1. ŠTA JE SUD?

Misaona radnja kojom se tvrdi izvesna veza dva ili više pojmova zove se SUĐENJE.

Misaoni oblik koji se dobija kao rezultat te radnje je SUD.

Istinit sud je onaj čija veza pojmova odgovara povezanosti objektivnih stvari i svojstva na koje se dati
pojmovi odnose.

Sud dobija društvenu egzistenciju tek kada je formulisan.

2. REČENICA I ISKAZ, STAV I SUD.

ISKAZ je jezički izraz suda.

Iskaz treba razlikovati od bilo koje rečenice:

Stav je svaka veza između pojmova koja ima smisla.

Sud je stav kojim se nešto tvrdi zato mora biti istinit ili lažan.

Stav je širi pojam dok svi sudovi su stavovi samo što pored sudova ima i stavova kojima se ništa ne tvrdi
a oni nisu sudovi.

3. SASTAV (STRUKTURA) SUDA.

Dugo su se u logici proučavali sudovi u kojima se tvrdi da neki predmet ima neko određeno svojstvo npr:
*Tabla je crna.
*Krin je cvet. Je-kopula. S-subjekat P-perdikat

Struktura ovakvih sudova izražena je formukom S je P.

Ovakvi sudovi se nazivaju Predikativni sudovi.

Sudove: *Car Dušan je vladao posle S.Dečanskog *Jačina struje srazmena je ems. a obrnuto srazmerna
otporu ne možemo obuhvatiti formulom S je P. Ovakvim sudovima se označavaju odnosi među
pojmovima. To mogu biti prostorni (pre,posle), vremenski(pre,posle,istovremeno) itd. Ovakvi sudovi su
relacioni.
Svi širem smislu svi sudovi uključujući i predikativne su relacioni, jer se njima izražavaju odnosi među
pojmovima.

Opšti sastav svih sudova može se izraziti šemom: Pojmovi A i B... nalaze se u odnosu na R. (tačkice
označavaju da broj pojmova može biti proizvoljno veliki.
Ako odnos R vezuje samo dva pojma onda je dijadička relacija ako je tri pojma onda trijadička relacija, 4-
tetradička, 5- pentadička i preko 5- poliadičke relacije.

4. VRSTE SUDOVA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA.

Svi sudovi se mogu podeliti na posebne vrste s obzirom na sldećih 5 suštinskih slojeva.

 Svaki sud je ili tvrđenje ili poricanje.

 Svaki sud je pojedinačan, poseban ili opšti.
 S.Sud ima određen sastav (strukturu) koji može biti prostiji isi složeniji.
 S.Sud ima određen modalitet (način važenja) po tome da li označava mogućnost ili konstatuje
činjenično stanje ili tvrdi postojanje jedne nužne veze.
 S.Sud ima izvesnu saznajnu vrednost, polazeći od sudova kojima se konstatuju podaci čulnog
opažanja do sudova kojima se saznaje suština, utvrđuju osnovne vrednosti- istina,dobro,lepo.

5. (1.) Vrste sudova po kvalitetu.

S obzirom da li izražavaju tvrđenje ili poricanje dele se na afirmativne i negativne sudove.

Važno je shvatiti relativnos ove podele. Svako tvđenje podrazumeva poricanje svih drugih suprotnih
tvrđenja npr. *Kit je sisar sa sobom povlači da *Kit nije riba.
Obrtno svaki negativni sud donosi sa sobom određeno pozitivno značenje.

6. (2) Vrste sudova po stupnju opštosti.

A. Pojedinačni sudovi su sudovi čiji se subjekat donsoi na neki pojedinačan predmet. Npr
R.Roman je veliki humanista / Ovo je moja knjiga.

B. Posebni (partikuralini ) sudovi tvrde ili poriču nešto što se samo delimično odnosi na izvestan
predmet. Npr *Neka tela su gasovita *Neki ljudi su glupi. Partikularni sudovi se prepoznaju po
zamenici neki.

C. Opšti sudovi izražavaju neki odnos opšteg karaktera bez ograničenja obima subjekta npr. *Sva
tela su deljiva.
Opšti sudovi mogu biti generalni kada se odnose na jednu opštu pojavu ili osobinu. (Rat je
nesreća za čovečanstvo) ili
Univerzalni sud važi za svaki pojedinačan slučaj.