MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA DRZAVNU UPRAVU I ADMINISTRACIJU

SEMINARSKI RAD
PREDMET:

LOKALNA SAMOUPRAVA

TEMA: LOKALNA SAMOUPRAVA U NEMACKOJ

Profesor: Doc. dr Milomir Minic

Studenti: Filip Vasovic Aleksandar Vrndic

SADRZAJ OSNOVNI PODACI3 POLITICKI SISTEM.3 ISTORIJA I UREDJENJE LOKALNE VLASTI4 SAVREMENI SISTEM LOKALNE SAMOUPRAVE.5 MODELI ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJE LOKALNE VLASTI..6 NADLEZNOSTI LOKALNIH VLASTI I DRZAVE7 DIREKTNA PARTICIPACIJA GRADJANA U PROCESIMA ODLUCIVANJA8 LOKALNE FINANSIJE..9 ODNOSI IZMEDJU RAZLICITIH NIVOA VLASTI10

OSNOVNI PODACI

Nemacka je najmnogoljudnija evropska zemlja. Ima 81 milion stanovnika. Prema velicini teritorije, sa 357 000 kvadratnih kilometara zauzima 6. mesto u Evropi. Od 1989. ponovo se ujedinjuje sa Istocnom Nemackom I sada ima 16 saveznih drzava, od kojih su tri grada-drzave: Berlin, Hamburg I Bremen. Nemacka je federacija, zemlja kooperativnog federalizma, nazivaju je socijalnom drzavom, u kojoj su I u vreme recesije ostale na snazi mnoge funkcije drzave blagostanja. Nemacka je ekonomski najmocnija evropska zemlja I jedna od pet tehnoloski najrazvijenijih zemalja sveta. Nemacka privreda ima vrlo izbalansiran uvoz I izvoz, stopa nezaposlenosti je duplo niza u Evropi, a prihod od 20000 evra po glavi stanovnika je medju najvisima u Evropi.

POLITICKI SISTEM

Nemacka je federacija, parlamentarna republika I jaka pravna drzava. U njenom politickom sistemu je dosao do izrazaja system vertikalne podele vlasti izmedju federacije savezne drzave, okruga I opstine, I na svakom tom nivou opet do horizontalne podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu I sudsku. Nemacki parlament se zove Bundesrat (Savezni savet) I dvodom je. Cine ga Bundestag (predstavnicko telo svih gradjana Nemacke) I Bundesrat (predstavnicko telo svih saveznih drzava clanica). Berlin je od 1999. zvanicno postao glavni grad Nemacke. Nemacka kao najmnogoljudnija zemlja zapadne Evrope ima najveci broj svojih predstavnika u Evropskom parlamentu: 99 (od ukupno 626 poslanika).

Teritotijalnu organizaciju Nemacke, osim federacije, cini 16 saveznih drzava, 16.127 opstina I 543 okruga. Okruzi se dele na gradske kojih je 117, I seoske kojih je 426. Savezne drzave su Vestfalija, Hesen, Tiringen, Saksonija, Srednja Saksonija, Saksonija - Anhalt , Brandenburg, Maklenburg Forpomern, Shlezvik Holstajn, Berlin, Hamburg I Bremen. Svaka drzava ima odredjen broj svojih predstavnika u saveznom vecu u zavisnosti od velicine I broja stanovnika te drzave.

ISTORIJA I UREDJENJE LOKALNE VLASTI

Nemacka je dugo bila iscepkana, sastavljena od mnostva drzavica I moc je bila disperzirana. Razlicite karakteristike I tradicija ovih sitnih drzavica su kasnije sve do danasnjih dana opredelile specificnost politickog sistema pa I lokalne samouprave u njima. Nemacka ima dugu tradiciju lokalne samouprave, ali joj je dugo trebalo da se konsoliduje kao drzava. Baron Freiherr von Stein postaje predsednik Nemacke kao ujedinjenje drzave. Drzava se deli na provincije I distrikte I njima je ostavljeno dosta autonomije, ali je pojacana centralna supervizija I kontrola. Osnove modernog uredjenja lokalne vlasti datiraju od 1808. god od barona Steina, koji je koncipirao pruski system gradskog uredjenja. Ovaj system je podrazumevao postojanje skupstine grada kao predstavnickog tela gradjana I gradsku vladu pod vodjstvom gradonacelnika, koja void posebne odbore kojima kontrolise upravu. U Nemackoj su postojala dva modela uredjenja lokalne vlasti. Prvi model je tradicionalno nemacki model magistrata. Magistrati su bili inokosni izvrsni organi lokalne vlasti. Drugi model je francuski gradonacelnik I on je imao najvise uticaja u oblastima granicnim sa Francuskom.

SAVREMENI SISTEM LOKALNE SAOMUPRAVE

Ustav Savezne Republike Nemacke iz 1949. godine uredjuje osnove sistema lokalne samouprave I daje pravo drzavama clanicama da same urede model lokalnih izbora, organizacije vlasti nacina finansiranja itd. Uredjenje saveznih drzava mora biti u skladu sa principima republickog, demokratskog I drustvenog ustavnog uredjenja. Opstinama je garantovano pravo da uredjuju lokalne poslove u svojoj nadleznosti u skladu sa zakonom. Asocijacije opstina imaju pravo samouprave, u okviru njihove pravne jurisdikcije. Sve lokalne vlasti imaju finansijsku autonomiju, sa pravom da utvrdjuju stopu poreza, da ubiraju poreze I dobijaju deo drzavnih poreza. Svaka drzava u Nemackoj ima specificnosti u nacinu regulisanja lokalne samouprave. One donose niz zakona kojima regulisu tu materiju I to su uglavnom Zakonik opstina I seoskih distrikata, izborni zakoni, Zakon o opstim poslovima, Zakon o lokalnim porezima I ponegde Zakon o visim nivoima organizovanja lokalne vlasti. U Nemackoj postoje dva do tri nivoa organizacije lokalne vlasti: opstina, okruzi, I ponegde treci nivo organizacije vlasti koji ima razlicita imena. Opstine su osnovne jedinice lokalne vlasti I zovu se kommune ili gemeinde. Spadaju u relativno male opstine I imaju prosecno oko 5.000 stanovnika. Visi nivoi vlasti su okruzi koji imaju razlicita imena I imaju izvesne osobenosti u raznim drzavama. Taj nivo uvek znaci visi nivo lokalnog organozovanja jjki realizuje niz poslova I zadataka koje opstine ne mogu da realizuju. Najcesci oblik okruga su seoski okruzi I oni pokrivaju skoro celokupnu teritoriju Nemacke. U nekim drzavama postoji I treci nivo lokalne vlasti koji se zove asocijacija opstina.
5

MODELI ORGANIZACIJE I FUNKCIONISANJE LOKALNE VLASTI

Modeli organizovanja lokalne vlasti se razlikuju u raznim zemljama Nemacke, ali, bez obzira na modele, osnovni organi vlasti imaju dosta slicnosti. Savezne pokrajine se smatraju odgovornim za funkcionisanje opstina I one utvrdjuju osnove sistema lokalne vlasti. Clan 28. Ustava obavezuje lokalne vlasti svih drzava da moraju da se pridrzavaju osnovnih principa demokratskog ustavnog uredjenja. Najcesci model organizacije lokalne vlasti:

U nekim saveznim drzavama Nemacke su zastupljeni I jos neki sistemi organizacije vlasti, kao sto su: - Americki model jakog gradonacelnika

- Francuski model slabog gradonacelnika - Britanski model gradskog direktora - Sistem magistrate Predstavnicka tela biraju gradjani na loklanim izborima I ovi organi mogu razlicito da se zovu. Najcesci naziv je skupstina opstine, ali moze se naci I naziv opstinsta predstavnicka skupstina, gradska skupstina, opstinsko predstavnistvo, okruzna skupstina, vece ili gradsko vece. Broj poslanika varira I uglavnom zavisi od velicine opstine ili druge lokalne zajednice. Poslanici se biraju na lokalnim izborima. Predstavnicko telo je uvek osnovni organ vlasti I on donosi sve najvaznije odluke, utvrdjuje lokalnu politiku I utvrdjuje nacela za sprovodjenje politike I odluka.

NADLEZNOSTI LOKALNIH VLASTI I DRZAVE

Izmedju svih nivoa lokalne vlasti postoji princip supsdijarnosti koji nalaze da se svi izvorni poslovi lokalne vlasti realizuju na najnizem nivou. U slucaju da primarne lokalne jedinice iz nekog razloga ne mogu da obezbede te usluge, one te nadleznisti prenose na visi nivo vlasti koji ih u tome zamenjuje. U oblasti izvorno drzavnih poslova, kao I u drugim zemljama, postoji princip decentralizacije dela tih nadleznosti I prenosenja dela poslova na lokalne vlasti takodje zbog vece efikasnosti I boljeg kvaliteta koje lokalne vlasti mogu da obezbede usled neposrednog kontakta sa gradjanima, boljeg uvida u njihove potrebe I lakse komunikacije. Pravilo je da prenosenje nadleznosti ujedno podrazumeva I prenosenje prava kao I neophodnih finansija, da bi se ti poslovi realizovali. U tim
7

situacijama lokalne vlasti se ponasaju kao da realizuju svoje poslove a dzava moze samo da nadgleda zakonitosti I efekte rada lokalnih vlasti. Lokalne vlasti potpuno autonomno odlucuju ona koji nacin ce da realizuju prenete poslove, cak I uz njihovu diskrecionu mogucnost da deo tih poslova povere nekom drugom organu, uz njihovu superviziju. Drzave I lokalne vlasti tako formiraju kompleksan I medjuzavisan sistem u pogledu odgovornosti u oblasti planiranja I finansija. Ta veza se uspostavlja na osnovu zakonske regulative, zajednickog fizickog, prostornog I sektorskog planiranja, administrativnog sistema provizija, prostornih investicionih programa, itd.

DIREKTNA PARTICIPACIJA GRADJANA U PROCESIMA ODLUCIVANJA

Osnovni vid ucesca gradjana u lokalnoj vlasti su svakako lokalni izbori kada oni biraju organe vlasti. Nemacka, medjutim, ima veoma razvijenu lepezu oblika neposrednog odlucivanja gradjana o znacajnim pitanjima lokalne zajednice. Referedndum je cest oblik ukljucivanja gradjana putem koga se oni izjasnjavaju o odlukamaa I aktima skupstine ili od drugim vaznim poslovima I pitanjima. Ustav precizira koja pitanja ne mogu biti predmet referendum a lokalne skupstine putem statute I u garancijama ustava preciziraju oblast u kojoj se gradjani mogu izjasnjavati referendumom. Odluka doneta referendumom se zove - odluka gradjana. Pravosnazna odluka gradjana ima tezinu odluke skupstine I moze se menjati u toku naredne dve godine samo drugom odlukom donetom na novom referendum.

Drugi oblik ukljucivanja su gradjanske peticije. Gradjani mogu da podnose peticije o svim pitanjima koje oni smatraju vaznim a u nadleznosti su lokalnih vlasti. Drzave traze razlicit procenat gradjana koji podrzavaju peticiju da bi ona bila pravnosnazna I obavezujuca za skupstinu. Gradjani takodje mogu da koriste gradjanske aplikacije ili predloge da bi skupstini skrenuli paznju na neka pitanja koja je ona iskljucila iz svog opsega rada I uvida. Drzavni ustav moze traziti da gradjanski predlozi budu podrzani od odredjenog procenta gradjana ali i ne mora. Gradjanske skupstine su oblici najmasovnijeg okupljanja gradjana da bi raspravljali o nekim pitanjima koja su vazna za lokalnu zajednicu.

LOKALNE FINANSIJE

Nemacki sistem finansiranja tradicionalno spada u centralizovanije, sto znaci da se opstina oslanja na deo prihoda iz centralnog budzeta. Moze se reci da je Nemacka sacuvala I u vreme recesije mnogo elemenata drazave blagostanja na cemu joj zavide mnogi gradjani drugih evropskih drzava, ali se uvek bolno otvara pitanje pitanje efikasnosti I racionalnosti trosenja sredstava. Nemacka ima, pored SAD, skoro idealno kreiran model trzisne decentralizovane redistribucije, sto ukazuje na njene izuzetno velike razvojne, ekonomske I demokratske potencijale. Zavisnost od konjunkture je obicno losa. U uspesnom period se opstine obogate toliko da ne znaju sta bi sa novcem, ali u vreme krize budzet ostaje prazan. Otuda se prave razlicite kombinacije: opstine najcesce daju deo poreza drzavi I federaciji, a za uzvrat imaju pravo na deo poreza koje im pokraina I federacija stalno daju. Na taj nacin se obezbedjuje stalan priliv dovoljne kolicine sredstava, bez obzira na privredne uspone I padove.
9

ODNOSI IZMEDJU RAZLICITIH NIVOA VLASTI

U Nemackoj je prihvacen kao vazeci univerzalni princip da su opstine zaduzene za obavljanje poslova I zadataka iz svojih nadleznosti na lokalnom nivou. U slucajevima da opstina nije u stanju da realizuje poslove koji su joj dati u nadleznost, te poslove preuzima savez opstina ili okrug. To je princip supsidijarnosti koji znaci da visa celina moze preuzeti obaveze male celine kao svoje, sa precizno definisanim uslovima kada je I kako to moguce. Ovakvi slucajevi se smatraju izuzetnim, po pravilu za to moraju postojati veoma cvrsti razlozi I u slucaju spora, opravdanost razloga u krajnjoj instanci procenjuju sudije. Generalno, razliciti nivoi organizacije vlasti imaju partnerske I saradnicke odnose. Svaki niveo vlasti ima precizno definisane nadleznosti, njihovi odnosi su precizno uredjeni I savremeni uslovi su nametnuli saradnju I fleksibilniju adapraciju na savremene potrebe, na novi ambijent Evropske unije I na ukljucivanje funkcionalnih kriterijuma u ove odnose.

10

11