Aristotel

KATEGORIJE
1b 2a
Od onoga to se izrie van ikakve veze, oznaava svako: ili supstanciju, ili kvantitet, ili kvalitet, ili odnos, ili
mesto, ili vreme, ili poloaj, ili posedovanje, ili delanje, ili trpljenje.
Opte govorei, supstsancija je, naprimer, ovek, konj, kvantitet je, naprimer, neto od dva lakta dugako, ili
od tri lakta duine; kvalitet je, naprimer, belo, gramatiko; odnos je, naprimer, dvostruko, polovina, vee;
mesto je, naprimer, u Likeju, na trgu; vreme je, naprimer, jue, lane; poloaj je, naprimer, lei, sedi;
posedovanje (stanje)[1] je, naprimer, obuven je, naoruan je; delanje je, naprimer, see, spaljuje; trpljenje je,
naprimer, biva seen, biva spaljivan.
Nijedan od pomenutih pojmova, uzet sam za sebe, niti ta tvrdi, niti odrie, ve afirmacija ili negacija nastaje
usled njihove meusobne veze. Jer izgleda da je svaka afirmacija i negacija ili istinita ili lana; a od onoga to
se ne izrie ni u kakvoj vezi, nita nije ni istinito ni la, kao, naprimer, ovek, belo, tri, pobeuje.
2a
Supstancija u svome najvema svojstvenom, prvom i poglavitom smislu jeste ono to niti se izrie o nekom
subjektu, niti jeste u nekom subjektu, kao, naprimer, neki odreeni ovek, ili neki odreeni konj.
Drugim supstancijama nazivaju se one supstancije u koje, kao u vrste, spadaju supstancije u prvom smislu, a
osim njih tako se nazivaju i rodovi tih vrsta. Tako, naprimer, neki odreeni ovek spada u vrstu ovek uopte,
dok je rod te vrste ivo bie. Stoga se oni nazivaju drugim supstancijama naprimer, ovek uopte i ivo
bie.
3a
Dalje, prve supstancije nazivaju se supstancijama u najsopstvenijem smislu zato to su subjekat svemu
ostalom.
Opte za svaku supstanciju jeste to da nije ni u kakvom subjektu. Prva supstancija niti je u nekom subjetku,
niti se izrie o nekom subjektu. Kod drugih supstancija jasno je ve i iz ovoga da nisu ni u kakvom subjektu.
Naime, ovek se izrie o nekom odreenom oveku kao o subjektu, ali nije ni u kakvom subjektu; jer ovek
uopte nije u nekom odreenom oveku.
Dalje, kod onoga to je u nekom subjektu, nita ne smeta da se ime ponekad stavlja uz subjekat kao predikat,
dok pojam nije mogue staviti kao predikat. Kod drugih pak supstancija stavljaju se uz subjekat kao predikat i
pojam, i ime. Tako, pojam ovek moe staviti kao predikat uz nekog odreenog oveka, a isto tako i pojam
ivo bie. Dakle, supstancija ne bi mogla spadati u ono to je u nekom subjektu.
Ali to nije svojstvo samo supstancije: i specifina razlika spada u ono to nije ni u kakvom subjektu.
Suvozemno i dvonogo izrie se o oveku kao o subjektu, ali nije ni u kakvom subjektu; jer dvonogo ili
suvozemno nije u oveku. O emu se izrie specifina razlika, uz to se stavlja kao predikat i pojam specifine
razlike. Naprimer, ako se suvozemno izrie o oveku, onda e se uz oveka staviti kao predikat i pojam
suvozemnog. Jer ovek je suvozemno ivo bie.
Neka nas ne dovodi u zabunu to to su delovi supstancije sadrani u celinama kao u svojim subjektima, kako
ne bismo bili prisiljeni da negiramo da su to supstancije; jer kad smo govorili o onome to je u nekom
subjektu, mi pritom nismo mislili na ono to se u neem nalazi kao njegov deo.

3b
Izgleda da svaka supstancija oznaava neko odreeno ovo neto. Kod prvih supstancija nesumnjivo je i
istinito da oznaavaju neko odreeno ovo, jer ono to oznaavaju jeste pojedinano i jedno na broju.
Supstancijama je, dalje, svojstveno to da nemaju nieg suprotnog. Jer ta bi prvoj supstanciji moglo biti
suprotno! Naprimer, ovome odreenom oveku, ili ovom odreenom ivom biu. Njima nita nije suprotno.
Ali ni oveku uopte, ni ivom biu uopte nita nije suprotno. Nije ovo svojstveno samo supstancijama, ve
takoe i mnogo emu drugom, naprimer, kvantitetu; jer pojmovima neto od dva lakta, ili neto od tri lakta
duine nita nije suprotno, kao god ni pojmu deset, niti ma emu slinom (osim ako neko ne bi rekao da je
mnogo suprotno pojmu malo, ili veliko pojmu malo). Ali kod odreenih kvantitativa nijedan od njih nema
sebi suprotnog pojma.
Izgleda da supstancija ne doputa ni atribut u veoj ili manjoj meri.
Naprimer, ako je ta supstancija ovek, onda on nee biti u veoj ili u manjoj meri ovek ni u odnosu na samog
sebe, ni u odnosu na nekog drugog oveka.
4a
Izgleda da je supstanciji najvema svojstveno to da ona, iako je ista i jedna na broju, moe primati suprotne
pojmove, dok se kod svega drugog to nije supstancija ne bi moglo izneti takvo neto to je jedno na broju, a
moe primati suprotne pojmove. Naprimer, boja, koja je jedna na broju i ista, ne moe biti bela i crna; niti
jedan na broju i isti postupak moe biti rav i valjan; isto je tako i kod svega drugog to nije supstancija.
Meutim supstancija, iako jedna na broju i ista, moe primati suprotne pojmove; naprimer, neki odreeni
ovek, mada je jedan na broju i isti, moe postati as beo, as crn, i topao i hladan, i rav i valjan.
-------------------------------------------------------------------------------[1] Aristotel koristi tu injenicu to grki glagol echein ima prelazno (drati) i neprelazno znaenje (drati se).
Zato on moe da oznaava i posedovanje, i stanje. Naprimer, Ti echeis; znai ta radi? > ta ima? A Pos
echeis; znai Kako se dri? > Kako si? Prevodilac (M. Markovi)
Tekst priloio: A. Kekenj