Појам – обим и садржај појма

Појам је основна јединица рационалног мишљења којом одређујемо тј. обухватамо битне особине предмета
мишљења – онога о чему мислимо.
Битним или суштинским сматрамо карактеристике која чине да нешто буде то што јесте и да се разликује од
свега што није. Критеријум за разликовање битних од небитних особина је следећи: ако замислимо да ту
особину одузимамо предмету наше мисли, он ће се трансформисати у нешто друго (ако појму „девојка”
одузмемо особину млађег животог доба, или неудатости, или да је женског пола... престаје да се односи на такве
особе).
Сваки појам можемо анализирати преко два његова аспекта: садржаја и обима.
Садржај појма чини скуп битних особина и односа које карактеришу сваки појединачни предмет мишљења на
који се појам односи. Битне особине појма троугао су да је то затворена геометријска фигура у равни и да има
три угла. Све остале особине троугла: да је збир унутрашњих углова 180°, спољашњих 360° итд. могу се извести
из првих. Садржај појма се у логици назива и конотацијом, јер одговара значењу речи.
Обим појма може се посматрати двојако:
- Као скуп или класа предмета, својстава, стања, процеса, феномена итд. на које се садржај датог појма односи.
С овог аспекта, појам се односи на елементе стварности изван нашег мишљења. У обим појма човек, на пример,
спадају сви људи који су некад живели, сад живе или ће живети.
- Као је скуп „нижих”, специфичнијих појмова који стоје у односу на њега као врсте према роду. Овде је у
питању релација међу самим појмовима, а не појма и ванпојмовне стварности. На пример, обим појма троугао
обухвата различите врсте троуглова: неједнакостраничне, једнакостраничне и једнакокраке.
Обим појма се назива и денотацијом, јер се поклапа са подручјем предмета означених датом речју.
Вежбе за садржај и обим појма
1. Заокружити појам који улази у садржај:
појма “планета“ а. звезда б.Меркур в.ноћно небо г. светлост д. небеско тело
појма „водоник“ а. атом б. материја в. Мендељејев г. хем. елемент д. хемијско једињење
појма „ружа“ а. букет б. цвет в.црвено г. латице д. парфем
појма „лимунада“ а. шећер б. витамини в. напитак г.чаша д. лед
појма „дијагонала“ а. математика б. број в. дуж г.тачка д. правоугаоник

2. Заокружити појам који улази у обим:

појма “киселина“ а. лимун б. материја в. H2SO4 г. оштар мирис д. црвени лакмус
појма „океан“ а.слано б. Атлантик в. Медитеран г. водено пространство д. велики таласи
појма „слика“ а. Мона Лиза б. чувено дело в. Леонардо г. дело д.уметност
појма „геом. слика“ а. дељивост б. геометрија в. дијагонала г. паралелограм д. математички појам
појма „музика“ а. дирке б. гитара в. дрво г. џез д. харфа
појма “спорт“ а. фудбалери б. бокс в. надметање г. мишићи д. Новак Ђоковић
(Проверите да ли важи следеће: ако један појам улази у садржај другог, онда тај други улази у његов обим)
3. Заокружити појам који:
има већи обим а. смарагд б. драги камен
има већи садржај а. отац б. отац моје мајке
има мањи обим а. хемијски елемент б. скандинавска земља
има мањи садржај а. Француз б. Европљанин
има већи обим а. отац б. син
има већи садржај а. велика животиња б. слон
има мањи обим а. једноцифрени парни бројеви б. дани у седмици
има мањи садржај а. жичани инструмент б. гитара
има већи обим а. октобарски дан б.двадесети век
има већи садржај а. Кина б. источна земља
има мањи садржај а. једноцифрени парни бројеви б. парни бројеви
има већи обим а. опера б.Ђузепе Верди
 Врсте појмова
1. По чему се разликују појмови: паника, логика, патика?
2. Наведите примере три појма који ће се разликовати по истом принципу:
3. Наставите низ и одредите у чему је разлика између следећих парова појмова:
а) оскудица и обиље, онај који види и слеп, невоља и ..., пристојан и ...;
б) бело и млечно бело, кисело-слатко и кисело, биће и ..., глад и ...;
в) тенисер и Новак Ђоковић, превозно средство и мој нови аутомобил, држава и ..., роман и ...;

Подела појмова по предмету •појмови о физичкој, психичкој и логичкој стварности (по

мисли димензији стварности на коју се појам односи)
•реални и имагинарни појмови (да ли предмет мисли постоји
независно од нашег замишљања)

•позитивни и негативни појмови (да ли садржајем појма

одређујемо присуство или одсуство нечега)
Подела појмова по садржају
•прости и сложени појмови (по броју карактеристика који појам
има у свом садржају)

•неквантификовани појмови
•квантификовани појмови: универзални, партикуларни (када
мислимо на све чланове класе из обима и када само одређујемо
Подела појмова по обиму да класа није празна, али не одређујемо колико чланова има) и
сингуларни (обично назначени личним именом или
прецизним описом, а односе се на класу са само једним
чланом)

Комбинован подела •апстрактни и конретни појмови

1. У следећем тексту пронађите два физичка,

два неквантификована, један сингуларни и
један сложени појам:
в) А вјетар суморно звижди кроз црна и пуста
а) Чуј, како јауче вјетар кроз пусте пољане наше, поља,
И густе слојеве магле у влажни ваља до… И густе слојеве магле у влажни ваља до…
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом Са криком узлеће гавран и кружи над мојом
главом, Мутно је небо сво. главом,
Мутно је небо сво.
б) Фркће покисо коњиц и журно у село граби,
И већ пред собом видим мој убоги стари дом:
На прагу старица стоји и мокру живину ваби,
И с репом косматим својим огроман зељов с њом.

г) Гледаш, је ли, мога коња, е) Пљусак лети да полије,

Господару стари? – Тек што није!
Не знаш је ли коњ ил птица Кад стигосмо под шатора,
Ластавица? У цигански дворац леп,
Скидај наочари На мом коњу све је суво,
Не можеш се нагледати, Већ хајде пазари! Покисо му само Реп.
 ПОЈАМ – вежбе

1. Одредите шта од наведеног спада, а шта не спада у обим следећег појма:

човек – нога, црнац, лопов, Аристотел, разум, језик, Грк.
књига – моја најдража књига, Библија, роман, листови, корице
дрво – јаблан, стабло, крошња, бреза, јабука раздора
http://www.zvrk.rs/Zanimljivosti/Antika/jabuka/index.htm9

2. Одредите које одлике као битне улазе, а које не улазе у садржај следећих појмова (имплицитни
садржај):
човек – живо биће, припремање хране, разум, говор, усправан ход, друштвеност
књига – наслов, штампана ствар, текст намењен читању, повезан текст, илустрације;
дрво – има стабло, производи кисеоник, биљка, живо биће, има листове, прави хлад.

3. Поређајте следеће појмове почев од оних с најмањим обимом: овај дечак, ученик ове
гимназије, ученик трећег разреда, ученик једне европске средње школе, ученик средње школе,
ученик. Проверите да ли све појмове можете да послажете у један низ.

4. Наведите по један пример за следеће врсте појмова: сингуларни, неквантификовани,

универзални, једноставни, сложени, позитивни, негативни.

5. Заокружите међу појмовима са десне стране два која стоје у истом односу као пар са леве
стране:
а. брз-спор груб, покварен, испод, спречен, добар, изнад, обучен, гадан
б. мачка-птица пас, лов, храна, море, позвати, небо, рука, језеро
в. Kинез-трговац отац, музика, именице, харфа, говорити, син, певати, архаичне речи
д. пристојан-непристојан пакост, леден, непријатан, уметност, здрав, талас, срећан, болестан
ђ. сисар-животиња пас, пљескавица, храна, храброст, телефон, глад, шетати, позвати
е. десно-лево албум, стакло, увек, снег, исток, осмех, никад, чаша, паразит

6. Одговорите заокружујући тачан одговор:

појам „расипник“ негативан је у односу на појам „шкртица“ да не
појам „тужилац“ је негативан у односу на појам „оптуженик“ да не
појам „мировање“ контрадикторан је у односу на појам „кретање“ да не
појам „биографија“ представља род за појам „аутобиографија“ да не
предмет који смо назвали оловком увек мора бити назван оловком да не
„паран број“ и „двоцифрен број“ имају исту конотацију да не

7. Од наведених појмова навести примере за сваки однос појмова:

лед физика понедељак Аристотел

(Полугић, Сантини, Спасић)