3.

Извори права осигурања

4. Подела осигурања према предмету осигурања: осигурање имовине и осигурање лица
5. Подела осигурања по начину настанка: добровољно и обавезно осигурање
6. Подела осигурања према начину изравнавања ризика: саосигурање и реосигурање
7. Подела осигурања по начину организовања: премијско и узајамно осигурање
8. Особине транспортних осигурања
9. Индивидуално и колективно осигурање
10. Ризик – појам, подела и елементи
11. Сума осигурања
12. Премија осигурања
13. Елементи премије и начело дељивости премије
14. Осигурани случај
15. Акционарско друштво за осигурање
16. Оснивање акционарског друштва за осигурање
17. Органи акционарског друштва за осигурање
18. Надзор друштава за осигурање
19. Престанак друштава за осигурање
21. Осигураник
22. Заступници осигурања
23. Посредници у осигурању

29. Обавезе осигурача у моменту закључења уговора о осигурању

30. Обавезе осигурача у току трајања осигурања и кад наступи осигурани случај
31. Обавезе осигураника у моменту закључења уговора о осигурању
32. Обавезе осигураника у току трајања осигурања
33. Обавезе осигураника кад наступи осигурани случај
34. Осигурање за туђ рачун
35. Раскид уговора о осигурању због неплаћања премије
36. Однос осигурања и грађанске одговорности – кумулирање права
37. Застарелост права из осигурања
38. Губитак права из осигурања
39. Појам и особине имовинских осигурања
40. Начело обештећења
41. Интерес осигурања
42. Накнада из осигурања – појам и елементи за одређивање
43. Облик и обим накнаде из осигурања
44. Надосигурање
45. Подосигурање
46. Вишеструко и двоструко осигурање
47. Пренос уговора о осигурању на прибавиоца осигуране ствари
48. Суброгација (услови)
49. Одступање од суброгације

50. Место осигурања од одговорности у систему осигурања

51. Разлози за прихватање осигурања од одговорности
52. Осигурани случај код осигурања од одговорности
53. Клаузула о вођењу спора код осигурања од одговорности
54. Клаузула о забрани поравнања и забрани признања одговорности код осигурања од одговорности
55. Директна тужба
56. Обавезно осигурање од ауто-одговорности – извори и својства
57. Обавеза закључења уговора о осигурању ауто-одговорности
58. Лица чија је одговорност покривена обавезним осигурањем
59. “Треће лице” код осигурања од ауто-одговорности
60. Осигурани предмет код осигурања ауто-одговорности– појам моторног возила
61. Штете покривене осигурањем у осигурању ауто-одговорности
62. Штете искључене из осигурања ауто-одговорности
63. Обим обавезе осигурача код осигурања ауто-одговорности
64. Гарантни фонд
3. Извори права осигурања
А) Извори права статусног карактера
• ЗАКОН О ОСИГУРАЊУ– регулише сва питања везана за оснивање, управљање, пословање и престанак
друштава осигурања.
• Закон о привредним друштвима – lex generalis
• Подзаконски акти.
• Акти које доносе друштва осигурања: статут, правилник о начину утврђивања финансијског резултата
осигурања, правилник о утврђивању математичке резерве осигурања живота, правилник о начину и висини
утврђивања резервисаних штета, ...).
Б) Облигационо-правни извори
• ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА - Овај закон се не примењује на:
1) пловидбена осигурања;
2) на осигурање потраживања и
3) на реосигурања.
Осим тога, обавезна осигурања уређују се посебним законима. Дакле, ЗОО се примењује на копнена
(ПОТРОШАЧКА) осигурања!
Принцип императивности прописа о уговору о осигурању.
Постојање полупринудних норми.
• Општи услови осигурања – доноси их унапред осигуравач и њима на општи начин одређује садржину
будућих уговора. Правна природа општих услова – уговорни карактер:
1. Обавеза осигуравача да упозна уговарача осигурања са садржином општих услова прописана је посебном
одредбом ЗОО. Осигуравач је дужан упозорити уговарача осигурања да су општи и посебни услови саставни
део уговора и предати му њихов текст, ако ти услови нису штампани на самој полиси (меродавна је садржина
оних услова који су предати осигуранику без обзира да ли су застарели или је у њима погрешно одштампана
нека одредба; важе само они услови који су предати, иако уз њих постоје и допунски услови; ако услови
уопште нису предати, меродавни су они који су важили у време закључења уговора);
2. Промена општих услова и примена нових услова на осигуранике тек од истека текућег периода осигурања;
3. Тумачење општих услова на штету осигуравача.
Недостаци одредбе о обавези упознавања:
1. Није прецизиран моменат извршења обавезе осигуравача! Потрошачу треба предати ОУО пре закључења
уговора!
2. Није прописана санкција за неизвршење дужности упознавања са ОУ. Санкција треба да буде претпоставка
да је уговор закључен на основу текста полисе, тј. без примене искључених штета из ОУО.
3. Није наглашено да ОУ морају бити јасни и прецизни, разумљиви, не смеју упућивати на документе који
уговарачу нису достављени приликом закључења уговора
• Посебни услови осигурања - уговорне одредбе о којима стране преговарају приликом закључења уговора.
Посебни услови примењују се пре општих услова и онда када не постоји специјална клаузула о томе.
• Обичаји и Узансе – неједнак значај обичаја у различитим гранама осигурања. ОБИЧАЈИ СУ И ДАЉЕ ВРЛО
ЗНАЧАЈАН ИЗВОР ПРАВА У ТРАНСПОРТНОМ ОСИГУРАЊУ. У осигурањима на која се примењује ЗОО обичаји
имају много мањи значај него пре доношења ЗОО.
• Општа правила грађанског и привредног права
• Судска пракса и правна наука.

4. Подела осигурања према предмету осигурања: осигурање имовине и осигурање лица

Класична подела осигурања јесте подела на осигурање имовине и осигурање лица.

Обележја осигурања имовине:

1. Предмет изложен ризику има материјалну вредност, процењив је у новцу (нпр: кућа, имовина...);
2. Циљ осигурања је накнада штете – одштетни карактер имовинских осигурања;
3. Начело обештећења – права из осигурања могу имати само лица која у моменту настанка штете имају
интерес да се штета не догоди.
Обележја осигурања лица:

1. Предмет изложен ризику су лична добра (живот, интегритет, здравље, радна способност...), која немају
материјалну вредност;
2. Циљ осигурања није накнада штете, тако да на накнаду из осигурања нема утицаја висина настале штете.
Накнада је противчинидба уплаћеним премијама, а не проузрокованој штети;
3. Принцип обештећења се не примењује, тако да се не захтева постојање метеријалног интереса на страни
корисника осигурања.

Врсте животних осигурања су (чл. 8. ЗОС):

1)осигурање живота
2)осигурање за случај венчања и рођења;
3)рентно осигурање;
4)допунско осигурање уз осигурање живота
5)животна осигурања из тач. од 1) до 3) овог члана везана за јединице инвестиционих фондова;
6)тонтине, које представљају осигурање у коме се осигураници договоре да ће заједнички капитализовати
своје доприносе и тако капитализовану имовину поделити између оних осигураника који доживе одређену
старост, односно између наследника умрлих осигураника;

Врсте неживотних осигурања су (чл. 9. ЗОС):

1)осигурање од последица незгоде, укључујући и осигурање од повреда на раду и професионалних обољења,

2)добровољно здравствено осигурање;
3)осигурање моторних возила, које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, осим шинских
возила, и на возилима без сопственог погона, односно које покрива губитак тих возила;
4)осигурање шинских возила, које покрива штете на шинским возилима, односно губитак тих возила;
5)осигурање ваздухоплова, које покрива штете на ваздухопловима, односно губитак ваздухоплова;

Једно акционарско друштво за осигурање не може истовремено обављати и послове животних и послове
неживотних осигурања. (чл. 24 ст. 1. ЗОС) Изузетак у члану 25: не односи се на акционарско друштво за
осигурање које на дан ступања на снагу овог закона има дозволу за обављање појединих или свих врста
животних осигурања и појединих или свих врста неживотних осигурања., тј. већ постојећа друштва за
осигурање. Друштво изузето од ове обавезе мора одвојено обрачунавати.