ekskurs 

• muški rod Odstupanje; zasebno objašnjenje nekog

predmeta koji je sa glavnom temom naučnog dela u ma
kakvoj vezi; dodatak knjizi koji sadrži iscrpnije izlaganje
samo jednog predmeta» emfatičan • pridev Jak u tonu i
izrazima, koji jako naglašava izraze želeći im time
povećati važnost, uzbudan, visokoparan; up. emfaza.
(grč.)
visokoparan -а, -о, прид.
Значења:
1. (значење изведено преко синонима) pretenciozan, nadmen, uobražen, obestan, samoljubiv, sno
bovski, naduven, tašt, bezobziran, neotesan, samodopadljiv, arogantan, kočoperan, pokondiran, o
sion, sujetan, blaziran, narcisoidan, visokouman, prepotentan, ohol,

» emfaza • ženski rod Očigledno izlaganje i prikazivanje; ret.

preterivanje u tonu ili u izrazima, izveštačena svečanost u
govoru, visokoparnost. (grč.)
 voluntarizam • muški rod Isticanje volje (htenja) kao
presudnog faktora u istorijskim procesima i zanemarivanje
razuma i objektivnih društvenih zakona;
Filozofski pravac (psihološki i metafizički) koji smatra za
bitno svojstvo duše volju, a ne intelekt, koji dakle
objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne
funkcije duševnog života (Šopenhauer, Vunt). (lat. U političkom
i sociološkom pogledu voluntarizam je samovoljno postupanje, autoritativno ili
diktatorsko. Oni koji se ponašaju voluntaristički ne ponašaju se prema zakonu,
preuzetim obvezama, ne zanimaju ih puno potrebe i zahtjevi društva. Voluntarizam
prema rječnicima znači djelovanje koje se temelji na htjenju, najčešće bez
kompetencije, ali s velikim “smislom” za proizvoljnost. Ovaj izraz dolazi od latinske riječi
voluntas, a znači volja, dok latinska riječ voluntarius znači dragovoljan.
Индукција је логичка метода тј. врста посредног закључка код којег се полази од појединачног
ка општем. То значи да оно што важи за сваки појединачни случај једне врсте, важи за целу
врсту. Индуктивни закључак се дели на потпун и непотпун. Ако се у премисама (полазни суд)
наброји сваки поједини случај неке врсте па се закључи о целој врсти, онда је то потпуна
индукција. Ако се на основу неколико примера неке врсте закључи о читавој врсти онда је то
непотпуна индукција. Ако су све премисе истините онда је у потпуној индукцији сигурно
истинит и закључни суд. То не можемо тврдити за непотпуну индукцију.
Дедукција је поступак којим се из општег суда изводи неки други, посебни или појединачни
суд. Овај појединачни суд логички нужно следи из општијег, али не мора бити и истинит.
opus • muški rod Muzičko delo označeno brojem koji pokazuje
vremenski red po kome je ono nastalo; delo, naučno ili
umetničko;
Celokupna dela jednog pisca, stvaraoca (lat.) Mnogo puta smo
čuli reč – putešestvije. Znamo li šta ona znači? Reč putešestvije je reč ruskog porekla I
predstavlja put, putovanje. Označava putovanje sa ciljem upoznavanja prirodnih, kulturnih,
istorijskih ili naučnih karakteristika područja na koji se putuje. To je obavezno ili kopneno
putovanje ili je na morskom području. Putnik koji je krenuo na putešestvije ima cilj da uživa
u blagodetima tih mesta. Ponekad je dovoljno samo uživanje u posmatranju lepota, a
ponekad je želja za nekim novim saznanjima osnovni motiv putešestvija. Što god da je u
pitanju, svako putovanje, a naročito putešestvije oplemenjuju život, čine ga uzbudljivijim,
lepšim, interesantnijim.

» antologijski • pridev Koji ima antologijsku vrednost, trajan,

odabran, redak. (grč.)

antologija (grčki anthología) – zbirka odabranih, najčešće kraćih književnih dela,

obično većeg broja autora, zbornik.
antologijski:
1) koji se odnosi na antologiju (antologijska pesma);
2) figurativno: koji se uzima kao uzor, odabran, izvanredan, izuzetan (antologijski
primer).

» opresivno • prilog Prisilno, agresivno, nasilno (lat.)

» opresivan • pridev Ugnjetački, nasilnički, tlačilački; med.
zagušan, zaptivan, koji guši, zagušuje, zaptiva. (lat.) 3) u
psihologiji: osećaj neslobode, nemoći; utučenost.
» disonantan • pridev  Neskladan, neusaglasan (lat.)
latentan (latinski latens) – prikriven, skriven, pritajen, koji postoji ali se ne ispoljava
vidljivo, u jasnom, izrazitom obliku; svojstven nekome ili nečemu potencijalno, kao
mogućnost.
» emisar • muški rod Izaslanik, poverljiva ličnost koju neki
čovek, grupa ljudi ili stranka šalje u nekoj poverljivoj stvari;
» aplikabilan • pridev Primenljiv, podesan; koji se može lako
namestiti na, priljubljiv; aplikativan.
» intersekcija • ženski rod Presecanje, presek, izukrštavanje;
presecište, tačka u kojoj se presecaju dve linije.
dijalektika (grčki dialektikē (téchnē)):
1) veština raspravljanja, izlaganja, dokazivanja svojih tvrdnji;
2) u filozofiji: proces kojim se dve suprotnosti (teza i antiteza) paralelno razvijaju
stvarajući novu celinu (sintezu).

meritoran • pridev Zaslužan; pohvalan; koji se upušta u

samu stvar, koji se tiče suštine same stvari ili predmeta,
koji odgovara značenju; bitan, suštastven, stvaran; pozvan
za, stručan, nadležan, zaslužan, sposoban da dade svoje
mišljenje o čemu. (» meritorno • prilog Bitno, suštinski;
merodavno, punovažno (lat.)
» supsidijaran • pridev (pravo (nauka)) Pomoćni, koji pruža pomoć;
drugostepeni, sporedan.
» etos • muški rod Običaj, ćud, narav; zbir stalnih osobina što
ih jedan čovek poseduje, karakter (za razliku od patosa, tj.
trenutnog i promenljivog stanja duše).
» instanca • ženski rod Navaljivanje, uporna molba, uporna
želja, npr. ad instancijam kredotorum, na uporno
navaljivanje (ili upornu molbu) poverilaca; prav. nadležna
vlast, sudska nadležnost, npr. in prima instancija, u prvoj
instanciji, tj. kod prvostepenog suda; dobiti ili izgubiti
parnicu kod svih instancija, tj. kod prvostepenog,
apelacionog i kasacionog suda; ret. prigovor, protivdokaz;
absolvirati ab instancija, prav. zbog nedokazane krivice
osloboditi optuženog dužnosti da se i dalje osvrće na
tužbu protiv sebe, obustaviti, prekinuti dalje progonjenje
optuženog.
Prvi Njutnov zakon (zakon inercije)

Osobinu svih tela da ostaju u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja
prvi je istakao italijanski naučnik Galileo Galilei, i nazvao je inercija. Tu pojavu je
kasnije proučio Njutn i dao definiciju koja je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon
inercije:
Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja
sve dok ga neka sila ne primora da to stanje promeni.
Taj zakon opisuje princip inercije i može se iskazati i na sledeći način: telo na koje ne
deluje nijedna sila ima težnju da nastavi kretanje istim smerom i istom brzinom. Masa
tela je mera inertnosti posmatranog tela.
Drugi Njutnov zakon (zakon kretanja)Ubrzanje tela određene mase je srazmerno
jačini sile koja na njega deluje. Ubrzanja koja dobiju tela različitih masa pod dejstvom
jednakih sila obrnuto su srazmerna tim masama. Ta dva zaključka se mogu objediniti u
jedan, koji predstavlja drugi Njutnov zakon:
Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je jačini sile koja na
njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela.
Drugi Njutnov zakon omogućava izračunavanje jačine sile. Taj zakon opisuje činjenicu
da je promena kretanja (ubrzanje) nekog tela moguća jedino dejstvom sile i povezuje
silu koja deluje na telo sa njegovom masom i ubrzanjem kojim se kreće. Sila je
srazmerna proizvodu mase tela i njegovog ubrzanja i ima isti smer kao i ubrzanje:

Treći Njutnov zakon (zakon akcije i reakcije)

Akcija je uvek jednaka reakciji. Tu činjenicu uočio je Njutn i formulisao u trećem
Njutnovom zakonu, koji daje meru za uzajamno dejstvo tela:
Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije, koja je
istog intenziteta i pravca kao i sila akcije, ali suprotnog smera.Treba napomenuti
da se te sile uzajamno ne poništavaju, već deluju u različitim referentnim sistemima,
vezanim za telo koje je načinilo akciju i telo koje je reagovalo.

 » frazeologija • ženski rod Nauka o osobenim izrazima

svojstvenim nekom jeziku; zbirka takvih izraza; prazno
pričanje (bez vrednosti i sadržine).
» mezo • prefiks Predmetak u složenicama sa značenjem:
sredina, srednji. (grč.)
» harmonizirati • glagol (muzika) Melodiju obraditi prema
zakonima o harmoniji, uskladiti, zglasiti; fig. saglasiti,
složiti.
» derogativan • pridev Koji krnji, šteti, radi na uštrb;
opozivan, koji opoziva, ukidan, koji ukida, stavlja van
snage. (lat.)
» derogirati • glagol Krnjiti, okrnjiti, okrnjivati, zakidati,
zakinuti, oduzimati, smanjiti, povrediti, činiti krivo, raditi na
uštrb; ukinuti, opozvati, staviti van snage, npr. neki zakon.
(lat.)
» inklinirati • glagol Biti nagnut, naginjati;
Biti naklonjen, sklon nečemu (npr. nekoj bolesti, nekom
poroku i sl.) (lat.)
 inklinacija • ženski rod Naklonost, sklonost; nagib, pad,
nagnutost; inklinacioni ugao,
» purizam • muški rod Čišćenje jezika od nepotrebnih tuđih
reči i rđavih kovanica; preteranost u težnji za čistotom
govora, čistunstvo. (lat.)
» sentiment • muški rod Osećanje; čuvstvo, osetljivost;
duševni pokret, afekat; sud, mišljenje, nazor. (lat.)
» naracija • ženski rod Priča, pripovetka, pripovest; pričanje,
pripovedanje. (lat.)
» narativan • pridev Pripovedan, pripovedački, koji je u obliku
priče. (lat.)

» provizorijum • muški rod Stanje privremenosti, privremeno

stanje, privremeno rešenje, privremenost. (lat.)
» ekstatičan • pridev Zanosan, koji zanosi, ushitan, koji
ushićava; zanošljiv, ushitljiv.
» egzotičan • pridev Inostrani, tuđi, koji pripada drugim,
naročito toplijim delovima sveta, npr. egzotične biljke.
(grč.) 2) koji se odlikuje nečim neobičnim, nesvakidašnjim (npr. egzotičan šešir).
egzotika:
2) uopšte ono što je po nečemu neobično, retko, nesvakidašnje, intrigantno.

» supstrat • muški rod Podloga, osnova, nosilac, supstancija.

» artistički • pridev Umetnički, veštački.
» artizam • muški rod Način umetničkog, naročito književnog,
izražavanja koji je više posledica veštine i znanja nego
čistog talenta i osećanja, te se stoga više koristi spoljnim
sredstvima (rečju, stilom, kompozicijom i dr.); "igra reči".
preteranasklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela,
» kuloar • muški rod Hodnik, prolaz, trem (u pozorištu, berzi,
zgradi parlamenta); koridor, foaje. (fr.)
» konformirati • glagol Saobraziti, saobražavati, podesiti,
udesiti; dati oblik; konformirati se, prilagoditi se.
» konformacija • ženski rod Sastav, sklop, građa nekog tela;
saobražavanje, saobraženje, podešavanje prema čemu,
prilagođavanje.
» komoditet • muški rod Udobnost, ugodnost; popustljivost,
nemarnost. (lat.)
» singularan • pridev Pojedinačan, poseban; osobit,
vanredan, odličan, jedinstven; osoben, svojstven; redak,
neobičan, čudnovat.
» Neumitno • (prilog) neizbežno, neminovno

» modus vivendi • lat. modus vivendi živeti i dati drugom da živi,

način življenja, snošljiv život u zajednici protivničkih strana
Modus operandi (пл. modi operandi) јесте израз на латинском језику, и уопштено значи
„начин понашања“.[1] Термин је повезан са нечијим навикама или начином рада, њиховом
методом понашања или функционисања. У српском језику, његова скраћеница је Н. П.

» sakrament • muški rod Prvobitno: sredstvo kojim neko sebi ili

drugom nameće izvesnu obavezu (kapara, kaucija,
zakletva i dr.); u hrišćanskim crkvama: sveta tajna,
naročito pričešće.
Elemental ili prirodni duh, mitološko biće koje se pojavljuje u pučkom vjerovanju u Europi srednjeg
vijeka. Prema nekim vjerovanjima[1], prirodni duhovi su nastali tijekom pobune anđela, od onih
anđela koji se nisu pridružili ni Bogu, ni palim anđelima pod vodstvom Lucifera, već su se spustili s
neba te nastanili zemlju, jezera i slična staništa.
Za vrijeme renesanse, ta su vilinska bića opisana u okultnim i alkemijskim djelima, posebice
kod Paracelsusa (1493.-1541.), koji ih je podijelio u četiri skupine elementalne
skupine: gnome, undine, silfe i salamandere te ih povezao s četiri korespondirajuća klasična
elementa: zemlja, voda, zrak i vatra.