Professional Documents
Culture Documents
Појам је основна јединица рационалног мишљења којом одређујемо тј. обухватамо битне особине предмета
мишљења – онога о чему мислимо.
Битним или суштинским сматрамо карактеристике која чине да нешто буде то што јесте и да се разликује од
свега што није. Критеријум за разликовање битних од небитних особина је следећи: ако замислимо да ту
особину одузимамо предмету наше мисли, он ће се трансформисати у нешто друго (ако појму „девојка”
одузмемо особину млађег животог доба, или неудатости, или да је женског пола... престаје да се односи на такве
особе).
Сваки појам можемо анализирати преко два његова аспекта: садржаја и обима.
Садржај појма чини скуп битних особина и односа које карактеришу сваки појединачни предмет мишљења на
који се појам односи. Битне особине појма троугао су да је то затворена геометријска фигура у равни и да има
три угла. Све остале особине троугла: да је збир унутрашњих углова 180°, спољашњих 360° итд. могу се извести
из првих. Садржај појма се у логици назива и конотацијом, јер одговара значењу речи.
Обим појма може се посматрати двојако:
- Као скуп или класа предмета, својстава, стања, процеса, феномена итд. на које се садржај датог појма односи.
С овог аспекта, појам се односи на елементе стварности изван нашег мишљења. У обим појма човек, на пример,
спадају сви људи који су некад живели, сад живе или ће живети.
- Као је скуп „нижих”, специфичнијих појмова који стоје у односу на њега као врсте према роду. Овде је у
питању релација међу самим појмовима, а не појма и ванпојмовне стварности. На пример, обим појма троугао
обухвата различите врсте троуглова: неједнакостраничне, једнакостраничне и једнакокраке.
Обим појма се назива и денотацијом, јер се поклапа са подручјем предмета означених датом речју.
Вежбе за садржај и обим појма
1. Заокружити појам који улази у садржај:
појма “планета“ а. звезда б.Меркур в.ноћно небо г. светлост д. небеско тело
појма „водоник“ а. атом б. материја в. Мендељејев г. хем. елемент д. хемијско једињење
појма „ружа“ а. букет б. цвет в.црвено г. латице д. парфем
појма „лимунада“ а. шећер б. витамини в. напитак г.чаша д. лед
појма „дијагонала“ а. математика б. број в. дуж г.тачка д. правоугаоник
•неквантификовани појмови
•квантификовани појмови: универзални, партикуларни (када
мислимо на све чланове класе из обима и када само одређујемо
Подела појмова по обиму да класа није празна, али не одређујемо колико чланова има) и
сингуларни (обично назначени личним именом или
прецизним описом, а односе се на класу са само једним
чланом)
2. Одредите које одлике као битне улазе, а које не улазе у садржај следећих појмова (имплицитни
садржај):
човек – живо биће, припремање хране, разум, говор, усправан ход, друштвеност
књига – наслов, штампана ствар, текст намењен читању, повезан текст, илустрације;
дрво – има стабло, производи кисеоник, биљка, живо биће, има листове, прави хлад.
3. Поређајте следеће појмове почев од оних с најмањим обимом: овај дечак, ученик ове
гимназије, ученик трећег разреда, ученик једне европске средње школе, ученик средње школе,
ученик. Проверите да ли све појмове можете да послажете у један низ.
5. Заокружите међу појмовима са десне стране два која стоје у истом односу као пар са леве
стране:
а. брз-спор груб, покварен, испод, спречен, добар, изнад, обучен, гадан
б. мачка-птица пас, лов, храна, море, позвати, небо, рука, језеро
в. Kинез-трговац отац, музика, именице, харфа, говорити, син, певати, архаичне речи
д. пристојан-непристојан пакост, леден, непријатан, уметност, здрав, талас, срећан, болестан
ђ. сисар-животиња пас, пљескавица, храна, храброст, телефон, глад, шетати, позвати
е. десно-лево албум, стакло, увек, снег, исток, осмех, никад, чаша, паразит