RELATIVNA

REFLEKSIJA
RELATIVIZMA
Umesto uvoda
 Iako možda nismo čitali, svima su nam daleko poznate čuvene priče
o avanturisti Guliveru, koji svojim putopisima dočarava imaginarne i
daleke zemlje, među kojima je i Liliput.

 Tako u zemlji patuljastog naroda sve izgleda simpatično, neobično,

zanimljivo.. Maleni Liliputanci sukobljavaju se sa neprijateljem
Lemuelom Guliverom što bi nama,kao deci, čitajući pričinjavalo
veliko zadovoljstvo i uživanje

 Nesumnjivo je da je delo Džonatana Svifta bezvremeni dečiji klasik,

međutim, ovaj irski pisac želeo je da kroz krajnje naivnu bajku uvede
ozbiljne i suštinske probleme sa kojima se ljudi od davnina susreću
 Iz ugla glavnog junaka, Liliputanci su maleni i smešni u odnosu
na njega, dok, iz ugla Liliputanaca, Guliver je džin ogromnih
razmera. Ipak, Guliver je nama sasvim običan mladić, isto koliko
je jedan Liliputanac sasvim običan drugom Liliputancu.

 Sve ovo nas vodi ka jednom posebnom filozofskom pravcu

- RELATIVIZMU

 Pitanje za razmatranje: Za koga bismo mi bili Liliputanci, i koliko

smo daleko od toga ?
Relativizam kao ideja
 Iako se o njoj govori kao jednoj od četiri etičke teorije, relativizam se
ne mora nužno smatrati teorijom,upravo zbog njenog stanovišta da
ništa ne vredi apsolutno nužno, kao ni da postoje univerzalni principi
kojima bi se dokazala istina.

 Čemu sledi da univerzalna istina ne postoji, a ako ona ne postoji to bi

značilo da ne postoji ni univerzalni moralni zakon.

 Bez univerzalnog moralnog zakona kako onda da znamo šta je moral ?

 Prema relativizmu, moral je samo skup heterogenih normi i

promjenjivih običaja koji u sebi nemaju suvislosti.
 ,, Čovek je mera svih stvari.”
 ,, Kako stvari izgledaju meni, tako za mene i postoje; i kako
stvari izgledaju tebi, tako za tebe i postoje.“
Protoagora (444.
p.ne)

 Protagora je jedan od najpoznatijih relativista koji je u svojim

kratkim tezama ukazivao da su sva znanja delo čoveka,i da su
stoga i nesavršena ali da uvode toleranciju među različitim
pogledima na svet.
 Pitanje za razmatranje: Ako moral kao apsolutan ne posotji, da li
smo mi onda nemoralni ?
Relativizam i apsolutizam
 Kao kompas što pokazuje sever i jug, tako i relativizam i
apsolutizam stoje jedan naspram drugog kao najudaljenije tačke
suštine.

 Pristalice prve teorije smatraju da ne postoji zvaničan poredak i

da ništa nije suštinski dobro ili loše dok se ne dovede u kontekst
sa individuom i njenim uglom gledanja na svet.

 Sa druge strane, imamo teoriju koja ipak smatra da postoji

apsolutno dobro i apsolutno loše i ,,univerzalni moral” kojem
treba da težimo.
 Dok relativisti smatraju apsolutiste sasvim validnim pogledom na svet,
kao i svaki drugi (na kraju krajeva, to i jeste suština relativizma),
apsolutisti imaju daleko veći probem negiranja relativizma.

 Treba takođe imati u vidu tanku liniju između ove dve teorije.
Relativista koji bi svoju filozofiju smatrao najispravnijom, svojim
uverenjem ne bi bio ništa drugo do apsolutni apsolutista.Razmislite o
tome.
 Postoji jedna poznata priča o profesoru koji se nalazio među
studentima koji su za sebe tvrdili da su relativisti i svaki vid
apsolutizma oštro osudili. Nakon nekoliko sati raspravljanja i
dokazivanja kako je relativizam jedini ispravan pogled na svet,
profesor im je na kraju svima dao neprelaznu ocenu uz objašnjenje da
su ga ubedili kako je sve relativno i krajnje subjektivno, a po
njegovom subjektivnom mišljenju njihovi eseji bezvredni. Nešto
kasnije su ti isti studenti dokazivali profesoru kako su njihovi radovi
ipak objektivno dobri,ili bolji od drugih, čime su se okarakterisali kao
bivši relativisti

 ,, Relativizam je sasvim u redu, dok vas ne košta više nego što ste
spremni da platite”
Lu Marinof
 Pitanje za razmatranje: Koliko treba da budemo uvereni u svoja
ubeđenja a da ne postanemo kontradiktorni sami sebi ?
Relativizam i nihilizam
 Iako su ove teorije po prirodi obe metaetičke, suštinski se razlikuju.

 Dok relativizam smatra da je moral validan samo ako se dovede u

vezu sa individualnim principima, nihilizam je stav da nema
moralnih činjenica.

 Prema nihilistima ništa nije ispravno ili pogrešno, dobro ili loše,
jednostavno ne postoji nijedna moralna pretpostavka koju bi čovek
smatrao za shodnom

 Nihilizam, međutim, ima sličnih problema kao relativizam.

 Pitanje za razmatranje: Ako bi nihilista čvrsto verovao u svoje
ništa, da li bi to ništa postalo nešto?
Relativizam u savremenom svetu

 Relativizam se smatra kao uslov demokratije,jer bi se na taj način

aludiralo na toleranciju medju ljudima i međusobno poštovanje.

 U današnjem društvu niko ne može da zna kako će sutra izgledati.

Samim tim, moralna demokratija smatra da sve puteve i stavove treba
prihvatiti kao dobre i kao jedan od načinja poboljšanja sadašnjice.

 Zato se demokratsko neoliberalno društvo karakteriše kao

relativističko, a bez takvog karaktera ne bi moglo da ostane slobodno i
otvoreno.
Zaključak
 Iako postoji mnoštvo moralnih činjenica koje osporavaju
relativizam, njegove razlike ipak ne bi trebalo da shvatimo kao
manu, već kao faktor koji doprinosi razvijanju ljudske svesti i
raznolikosti.

 Različitosti ne treba da tolerišemo, već da prihvatimo, jer ćemo

samo tako proširiti svoje vidike,napredovati kao ljudi.

 Pored svih osporavanja morala relativizmom, moramo se

usaglasiti da je raznolikost moralno povoljna.
 Čuangce i Hueitce šetali su mostom reke Hao, kad Čuangce
primeti: Vidiš kako se ribice praćkaju u reci! To je njihova sreća.”

 ,,Kako možeš znati u čemu je sreća riba, kad i sam nisi riba ?”,
reče Hueitce.

 ,,A otkud ti znaš da ja to ne znam, kad ti nisi ja ?“ odgovori mu

Čuangce.

Čuangce, Kina 339-295. pre

nove ere
Literatura:
 Etički relativizam i demokracija, Luka Tomašević
 Moral Realtivism and moral Nihilism, James Dreirer
 The truth in ethichal relativism, Hugh LaFollete
 Platon a ne prozak, Dr Lu Marinof
 Guliverova putovanja, Džonatan Svift