Goran Kova~i}

Dragan Veki}

SVETIONI^AR
SVETIONI^AR

ENT. (MUZEJ) / DAN

Dva ~oveka ulaze u Muzej. Stariji Dragutin ide napred, za njim Stevan Sokolovi}.
Obojica u portirskim uniformama. Obojica zategnuti. Imaju i oprta~e. Ulaze unutra.

DRAGUTIN: Kako re~e da se zove{?

STEVAN: Stevan.

DRAGUTIN: E pa Stevo ovo je tvoj novi radni prostor. Dakle, ovo je nekada bila Visoka
{kola, zgrada je iz 18. veka. Danas je to Dositejev i Vukov muzej. Izla`e se sav pisani,
{tampani i drugi materijal. Ovaj prozor ovde se te`e otvara i zatvara, mora{ malo da ga
digne{ i gurne{ ina~e ne}e da uhvati. U prizemlju je izlo`eno sve {to se odnosi na
Dositeja. Ti si be{e zavr{io fakultet?

STEVAN: Da, sociologiju.

DRAGUTIN: Ovo ti je vece. Dole kaplje kad pusti{ vodu. Nekad kaplje, nekad curi.
Stavi lon~e. Lon~e se s vremena na vreme isprazni. A, vidi, vidi, tu se kriju.

Vadi iza kotli}a cigarete. Ponudi Stevana.

DRAGUTIN: Cigaretu?

STEVAN: Hvala, ne pu{im.

DRAGUTIN: Odli~no, pravilan odgovor. Ovde je zabranjeno pu{enje.

Baca cigarete u {olju. Pu{ta vodu. Cigarete nestaju u peni vode.

DRAGUTIN: [ta si ti radio dok si bio na tom fakultetu?

STEVAN: Kako to mislite, studirao sam.

DRAGUTIN: Dobro to u~enje. [ta si jo{ radio. Koliko si godina proveo tamo?

STEVAN: Pet, skoro pet.

DRAGUTIN: Koliko si ‘enski jebao za tih pet godina?

Stevan razmi{lja, po}uti, broji.

STEVAN: Dve.

DRAGUTIN: Od toga ti je jedna danas ‘ena?

STEVAN: Da.

DRAGUTIN: Pa i nije taj studentski ‘ivot ne{to. Mnogo reklamiraju te studente. Nije to
meni ne{to.

2
 SVETIONI^AR

Stevanu kroz glavu pro|u nema{tina, stari smrad od rakije, hladne sobice, prljavo
posu|e, smrad mu{kih nogu.

STEVAN: Pa i nije.

DRAGUTIN: Gornji sprat je posve}en Vuku Stefanovi}u Karad`i}u, velikom

reformatoru srpskog jezika i savetniku kneza Milo{a Obrenovi}a. U~ili ste Milo{a
Obrenovi}a?

STEVAN: Na fakultetu ne.

DRAGUTIN: A vidite trebalo je... a ovde se nalaze knjige i li~na biblioteka Zaharija
Orfelina, na{eg knji`evnika iz 18. veka. A ovo je ostava za sprema~ice. Dolaze jednom
nedeljno obi~no ponedeljkom pre podne. Ima jedna ... ti be{e o`enjen.

STEVAN: O`enjen.

DRAGUTIN: E pa to onda tebe mo`e da interesuje.

Rukama pokazuje kakve obline ima sprema~ica.

DRAGUTIN: A povoljno.

STEVAN: Ne interesuje me.

DRAGUTIN: Ne interesuje te. [ta ste nau~ili na tom fakultetu?

STEVAN: Da bolje razumem svet oko sebe.

DRAGUTIN: I toliko su te dobro nau~ili da si zavr{io kao no}ni ~uvar. Jesi li radio
nekad kao no}ni ~uvar?

STEVAN: Ne nisam.

DRAGUTIN: Za{to misli{ da mo`e{ to da radi{? Svi misle da ovo svako mo`e da radi.
Veruj mi. Ovo je jako tu`an posao.

STEVAN: Te`ak?

DRAGUTIN: Tu`an. Mora{ imati du{u za toliko tuge. Zna{ li ti kakve su letnje no}i?
Slu{aj {ta ~uvari slu{aju.

I pusti sa nekog kasetofona neki tu`ni saksofon Stena Geca. Mnogo tu`no.

STEVAN: Da. Volim ja ovo.

Dragutin vadi pi{tolj iz futrole i stavlja ga u usta. Pi{tolj ne mo`e da opali. Dragutin vadi
pi{tolj iz usta.

DRAGUTIN: Zako~en. Uvek. Uvek. To je pravilo slu`be. Bez diskusije. Ho}u da budem
siguran da to mogu uvek uraditi i sa tvojim pi{toljem.

STEVAN: Uvek zako~en.

3
SVETIONI^AR

DRAGUTIN: Pre nego {to otko~i{ pi{tolj i stavi{ metak u cev dobro razmisli.

Stevan klima glavom.

DRAGUTIN: Ima nekih pitanja.

STEVAN: Ima.

DRAGUTIN: Pravilan odgovor je nema. Reci.

STEVAN: Kad }e plata?

Dragutin ga dobro odmeri. Izvadi no~anik. Daje mu 20 dinara.

DRAGUTIN: Uzmi. Samo ti uzmi. Sad sam ti dao i nikad vi{e. A ti mene vi{e nikad ne
pitaj kad }e plata.

Krene ka izlazu. Zastane i okrene se.

DRAGUTIN: Neke stvari u ‘ivotu ~ovek mora da radi s ljubavlju.

Dragutin odlazi.

Stevan sam u Muzeju. Penje se na sprat. Dolazi do prozora. Gleda kroz prozor.
Dragutin odlazi niz ulicu. Stevan iza|e iz kadra. I Dragutin niz ulicu. Pada ve~e. No}.
Stevan sedi i ~ita. Mno{tvo knjiga. Ozbiljan rad. Pravi bele{ke. Tra`i drugu knjigu.

ENT. (MUZEJ) / JUTRO

Zvonjava. Stevan zaspao nad knjigama. Budi ga zvonjava. Sko~i (kao oparen). Odlazi
do vrata. Spolja se neko uhvatio za bravu. Ponovo zvono. ^uvar Stevan Sokolovi}
popravi svoju uniformu i otvori vrata. Na vratima Keravica. U portirskoj uniformi.

KERAVICA: Je li sve u redu?

STEVAN: Da, naravno.

KERAVICA: Pa naravno, a i {to ne bi bilo. Ja sam Keravica. Drago mi je.

STEVAN: Stevan Sokolovi}.

KERAVICA: Vi|a}emo se. Ja sam tvoja smena ove nedelje.

Dok razgovaraju idu do ~uvarske sobe u Muzeju.

KERAVICA: Jesi li radio ranije kao no}ni ~uvar?

STEVAN: Ne, ovo mi je prva no}.

KERAVICA: Prva no}. Pa dobro, skinuo si mrak. Nikad to ne}u zaboraviti: izlazak
sunca prvog jutra na poslu. Jesi li video to? Mislim da je to jedan od najlep{ih doga|aja

4
 SVETIONI^AR

u mom ‘ivotu. Jutro posle prve no}i. Da li si video kako to izgleda? Mo`da jo{ nema{
pomak u odnosu na to, ali veruj mi: ose}aj koji se ne zaboravlja. Kao prvi poljubac.

Stevan sklanja svoje knjige sa stola.

STEVAN: Pa ja da krenem.

KERAVICA: Ne mora{ da vuklja{ te knjige. Evo ti ovde ovo je prazno.

Otvara mu deo velikog ormana.

KERAVICA: Mo`e{ da ostavi{ i uniformu, ima mesta. Evo ima{ ~ak i klju~.

Dok se petljaju oko tog ormari}a tela im se slu~ajno dodirnu. (Nije nagla{eno KP,
onako [abrolovski slu~ajno nu`no).

STEVAN: Odli~no, ba{ ti hvala.

A Keravica u pozi velikog ~ovekoljupca i dobro~initelja.

KERAVICA: I onda, jesi li oti{ao?

STEVAN: Da, da, da, svakako. Dovi|enja.

Stevan se naprosto izvinjava.

KERAVICA: Dovi|enja.

Keravica zatvara ulazna vrata. Penje se na prvi sprat. Otklju~ava jedan orman. Ima
kompletnu posteljinu. Vadi samo jastuk i }ebe. Stavi jastuk na krevet, pokrije se
}ebetom. Dremka.

EXT. / ENT. / JUTRO

Jutro onako ve} jako svetlo. Sunce punim sjajem obasjava jednu od zgrada - brodova
Novog Beograda. Pored nje supermarket. Stevan dolazi do samoposluge. Duge
gondole svega i sva~ega. On ide i pogledava cene. Ni{ta posebno. 100 gr. {unke ali
lepe. Kupi hleb. I kupi mleko. Na kasi visoka sisata. Iskuca total 15,50. On daje 20 din,
ona mu vra}a 3 din. i 50 para. Stevan ni ne gleda. Stavi sitninu u d`ep i odlazi.

5
SVETIONI^AR

ENT. (STAN) / JUTRO

@ENA: [ta ka`u?

STEVAN: Za {ta?

@ENA: Za platu.

STEVAN: [ta ka`u za platu. [ta ima da ka`u. Bi}e kad bude.

@ENA: Mi nemamo ni dinara. Je l ti to zna{?

STEVAN: Pozajmi}u.

@ENA: To pri~a{ ve} sedam dana.

On stavlja ono {to je kupio na sto.

Ona gleda.

@ENA: Jesi li dobio neke pare?

Stevan odmahuje glavom. @ena uzima onu hranu. Sprema. Otvara fri`ider, vadi neke
krastavce. A u fri`ideru skoro ni{ta. Jedno jaje.

@ENA: Ovo je za danas. A {ta }emo sutra? [ta }emo jesti sutra?

STEVAN: Pozajmi}u.

@ENA: A kad to potro{imo?

STEVAN: Do}i }e plata.

@ENA: A ako ne do|e plata?

STEVAN: Do}i }e.

Ona mu ne veruje. Sedi na kau~u zabrinuta, skrhana siroma{tvom, neizvesno{}u.

@ENA: Jesi li imao vremena da ~ita{?

STEVAN: O da. Dobro sam radio. Ako bude ovako magistarski bih mogao da zavr{im
za dva meseca.

@ENA: Va`na je upornost.

STEVAN: Znam.

Stevan prilazi `eni sa le|a. Pauza. Poljubi je u vrat. Ne`no. Lagano. Otapa je. Oni na
prozoru svoje ku}e. Ljube se.

6
 SVETIONI^AR

ENT. (MUZEJ) / NO]

Ve~e. Stevan stoji na prozoru Muzeja. Seda za sto. Radna atmosfera radnog stola.
Stevan ~ita i ne{to zapisuje. Prolazi vreme. Protegne se. Ode do prozora. Pije kafu.
Sedi na kau~u. ^ita novine. Muva se Muzejom. Le`i na kau~u. [eta. Sedi. Pali i gasi
svetlo u sobi. ^ita neki porni}. Slu{a radio, igra. Pada na pod sa pi{toljem u rukama,
zaska~e iza uglova. Igra se kao kad je bio dete, sam i usamljen.

Stevan zavaljen u stolici. Okrenut le|ima prozoru. Napolju mrak. Neko svetlo. Titra.
Stevan ustaje. Vidi svetlo. Dugo gleda u svetlo.

ENT. (MUZEJ) JUTRO

Zvonjava. Stevan otvara vrata. Na vratima Keravica.

KERAVICA: Dobro jutro Stevane. Kako je ?

STEVAN: Eto, nije lo{e.

KERAVICA: Je li bilo sve u redu?

STEVAN: Da naravno.

KERAVICA: Da, naravno. A za{to i ne bi bilo. Jesi li se privikao na sve ovo?

STEVAN: Skoro.

KERAVICA: Najbolje ti je da ostane{ na tom skoro. U stvari, nikad se niko ne privikne

do kraja, zar ne?

Keravica ide na sprat. Dok ide stepenicama

KERAVICA: (okrenut le|ima): Ako se nekad no}u oseti{ usamljen, pozovi me.

Stevan ga gleda, ne mo`e da veruje da li mu se Keravica nabacuje.

KERAVICA: (okrene se) Obi~no sam budan.

STEVAN: Pati{ od nesanice?

KERAVICA: Da.

STEVAN: (kupi svoje stvari, izlazi): Pa {to ne radi{ no}u?

KERAVICA: (prati ga do ulaza) Dan je da se radi, a no} je za zabavu i razonodu.

STEVAN: Ima}u to na umu.

Izlazi.

7
SVETIONI^AR

EXT. (TRAMVAJSKA STANICA) / JUTRO

Stevan dolazi na stanicu.

Stanica tramvaja. Desetak ljudi stoji, neki sede. Bez ikakve pri~e, ~uje se samo buka
grada i tek poneka istrgnuta re~. Razni ljudi, razne }udi. Napokon dolazi tramvaj.
Devojka i @rtva sede na klupi. Odvojeno. Izme|u njih neka baba. Devojka se prva di`e.
Za njom i ~ovek. Staju pred ista vrata tramvaja. Neki momak izlazi iz tramvaja. Istisne
@rtvu u stranu. Devojka se tu blago odgurne, a drugom rukom vadi @rtvi iz d`epa
nov~anik: Pardon, Pardon, a za to vreme gledamo posvetu Bresonu. Nov~anik ide iz
ruke u ruku. Krupnjaci.

I na kraju onaj koji je poslednji uzeo nov~anik odlazi niz ulicu. Stevan koji je ispratio
~itavu situaciju gleda za njim. Neki saobra}ajni znak zaklanja Stevanu pogled tako da
ne vidi D`eparo{evu glavu. U suprotnom smeru ide ^oveko{ulji. D`eparo{ sti`e sa
{arfom do ^oveko{uljog. D`eparo{ tu zastane dok ^oveko{ulji izlazi iz {arfa kre}u}i
se prema kameri. Stevan ne{to misli. Ponovo pogleda ({venk sa izo{trenjem na
^oveko{uljog). On sada (zato {to je bli`i) sporije izlazi iz o{trine. Sve to ponovimo jo{
jednom. Tu ^oveko{ulji zastane pred nekim. Pri~a sa njim.

Napomena: Ko{ulja je havajskog tipa, ali umesto palmi ima zastave za signalizaciju -
svaka zastava je neki broj ili neko slovo, vrlo upe~atljiva ko{ulja.

Stevan ga gleda. Ko{ulja krupno.

ENT. (MUZEJ) / VE^E - NO]

Krupni plan ko{ulje. Rez na krupni plan svetla. Svetlo se pali i gasi. Stevan lupa
olovkom i zapisuje. Triput kratko jednom duga~ko. Zapisuje. Napor mu je. Izbe~io se.
Pi{e li pi{e. Sve je umorniji. Znoji se, ali je stisnuo zube. ^itave strane ispisane
Morzeovom azbukom. Sravnjivanje poruke. Gleda u svoj papir, pa u re~nik. Ispisuje
slova. Besmislene re~i. HRZMPLJZOTBMUU. Besmislica. Umoran je i razo~aran.
Uzima one papire. Gu`va ih i baca.

Svetla dolaze iz neke zgrade. Potpuno mra~ne osim tog svetla.

8
 SVETIONI^AR

ENT. (STAN) / JUTRO

Stevan dolazi ku}i, seda za sto. Kupio je hleb i mleko. Stavlja mleko da se kuva. Skida
jaknu i ko{ulju. Umiva se. Vra}a se u kuhinju. Unutra ‘ena u spava}ici. Otkinula par~e
hleba i ‘va}e. Stevan ulazi u kuhinju. Na stolu neki papir. Stevan uzima papir.

STEVAN: [ta je ovo?

@ena po}uti.

STEVAN: Opomena, za koji mesec? Pa zar nismo ovo platili.

@ENA: Ne.

STEVAN: I {ta zna~i. Ako ne platimo se}i }e nam struju.

@ENA: Upravo tako.

STEVAN: I do kad moramo da platimo ?

@ENA: Morali smo da platimo. Ovo je poslednja opomena. Sada mo`da do|u svaki
dan da seku.

STEVAN: (Ispije mleko, jede hleb) [ta ti je to na ruci?

@ENA: Opekla sam se.

STEVAN: [ta si radila?

@ENA: Peglala sam.

Stevan je gleda.

@ENA: Kod Markovi}a. 7 dinara sat.

Stevan zagledan kroz prozor.

ENT. (SOBA) / JUTRO

Stevan pakuje knjige u neku veliku torbu. Stavlja dva kompleta (nekih 20-ak knjiga).
Ostaje rupa na polici sa knjigama. Stoji i gleda. Rupa na polici. Izlazi iz stana. @ena
promakne negde u stranu.

9
SVETIONI^AR

EXT. (BA[TA KAFI]A) JUTRO

Ba{ta. Kafi}. Irena i Sr|an. Mladi, lepi, uspe{ni. Na stolu gomila novina. Kapu}ino,
koka kola sa ledom i limunom. Jutarnje informisanje. Nao~are za sunce.

SR\AN: Mogli bismo u Gr~ku ove godine.

IRENA: Gr~ka, to mi je tako nekako selja~ki.

SR\AN: Pa {to, bilo nam je lepo onda, Glifada, Atina.

IRENA: Ma ne znam, i ta Glifada je provaljena.

SR\AN: Pa nije skoro niko bio iz Beograda.

IRENA: Ma je l bila ona krava iz Ministarstva. Ona je ba{ bljak.

SR\AN: Da, ali je bio mali Mi}a.

IRENA: Jao, jeste, on je mnogo sladak. I ona njegova devojka je slatka.

SR\AN: Jeste.

IRENA: (pribli`i mu se kao da }e da ga poljubi i krvni~ki ga u{tine za unuta{nju stranu

butina). Jako slatka, ali je tako glupa da je to stra{no. I ~ula sam da }e ona iz
Ministarstva do}i sa svojom kumom, se}a{ se one {to izgleda kao Popajeva Oliva, ona
{to vodi jutarnji program subotom.

SR\AN: Ona sa onim sitnim o~ima, znam je, radila je kod nas. Oterana kao novinarka
lakog morala.

IRENA: Koliko ja znam ultralakog morala. A ta kad dovede svoje prijatelje ...

SR\AN: Da, da, da, bi}e Don Perignon i 10 s lukom. A i te vize, to je stra{na gu`va.

IRENA: Da, ali sam ~ula da za 100 maraka odmah dobije{.

SR\AN: Ma da im ne bi dao. i 30 maraka za vizu, pa taksa za izlazak iz zemlje za nas i

za kola, pa zeleni karton, ti mora{ da menja{ paso{.

IRENA: Stra{no.

SR\AN: A, {ta je bilo sa onim zarazama, {ap i slinavka. Je l se se}a{. Mora{ da stane{
cipelama u neku te~nost, da opere{ ruke i da pre|e{ kolima. A ono smdi ne zna se.

IRENA: Stra{no. Kao da smo u 19. veku. Ovo }e uvek ostati Balkan.

SR\AN: Samo, jedne godine, a mogli bi mo`da ve} slede}e da odemo u Gr~ku u maju
i vratimo se u oktobru. Od po~etka do kraja. Svaki dan na moru. Na|emo neku {emu
da budemo specijalni dopisnici iz Atine.

IRENA: I vrati{ se posle tri meseca a Slavi{a glavni urednik.

10
 SVETIONI^AR

SR\AN: Eh, Slavi{a.

IRENA: Dok se okrene{ on bi ti zabio no` u le|a. I on i onaj nakolmovani, je l ima{

cigaretu. Koliko je sati?

SR\AN: 10 do 10. Neko misli na tebe.

IRENA: Jao, kozmeti~arka! Imam od deset zakazano.

SR\AN: Pa otka`i.

IRENA: Ako ne odem sad, ko zna kad }u. Ajde, budi srce, odvezi me.

Di`u se. Sr|an mahne konobaru. Stavi na ra~un. Konobar samo diskretno klimne
galvom. Izlaze. Sedaju u kola. Kola nova, blistava. Kasetofon. Mo}no ozvu~enje i
muzika miliona. U daljini vidimo Stevana kako dolazi. Irena se {minka, popravlja
karmin. Sr|an pali kola, pa`nju mu zaokupi jedan nepristojan mini} sa dugim
nogama, kako mini} pro|e on skoro pregazi Stevana a da to ni ne primeti. Stevan
izbezumljen stoji na prelazu.

(Od onog trenutka kada Sr|an i Irena kre}u iz kafi}a, kre}e muzika. Kada u|u u kola
Sr|an pali kasetofon i poja~ava nivo muzike, do tada su se ~uli {umovi sa ulice, sada
se ~uje samo muzika.)

I onda se vratimo 10 sekundi unazad.

Stevan ide ulicom. Vidimo u daljini lepotane (Sr|an i Irena) kao sedaju u kola. Stevan
vidi onaj mini}. Na semaforu crveno za pe{ake {to Stevan iskoristi da isprati na miru
onaj bezobrazni minjak. I minjak ve} odmi~e niz ulicu. Pali se zeleno za pe{ake.
Sr|an ga krvni~ki ise~e na prelazu. Stevan zapanjen kako su mu pro{la kola.

STEVAN: Crkli dabogda, mamu vam jebem ... bezobraznu ...

Irena ga vidi u svom ogledalu dok se {minka. Vidi da Stevan ne{to ka`e, ali su ve}
toliko daleko i toliko je glasna muzika da se ni{ta ne ~uje.

11
SVETIONI^AR

EXT - ENT. (ANTIKVARIJAT) / JUTRO

Antikvarijat je tu preko puta. Ispred stoji Bo`a. Besposlen. Navikao se na besposlicu i

lepo mu.

BO@A: Video sam kako te isekao.

STEVAN: Stra{no.

BO@A: Kad ga vidi{ slede}i put razbij ga od batina.

STEVAN: Da zna{.

BO@A: Ja bi mu jebao mater.

STEVAN: Pa dobro, {to jes jes.

BO@A: Ti bogu da zahvali{ {to ti nije retrovizorom odsekao jaja. Zajebano prijatelju.
Morao bi da mu se revan{ira{. Prodaje{ ne{to?

STEVAN: Knjige.

BO@A: Na pravom si mestu. [ta si lepo doneo?

Ulaze u antikavarijat.

STEVAN: ^ehova i Prusta.

BO@A: Auuuu ... Slabo to ide. U potrazi za izgubljenim vremenom, to kao komplet
ho}e{ da proda{? Nema {anse. Ja sam pro{li komplet po solidnoj ceni dr`ao 9 meseci
i tom tipu {to je doneo smu~ilo se i on to hteo da vrati ali ipak odlu~i da proda na
komad. I prodao sve za mesec dana. Spustio malo cenu, ali sve super prodao. [to i
tebi preporu~ujem.

STEVAN: Ne, hvala ...

BO@A: [to?

STEVAN: Pa ako dam na komad i neko mi kupi 2 knjige iz kompleta {ta da radim. Da
oborim cenu da bi taj kupio ostatak povoljnije.

BO@A: Ima u tome logike. Ali veruj meni. Daj ti to na komad.

Stevan ga gleda.

STEVAN: Dobro, na komad.

BO@A: I Prust i ^ehov?

STEVAN: Da.

BO@A: Ne}e{ se pokajati.

12
 SVETIONI^AR

STEVAN: Koliko se obi~no ~eka dok se ne{to ne proda?

BO@A: A ho}e{ li da ti ja otkupim oba kompleta. Ne bi mogao da ti dam ne{to mnogo,

ali bi dobio skoro odmah.

STEVAN: Kad?

BO@A: Pa, evo, do|i prekosutra.

STEVAN: A za koliko para?

BO@A: Pa objektivno, ono {to se ka`e, 300.

STEVAN: Jedan ili oba?

BO@A: Oba.

STEVAN: Nije neka cena.

BO@A: Te{ka su vremena. Knjige slabo idu. Niko vi{e ni{ta ne kupuje, niko vi{e ni{ta
ne {tampa, niko ni ne ulazi, ni ne kradu vi{e knjige. 350. Ne mogu vi{e da ti dam.

STEVAN: Dobro.

BO@A: Do|i prekosutra.

EXT. / DAN

Stevan ide gradom. (Teleobjektiv, a on ide po osi.) Jako sporo. Te{ko. Bez izgleda na
uspeh. Nekoliko kadrova, ali sve to ne traje dugo, 15-ak sekundi. Prolazi pored nekih
zgrada. U nekom polusvetlarniku po~nu da padaju neki papiri dok Stevan prolazi.
Jedan mu dopadne ruku. Gleda na gore. Nema nikoga. Uzima jedan papir. Na papiru
crtice i ta~kice. Pogleda ga. Pokupi sve papire. Stavi ih u svoju torbu. Odlazi.

ENT. (O^EV STAN) / DAN

O~ev stan. Stara~ki skromno. Malo je sve demode, na sve je pala pra{ina. Otac dolazi
iz kuhinje. Sipa rakiju. Igraju {ah.

OTAC: [ta da ti ka`em? Nemam. Dao bih ti, ali nemam.

STEVAN: Nemoj vi{e.

Stevan bi da zaustavi sipanje rakije, ali je otac uporan.

OTAC: Ajde, ajde, sina vidim jednom u ... mo`e valjda taj sin sa ocem rakiju da popije.

13
SVETIONI^AR

Sipa u ~a{ice do vrha.

OTAC: Oti{lo ...

Otac i Stevan ispijaju rakiju.

OTAC: ... sve u pizdu materinu. [ta ima kod tebe?

STEVAN: Eto, spavam danju, {etam no}u.

OTAC: Pa to si uvek i hteo.

STEVAN: Da ali ne kao no}ni portir.

OTAC: Pa {ta }e{. Stativa. Bi}e bolje drugi put. Nemam. Zna{ i sam koliko je ko{tala
mamina sahrana. Ostalo je ne{to malo. To mi je poslednje. I to sam ostavio za svoju
sahranu. U to ne mogu da diram

STEVAN: Nisam ni mislio.

OTAC: Znam da nisi mislio. Dakle, to {to imam nije mnogo i poslednje mi je.
Poslednje. Poslednje. Ja znam da }e ti to zvu~ati kao stara~ko prenemaganje ali
~ovek mora da razmi{lja o svojoj sahrani. Ni{ta ti ne ostavljam, ~ak ni nepla}ene
ra~une. Ne ‘elim nikog da opteretim. To sa sahranjivanjem, to nam je va`no, moramo
da znamo gde su nam grobovi. Da se bar neko od nas rodi tamo gde su mu preci
sahranjeni. Ja sam uplatio svoje grobno mesto i mamino tako da ti ne}e{ imati
nikakve tro{kove.

STEVAN: Pobogu ...

OTAC: Ako se mom dedi i mom ocu ne zna grob, ho}u da se moj zna. I da moj unuk
zna gde je grob njegovog dede. Od ne~ega se mora po~eti ... Zna{, to sa grobovima, to
je va`no. Da znamo gde su nam grobovi.

STEVAN: Nikad nisi tako govorio.

OTAC: Da se bar neko rodi tamo gde su mu umrli preci.

STEVAN: Dobro, a {ta }emo sa tvojim potomkom koji ne bi jo{ da se sahranjuje.

OTAC: Nemam. Sve je oti{lo za lekove ... Ostale su mi burme.

Stevan gleda oca. Otac gleda Stevan. Stevan gleda oca.

14
 SVETIONI^AR

EXT. / DAN

Automobil ide gradom. U njemu lepotani (Sr|an i Irena). Lepotani obu~eni kao i pre.
Ista muzika, nao~are za sunce, samo druga ko{ulja i kravata, a ona se {minka, samo
druga~ije na{minkana.

Kola prolaze gradom. Centar, gu`va. Ulice sve dalje od centra. Sve manja gu`va.
Pretapanja. Ulica periferijska, a potom je to i put izvan grada, uzan ali lep put, ravnica,
mo`e da se doda gas. U kolima Sr|an i Irena. Oni u kolima (dva kadra). Opet {iroko.
Neko drvo pored puta, udare u drvo i zapale se. Kola i drvo gore. Ne ~uje se vi{e
muzika. ^uje se ti{ina letnjeg polja, vetar, vatra, neke ptice i neka krava. Udaljeni de~ji
glasovi. Kola gore.

ENT. (STAN) / DAN

Kola gore. Fotografija u novinama. Stevanova `ena ~ita novine. Ona sedi u fotelji a
Stevan za radnim stolom. On se bavim onim papirima sa ta~kama.

@ENA: Ne volim nesre}e. Ne znam za{to uop{te pi{u o tome.

STEVAN: [ta je bilo?

@ENA: Jao, pa ovu znam. Irena Popovi}. Je li zna{ ti nju?

STEVAN: Nikad ~uo.

@ENA: Ona je studirala sa mnom. Nikad nije zavr{ila. Irena Popovi} i Sr|an \uri},
novinari iz Beograda tragi~no su izgubili `ivot kada je njihova MAZDA 323 `ute boje
registarski broj taj i taj sletela sa puta i udarila u drvo. Do{lo je do eksplozije i po`ara u
kom su nesre}ni novinari izgoreli. O detaljima koji su doveli do nesre}e odgovori}e
istraga koja je u toku.

(Nesre}a koja je sasvim druga~ije raskadrirana nego ona prethodna. Raskadrirana sa

nekim overlepinzima sa nekoliko kamera. O{tro. Ono prvo skoro poetski. O{tro
montirano. Razli~ite kamere svemu daju art prizvuk. Jedna kamera ima (1)
mekocrta~, (2) veliko zrno, (3) crno-bela, (4) prelazni filter, (5) neo{tro.

@ENA: Ona je jedna jako zgodna `ena. Imala je dobre grudi ali na`alost njena je
pamet bila kao i njeno lice: kravlje. De~ko joj urednik informativne. Ovde su se
upoznali. Ona je bila po~etnica a on je tek postao urednik ekonomije. Vrlo brzo ga je
naja{ila, prvo u krevetu, a onda i na poslu. [to je on br`e i vi{e napredovao ona ga je
vi{e ja{ila. Pred svima. Da je postao predsednik ona bi donosila ustave. Dobra
jaha~ica, ali d`aba ti. Sve je imala. Osim sre}e.

(Monta`na sekvenca kao u ameri~kim filmovima 30-ih i 40-ih - uspon i pad.)

15
SVETIONI^AR

ENT. (MUZEJ) / NO]

Stevan na poslu. ^ita novine. Gleda umrlice. Nailazi na slike u novinama. Se}a ih se.
Seti se da su ga umalo zgazili. Odjednom seti se jo{ ne~ega i vadi iz svoje torbe 6
papira (onih koji su pali ispred njega). Na svakom od njih Morzeovi znaci. Jedan ve}i u
sredini i jedan manji u donjem desnom uglu. Posla`e ih sve na sto ispred sebe. Uzima
knji`icu. Nalazi Morzeove znake. Uzima papir i pi{e na njemu. Ispostavi se da je znak
u sredini slovo, a ovaj u uglu broj. A6 R3 S1 E4 N5 I2.

Gleda i dopi{e K na kraju. A onda napi{e SIRENA. Razmi{lja. Uzima novine. Gleda
slike. Pogleda imena. Sr|an \uri}. Irena Popovi}. Irena. Sirena. Ostavi sve. Udalji se i
gleda. Odjednom signali. Stevan dolazi i gleda kako neko baterijom daje signale.
Dugo - kratko - dugo - kratko. To malo potraje. Stevan po~inje da pali i gasi svoje
svetlo. (Mi smo njega videli {iroko, a onda sve krupnije iz reza u rez. Lice mu je samo
malo, vrlo malo zatvorenije, smrknutije, dvosmisleno.) Odjednom to dugo ( - minus;
no}) traje i traje. Mrak je. Mrak u sobi Muzeja. Sad vidimo Stevana. Tr~i ulicom.
Utr~ava u jednu poslovnu zgradu. Jedna vrata zaklju~ana. Druga zaklju~ana. Tre}a
nisu.

Katanac ise~en. Stevan ulazi u zgradu. Dugi hodnici i svetlo koje dolazi spolja i
srebrnoplavo boji kancelarije. Duge senke. Nema te`nje za napeto{}u. Pre
ravnodu{nost, pomalo hipnotisana. Ide hodnicima. Ide hodnicima. Ide hodnicima.

Vra}a se u Muzej. U Muzeju promaja. Razneo mu vetar papire sa stola. Skuplja papire,
ali nema onih sa Morzeovim znacima.

ENT. (ANTIKVARIJAT)

Stevan ulazi u antikvarnicu.

STEVAN: Dobar dan. Je l imate za mene ono ...

BO@A: (prene se iz razmi{ljanja): A?

STEVAN: Mislim na novac.

Bo`a ga gleda. A onda se doseti (dripac stari razmi{lja {ta }e da uradi).

BO@A: A ti si doneo one komplete. E ne{to si mi ... Jesi li se ti to {i{ao, kao da si malo
kosu farbao ...

STEVAN: Nisam.

BO@A: Ba{ mi se nekako ~ini ... ti si po pare do{ao? [ta }e ti pare. Iskvare te. Pare su k
o droga. Kad jednom ima{ i potro{i{ vidi{ kako je to dobar ose}aj. I onda ti se o}e sve
vi{e i sve ~e{}e. A ko{ta. I droga i novac. Sad je de~ko oti{ao u SDK i odneo pazar. Sad
odnese pazar. Nama ne{to nije stigla plata ali ja uzmem od pazara pa to posle sve

16
 SVETIONI^AR

uredno vratim. Da si do{ao 10 minuta ranije dao bi ti od pazara. A evo, vidi nov~anik
(vadi nov~anik): 7 dinara. A {ta }e ti 7 dinara.

Stevan mu uzme nov~anik i uzme mu onih 7 dinara.

BO@A: E pa nisam znao da je tolika frka. Da si mi rekao mogao sam ne{to odmah da ti
dam ju~e a za danas bi ti sigurno spremio. Evo, ako ima{ jo{ nekih knjiga slobodno
donesi. Tebi }u da u~inim i cenu i uslove i rok.

STEVAN: Dobro, kad ja da do|em po ove pare.

BO@A: Pa evo do|i prekosutra.

STEVAN: Sutra. Ostavi mi od pazara.

BO@A: Ti meni ne veruje{.

STEVAN: Verujem ti.

BO@A: Ne, kao mi ne veruje{, ja }u ti vratiti tvoje knjige.

STEVAN: Ne, ho}u pare.

BO@A: Dobi}e{ svoje pare, ne boj se.

STEVAN: Da li izgledam kao da se bojim?

Stevan izlazi.

BO@A: Ne izgleda{.

Stevan izlazi iz antikavrijata. Naleti na Keravicu.

KERAVICA: Ajde, vodim te na pi}e.

(Napomena: stari vremenski tok i novi vremenski tok se prepli}u.)

EXT. (ULICA) / DAN

KERAVICA: Ajde, vodim te na pi}e.

ENT. (STAN) / DAN

@ENA: Pozvao te neki ~uvar na pi}e i ti si po{ao.

17
SVETIONI^AR

EXT. (ULICA) / DAN

KERAVICA: Mo`da }e{ saznati ne{to o sebi.

ENT. (STAN) / DAN

@ENA: Ne razumem to.

ENT. (KAFANA ) / DAN

KERAVICA: [ta }e{ ti, pivo? (Kelneru koji stoji pored stola): Dva piva molim vas.

I eto piva. Kelner ve} doneo. I pena od piva na njihovim brkovima.

KERAVICA: I?

STEVAN: [ta i?

KERAVICA: Jesi li video?

STEVAN: [ta?

KERAVICA: Svetla.

STEVAN: Kakva svetla?

KERAVICA: Nisi slep. Mo`da si glup, ali ne i slep. Video si ih.

STEVAN: Video sam.

KERAVICA: I?

STEVAN: Ni{ta. Ne znam ko je to.

KERAVICA: Bolje da ne zna{. Ja ne znam ali me to i ne interesuje. Pri~a se da su dva

~uvara poginula. Jedan koji je radio u zgradi Op{tine, taj je ubio ‘enu i decu i poginuo
u pucnjavi sa policijom. Drugi radio dole u socijalnom. Ovde u na{em kraju. Taj drugi
se obesio.

STEVAN: Kako da nikad nisam ~uo za to.

KERAVICA: Raspitaj se.

18
 SVETIONI^AR

ENT. (STAN) / DAN

@ENA: I to se tako zavr{ilo?

Stevan je gleda.

ENT. (KAFANA) / DAN

Stevan ustaje, a u prolazu Keravica ga uhvati za dupe.

ENT. (STAN) / DAN

STEVAN: Da.

@ENA: I onda?

EXT. (ISPRED ZGRADE) / JUTRO

Stevan tr~i izme|u zgrada. Gleda zidove, vrati se. Ponovo tr~i.

STEVAN: Kao u de~joj igri u kojoj jedna grupa be`i ali ostavlja putokaze nacrtane
kredom po zidu ili plo~niku. I oznake, slova ... -.. Morzeove azbuke. Kako prolazi
pored koje oznake ~uje se K, pauza dok stigne do drugog slova (E) i tako dalje - ima tu
i jedan total sa vrha zgrade - on mali i te oznake. K-E-R-A-V-I-C-A

Pod njegovo pri~anje ulazi njegov off.

STEVAN: Toga smo se igrali kao deca. Nikad to nisam voleo. Nisam voleo da tra`im jer
sam sa pla{io da }u zalutati. A nisam voleo ni da se sakrivam jer sam se pla{io toga da
}e me uhvatiti. Ali ko to zna? Toga se jedva se}am. Ne verujem da sam to ikada ikom
rekao.

Kad dotr~i do poslednjeg znaka (za A) vidi de~ji crte` kredom. Obe{en ~ovek.

@ENA: Molim te, vrati se na zemlju. To ne postoji. To su, ne znam, glasovi u tvojoj glavi.

(Bio bi dobar letnji pljusak koji spere sve tragove krede.)

19
SVETIONI^AR

ENT. (STAN) / DAN

STEVAN: Nisu glasovi.

@ENA: Dobro, nisu glasovi, ali shvati, to samo ti vidi{. To ne postoji, zaboravi to.

STEVAN: Poruke postoje. I postoji neko ko to {alje. I neko ko je ubio Irenu i Sr|ana. I
ko }e ubiti Keravicu.

@ENA: U~ini mi ne{to. Iza|i iz tog tvog sveta radosti i ma{te. Dosta vi{e tih knjiga i
filmova. Nagledao si se i na~itao. Sad treba da se `ivi.

STEVAN: Ja jedno ne shvatam: da li me ti slu{a{ ali me ne ~uje{ ili me ~uje{ ali me ne

slu{a{?

@ENA: Ti nisi samo ludak, ti si usto i glupak.

@ena besno izlazi. Mala pauza. Stevan se prodere za njom.

STEVAN: Ne mogu biti obe stvari odjednom!

Stevan se di`e, uzima stvari i odlazi iz stana.

EXT. DAN

Stevan u gradu. [irokougaoni. Stevan naprosto raseca talase svakodnevice. Prolazi

pored zlatare. Zastane. Pro|e. Vrati se. Izvadi iz d`epa 2 burme. Krene ka zlatari. Kad
eto, neko vi~e.

DRAGUTIN: Sokolovi}u!

STEVAN: Dobar dan, otkud vi?

DRAGUTIN: Lo{e vesti. Keravica se ... Na{li su ga mrtvog.

Pauza.

STEVAN: Treba ne{to da vam ispri~am.

ENT. (POLICIJSKA STANICA) / DAN

POLICAJAC 1: To je sve.

STEVAN: Sve

20
 SVETIONI^AR

POLICAJAC 1: Znate mi smo jako zainteresovani za tu va{u pri~u, ali bi me

interesovalo da li imate nekog da potvrdi sve to.

STEVAN: Ne, nemam.

POLICAJAC 2: Barem neki navod. Barem neki deo pri~e da potvrdi. Razmislite.

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 1: A oni papiri?

STEVAN: Koji?

POLICAJAC 1: [to su padali sa krova.

STEVAN: Bila je ... izgubio sam ih.

POLICAJAC 1: Kako?

STEVAN: Bila je promaja u Muzeju.

POLICAJAC 1: Aha.

POLICAJAC 2: Da li ste ih pokazali nekom pre nego {to ste ih izgubili?

STEVAN: Ne. Ako je i Keravica video to svetlo onda je morao jo{ neko videti. Neko ko
je radio pre mene.

Policajac 1 i Policajac 2 se pogledavaju.

POLICAJAC 2: Nikom niste pokazali?

STEVAN: Nikom.

POLICAJAC 1: Jeste li ranije poznavali ubijenu Irenu Popovi}?

STEVAN: Ne, ni sada je ne poznajem.

POLICAJAC 1: Jedna, onako, ne zaboravlja se lako.

POLICAJAC 2: To kada su oni bili u kolima. Koliko je to trajalo, va{ vizuelni kontakt ?

(^itav doga|aj na pe{a~kom prelazu - usporeno)

STEVAN: Nekoliko sekundi.

POLICAJAC 1: Koliko ste bili udaljeni od Irene ?

STEVAN: U jednom trenutku nekoliko santimetara.

POLICAJAC 2: Vi ste je videli na sekund, imala je nao~are za sunce ali ste je vi

zapamtili i posle dva dana prepoznali u ~ituljama.

STEVAN: Skinula je nao~are.

21
SVETIONI^AR

POLICAJAC 2: Da li ste bili na mestu ubistva Petra Keravice ?

STEVAN: Ne. ^im sam ~uo za ubistvo do{ao sam ovamo.

POLICAJAC 1: Da li si znao da je on homoseksualac?

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 2: Niste imali takav utisak.

STEVAN: Nisam.

POLICAJAC 1: On je pri~ao ljudima da te je vi{e puta startovao.

Stevan }uti.

POLICAJAC 1: I da se nisi otimao.

STEVAN: Ne mogu da verujem {ta ste vi sve iskombinovali. Ja sam na ovom poslu
nekoliko dana i za to vreme sam imao strasnu pedersku vezu koju sam okon~ao
ubistvom.

POLICAJAC 1: Vi{e ljudi je potvrdilo da te je muvao.

POLICAJAC 2: Sa uspehom.

STEVAN: Treba imati mozak pa sve to smisliti.

POLICAJAC 2: Da li uzimate neke lekove?

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 2: Droge?

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 2: Druge vrste opijata?

STEVAN: Slu{ajte, to {to se koljem pod repi} i koljem grlo, ne zna~i da moram da se
drogiram. Ja sam prirodno tako lud. Za{to ne mo`ete to da shvatite. Sve je tako
jednostavno.

POLICAJAC 1: Da li si ti ili neko od tvojih bolovao od ...

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 1: Gde si bio u ponedeljak u 8 i 45?

Ulazi Policajac 3. U ruci nosi fla{u piva i ~a{u. Stane uza zid. Pije pivo.

STEVAN: Kod ku}e. Spavao sam.

POLICAJAC 1: Ima{ li nekog da to potvrdi?

STEVAN: @ena.

22
 SVETIONI^AR

POLICAJAC 2: Jo{ neko?

STEVAN: Spavao sam do 1.

POLICAJAC 2: Kad ste legli?

STEVAN: Oko osam.

POLICAJAC 2: Znate ima ljudi koji su vas videli kako sedite u kafani. Zajedno.

POLICAJAC 1: Preciznije. On je dr`ao ruku na tvome kolenu. Ne`no. Ti nisi imao

primedbe.

Stevan se okre}e ka Policajcu 3. Ovaj pije pivo.

STEVAN: Gde ste na{li ovu dvojicu? Na konkursu?

Policajac 2 iza|e napolje. Policajac 1 onako, dok prolazi, zvekne ga po glavi.

POLICAJAC 1: Cenimo to da ste se sami prijavili ali bi za vas bilo dobro da ne

precenjujete vrednosti svog ~ina.

Ulazi Policajac 2 ne{to ka`e Policajcu 3. Policajac 3 izlazi napolje.

STEVAN: Ne razumem {ta ‘elite da ka`ete.

Policajac 1 }uti i gleda ga. Iza|e napolje.

POLICAJAC 2: Jeste li pri~ali nekom o tome {to vam se de{avalo ovih dana.

STEVAN: Ne, nikom.

POLICAJAC 2: @eni?

STEVAN: @eni da.

POLICAJAC 2: I?

STEVAN: I ni{ta, misli da sam lud.

POLICAJAC 2: Jo{ nekom?

STEVAN: Nikom.

POLICAJAC 2: Ocu?

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 2: Nekom na poslu?

STEVAN: Ne.

POLICAJAC 2: Nekom prijatelju?

STEVAN: Nemam prijatelje.

23
SVETIONI^AR

POLICAJAC 2: Za{to nemate prijatelje?

STEVAN: Ne znam.

POLICAJAC 2: Kako ne znate? [ta tu ima da se zna?

STEVAN: Kome trebaju prijatelji ako su dave` i komplikuju ti ‘ivot.

POLICAJAC 2: Da popije{ s nekim pivo.

STEVAN: Ne pijem pivo.

POLICAJAC 2: Nemojte nikom vi{e pri~ati o ovome. Ako va{a ‘ena pomene to {to ste
joj pri~ali vi elegantno zaobi|ite tu pri~u. Ako vam se ponovo desi ne{to sli~no, vi nas
svakako posetite.

Policajac 2 ga vodi do vrata.

STEVAN: Vi mi ne verujete.

POLICAJAC 2: Ako vam se to opet desi vi do|ite.

STEVAN: Dobro, zva}u vas.

POLICAJAC 2:: Ne, do|ite.

STEVAN: Pa, dovi|enja.

Stevan na vratima.

POLICAJAC 2: Znate, istina nije samo ne{to {to jeste, ve} mo`e biti i ono {to nije.
Naprimer, vi niste ubica. To je istina, zar ne? Ne mora biti samo ono {to jeste, ve} i ono
{to nije.

STEVAN: (okrene se, gleda ga) Razumem vas.

POLICAJAC 2: E pa vidimo se.

Stevan izlazi. Policajac 2 se vrati do prozora. Na prozoru ve} stoje Policajac 1 i

Policajac 3. Policajac 3 pije pivo. Iz zgrade izlazi Stevan. Pro|e desetak metara. Vadi
neku sitninu za pivo. Dolazi do prodavnice. Kupuje pivo. Izlazi ispred prodavnice.
Stoje ve} neki tipovi i piju pivo. Stevan popije pivo iz jednog cuga. Podrigne.
Odmereno. Po d`epovima pogleda da li ima jo{ neke sitnine. Mr{avo. Odlazi.

EXT. (BA[TA KAFI]A) / POPODNE

Puna ~a{a hladnog piva na {anku. Kao za reklamu. Oro{eno.

King i Stevan sede u ba{ti kafi}a.

24
 SVETIONI^AR

KING: Evo ne ide lo{e. Napravili smo od ovoga mesto gde dolaze poznati ko{arka{i,
na{i najbolji ko{arka{i, a s druge strane da i mi poslovni ljudi mo`emo da se okupimo.

Stevan klima glavom.

KING: [ta ti ‘ena radi?

Stevan taman da ne{to ka`e kad Barmen da znak Kingu.

KING: Izvini molim te.

Ustaje, odlazi do telefona. Na telefonu se zadr`i jako kratko. Kratko slu{a, kratko
odgovori. Jo{ kra}e odslu{a i spusti slu{alicu. Dolazi do Stevana i seda.

KING: Pa {ta se radi?

STEVAN: Pa sve po starom.

KING: O}e{ da popije{ ne{to?

Zove kelnera.

STEVAN: Pa mo`e pivo.

Kelner (barmen) dolazi.

KING: Jedno pivo a meni jedan biter lemon ali molim te bez leda.

Barmen odlazi.

KING: Ne smem hladno zbog ‘eluca.

STEVAN: Problemi?

KING: Ma pusti. Stra{no. Nego pri~aj {ta ima kod tebe?

Barmen donosi pi}e.

KING: [ta je ovo. Rekao sam biter lemon a ovo je tonik.

BARMEN: Nestalo.

KING: Je l ima grejp?

BARMEN: Ima.

KING: Donesi grejp.

KING: @ena dobro?

STEVAN: Dobro.

KING: Pozdravi je i reci joj da }u navratiti prvom prilikom. A mo`ete i vi da navratite...

ovde ili ku}i svejedno. [ta je ovo pa jesam li ti rekao.

25
SVETIONI^AR

Barmen doneo pi}e sa ledom.

KING: Ajde sad. Sam }u (vadi prstima led i baca ga). Kako si mi ti?

STEVAN: Dobro, ‘ivi se.

King ustaje. Prilazi neki tip. Kratko razgovaraju. Tip pokazuje neki papir. Ovaj pogleda
i vrati mu papir. Tip odlazi. King seda za sto.

KING: Uvek neka gu`va. Ne mo`e da se radi. Dok je ovako dinar precenjen sve je
skupo. Moramo da se prilagodimo tr`i{nim zakonitostima. A to zna~i da ovi moraju da
idu. Sa njima se ne mo`e dalje.

STEVAN: S kim se ne mo`e dalje?

KING: Pa pazi Sloba mora da ide. Dok je Slobe bi}e i Mire. Dok je Mire ne}e biti
privatizacije. A bez privatizacije mi ne mo`emo dalje.

STEVAN: Ko ka`e da nema privatizacije. Samo tu privatizuju Kundak i Julovci...

KING: Da ali to nije to.

STEVAN: Izvini a za{to?

KING: Zato {to oni ne donose kapital. Otimaju to. A to nije to.

STEVAN: Nego {ta?

KING: Inostrani kapital koji }e biti zainteresovan za nove poslove, nova tr`i{ta.

STEVAN: I maksimalan profit.

KING: Pa naravno, ko radi treba i da zaradi. Izvini molim te.

King odlazi do {anka. Ne{to kratko ka`e Barmenu. Vrati se.

KING: I {ta ka`e{: bolje da ostanemo u socijalizmu.

STEVAN: Do{ao sam da te ne{to pitam.

Barmen donosi telefon. King ga upitno pogleda. Barmen mu nemo odogovori.

King uzima slu{alicu. Barmen odlazi.

KING: Halo King ovde ... koliko? Mo`e i po pedeset pet. Dogovoreno. Sutra u .... Mo`e i
ve~eras, do}u }u ja po tebe.

King spu{ta slu{alicu.

STEVAN: Do{ao sam da mi pozajmi{ neke pare.

KING: [ta ka`e{?

STEVAN: Mislio sam ako mo`e{ da mi pozajmi{ neke pare.

26
 SVETIONI^AR

King zabrinuto zami{ljen klima glavom, okrene se samo i baci pogled na Barmena.

KING: (nagne se ka Stevanu i potiho pri~a) Ti zna{ da ja dr`im lovu napolju, a ovde
imam samo za ‘ivot. A ju~e sam platio narud`be za kafi} i prodavnicu. Trenutno sam
bez kinte. @iv mi ti. Da si ju~e do{ao mogao sam da ne platim neku narud`bu. Ali ako
mo`e{ da navrati{ za jedno dve tri nedelje bi}e ne{to. A je l va`i? Drago mi je da si
svratio. Izvini ali sad moram da krenem.

STEVAN: I ja ‘urim imam neke obaveze.

Obojica ustaju.

KING: Ej, obavezno navrati.

STEVAN: Svakako.

King ulazi u kafi} Stevan na drugu stranu. King ga zove. Stevan se okre}e. King dolazi.
Daje mu najlon kesu sa dve konzerve. Stevan uzima kesu i gleda unutra.

KING: Da se ti i ‘ena osve`ite. I obavezno da navratite.

King odlazi i seda za sto. Stevan odlazi svojim poslom.

KING: (okre}e telefon) Pa nisam ni ja Narodna banka majku mu. Alo!

EXT. (ULICA) / PREDVE^E

Stevan izlazi iz autobusa. Do pe{a~kog prelaza ima oko 30 metara. Stevanu ne{to
daleko da ide do pe{a~kog i pre|e odmah tu. Kola ne{to jure ali Stevan sve to lukavo i
spretno izbegne. 20 metara uzput od Stevana neki klinac prelazi. Iza nekog kioska, po
sredini izme|u klinca i Stevana pojavi se saobra}ajac. Pogleda levo i desno. Merka
koga }e. Odlu~i se za Stevana.

POLICAJAC: Dobar dan. Li~nu kartu.

Stevan }uti. Policajac vadi blok~e koje je skoro pri kraju. Sprema se da pi{e.

POLICAJAC: Pedeset dinara.

STEVAN: Nemam.

POLICAJAC: (gleda ga dugo) Li~nu kartu.

STEVAN: Nemam.

POLICAJAC: (gleda ga dugo, profesionalni psiholog. Sve zna. I sve je nau~io

napla}uju}i kazne) [ta }emo sad?

STEVAN: Ni{ta.

27
SVETIONI^AR

POLICAJAC: Kako ni{ta. Kad pustim jednog deset slede}ih moli me jer vide da je to
pro{lo. I stra{no, ali stra{no su dosadni. Shvata{?

STEVAN: Shvatam.

POLICAJAC: [ta }emo sad?

Malo ti{ine.

STEVAN: Ne znam.

Policajac gleda Stevana. I spazi kako ovaj u kesi ima neke konzerve. Fiksira ih. Stevan
vi{e ne mo`e da izdr`i. Ponudi ga.

STEVAN: Koka kolu.

Policajac uzima konzervu.

POLICAJAC: Pa nije ba{ hladna ali mo`e ... A je l mo`e za kolegu pivo?

STEVAN: Pa mo`e.

POLICAJAC: Pivo je svuda hrana osim kod nas.

STEVAN: Nisam to znao. Prijatno.

Stevan odlazi. Baca kesu u |ubre. Staje na semaforu. Crveno. Crveno. Crveno. A onda
po~ne luda~ki da trep}e. Stevan iz raznih rakursa i uglova i razli~ite {irine. Nasuprot
njemu semafor. Stevan i{~ita poruku. Stevan zapisuje poruku. Stavlja poruku u d`ep.

ENT. (MUZEJ) / VE^E

Stevan odlazi na posao. Vadi papiri} sa znacima. Gleda ga. Uzima telefon. Okre}e
broj. Okrene dve cifre. Zvono na vratima. Stevan silazi. Ulazi Dragutin.

DRAGUTIN: Dobro ve~e.

STEVAN: Dobro ve~e.

DRAGUTIN: Je li sve u redu?

STEVAN: Sve je u redu.

Idu do sobe. Dragutin vidi telefon i papiri}. Stavlja katanac na telefon.

DRAGUTIN: Pro{li mesec ra~un je bio ve}i od tvoje plate. Niko ne ‘eli da se to ponovi,
zar ne ?

Dragutin izvadi Stevanov pi{tolj iz futrole. Uperi mu pi{tolj ka glavi.

DRAGUTIN: Zako~en?

28
 SVETIONI^AR

Stevan ga gleda.

DRAGUTIN: Siguran si?

Ko do|avola mo`e biti siguran u ne{to. Potpuno siguran.

STEVAN: Da.

Dragutin pritisne obara~. Ni{ta. Pi{tolj zako~en.

DRAGUTIN: Za ~oveka je va`no da zna na koga mo`e da se osloni. Petar Keravica je

bio dobar ~ovek i primeran radnik. Mi smo ga voleli i po{tovali. On je bio ne{to blisko,
ne{to poput brata od tetke. Bi}e u na{im srcima i traja}e uspomena na njega.

STEVAN: Ti si video svetla.

Dragutin ga gleda.

STEVAN: Videli smo i ja i Keravica. Morao si i ti videti.

DRAGUTIN: Ne, ja nikada nisam radio ovde. Ali ako ‘eli{ sa~eka}u ovde sa tobom da
vidim ta svetla.

Stevan gasi svetlo u Muzeju. Uzima baterijsku lampu. Pali je i gasi, pali i gasi.

DRAGUTIN: I sad on treba da se javi.

Stevan seda i }uti. Gleda kroz prozor. Dragutin tako|e gleda kroz prozor. Vrema
prolazi. Ni{ta se ne de{ava.

DRAGUTIN: Policija me je pitala {ta mislim.

STEVAN: I?

DRAGUTIN: Rekao sam im da ja verujem u tebe i da si ti dobar momak ali da su ti

knjige malo zavrtele mozak. A onda su me pitali da ako si blesav kako mo`e{ da ~uva{
Muzej.

STEVAN: [ta si im odgovorio?

DRAGUTIN: (di`e se, pali svetlo) Istinu. (ide ka vratima).

STEVAN: [ta si im odgovorio?

DRAGUTIN: Da smo svi mi pomalo ludi. Ajde u zdravlje. Koliko ima sati? Stao mi sat.

STEVAN: 8 i 25.

DRAGUTIN: Ajde. Dobru no}.

Ode.

Stevan gleda zaklju~an telefon.

29
SVETIONI^AR

ENT. (PRODAVNICA) / JUTRO

Jutro. Stevan dolazi do samoposluge.

Stevan u samoposluzi. Kupuje mleko. Dolazi do hleba. Tra`i po d`epovima. Na kraju

na|e dovoljno. Uzima hleb. Dolazi na kasu. Na kasi visoka sisata. Potpuno odsutna.
Stevan joj gleda odozgo u sise. Ona iskuca: total 4.90. Stevan joj daje 5 dinara, po
dinar. Ona potpuno prirodno stavlja novac u kasu, ni{ta mu ne vra}a. Stevan zbunjen.
Uzme hleb i mleko. Krene ka izlazu pa se vrati.

STEVAN: Molim vas.

KASIRKA: (Okrene se ka njemu) A?

Stevan jako brzo shvati kako je sve to besmisleno. Gleda u nju pa u njene sise.

STEVAN: Ni{ta.

ENT. (STAN) / JUTRO

Stevan u ku}i sipa mleko u {olju. Pije. Krene da tra`i ne{to me|u su|em.

STEVAN: Da li je negde zaostala neka mrva kakaoa?

Prestaje da tra`i. U nekoj }asi je na{ao pare. Uma~e hleb u mleko.

STEVAN: Odakle nam pare?

@ena }uti. Stevan jede hleb umo~en u mleko {to zahteva dosta ve{tine.

STEVAN: Odakle pare.

@ENA: Pozajmila sam.

STEVAN: Od koga?

@ENA: Od Kinga.

Stevan zavr{ava sa jelom.

STEVAN: Jesi li sigurna u to?

@ENA: [ta?

STEVAN: Da si pozajmila pare od Kinga?

@ena }uti.

30
 SVETIONI^AR

STEVAN: Tra`io sam mu ju~e. Dobio sam konzervu koka kole i konzervu piva. Odakle
ti pare?

@ENA: Ej, dosta ispitivanja. Nema{ nikakva prava na to. Ako ho}e{ da me ispituje{ ti
donesi pare.

Stevan krene ka izlazu.

STEVAN: Je l me pozdravio King?

@ena mu se negde promuva oko sakoa. Kada iza|e iz svoje ku}e besan, na vratima se
pojavi Dragutin. Ulazi. Ona mu }utke daje papiri} sa ispisanim Morzeovim znacima0.
On odlazi do telefona. Telefonira.

Stevan izlazi.

EXT. / DAN

Stevan na ulici. Prolazi gradom. Dolazi do zlatare. U|e. Izvadi burme. Zlatar ih stavlja
na teg. Izbroji Stevanu pare. Ovaj stavlja pare u unutra{nji d`ep sakoa. Izlazi. Muva se
gradom. Pogleda {ta sve ima da se kupi. Potro{a~ka groznica. Popne se na trolejbus.
Vidi onu devojku koja je d`eparila na tramvajskoj stanici.Gleda je. Njene ruke. Njene
o~i. Njene usne. Njene u{i. I pipne se za unutra{nji d`ep od sakoa. Da li mu je unutra
novac. Ne. Stevan krene kroz gu`vu da se probije ka devojci. Taman u|e u sredinu,
kad trolejbus na stanici. Devojka elegantno si|e. Stevan energi~no ali civilizovano
krene ka vratima. To postaje sve vi{e energi~no, sve manje civilizovano. Kad se
iskobelja iz trolejbusa, devojke nigde. Stevan poludi od muke. Ide do antikvarijata.

Stevan ide ulicom. Ulazi u antikvarijat.

ENT. (ANTIKVARIJAT) / DAN

Stevan ulazi u antikvarijat. Visoki mr{avi sa bradom. Sprema knjige. Stevan se osvr}e.
Nigde nikog. Jedan student razgleda knjige.

STEVAN: Dobar dan.

Brada se okrene.

BRADA: Dobar dan.

STEVAN: Ja sam neke knjige ...

BRADA: [ta ono be{e, Prust i ...

STEVAN: ^ehov, Prust i ^ehov.

31
SVETIONI^AR

BRADA: Prust i ^ehov, tako je. Mislim da smo ne{to prodali.

STEVAN: A va{ kolega vi{e ne radi?

BRADA: Bo`a Gu{ter?

STEVAN: [to Gu{ter?

BRADA: Pa zar sa onim (pokazuje kakvo je Bo`ino lice) ne li~i na Gu{tera?

STEVAN: Pa li~i.

BRADA: Eto. Nema vi{e Bo`e Gu{tera. Sjebao se na~isto. Pro{ao je kroz pakao i jo{ je
tamo.

STEVAN: Ne razumem.

BRADA: Nema tu {ta da se razume. Evo na{ao sam 12/b i 813/a. To je ovde. Elem Bo`a
Gu{ter je krao knjige na veliko. I to odavde. A mi smo lovili nekog fantoma lopova.
Dubili smo po glavi ne bi li ga uhvatili. A Bo`a Gu{ter smislio neku foru. Evo 12 je Prust
osmi tom, to je bilo 40 dinara. I nakrao se Bo`a knjiga. A mi mesecima dobijali pola
plate. Niko nije verovao da ne krademo mi svi zajedno. A i ne interesuje to nikoga.
Nadoknadi. Sumnjali smo i na njega. Pratili smo ga. Ni{ta. Ni danas ne shvatam kako
je to ... 813/a ^ehov, sabrana dela peti tom, Nolit. Lep komplet taj ^ehov.

STEVAN: ^ekaj, ja sam to prodao Bo`i kao komplete.

BRADA: Kome si prodao? Bo`i? Za koliko?

STEVAN: 300 dinara.

BRADA: E, pa nije ti se to prodalo, prijatelju. To on kupi od tebe komplete, a ti sa~ekaj

dok on to proda na komad. 12 x 45, 10 x 40, 12 x 4 480, 5 x 12 60, 540, 400, 940. A tebi
dao 300. On dobar 640. Ako proda sve. A ti ga ~eka{ da on proda. Bio je genije za
trgovinu. Ali to mu nije bilo dosta. Nije mogao da stane. Obo`avao je najskuplje i
najdeblje knjige, to je krao, enciklopedije posebno. Dripac je to dobro prodavao. U
pola cene, jako povoljno a opet dosta love tu pro|e. Kako se to nije ra{~ulo ni sam ne
shvatam. E pa u zadnje vreme kao {to i sam zna{ nemaju ljudi para pa i kod njega
prodaja malo pala. A on nastavio da krade. I trpao on to na police. I pretrpao. Na na{u
sre}u ... ^ehov je oti{ao za 45 ... on je spavao ispod tih polica. Koje su popustile pod
tolikom te`inom i pale njemu na glavu dok se bla`eno odmarao posle ru~ka. I ubiju ga
vojne enciklopedije. Mamu mu jebem. Zbog njega ja nisam mogao cipele da kupim.
Uh, da sam ranije znao odrao bih ga. 40 i 45 to je 85. (Otvara kasu) Ali ja ovde nemam
ni{ta.

Stevan dok mu Brada pri~a baci poneki pogled na studenta koji se muva knji`arom.
Vidi da student zagleda neku knjigu (Aristotel, Politika). Mo`da }e on kupiti knjigu.
Ne, smotao je pod jaknu.

BRADA: E pa to vi{e nije normalno. Ja bih ti dao iz svog d`epa ali nemam.

32
 SVETIONI^AR

Stevan }uti. Brada taman da zatvori kasu ali mu Stevan zaustavi fioku. Pogleda unutra.
Za trenutak Stevan zastane. Pogleda Bradu i digne onaj umetak u kasi u kome stoje
pare. Ispod jedna nov~anica od 20 dinara. Stevan uzme.

BRADA: To je samo 20 dinara.

STEVAN: Da. Samo. Po ostatak dolazim popodne. Budi tu. Molim te.

Stevan se okrene i iza|e.

EXT. / DAN

Stevan izlazi iz antikvarijata. Sam na ulici. Dug kadar. Iza njega se pojavljuju kola.
Stevan ide sredinom ulice, kola mu skoro be{umno dolaze s le|a. Ispred Stevana
iznikne Student iz knji`are. Student ga blago uhvati za ruku, poka`e svoju policijsku
zna~ku i napola ga ugura u kola koja su u laganom, jako sporom kretanju.

STUDENT: Da li biste bili ljubazni ...

I ugura ga spretno u kola. Student zatvara vrata za Stevanom. Lupi po krovu slu`beno
nemarno i kola odo{e u jednom a on u drugom pravcu.

ENT. (POLICIJSKA STANICA/ SOBA ZA ISPITIVANJE) DAN

Stevan sedi u istoj onoj prostoriji kao kad su ga prvi put uhapsili. Sto. Tri stolice. Ulazi
Policajac 5. Seda na jednu stolicu. Pali lulu. Vadi papir i olovku. Jo{ jednom pripaljuje
lulu. Policajac 5 gleda neka dokumenta iz fascikle.

POLICAJAC 5: Pi{i.

STEVAN: [ta ?

POLICAJAC 5: Pesmu u prozi. Za{to si ubio Kinga i tako to.

STEVAN: Nisam ga ja ubio.

POLICAJAC: Ali te ne ~udi {to je ubijen. Vidi ovako: poslednji telefonski poziv je
primio na mobilni. Zvano je iz muzeja. Ubijen je sa tri hica. Duga devetka. Zrna su na
balistici. A iz tvog pi{tolja je pucano vrlo skoro. O~istio si ga ali ne dovoljno dobro.

STEVAN: Pa ?

POLICAJAC: Pi{tolj je sad na balistici, kao {to rekoh. [ta misli{ kakav rezultat
o~ekujem Pi{i.

33
SVETIONI^AR

Policajac 5 izlazi. Ti{ina. Prolazi vreme. Ulazi Lekar. Lekar ovla{ pogleda Stevana.
Beonja~e, jezik, puls.

LEKAR: Bolujete od ne~ega.

STEVAN: Ne.

LEKAR: Nasledne bolesti?

STEVAN: Ne.

LEKAR: Uzimate li lekove?

STEVAN: Ne.

LEKAR: Droge?

STEVAN: Ne.

LEKAR: Ne se}a{ me se?

STEVAN: Odakle?

LEKAR: I{li smo zajedno u osnovnu {kolu Ivan Gunduli}. Ja sam do{ao u VI razredu.

STEVAN: @ao mi je, ali se ne se}am.

LEKAR: Dobro si igrao {ah. Sve si nas pobe|ivao. Ali ni u ~emu drugom nisi bio dobar.

STEVAN: [to, bio sam dobar golman.

LEKAR: Toga se ne se}am. Jesi li se posle bavio {ahom?

STEVAN: Ne.

LEKAR: Najve}a nesre}a ~ove~anstva. Da su svi iskoristili svoje talente ko zna gde
bismo danas bili. A ovde se talenti lako potro{e. Zbog pri~a, lenjosti, gluposti ili para.
[ta je tvoj razlog?

STEVAN: Pare.

Lekar ga gleda. Pri|e mu. Tiho {apne.

LEKAR: Ho}e{ da ti napi{em da si lud?

Pauza.

STEVAN: Ne, nisam lud.

Pauza.

LEKAR: Posle ne}u mo}i da prepravljam.

STEVAN: Ne, hvala ti.

34
 SVETIONI^AR

Lekar krene ka vratima. Zastane.

LEKAR: Sreo sam skoro neku devojku s kojom sam i{ao u gimnaziju. Ni ona me se ne
se}a.

Lekar izlazi.

Ulazi Policajac 6. Prilazi Stevanu. Udari mu takav {amar da ovaj padne sa stolice.

POLICAJAC 6: Deci si na{ao drogu da prodaje{ jebem li ti majku.

Ulaze Policajci 5 i 7.

POLICAJAC 7: ^ekaj, nije to taj. Preko puta je na{.

Policajci 6 i 7 izlaze. Ulaze u sobu preko puta. ^uje se {amar~ina, padanje sa stolice i
re~i.

POLICAJAC 6: Deci si na{ao drogu da prodaje{ jebem li ti majku.

Policajac 5 gleda koliko je napisao. Sada pu{i cigaretu.

POLICAJAC 5: Ajde pi{i. Zna{ li koliko ih ima napolju koje treba da pohapsim. A ja
gubim vreme sa tobom.

STEVAN: Nisam ja ubio nikoga.

POLICAJAC 5: Vidi{ {ta? Tvoja ‘ena veruje da si ti ubica.

STEVAN: Ona to ne bi nikad rekla.

POLICAJAC 5: Mislila ili rekla.

STEVAN: Svejedno.

POLICAJAC 5: Je li ovo njen potpis?

Pokazuje neki tekst iskucan ma{inom. Potpisan rukom.

STEVAN: Jeste.

POLICAJAC 5: Ho}e{ da pro~ita{ {ta pi{e u njemu. Evo ti.

Stevan ga gleda. Onda uzme i pro~ita.

POLICAJAC 5: I {ta misli{?

STEVAN: Ili je ona luda ili ste vi falsifikovali potpis. Tipovao bih na ovo drugo.

POLICAJAC 5: Lepo je to kad ima{ kome da toliko veruje{. Dirnut sam.

Zvoni telefon. Policajac 5 di`e slu{alicu. Slu{a. Slu{a. Slu{a.

POLICAJAC 5: Glupi kelner. Maznuo Kingove pare, velike pare. Ali on to ne bi uradio
da nije ~uo da je King mrtav. Pizda je taj kelner. Hapsio sam ga, taj ne bi ubio. Nema

35
SVETIONI^AR

de~ko herca. Ali po{to su mu na{li i pi{tolj {ta da se radi. Zamisli pripucao na na{e
ljude. Sva{ta Slobodan si. Ostani jo{ malo napolju, na slobodi.

Stevan izlazi.

POLICAJAC 5: Ionako }u opet da te hapsim. Ali }e{ onda zaboraviti kad si u{ao ovde.

Stevan izlazi.

POLICAJAC 5: Pozdravi ‘enu.

Stevan iza|e iz kancelarije. Stevan prolazi hodnicima.

ENT. (STAN) / VE^E

Stevan i @ena u ku}i. Atmosfera sva|ala~ka.

STEVAN: Re}i }u ti ne{to {to nikad nikom nisam rekao. Re}i }u ti za{to sam postao
usamljenik. Dugo ve} imam odbojnost prema grupi, ustvari prema grupama. Sve su
me izneverile: narod, klasa, kasta, grupe u poslu, grupe - prijatelji. Sve one te prodaju
iz razli~itih razloga. A prodaju ili zbog svoje gluposti ili zbog svoje lenjosti ili zbog li~ne
koristi. [ta je od toga tvoj razlog? Sve zajedno?

@ENA: Slu{aj, ti ne mo`e{ tako da posmatra{.

STEVAN: Za{to?

@ENA: Shvata{ li {ta se nama de{ava?

STEVAN: [ta?

@ENA: Nemamo ni za jelo, `ivimo kao socijalni slu~ajevi a tebi se javljaju lete}i tanjiri.

STEVAN: To nisu lete}i tanjiri. To su poruke nekog ludaka.

@ENA: Dragi moj, mi smo se raspali.

STEVAN: I zato si me prijavila policiji.

@ENA: Mo`da }e ti trebati malo strpljenja i napora da to shvati{. To je za tvoje dobro.

STEVAN: Pa ti si glupa koliko si te{ka.

@ENA: Nema potrebe da bude{ agresivan.

STEVAN: Ma o kakvoj potrebi pri~a{ koko{ko jedna. Odakle ti pare ?

Ti{ina.

STEVAN: Odakle ti pare, ~uje{ {ta te pitam ?

36
 SVETIONI^AR

[amar.

STEVAN: Odakle ti pare ?

[amar.

STEVAN: King ?

[amar.

STEVAN: Markovi} ?

[amar.

Ona bi jo{ ne{to da ka`e ali u tom trenutku lampa po~inje da se pali i gasi. @ena se
zaledi. Svetlo se gasi i pali na njenom licu. Stevan {eta po sobi i smeje se.

STEVAN: Pilot lete}eg tanjira.

Vadi iz d`epa notes da pribele`i poruku.

STEVAN: E {to ti je ‘ivot.

Zastane i baci olovku i notes.

STEVAN: Ma jebem ti ...

Krene da razbije svetiljku. Do|e do prozora. Kroz prozor vidi kola u daljini. Farovi kola
trep}u.

STEVAN: Mala, razbi}u ga.

Okrene se oko sebe i vidi da nema @ene. Odlazi do druge sobe. Nema je. Nalazi je u
tre}oj sobi kako ~u~i uza zid. Potpuno bleda.

STEVAN: Razbi}u ga.

Iz nekog ormana vadi fla{u rakije. Otpije kao da je pivo. Kola su malo na uzvisini, na
horizontu, stotinak metara od ku}e. Kamera kao over{older pritr~ava. Dotr~i do kola i
shvati da je prevaren. U kolima nikog, mali automat koji pravi treptanje. Okre}e se ka
ku}i i po~inje da tr~i, polako, pa sve br`e i br`e. Iz ku}e svetlosni signali.

Zvuk prekinute telefonske veze tutu-tutu, tutu-tutu, tutu-tutu, polako se poja~ava i

postaje tuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu ( kad je na|e mrtvu).

Dotr~i do svoje ku}e. Upada unutra. Njegovo sricanje, dahtanje, ne mora da bude
sinhrono, on u slici mo`e da bude usporen, a ton normalan.

@ena u skoro istom polo`aju kao {to je bila. Jedina promena je ogroman kuhinjski no`
koji joj viri iz grudi. Nema krvi. Kao skulptura. Stevan sam u sobi. Sam. Sam. Kre}e.
Izlazi iz ku}e. Po~inje da tr~i. Sti`e do Muzeja. Ulazi unutra. Uzima svoj pi{tolj iz sefa.
Stavlja {ar`er, repetira, stavlja pi{tolj za pojas. ^im iza|e skloni se u prvu kapiju. Kad
eto ti Dragutina sa Policajcem 3. Stevan vadi pi{tolj iz pojasa. Policajac 3 i Dragutin
ulaze u Muzej. Svetlo se nakratko upali pa ugasi. Stevan malo sa~eka pa po|e niz

37
SVETIONI^AR

ulicu. Posle nekoliko metara nekoliko ljudi sko~i pred njega. Stevan shvata da mu
dr`e ruke, noge, glavu, da mu stavljaju lisice (ruke su mu visoko na le|ima). Jedan mu
brzo i spretno vezuje noge. Zaustavljaju se neka kola. Ubacuju ga u prtlja`nik kao
vre}u krompira. Policajci ulaze u kola. Kola odlaze. Stevana ubacuju u }eliju. On
dugo, temeljito premerava, analizira. [ta je, kakvo je, od ~ega je i sli~no. Stevan
oslu{kuje neku lupu. Kao da neko lupa na susedni zid }elije. Tiho, ritmi~no lupanje.
Lupanje utihne. Muva se po }eliji. Uhvati se za prozor, za re{etke. Re{etke. Pogled na
ostatak zatvora. Odjednom svetlosni signali. Stevan gleda. Signali se zavr{e. On se
spusti i legne. Zaspi.

Jutro. Otvaraju se vrata }elije. Stevan spava ali ga probudi buka otklju~avanja. Stevan seda na
le`aj. Rukama protrlja lice i pro|e kroz kosu. Ulaze trojica policajaca u civilu. Jedan ostaje na
vratima. Drugi mu prilazi i pokazuje mu da ustane. Tre}i mu prilazi sa le|a i stavlja mu lisice na
ruke. Drugi ga temeljito pretresa. Tre}i klju~eve od lisica stavlja u d`ep od sakoa. Pretresanje
zavr{eno. Izlaze iz }elije. Prolaze dugim hodnikom u kome je samo jedan policajac u civilu.
Tre}i i Prvi ubacuju Stevana na zadnje sedi{te izme|u sebe. Dok jedan ulazi Stevan vidi njegov
pi{tolj. Kola kre}u. U kolima svi }ute. Suvi{e je rano za bilo kakvu pri~u. Policajac koji sedi
napred prebaci radio vezu na neku muziku. To malko zasvira ali voza~ bez re~i ponovo prebaci
na pandursku radio frekvenciju. ]ute i voze se. Pandur 3 zagledan kroz prozor. ^a~ka nos.
^a~ka li ~a~ka. Kola se zaustave na semaforu. Staju pored nekog voza~a koji ~a~ka nos.
Policajac se lecne, obri{e prst i nos u maramicu i gleda kako ~ovek mo`e nisko pasti. Onaj voza~
i dalje kopa nos. Polaze sa semafora. Prednji policajac stavi noge visoko do {ofer{ajbne. Voza~
ga kratko pogleda i rukom mu spusti nogu. Ovaj opet digne nogu. Tako se i sudare. Dok se jo{
nije sti{ala buka sudara Stevan je ve} udario policajca, izvadio mu pi{tolj i pi{toljem udario
drugog, onog na suvoza~evom mestu, laktom udari onog do sebe. Voza~ je u nesvesti, udario je
glavom u {ofer{ajbnu. Stevan izbacuje policajca do sebe rukama i nogama iz kola. Udara ga
nogom u glavu. Vadi iz njegovog d`epa klju~eve. Krene, policajac ga hvata rukom za nogu,
Stevan ga udara pi{toljem u glavu. Otklju~ava lisice. Dotr~i do kola sa kojima su se sudarili. Na
suvoza~evom mestu Stevan kao kartonska lutka od 2 metra. Jedva stao u kola. Na voza~evom
metsu nikog. Stevan polako pa sve br`e be`i odatle. I tr~i, tr~i. Kako za|e za ugao, ~uje se
eksplozija. Kako dalje pretr~ava ulicu vidi se i dim eksplodiranog automobila. Stevan tr~i.
Ispred njega se stvori Svetioni~ar. S maskom od fotografije u natprirodnoj veli~ini 1,3 : 1.
Prorezi na o~ima i ustima. A fotografija Stevanovo lice. Stevan potpuno zbunjen. Staje. Di`e
pi{tolj. Di`e i Svetioni~ar. [kljocne pi{tolj. Ali se metak zaglavi. Na masci - fotografiji Stevan
se sme{i. Stevan shvati {ta mu se desilo. Ne}e da opali. Sme{ak Svetioni~areve maske. Opali.
Pogodi Stevana u nogu. Svetioni~ar prilazi. Taman da okon~a Stevana, pojavljuju se policajci.
Dotr~avaju ulicom. S obe strane. Trojica odozgo, ~etvorica odozdo. Stevan se prvi sna|e, samo
se otkotrlja u stranu. Svetioni~ar zamakne u drugi ulaz. Stevan {epa, silazi u podrum. Za njim
tr~i policajac. Stevan uspe da zatvori neka vrata. Odgega se Stevan kroz prolaz. U hodu
popravlja pi{tolj. Uspeva da otko~i metak. Stavlja metak u cev. Prolazi kroz dvori{te. Novi
hodnik. Izlazi na ulicu. A na ulici, 15 - ak metara od njega, ukoso i na drugoj strani, Svetioni~ar
koga su policajci uhvatili. Stevan dr`i pi{tolj uz telo. Policajci Svetioni~aru skidaju masku sa
lica. Stevan prilazi na nekoliko metara. Izgleda kao da }e se Svetioni~ar okrenuti. [iroka ulica.
Stevan prilazi. Stevan krupno. Gleda. [venk preko poru{enog zida, neke gume gore, ~uje se
neko pucanje i u kadar ulazi transporter koji se kre}e. Fijuk metaka, granata, mitraljeska paljba.
Transporter ne`no klizi kroz kadar. U transporteru ~ovek u uniformi radi na telegrafu okrenut
le|ima. [alje poruku Morzeovom azbukom. Kamera mu se lagano pribli`ava, on zastane i
lagano se okre}e ka kameri. Uhap{eni Svetioni~ar se okre}e. Gleda kroz Stevana. Negde daleko,
daleko. Sve se sti{ava i zatamnjuje. Stevanu je lo{e. Izgubio je puno krvi. Pada u nesvest.

38