručju. Kuvarica je kuvala ručak, a u kući je bilo puno dima. Ispred kamina je ležao mačak
koji se smejao od uva do uva.

 Vojvotkinja je Alisi dala bebu da je pričuva. Kada je Alisa izašla napolje videla je da je
umesto bebe držala prase u rukama.

 Idući dalje Alisa je stigla do kuće Martovskog Zeca i pridružila se ludoj čajanki sa
Martovskim Zecom, Puhom i Šeširdžijom.

 Kada je krenula dalje videla je prelep vrt, ali u njemu su baštovani bojili bele ruže u
crveno. Ti baštovani su bili obične karte. Zvali su se Dva, Pet i Sedam. Odjednom su
prekinuli posao i povikali: -Dolazi kraljica!

 Stigli su kralj i kraljica Herc (Srce) u pratnji vojnika od karata. Kraljica je odmah posle
upoznavanja sa Alisom, naredila da se Alisi odseče glava ali kralj to nije dozvolio jer je Alisa
još bila dete. Nakon toga kraljica poziva Alisu da odigraju partiju kriketa.

 Kraljičino igralište za kriket je bilo neobično i neravno. Umesto palica za kriket korišćene
su žive ptice flamingosi a umesto loptica ježevi koji su stalno bežali pa su morali da ih
hvataju. Kraljica je, tokom igre, stalno naređivala da se nekome odseče glava.
 Nakon toga Alisa je išla na suđenje, gde je jedna karta Pub Herc bila optužena da je ukrala
kolače koje je napravila kraljica. Kralj je bio sudija i on je ispitivao svedoke.

 Na kraju su kao svedoka prozvali i Alisu. Ona je branila Pub Herca i rekla da kolači nisu
ukradeni i da se kolači nalaze u posudi ispred njih. Kraljica je bila besna i naredila da se Alisi
odseče glava. Alisa koja je ponovo počela rasti u visinu je rekla da se ne plaši njene vojske
jer su oni samo špil karata.

 Tada je špil karata prhnuo joj u lice a ona se od toga trgnula i probudila i videla da je sve to
bio samo njen san.

Alisa u Zemlji Čuda

ANALIZA LEKTIRE / LUIS KEROL

 1 Kratak sadržaj prepričano

 2 Analiza likova
 3 Beleška o piscu
Alisa u Zemlji Čuda jedno je od najpoznatijih dela engleskog književnika Luisa
Kerola. Delo je napisano 1865. godine i jedno je od najpoznatijih dela dečje
fantastike u svetu. Sastoji se od 12 kratkih poglavlja od kojih je svako podeljeno na
manje, individualne, gotovo zasebne priče.

Čitaoci mogu da prate zanimljivu devojčicu koja jednog dana padne u zečiju rupu i
sretne se sa čarobnim svetom naseljenim zanimljivim i nesvakidašnjim
stanovnicima. Alisa se lutajućim tom zemljom susreće s raznim problemima i
izazovima koje mora da savlada kako bi pronašla put do kuće. Tokom svog lutanja
upoznaje neobične zakone te zemlje i čudna bića koja te zakone sprovode ili krše.

Kerol se u ovom delu poigrava logikom na specifičan način koji je Alisu u Zemlji
Čuda učinio trajno popularnom knjigom među decom i odraslima. Može se reći da
je ovo delo jedan od najkarakterističnijih primera žanra bez logičkog smisla, a
njegova struktura i tok pripovedanja imali su ogroman uticaj, najvećim delom na
žanr fantastike.

Alisa je pravi primer književne priče u kojoj logika skoro i da ne postoji, zbog čega
je postala popularna ne samo kod dece nego i starije populacije. Knjiga je poslužila
kao inspiracija za brojna pozorišna i filmska dela, a pouku iz nje mogu da izvuku i
odrasli.

Alisa u Zemlji Čuda može da bude zanimljiva svim uzrastima baš zbog sveta koji
je u njoj prikazan, sveta u kojem ne vlada logika i u kojem se radnje odvijaju kao u
snu. Sve je neobično i ponekad nepovezano te nelogično, ali se prihvaća bez
suvišnih pitanja, baš kao što u snu prihvaćamo neobične situacije.

Stil kojim je Kerol napisao ovo delo kasnije je imalo velik uticaj na razvitak žanra
književne fantastike. Knjiga Alisa u Zemlji Čuda ima i nastavak – knjigu Alisa s
one strane ogledala. Međutim, iako je također bio veoma uspešan, ovaj drugi dio
nikada nije doživeo toliko pozorišnih, televizijskih i filmskih adaptacija kao prvi.

Vrsta dela: novela

Vreme radnje: leto

Mesto radnje: Zemlja Čuda

Tema dela: Alisino putovanje kroz Zemlju Čuda

Ideja dela: mašti nema kraja, a lepe snove treba pamtiti i sećati ih se

Kratak sadržaj prepričano

Priča počinje pravim letnjim danom kada su se dve sestre zabavljale tako što je
starija mlađoj čitala knjigu. Alisa je bila mlađa sestra koja je dok joj je sestra čitala
zanimljivu priču, popela na drvo, zaspala i počela sanjati zanimljiv san. Ubrzo se
pred devojkom pojavio Beli zec, koji je obučen u pantalone i majice u ruci držao
sat. Činilo se kao da se negde žuri i ubrzo je nestao u rupi.

Alisa je odmah krenula za njim i našla se u sobi gde su stvari letele. Kako se
spuštala tako je videla zeca da prolazi kroz jedna vrata, ali nažalost kada je
napokon došla do vrata kroz njih nije bilo moguće proći jer su bila mala. Vrata
kroz koja je htela da prođe osim što su bila malena za nju, bila su i zaključana. Na
stolu je tada primetila sto na kom se nalazio ključ od zlata. Pokušavala je da otvori
vrata, ali, ili je otvor za ključ bio velik, ili je ključ bio malen. Tako se ni jedna
vrata nisu mogla da otvore.

Onda je Alisa primetila zavesu iza koje su se nalazila mala vrata koja je mogla da
otvori uz pomoć ključa. Od silne znatiželje da vidi šta se nalazi iz vrata pogleda
kroz otvor i ugleda prekrasan vrt. Želela je da uđe u vrt kakav nikada pre nije
vidjela, ali su vrata bila tako mala da joj ni glava nije mogla da prođe. Opet se
vratila stoliću na kom se nalazio ključ ne bi li ušla kroz ta vrata i tada je pronašla
bočicu na kojoj je pisalo „Popij me“.
Devojčica je bila oprezna i prvo je proverila sa svih strana da li negde piše otrov.
Kada se uverila da je tečnost bezopasna otpila je prvo nekoliko gutljaja, a zatim
sve više jer je napitak bio zaista ukusan. Odjednom se smanjila toliko da je mogla
da prođe kroz željena vrata. Čim je stigla do vrata setila se da nema ključ, ali on je
bio na visokom stolu do kog Alisa više nije mogla dosegnuti. Ispod stola je
ugledala staklenu kutiju u kojoj se nalazio kolačić. Na njemu se nalazio natpis
„Pojedi me“.

Odlučila je da pojede kolač do kraja, ali se nije ništa dogodilo. Tada se pojavio
Beli zec koji se uplašio kada ju je video. Ponovo se smanjila, pala u bocu vode i
prošla dalje kroz ključanicu. Pred njom su se tada menjale razne slike, pa je videla
orla koji puši lulu, blizance, školjke… Odjednom iz šume dođe sluga koji je ličio
na ribu. Predao je pismo drugom i rekao kako kraljica zove Vojvotkinju na kriket.
Predao je pozivnicu nakon čega su se poklonili jednom drugom.

Alisa je tada prišla vratima i pokucala, a sa druge strane je dočekao sluga. Nije
trebalo dugo da Alisa napokon uđe, a kada je prošla kroz vrata ugledala je
Vojvotkinju kako sedi usred kuhinje i ljulja bebu. Odmah nakon što je ušla u
kuhinju počela je kijati, a nije kijala samo ona nego i Vojvotkinja. Mačak je bio
jedini koji nije kijao. Vojvotkinja je zamolila Alisu da pripazi na dete i mačka koji
se celo vrijeme samo smejao.

Kada je uzela bebu primetila je koliko čudno izgleda. Imala je nos nalik na njušku,
a nakon dužeg gledanja shvatila je kako se radi o svinji. Alisa je tada zamolila
mačka da joj pokaže kako da ode, a mačak joj je rekao da na desnoj strani živi
Šeširdžija, a na drugoj strani Kunić. Mačak joj je poručio kako su obojica ludi baš
kao on, ali i Alisa. Ona to nije htela da prihvati, ali mačak je rekao da inače ne bi
došla tako daleko da je normalna. Devojka je odlučila da krene dalje prema Kuniću
čija je kuća imala dimnjak poput zečijih ušiju, a krov prekriven krznom.

Kod kuće se nalazio postavljen sto gde su sedeli Šeširdžija i Kunić. Alisa se
smestila sa druge strane i dobila je poziv da se posluži vinom, ali na stolu nije bilo
ničega osim čaja. Bila je ljuta što joj nude nešto čega nema, na šta joj je Kunić
poručio da je sela za sto, a da je prvo niko nije zvao. Šeširdžija je pitao koji je
datum, a ona mu je odgovorila da je četvrti. Ludi Šeširdžija je uz sebe imao sat koji
je umesto sati pokazivao dane u mesecu. Vreme Šeširdžiju nije slušalo i tako je po
njemu uvek bilo vreme za čaj, a na stolu se nalazio velik broj posuđa.

Alisa više nije htela da bude na ovakvom mestu i krenula je dalje, pa je došla do
drveta na kom su se nalazila vrata. Ušla je unutra i ugledala stakleni sto i ključ sa
kojim je otključala vrata koja su vodila u vrt. Naišla je na drvo belih ruža koje su
upravo bojili u crvenu boju. Tri osobe koje su ga bojile zvale su se Sedmica, Petica
i Dvojka. Kada ih je devojka pitala zašto to rade rekli su da je drvo trebalo da ima
crvene ruže, ali su oni zabunom posadili bele i zbog straha od kraljice žele da ih
oboje u crvenu boju.

U tom je trenutku naišla kraljica koja je tražila od Alise da joj se predstavi, a nakon
što joj se nije svidelo šta je čula naredila je da joj odrube glavu. Tada je naišla
Vojvotkinja koja je ošamarila kraljicu, nakon čega je došlo naređenje da se
Vojvotkinji odrubi glava. Tada su se Alisa i Vojvotkinja opet srele i devojka je
zaključila kako je Vojvotkinja bila besna prvi put kada su se susrele zbog kijanja.

Kraljica je potom otera, a ona i Alisa nastave da igraju kriket. Kraljica je tada upita
da li je videla Lažnu kornjaču. Alisa joj odgovori da nije i kraljica naredi Grifonu
da devojku odvede do Lažne kornjače kako bi mogla da čuje neobičnu priču.
Kornjača prizna da je prava kornjača i da je išla u školu na dnu mora. Imala je
nekoliko zanimljivih predmeta, a osim muzičkog i francuskog saznala je da postoji
i predmet pranje. Grifon je tada poručio Kornjači da priča o malo o igrama.

Nakon zanimljive priča Alisa se našla na suđenju gde se sudilo Pub-Srcu koje je
kraljici ukralo kolače. Na suđenju je bio prisutan Beli zec i kralj kao sudija. Prvi
svedok je bio Šeširdžija koji nije imao šta da kaže, a tog trenutka je Alisa počela da
raste. Na izlasku iz sudnice je rečeno da mu se odrubi glava. Druga na redu
svedoka bila je kuvarica, koja je u ruci imala papriku i isto nije htela da da iskaz, a
kada su je pitali od čega se pravi kolač ona je rekla od paprike. Sledeću na redu za
svedoke Beli zec je prozvao upravo Alisu.

Kralj ju je upitao zna li nešto o kolačima, a ona je rekla da ne zna. Nakon toga što
je postala prevelika, Beli zec spomene pismo koje je napisao Pub. Kraljica je
naredila da prvo ide presuda, a zatim suđenje. Alisa je tada rekla da nije normalno
da presuda bude pre suđenja na šta joj je kraljica rekla da ćuti i naredila da joj
odrube glavu. Hrpa karata je krenula u njenom smeru, Alisa vrisne i probudi se.
Kada se probudila pričala je sestri o snu, a nakon toga i nekoliko godina kasnije
prepričavala je deci oko sebe zanimljive priče o svetu iz mašte.

Likovi: Alisa, Šeširdžija, Beli zec, Mačak, Vojvotkinja, Kraljica, Kralj, Kunić

Analiza likova
Alisa – glavni lik dela, stvarna devojčica koja je usnula san i odvela čitaoce u
nestvaran svet. Alisa je dobra devojčica i ima bujnu maštu. Na temelju sna koji je
usnula ne može se dati jasna karakterizacija lika, ali iz sestrina razmišljanja na
kraju priče možemo da zaključimo da Alisa voli svet i druga bića te da ima smisla
za stvaranje priča. Ona je radoznala, saosećajna i puna ljubavi. Ne voli nepravdu i
sposobna je da razlikuje dobro od lošeg. U čudesnom svetu u kojem se našla,
događalo se da je toliko malena da joj je trava delovala poput guste šume, a gljive
velike poput kuća. No, događalo se i da je izgledala veliko poput diva, toliko
veliko da je glavom prošla kroz krov dvorca.

Sestra – lik koji čitaoce uvodi u priču i na kraju izvlači iz sveta fantastike. Njena
uloga je čitanje knjige dok Alisa za to vreme spava pored nje. Iz sestrinog
razmišljanja otkrivamo da je Alisa biće koje voli ceo svet.

Beli zec – lik koji se javlja u Alisinom snu. Odeven je u beli frak, ima šešir na
glavi i sat na ruci. Uvek je u žurbi, ima mnogo posla i ne dozvoljava dangubljenje
(barem se tako nastoji prikazati). Alisa ga je sledila u zečju rupu, a on je
naposletku spašava od bacanja u tamnicu. Čim ugleda nekoga bez posla, Beli zec
mu dodeli neki zadatak. Iz njegova ponašanja može da se zaključi kako on sebe
smatra najvrednijim.

Kraljica – osoba o kojoj svi govore i do koje je teško doći, iako nije nekakva
posebna veličina nego je reč o običnoj papirnatoj kraljici s jedne od igraćih karata.
Uza sebe ima kralja, koji je također papirnat, kao i vojsku. Jedina uloga koju
kraljica ima jeste izdavanje zapovedi poput toga ko treba da ide u tamnicu, koga
treba da ubiju i koji će zadatak biti dodeljen pridošlicama. Kraljica je odlučna i
odrešita. Svaki dan menja šešire.

Kneginjica – Beli zec je neprestano pominje, veran joj je i odan. Kneginjica

drugima daje zadatke, ne voli da čeka i teži tome da dođe do Kraljice. Kraljica ne
želi da je primi, ali ona na kraju ipak uspeva da dobije što želi tako što Kraljici
dovede Alisu.

Beleška o piscu
Luis Kerol, čije pravo ime je Čarls Latvidž Dodžson, rođen je u mjestu Derzberi
27. januara 1832. godine. Njegova je porodica bila iz severnog dela Engleske sa
irskim korenima.

Luis Kerol je stekao obrazovanje na Oksfordu gde je kasnije nastavio da radi pa je

predavao od 1855. do 1881. godine matematiku. Dok je predavao matematiku
1861. godine postao je anglikanski sveštenik.

Samo četiri godine kasnije počeo je kćerki direktora na fakultetu da priča dečje
priče koje su kasnije objavljene pod imenom „Alisa u zemlji čuda“. Priča je ubrzo
postala velik hit kao i nastavak „Lov na ogledalo“.
Bio je poznati pisac, ali osim toga fotograf, logičar i matematičar, čije su priče o
Alisi i čudesnom svetu koji je doživela postali klasici u kojima su uživale mnoge
generacije. Među njegovim delima našla su se i matematička dela.

Duže vreme se nagađalo kako je Alisa ništa drugo nego izvedenica za „Alice“ iz
Alice Liddell. Tako se na kraju knjige „Alisa“ kroz ogledalo navodi ime glavnog
lika. Luis Kerol umro je 1898. godine u Gilfordu.