8.

HERAKLIT
(iz Efesa, 6-5. v. p.n.e., akme 504-501. g.)

Neobian ivot
-Odrekao se kraljevske asti, prezirao sugraane, odbijao javne poslove.
Jo u Antici nazvan mranim
-Potrudio se da spis to nejasnije napie kako bi mu mogli pristupiti samo sposobni ljudi.
-Napisao spis O prirodi ili Muze.
-Teko dokuiva dubina misli, zanemarivanje reeninog sklopa i nedostatak interpunkcije,
neizgraen jezik.
-Sauvano 145 fragmenata, od kojih je 126 sigurnih. CITATI
Problem kretanja
-Filozofija pre Heraklita nije mogla izai na kraj s problemom objanjenja kretanja, promene,
razlike, mnotva.
-Prekor prethodnicima fr. 51 Ne shvataju kako se sa sobom slae ono razliito.
Protiv razumskih apstrakcija koje utvruju vrste razlike pojmova: bitak nebitak, jedno
mnotvo, mirovanje kretanje
-Drugi pojam kao potpuno protivrean, nemogu i besmislen. Neistinito po Heraklitu.
-Miljenje mora moi povezivati ujedno suprotstavljene pojmovne odredbe.
Princip: prelaenje bitka u nita i nita u bitak
-Princip je bivanje postajanje i propadanje svega, jer su u njemu sadrani i bitak i nebitak.
-Bitak = nita Ono to jeste nije naprosto ni neki bitak ni nebitak.
-Princip je samo kretanje.
-Aristotel kae da Heraklit postavlja tvrdnju da postoji samo jedno koje ostaje, dok sve ostalo
postaje njegovim preoblikovanjem, tj. osim onoga Jednoga sve to jeste tee, te nita nije
stalno.
fr. 50 Ako posluate, ne mene nego logos, mudro je priznavati da je sve jedno.
fr. 32 Jedno, koje je jedino mudro, nee i hoe da se naziva imenom Zevsa.
fr. 16 Kako bi neko mogao ostati sakriven pred onim to nikad ne zalazi?
Formulacija opteg principa
Bie (to on) nije nita vie negoli i nebie (he on) -Aristotel, Metafizika.
Sve stvari i bivaju i nebivaju.
-Ono to jeste sutina jeste promena, jedinstvo suprotnosti, odnosno jedinstvo bitka i nebitka.
CITATI
Dijalektika je ono to pripada onome to jeste
-Dijalektika je princip onoga to jeste. Osnova samog objektiviteta.
-Elejci dijalektika pripada samo misaonoj svesti oveka. Subjektivna dijalektika.
-Princip svega je jedinstvo suprotnosti.
-Heraklit razume da se suprotnosti nalaze u jednom i istom.
Elejci: Iz niega ne biva nita!
Heraklit: I ono ne-bitkovno imanentno je imanentno svemu to jeste.
Ono to jeste je jedinstvo bitka i nebitka. Jedinstvo suprotstavljenih
odredba.
fr. 8 Suprotno se sjedinjuje i iz razliitoga najljepa harmonija (nastaje) i sve nastaje
borbom.
fr. 10 I priroda, mislim, tei ka suprotnom i iz toga stvara sklad, a ne iz jednakoga, kao
to je doista sjedinila muki pol sa enskim, a ne svaki od njih s istorodnim, i tako stvorila
prvi sklad kroz suprotnost, a ne kroz jednakost.
Heraklitov metaforian jezik
-Pojam suprotnosti je uveo tek Aristotel.
diapheromenon, diapheronton ono to je razliito, razdvojeno, to se prepire.
fr. 53 Rat je otac svega i svega kralj...
fr. 50 Rat je sveopta pojava, da je pravda borba i da sve nastaje kroz borbu i po nudi.
Prirodno-filozofska forma Heraklitovog principa bivanja: vatra
(fr. 30, 31,76)
-Vatra simbolizuje opti ivotni proces.
-Razumevanje prirode u njenom procesnom karakteru.
-Ono prvo ne moe biti neto prosto odreeno (voda ili vazduh).
-Vreme ono prvo to se pokazuje u bivanju. Ono jeste i nije. Hegel
-Pojam vatre izraava karakter procesa.
-Periodino pulsiranje vatre beskonani kruni proces. fr. 30
Vatra izraava unutranji apsolutni nemir prirode, postajanje i nestajanje.
-Stalnost prelaenja prirodnih oblika jednih u druge. fr. 76
-Vatra je ono to oitvoruje kao dua. fr. 31
-Stalno prelaenje razdora u jedinstvo i jedinstva u razdor. fr 66 Nema svrhe kretanja - Granica
Heraklitovog stanovita .
Pitanje spoznavanja
-Pitanje o nainu na koji logos (opti zakon svega) dolazi do svesti.
-Odnos logosa i individualne ljudske due.
-Reenje: jedinstvo same sutine svesti i logosa (sutine predmeta).
-Odbacuje ulnu izvesnost ili opaanje.
fr. 107 Oi i ui su loi svjedoci ljudima koji imaju barbarske due.
-Uee objektivnog u ljudskoj svesti.
Zato koliko imamo udjela u sjeanju (pamenju) na nj (logos), toliko smo istiniti
(govorimo istinu), a ako ivimo sami za sebe, varamo se. A 133
A 129, fr. 72, fr. 86
Budno stanje je ovekova otvorenost za spoznaju logosa
fr. 72, fr, 86
-iveti u istini znai uestvovati u boanskom zakonu
fr. 116 Svim ljudima dato je da spoznaju sami sebe i da budu razumni.