Kant osnovni pojmovi

U ovoj lekciji objasniemo neke osnovne logike pojmove na kojima poiva Kantovo
filozofsko uenje koje se zove kriticizam.
Kategoriki sud
Kategoriki sud ima SP strukturu, tj. sud se sastoji od pojma subjekta i pojma predikata.
Veza izmeu subjekta i predikata, obino je izraena pomou rei je. Ta ree se, u
logikoj terminologiji, zove kopula.
Kant je kategorike sudove podelio na analitike i sintetike.
Analitiki
Svako telo ima veliinu.
Svi momci su neenje.
Matematika je nauka.
Tabla je uilo.
Analizom pojma subjekta, u pojmu subjekta otkrivamo pojam predikata. Pojam
predikata, potom, stavljamo na mesto predikata u SP strukturi suda. Recimo, analizom
pojma tela taj pojam ralanjujemo na (pod)pojmove o bitnim svojstvima tela. Svako telo
se prostire, pa prema tome ima neku veliinu. Dakle, pojam veliine je pojam o bitnom
svojstvu tela. Onda pojam tela stavljam na mesto subjekta, a pojam veliine na mesto
preidikata, i tako dobijam analitiki sud.

telo

telo
-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili
miruje

-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili
miruje

Svako telo ima veliinu.

S

je

P.

Kod analitikog suda ne moramo izai izvan pojma subjekta kako bismo dospeli do
pojma predikata. Dovoljno je da znamo sadraj pojma subjekta i pojma predikata i
njihovu vezu (kopulu) u sudu kako bih mogao da kaem da je jedan sud istinit
Analitiki sudovi su objanjavajui njima se objanjava pojam subjekta. Meutim,
njima se ne saznaje nita novo.
Kada bismo pretpostavili da biti qwerty znai nuno biti biti asdf, jkl, gh, mogli bismo,
samo na osnovu toga da tvrdimo: Svaki qwerty je jkl. Prema tome, veza subjekta i
predikata ne poiva na iskustvu. Veza S i P u analitikom sudu jeste i saznaje se a
priori. (O razlici a priori a posteriori vidi lekciju o Hjumu.)
Sintetiki
Neka tela su via od 2 metra.
Neki momci su visoki.
Matematika je Petrova omiljena nauka.
Tabla je drvena.
Analizom pojma subjekta, u pojmu subjekta ne otkrivamo pojam predikata. Moramo
izai izvan pojma subjekta kako bismo dospeli do pojma predikata. Nije dovoljno da
znamo sadraj pojma subjekta i pojma predikata i vezu izmeu njih u sudu kako bih
mogao da kaem da je jedan sud koji je izgraen od njih istini. Sintetiki sudovi su
proirujui njima se proiruje nae saznanje.

telo

-vie od 2 metra

-prostire se
-ima veliinu
-ima oblik
-kree se ili
miruje

Neka tela su via od 2 metra.

S

je P.

U navedenim primerima, veza (pojma) subjekta i (pojma) predikata poiva na iskustvu

moram se osloniti na iskustvu kako bih mogao da tvrdim da je tabla drvena ona je
mogla biti i plastina. Zato kaemo da su ovi sintetiki sudovi a posteriori, tj. da zavise
od iskustva.

Nauka
Analitiki sudovi su eksplikativni. Oni samo ekspliciraju ono to ve znamo. Na primer,
ako znam ta to znai biti momak, onda definitivno znam da je sud Svaki momak je
neoenjen istinit. Time se, dakle, ne proiruje moje znanje. Sintetiki sudovi, nasuprot
tome, proiruju nae znanje. Ako se sloimo da je sud Sunce izlazi na istoku sintetiki
sud, onda ne mogu na osnovu puke analize pojma sunce da otkrijem na kojoj strani
sveta izlazi sunce, ve to moram da saznam na osnovu iskustva. Na taj nain proirujem
svoje znanje.
Nauka se mora sastojati od sudova koji proiruju nae znanje, koji su, prema tome
sintetini, ali i od sudova koji su nuni (za podelu sudova na kontingentne i nune vidi
lekciju o Hjumu). Nauna teorija mora biti skup nunih, a ne samo sluajnih istina,
kao to su na primer istine da je ova tabla dua od jednog metra, ili da se sada nalazimo
na drugom spratu. To nisu tvrenja neke nauke. Postavlje se pitanje da li postoje
sintetiki sudovi koji su nuni.
Na emu poiva nunost jednog suda? Analitiki sudovi koje smo naveli su nuni zato
to ne zavise od iskustva. Sintetiki, sa druge strane, zavise od iskustva, pa su zato
samo kontingentni, a ne nuni. Na primer, mogue je da sunce izlazi na zapadu. Zato se
postavlja pitanje, da li postoje neki sudovi koji su sintetiki, tj. koji proiruju nae znanje,
a koji, pri tome, ne zavise od iskustva. Da li su mogui neki sintetiki sudovi a priori?
Kant je smatrao da je sud 12 = 7 + 5 sintetian, jer se analizom pojma 12 ne moe
otkriti 7 + 5. Naime, ni pojam 5 ni pojam 7, a ni pojam njihovog zbira nije sadran u
pojmu 12. Taj sud je takoe nuan, zato to ne zavisi od iskustva. Sudovi nauke, prema
tome, moraju biti sintetiki sudovi a priori.