2.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЈМА(обим, садржај и досег)

Појам је мисао о битним карактеристикама онога о чему мислимо. На пример:

троугао. Да би нешто било троугао мора имати две основне карактеристике: 1)
мора бити геометријски лик, 2) мора имати три стране. Мисао о
карактеристикама се назива ознака. 1) и 2) су у овом случају ознаке појама
троугла. Битне ознаке једног појма сачињавају његов садржај. Садржај појма
јесте скуп битних(суштинских) ознака појма.
Обим појма је скуп појединачних појмова на који се један појам односи.
Или, обим појма је скуп нижих појмова које обухвата један виши појам.
На пример, појам четвороугаоника по обиму обухвата појмове квадрата,
правоугаоника, ромба, ромбоида, трапеза, трапезоида и делтоида.
Посматрајући обим појмова, можемо говорити о, како је то Аристотел назвао,
роду и врсти, тј. родним и врсним појмовима. Један исти појам се у великом
броју случајева показује и као родни и као врсни појам. На примеру троугла,
правоугли, једнакостранични и разнострани троуглови су врсте троуглова, а
појмови једнакостраничног, правоуглог и разностраног троугла су врсни
појмови, а појам троугла је у односу на њих родни појам. С друге стране, појам
троугла је врсни појам у односу на појам геометријског облика, тј. појам
геометријског облика је у односу на појам троугла родни појам. Правило, је да
што даље идемо у уопштавању и апстраховању, добијамо све општије појмове.
За родни појам кажемо да је виши-надређени у односу на своје врсне појмове, а
за врсне појмове кажемо да су нижи-подређени у односу на свој родни појам.
Досег појма је скуп свих појединачних предмета на које се један појам
односи(упућује, досеже).
На пример, појам државног уређења у свом досегу обухвата демократију,
теократију, монархију, олигархију у свим тренутно постојећим државама. У
случају троугла, досег појма би обухватао све правоугле, једнакостраничне и
разностране троуглове.
Разлика обима и досега је разлика између појма и ствари. Обим обувата све
ниже појмове који у њега улазе, а досег указује на конкретне појаве на који се
нижи појмови односе(Значи, појам троугла у свом обиму има појмове
правоуглог, једнакостраничног и разностраног троугла. У односу на њих је он
родни појам, а они су врсни појмови. Досег појма троугла су сви
једнакостранични, правоугли и разнострани троуглови).
Када кажемо да је садржај скуп битних ознака појма, то значи да постоје и
друге ознаке које нису толико битне. Зато се уводи разлика између
експлицитног и имплицитног садржаја појма. Експлицитни садржај је скуп
битних ознака појма(нпр. за квадрат су битне ознаке четвоространост,
истостраност и правоуглост). Имплицитни садржај подразумева битне ознаке
и све оне ознаке које се могу извести из њих(квадрат, све што смо навели +
једнака дужина дијагонала, дељивост дијагоналом на два троугла).
Такође, имамо правило да што је већи садржај једног појма, то је његов обим
мањи, и обрнуто. Садржај и обим појма су обрнуто пропорционални(пример
са троуглом).