Heraklit Mrani

(Efes, VI i V vek p.n.e.)

(ivot)

1. Roen je oko 535. godine p.n.e. a umro je oko 475. godine p.n.e.
2. Poreklom je iz Efesa.
3. Bio je plemikog porekla ali je odbio titulu bazileja koja je bila nasledna u njegovoj porodici.
4. Napisao je jedno delo poznato kao Muze ili O prirodi .
5. Pripadao je pravcu panteizma.

(delo)

1. Sastavljeno od tri knjige: O svemiru, Politika, Teologija.

2. Daje ga u hram Dijane Efeke.
3. Sokrat je o Heraklitovom delu rekao sledee:
a. Ono to sam u njoj (knjizi) razumeo izvrsno je, a o onome to nisam razumeo verujem da je isto
tako izvrsno samo je potreban neki delski ronilac.

(anegdote)

1. Bio je udan tokom detinjstva.

a. Kao mladi govorio je da nita ne zna, a kad je postao punoletan tvrdio je da je sve
spoznao.
b. Nije bio niiji uenik ve je rekao da je istraio sam sebe i sve od samoga sebe nauio.
2. Prezirao je svetinu, izdvajao se i odbijao javni ivot.
a. Tvrdio je da:
i. Svi Efeani bi, im odrastu, zasluili da im se pokidaju ije kako bi se grad prepustio
maloletnicima.
b. Laertije je ovaj Heraklitov stav objasnio sledeim reima:
 i. ..jer oni su njegovog prijatelja, Hermodorusa, najizvrsnijeg meu sobom, prognali, za
ta su kao razlog naveli ovo: Meu nama niko ne sme da bude najbolji, a ukoliko bi koji i
bio takav neka to bude na drugom mestu i kod drugih.
c. Smatrao je za sebe da je iznad drugih jer je video ono to oni ne znaju.
d. Druge je okarakterisao kao uspavane, tj. kao one koji idu kroz ivot spavajui i ne videi ono to
im je pred oima.
3. U vie navrata je kritikovao religioznost svoj sunarodnika, no iz izvornih tekstova zbog nedostatka
interpunkcije nije jasno da li je kritikovao pobonost uopte ili nain na koji su Efeani praktikovali
pobonost i ta je ona za njih znaila.
4. Nauio je Efeane umerenom ivotu.
a. Navodno, kada su Persijanci zaposeli Efes, u gradu je poelo ponestajati hrane.
b. Efeani, naviknuti na luksuzan ivot bili su zateeni ovim problemom i niko se nije usudio
rei da bi valjalo ograniiti rasko i da bi se trebalo manje rasipati.
c. Heraklit posmatrajui tu zbrku, istupio je pred svima njima, tiho uzeo jemeno brano,
pomeao ga sa vodom i pojeo nakon ega je otiao bez ijedne rei.
5. Bio je melanholinog temperamenta i prilino sujetnog karaktera.
a. Tvrdio je da mnogoznalatvo ne ui razumu jer bi nauilo Hesioda i Pitagoru i
Ksenofana...
6. Zvali su ga Mrani zbog nejasnog pisanja.
a. Ciceron tvrdi da je Heraklit namerno bio nejasan.
b. Hegel i Aristotel pak uviaju nedostatak interpunkcije u njegovom delu kao izvor
nejasnoe njegovog uenja.
7. Heraklitu je pogreno pripisana izreka Panta Rei (Sve tee)
a. On je zapravo rekao:
i. Ne moe se u istu reku stupiti dva puta, jer onima koji stupaju u iste reke, nadolaze
druge i iznova druge vode.
8. Prema navodima Laertija i drugih, umro je od vodene bolesti.
a. Navodno nije dozvolio lekarima da ga izlee ve je sam sebe namazao gnojem i pustio da
se to osui na suncu.
b. Na kraju su doli psi i rastrgnuli ga.

(uticaji)

1. Anaksimandar (uenje o sukobu suprotnosti)

2. Stoici (uenje o velikom poaru koji se periodino ponavlja)

(shvatanja)

1. Sve je Jedno.
a. Jedno je shvaeno kao ono opte, celina.
i. Heraklit priznaje postojanje Jednog kosmosa, a ne mnotva.
ii. Takoe, kosmos je kod Heraklita ogranien, a ne neogranien.
Ako ste posluali, ne mene, ve Logos mudro je sloiti se da je sve Jedno.

2. Arche svih stvari je Vatra.

a. Heraklit naizgled Jedno shvata kao vatru.
b. On je naziva oskudicom i sitou.
 c. Vatra ivi troei stvari ali im i daje ivot, hrana im je.
d. Stanje vatre je osnovno stanje univerzuma, tj. to je stanje naposti i borbe, sukoba
suprotnosti.
Sve se menja za vatru i vatra za sve, kao zlato za robu i roba za zlato.

e. Ipak, nije ba da je Jedno = Logos = vatra.

i. Heraklitova vatra nije obina vatra.
ii. Vatra je simbol promene, a to da se veito pali i gasi, ta postojanost u promeni je ono
zato je moemo smatrati poelom kod Heraklita. (o toj postojanosti videti vie u uenju
u Logosu)
iii. Dakle, promena i imanentna zakonitost koja postoji u njoj (logos) jeste ono to vatra
simbolie i to moemo smatrati Heraklitovim poelom.
3. Hipoteza Heraklitovog uenja: promena je uslov postojanja Jednog.
a. Promena je shvaena kao rezultat sukoba suprotnosti.
b. Treba uoiti razliku u odnosu na Anaksimandra, jer kod Heraklita je promena ono to
omoguava ivot, a kod Anaksimandra je promena shvaena kao problem.
Treba znati da je rat zajedniki svemu, da je pravda svaa, i da sve nastaje po svai i po nudi. ; Rat je otac sviju
stvari

c. Promena se dogaa kao svetlo i tamno isparavanje elemenata koje Heraklit naziva
putevima nagore i nadole, te ih izjednaava.
Put nagore i put nadole jedan je isti put.

d. U ovome vidimo da Heraklit smatra da su suprotnosti jednake, tj. da nema razlike

izmeu njih.
i. Slino razliitim krajevima jedne iste skale, bez kojih te skale nema stoga je sve
Jedno, samo razliito u svojim delovima.
ii. Iz takvog shvatanja suprotnosti i promene proizilazi shatanje da je sve relativno,
jer je sa stanovita venosti sve opravdano.
Dobro i zlo su jedno

4. Promena je regulisana pojmom mere.

a. Time je objanjena i izvesna postojanost (zakonitost) stvari.
i. Tu postojanost Heraklit naziva skrivenom usklaenou.
ii. Postojanost se sastoji u tome da ukupna koliina materije ostaje uvek ista iako
se bivstvo svake stvari menja.
Svet je veito iva vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi

5. Uenje o Logosu.
a. Logos je ustanovitelj skrivene usklaenosti (postojanosti, tj. zakonitosti).
i. Shvaen je i kao sveopti zakon imanentan svim stvarima.
ii. Funkcija logosa je povezivanje svih stvari u jedinstvo.
iii. On spreava prevagu jednog elementa nad ostalima, to bi prekinulo sukob
suprotnosti i ponitilo Jedno.
 iv. Ukoliko razmiljamo o Logosu kao vezi koja postoji izmeu suprotnosti, kao o
onome to stvara jedinstvo razliitosti, tada bi Logos mogao biti ono zajedniko
svima koje treba pratiti.
v. Heraklit je zamerao svojim zemljacima to ne prepoznaju Logos kao logicitet
sveta.
vi. Smatrao je da je uzrok toga njihova zaokupljenost individualnim potrebama i
idejama zbog kojih ne obraaju panju na ono zajedniko (xunos) koje je
objektivno i u kom se Logos otkriva.
vii. Ukoliko bi se ljudi uskladili sa tim zajednikim iveli bi bolje, punije i smislenije.
Jedno, koje je ujedno i Mudro hoe i nee da se zove imenom Zevs

6. Uenje o pravilnom odnosu oveka i Logosa.

a. Logos je shvaen i kao bog (vrhovni vladar) i kao um.
b. Stoga ovekov um i zakone treba uskladiti sa Logosom.
Sunce nee da prekorai svoju meru, inae e ga Erinije, pomonice pravde pronai.

Suva dua je najbolja.

Duama je smrt da postanu voda.

(znaaj)

1. Prvi je pokuao da objasni jedinstvo mnotva i istost razlike.

2. Prepoznao je nunost sukoba suprotnosti za ivot.
3. Prepoznao i potrebu za Jednim, jer ako postoji promena mora postojati i ono to se menja.