qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer Filozofija tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas Logika dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio pasdfSANJAghjklzxcvbnmqwertyuiopa sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopVELJKOas dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjSANJAklzxcv bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe

rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerfgnmrty uionVELJKOqwertyuiopasdfghjklzxcvb nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer

10/20/2010 Antonijevic Veljko

Logika
Logika je filozofska disciplina koja istrauje i utvruuje pravila tanog miljenja. Ona je normativna disciplina. Logika slui da poznavajui logika pravila izbegnemo logike greke. Logika je nauka o pravilnom miljenju. Ona istrauje i utvruje pravila tanog miljenja. Tanost: pravilnost, validnost, valjanost. Istina: sadrina istinitosti. Tanost je slaganje naeg miljenja sa logikim ravilima. Istinitost je slaganje naih rei ili naeg miljenja sa injenicama stvarnosti ili realnost. Istinitost se tie onoga o emu mislimo.

Razliite teorije istine

1. Teorija korespodencije (adekvatnosti) ili teorija slaganja
Istina je u odnosu izmeu ljudi i spoljanjeg sveta.

2. Teorija koherencije (neprotivrenosti)

Ono to je neprotivreno, logino, tano je istinito.

3. Teorija evidencije (nesumljivosti ili oiglednosti)

Ono to je oigledno je evidentno.

4. Teorija verifikacije
a. b. Logiki pozitivizam Pragmatizam Logiki pozitivizam Do istne e doi ako empirijski proveri. Pragmatizam Ni jedna reenica, ni jedan sud, ne mogu biti istiniti dok ne ponu proizvoditi korisne posledice.

Saznanje, kriterijumi i vrste saznanja

Saznanje je osnovni deo miljenja. Saznanje je svest o predmetu saznanja (stvari, bia i pojave) pri emu ta svest podrazumeva dve vrste osobina : 1. Osobine samog predmeta saznanja. 2. Osobine odnosa kojima je predmet saznanja povezan sa svojom okolinom

Kriterijumi saznanja
Postoje 4 kriterijuma saznanja:

1. Prvi kriterijum saznanja

Jasna I razgovetna jezika formulacija.

2. Drugi kriterijum saznanja

Sposobnost objanjenja (davanje argumentacije, bitan u nauci, odgovara na pitanje ZATO).

3. Trei I etvrti kriterijum saznanja

Praktino pokazivanje I dokazivanje.

Vrste saznanja
Dogmatizam ne provereno miljenje, miljenje u koje se ne sumnja. Skepticizam (Pironizam) Ni o emu ne moemo imati sigurnost saznanja. Dogmatizam..Skepticizam Naivni realizam (zdravorazmski dogmatizam) uverenje da nas naa ula verodostojno obavetavaju o spoljanjem svetu i da je taj svet upravo takav. Podela saznanja po stepenu sigurnosti saznanja : 1. Evidencija 100% sgurno saznanje, istina. 2. Oiglednost 3. Mnjenje (Miljenje) Prvi stepan sigurnosti saznanja, ne provereno, objektivna su. 4. Verovanja Subjektivna su, predstupanj saznanja, nije saznanje.

Izvori saznanja
1. ulo
Nopsredno ili direktno saznanje spoljanjih osobina predmeta, empirija.

2. Razum
Razumom saznajemo strukturne osobine. Indirektno ili posredno saznanje unutranjih osobina predmeta.

3. Intuicija (Predoseaj)
Neposredno ili direktno saznanje unutranjih osobina predmeta, ali na osnovu velikog predznanja.

Mogunost saznanja
1. Argumenti obmane
Argument na osnovu kog su skeptici skeptini. Greke u opaanju (iluzija).

2. Argumenti sna
Greke u opaanju (halucinacija).

Jezik
Jezik je najsavreniji sistem simbola. On je spoljanji oblik (forma) miljenja. Znaci ine rei, trmine, imena, Znaci su sve to ima neko znaenje ili nas upuuje na neto drugo. Rei su vetaki znaci.

Elementarna logika
Aristotelovska logika. Dvovalentna, formalna. Izuava miljenje (pojam (poimanje), sud (suenje), zakljuak (zakljuivanje).

10

Pojam, poimanje
Pojam je osnovni element miljenja. Pojmiti neto, znai shvatati neto. Pojam je misao o sutini predmeta miljenja (onog o emu mislimo).

11

Misaone radnje kojima formiramo pojmove :

1. Identifikacija
Uoavanje slinosti ili bitnih zajednikih osobina.

2. Diferencijacija
Uoavanje razlika ili nebitnih osobina.

3. Analiza 4. Sinteza 5. Apstrakcija

Odvajanje bitnog od nebitnog.

6. Uoptavanje (Generalizacija)

12

Analiza pojma
Svaki pojam mora da ima 2 osobine : 1. Obim (Ekstenzija) 2. Sadraj (Komprehenzija) Obim pojma je skup pojedinanih sluajeva na koji se jedan pojam odnosi. Sadraj pojma ine bitne karakteristike tog pojma, odnosno one karakteristike koje mora da poseduje svaki pojedinani sluaj da bi uao u obim nekog pojma. Obim pojma = denotacija Sadraj = konotacija

13

Vrste pojmova
Podela prema :

1. Kvalitetu
1. Afirmativni pojmovi Oni pojmovi kojima se misli prisustvo nekih osobina, pojva, bia, stvari, Najee se izraavaju afirmativnim terminima. 2. Negativni pojmovi Oni pojmovi kojima se misli odsustvo nekih osobina, pojva, bia, stvari, Najee se izraavaju negativnim terminima.

2. Kvantitetu
Koliina ili broj pojedinanih sluajeva u obimu nekog pojma. 1. Tradiciona podela : a. Pojedinani pojmovi Imaju jedan pojedinani sluaj u obimu. b. Posebni pojmovi Podela na posebne I opte je relativna, jer su svi pojmovi, osim prvog i poslednjeg, ujedno I opti I posebni. c. Opti pojmovi d. Sveopti pojmovi

14

 Najoptiji pojmovi. Nema nita iznad. 2. Modifikovana podela : a. Nekvantifikovani pojmovi Generalni, opti pojmovi. b. Kvantifikovani pojmovi Pojmovi ispred kojih se nalaze kvantifikatori (kvantroi). Kvantifikovani pojmovi 1. Univerzalni pojmovi Poinje sa . Njima se misli na sve sluajeve iz okvira nekog pojma. a. Singularni (Pojedinani) o Ne podrazumeva se ispred pojma. o Ali imaju odreen kvantitet, ima jedan sluaj. b. Opti o Podrazumeva se ispred pojma. o U svom obimu imaju 2 ili vie pojedinanih sluajeva. 2. Egzistencijalni Partikularni, posebni. Poinje sa . Misli se na neke sluajeve iz okvira nekog pojma.

15

16

Kvantori
Rei koje odreuju kvantitet. 1. Univerzalni kvantifikator o - svi, sve, sva, za sve, 2. Egzistencijalni kvantifikator o - neki, neke, neka, postojati, o Tvrdi postojanje bar jedne individue iz klase.

17

Podela prema obimu

Stepen optosti (kvantitet) Postoje dve podele : 1. Po kvantitetu 2. Na jasne i nejasne

Podela na jasne I nejasne

3. Jasan pojme Obim je u potpunosti odreen (poznat) 4. Nejasan pojam Obim je u potpunotsti neodreen ili je samo delimino poznat.

18

Podela prema sadaju

1. Podela na apstraktne I konkretne pojmove
1. Apstraktni pojmovi Poznate su samo najoptije karakteristike Pojmovi kod kojih nam je poznat samo sadraj u uem smislu. 2. Konkretni pojmovi Poznate su nam I konkretna ispoljavanja tih najoptijih karakteristika u posebnim sluajevima. Pojmovi kod kojih nam je poznat sadraj u irem smislu.

2. Podela na razgovetne i nerazgovetne pojmove

U vezi je sa podelom na jasne i nejasne pojmove 1. Razgovetan pojam Sadraj je u potpunosti odreen (poznat) 2. Nerazgovetan pojam Sadraj je u potpunotsti neodreen ili je samo delimino poznat.

19

Podela pojmova uopte

1. Odreene pojmove
Obim I sadraj poznati Jasni I razgovetni pojmovi

2. Neodreene pojmove
Obim I adraj nepoznati ili delimino poznati Nejasni I nerazgovetni pojmovi

20

Relacije ili odnosi meu pojmovima

1. Identinost
Potpuna jednakost. Kada pojmovi imaju isti obim I isti sadraj. Isti pojam koji je izraen sinonimima

2. Disparahnost
Potpuna razliitost. Kada pojmovi imaju razliit obim I razliit sadraj. Kada dva pojma nemaju nita slino. Kada dva pojma pripadaju razliitim kategorijama pojma.

3. Interferentnost
Ukrtanje. Pojmovi koji imaju delimino isti obim I sadraj I delimino razliit obim I sadraj.

4. Ekvivalencija
Ekvipolencija, jednakovrednost. Imaju isti obim, a razliit sadraj.

5. Subordinacija
Podreenost Subordinovani pojam (podreen) o Ui je, nii, posebni (partikularni) pojam, vrsni pojam, vrsta. Superordinovanipojam (nadreen) o iri je, vii, opti pojam, rodni pojam, rod.

21

 Odnos je izmeu roda i vrste.

6. Koordinacija
Zajednika podreenost Odnos izmeu vrsta istog roda Odnos izmeu vrsta : o Vrste imaju potpuno razliit obim, ali ulaze u obim istog rodnog pojma. o Potpuno iscrpljuju obim rodnog pojma Sadraj im je delimino isti, a delimino razliit. Zajedniki deo sadraja vrsta istog roda zove se GENUS PROXIMUS (Najblii rod) Onaj deo sadraja vrsta istog roda po kome se razlikuju naziva se DIFFERENTIA SPECIFICA (Vrsna, specifina razlika).

7. Kontrarna (suprotna ) koordinacija

Podvrsta koordinacije Pojmovi koji su meu vrstama istog rodapotpuno suprotni se nalaze u suprotnoj koordinaciji.

8. Kontradiktorna (protivrena) koordinacija

Podvrsta koordinacije Dva pojma koji su vrse istog roda i svojim obimom iscrpljuju obim rodnog pojma, a sadrajem se meusobno iskljuju.

9. Kontradikcija
Protivrenost Ne ukljuuje samo ostale pojmove rodnog pojma, ve sve to nije taj pojam.

22

 Meusobno se iskljuuju I dele sve to postoji na dva dela.

Primer za 8. I 9.: Odeljenje III-4 sadri u svom obimu 25 pojedinanih pojmova (uenika). Jedan od tih pojmova je Milan Stevanovi. 8. Rodni pojam (odeljenje III-4), moemo da podelimo na dva dela: 1. Milan Stevanovi 2. Ostali uenici III-4 (Ne-Milan Stevanovi) 9. Sve pojmove moemo da podelimo na 2 dela: 1. Milan Stevanovi 2. Sve to nije Milan Stevanovi

23

Definicija I pravila definicije

Najprecizniji nain da se izrazi sutina. Definicija je misaona radnja kojom odreujemo sadraj nekog pojma. Sastoji se iz 3 lana: 1. Definijendum o Obino je sa leve strane. o Nepoznati pojam. o Pojam iji sadraj odreujemo. 2. Definijens o Grupa pojmova. o Odreuje sadraj definijenduma o Sastoji se iz GENUS PROXIMUS-a i DIFERRENTIA SPECIFICA. 3. Znak jednakosti (=)

24

Metode definisanja
1. Analitiki metod
Karakteristina definicijaNajsavrenija definicija Razlae sadraj nekog pojma na bitne karakteristike Genus proximus I Differentia specifica.

2. Sintetiki metod
Nepoznatu vrstu dovodi u vezu sa poznatom vrstom. Pomoni metod. Koristimo ga kada ne moemo da koristimo neki od primarnih metoda.

3. Metod sinonima
Pomoni metod. Sinonimi.

4. Metod pokaivanja
Pokazivaka definicija. Pomoni metod.

5. Genetiki metod
Ukazuje se na koji je nain neto nastalo. Genetika definicija. Koristi se u Istoriji.

6. Operacioni metod
Definicije pokuavaju da zadovolje 3. I 4. Kriterijum saznanja.

25

 Operacionalne definicije. Koristi se u Hemiji, Biologiji, Psihologiji,

26

Ravila definisanja
1. Definijendum mora biti objanjen definijensom u kome se nalaze pojmovi koji su nam od ranije jasni i razgovetni. 2. Definicije moraju biti adekvatne. o Neadekvatna definicija je ili preiroka ili preuska. 3. Definicije moraju biti najkrai i najprecizniji nain izraavanja sutine neega. 4. Definicija ne sme biti metaforina. 5. Definicija treba da nam kae ta neto jeste, a ne ta neto nije.

27

Divizija (deoba) I klasifikacija

Misaona radnja kojom se odreuje obim pojma je divizija (deoba). Obim pojma se shvata rodnim pojmom, pa se razlae na obim njegovih vrsta. 3 lana podele: 1. Totum divisionis o Nepoznat pojam, iji se obim odreuje. 2. Membra divisionis o lanovi deobe, vrste dobijene podelom Totum divisionisa. 3. Fundamentum divisonis o Kriterijum deobe ilil Principium divisionis. Klasifikacija je misaona radnjakojom odreujemo mesto jednog posebnog pojma u sistemu pojmova, tj. U obimu jednog rodnog pojma. Sistem pojmova ine sve paralelne deobe (kodivizije) I sve poddeobe (subdivizije) vezane za jedan isti rodni pojam. Paralelne deobe (kodivizije) su deobe istog rodnog pojma po razliitim kriterjumima. Subdivizije (poddeobe) su deobe vrsta dobijenih prethodnom deobom.

28

Pravila divizije I klasifikacije

Divizija je podela od rodnog pojma na vrsne pojmove. Klasifikacija je suprotno od divizije. 1. Svaka divizija mora biti jedinstvena. o Jedna divizija se moe vriti samo po jednom kriterijumu. 2. Divizija mora biti adekvatna. o Obim Totum divisionisa mora biti jednak zbiru obima Membra divisionisa 3. Svaka divizija mora se vriti u najblie vrste. 4. Vrste dobijene divizijom moraju se jasno razlikovati jedna od druge. Sve divizije I klasifikacije su vetake.

29

Razlika izmeu divizije i participacije

Participacija je postupak (misaona radnja) razlaganja jednog pojedinanog pojma na njegove sastavne delove.

30

Sadraj
Logika ............................................................................................................................................. 2 Razliite teorije istine ..................................................................................................................... 3 Saznanje, kriterijumi i vrste saznanja ........................................................................................... 4 Kriterijumi saznanja ...................................................................................................................... 5 Vrste saznanja ................................................................................................................................ 6 Izvori saznanja ............................................................................................................................... 7 Mogunost saznanja ...................................................................................................................... 8 Jezik ................................................................................................................................................ 9 Elementarna logika ...................................................................................................................... 10 Pojam, poimanje........................................................................................................................... 11 Misaone radnje kojima formiramo pojmove : ............................................................................ 12 Analiza pojma............................................................................................................................... 13 Vrste pojmova ............................................................................................................................... 14 Kvantori ........................................................................................................................................ 17 Podela prema obimu .................................................................................................................... 18 Podela prema sadaju .................................................................................................................. 19 Podela pojmova uopte................................................................................................................. 20 Relacije ili odnosi meu pojmovima............................................................................................ 21

31

Definicija I pravila definicije ....................................................................................................... 24 Metode definisanja ....................................................................................................................... 25 Ravila definisanja ........................................................................................................................ 27 Divizija (deoba) I klasifikacija ..................................................................................................... 28 Pravila divizije I klasifikacije ...................................................................................................... 29 Razlika izmeu divizije i participacije ......................................................................................... 30

32