B ib lio te k a

NAUČNA MISAO

Za izdavača
Bora Babić, direktorka
3

O T O RANK

MIT O ROĐENJU
JUNAKA
P okušaj psihološkog tum ačenja mita

Preveo s nem ačkog

T o m is la v B ek ić

um
AKADEMSKA KNJIGA
NOVI SAD
*Н #ВЕРЗМ ТЕТС К4 БИБЛИОТЕКА
ВЕТ^ДАЛ MtFKOBU'K -БЕОГРАД
СВЕТС
aslo v o rig in a la

x v a n iv , — 7 ----------- von der Geburt des Helden

V e r su c h e in e r p s y ch o lo g is c h e n D eu tu n g
F ra n z D e u tick e , L eip zig u n d W ie n , 1909.
 KRATKA UVODNA NAPOMENA

Ovaj rad nastao je zahvaljujući podsticaju profesora

Frojda, pa i na ovaj način želim javno da mu izrazim svoju
zahvalnost na njegovoj neprestanoj podršci i interesova-
nju, ne samo za ovaj moj rad.

B e č, n a B o ž ić 1908. Oto Rank

 Gotovo svi značajniji kulturni narodi kao: Vavi-
lonci, Egipćani, Izraelci, Indusi, Iranci, Persijanci, Gr­
ci, Rimljani, Germani i drugi, veoma su rano uzdizali
i veličali svoje junake, legendarne kraljeve i kneževe,
rodonačelnike religija, utemeljivače dinastija, carstava
i gradova; ukratko, oni su svoje nacionalne heroje ve­
ličali u mnogim pesničkim delima, legendama i saga­
ma. Naročito su priče o njihovom rođenju i njihovoj
mladosti obilovale fantastičnim crtama; pri tome je
mnogim istraživačima palo u oči da među tim crta­
ma postoji gotovo neverovatna sličnost, da se one
ponekada doslovno poklapaju i to čak i kod među­
sobno veoma udaljenih i potpuno drugačijih naroda.
Pitanje o razlogu ovih dalekosežnih analogija u bit­
nim crtama mitskih priča, koje se, s obzirom na srod­
nost pojedinih detalja, javljaju skoro u svim grupama
mitova, ćelu stvar čini jo š fantastičnijom , pa je ono
postalo jed no od središnjih problema u istraživanju
mita, i to sve do današnjih dana. Teorije o mitu koje
su nastojale da objasne ovu neobičnu pojavu uglav­
nom se daju grupisati iz tri aspekta1*:

1 Kratak i p riličn o potpuni pregled opštih teorija o mitu

glavnih predstavnika vid. kod W un d t, Vdlkerpsychologie,
Mythus und Religion, Teil I (Leipzig 1905), s. 527 i d
 1. Adolf Bastian2 sa svojom „idejom naroda” kon-
stituisao je teoriju elementarnih ideja, po kojoj podu­
darnost mitova neizbežno proishodi iz jednoobraz­
nog sklopa ljudskog duha, koji se u svim vremenima
i na svim mestima unutar određenih granica ovaplo-
ćuje na isti način. To stanovište primenio je Adolf
BauerJ, nastojeći da objasni veliku raširenost našeg
mita o junaku.
2. T. Benfej*4 je svojom teorijom pokušao da ob­
jasni pojavu raširenosti paralelnih formi bajki princi­
pom prazajednice; po toj njegovoj teoriji bajke su
nastale na jednom povoljnom mestu na Zemlji (u In­
diji), da bi potom, najpre prihvaćene od srodnih (da­
kle indoevropskih) naroda, zadržavajući zajedničke
pracrte, nastavile da se dalje razvijaju i šire po celoj
zemaljskoj kugli. To objašnjenje je potom primenio
Rudolf šubert u svom spisu o Herodotu5.
3. Moderna teorija seoba ili pozajmica zastupa
stanovište da pojedini mitovi potiču od određenih
naroda (prevashodno od Vavilonaca) i da su ih po­
tom prihvatili drugi narodi, bilo putem usmenog pre-

г Adolf Bastian, Dos Bestandigc in deri Menschenrassen und

die Spieltveise ihrer Verandtrlichkeit, Berlin, 1968.
* Adolf Bauer, Die Kyros-Sage und Verwandtes, Sitzungsbe-
richte der Wiener Akademie der VVissenschaften, Bd. 100, 1882,
s. 495 i d.
4 Th. Benfey, Pantschatantra, 2 Bde, 1859.
5 Rudolf Schubert, Herodots Darstellung der Cyrussage, Bre-
siau, 1890.

8
danja (trgovačke veze i si.), bilo putem literarnih ve­
za i uticaja.6
Nije teško pokazati da moderna teorija seoba i
pozajmica predstavlja jednu, na osnovu novootkrive-
nog, ali raznolikog materijala, modifikaciju Benfejeve
teorije. Široko zasnovana i produbljena istraživanja
pokazala su da se Indija nikako ne može smatrati
pradomovinom mitova, nego da je to daleko pre bio
Vavilon, kao i da mitske priče nisu imale svoje isho­
dište na jednom mestu, nego da su se, štaviše, unakr­
sno selile preko ćele zemaljske kugle. Dok je, dakle,
ideja o međusobnoj zavisnosti mitskih tvorevina, ko­
ju je Braun uopštio u „osnovni zakon ljudske priro­
de, po kojem se ne pronalazi ono što može da se ko­
pira”7, u tolikoj meri dospela u prvi plan, teorija ele­
mentarnih ideja, koju je pre više od 25 godina odluč­
no zastupao Bauer, gotovo da je sasvim potisnuta i
bezmalo odbačena. Ne samo Šubert, lični protivnik
Bauera, nego, reklo bi se, i najmoderniji istraživači,
naročito Vinkler i Štuken, odlučno je odbacuju i čvr­
sto se drže teorije seoba i pozajmica.
Mi pre svega ne možemo da se složimo sa nepo­
mirljivom suprotstavljenošću raznih teorija i njihovih

6 Vid. o tome Eduard Stucken, Astralmythen, Leipzig 1896—

1907, posebno V deo Mojsije, kao i Heinrich Lessmann, Die
Kyrossage in Europa, Jahresbericht der Stadtischen Realschule zu
Charlottenburg, 1906.
7 Braun, Naturgeschichte der Sage. Ruckfiihrung aller reli-
giosen ldeen, Sagen, Systeme a u f ihren geneinsamen Stammbaum
und ihre letzte Wurzel, 2 Bde, Miinchen, 1864—66.

9
zastupnika, jer smatramo da pored teorije elementar­
nih ideja sasvim osnovano mogu da se uzmu u obzir
i teorije o zajedničkom praposedu i seobi. Uz to se
problem u krajnjoj liniji ne sastoji u pitanju odakle je
i na koji način građa mogla da dospe do određenog
naroda, nego odakle uopšte potiče. Sa pomenutim
teorijama dali bi se objasniti samo raznovrsnost i ra­
širenost, ali ne i poreklo mita. Da je čak i sam Šu-
bert, inače najljući protivnik Bauerovog shvatanja, s
time morao da se saglasi, može se videti po osnov­
nom principu i rezultatu njegovog spisa; naime, da
sve te različite sage potiču od jednog jedinog pra-
drevnog uzora. Ali je i Bauer, koji je oštro odgovorio
na Šubertovo izlaganje8, sklon pomiriteljsko-posred-
ničkom shvatanju, što se vidi po tome da više puta
ukazuje na to da i pored višestrukog nastanka neza­
visnih priča valja imati u vidu dalekosežne i razgra­
nate pozajmice, kao i izvorno zajedništvo nekih pred­
stava kod srodnih naroda. U novije vreme je Lesman
u svom programskom spisu o zadacima i ciljevima
istraživanja mita9 zastupao slično stanovište, ali je pri
tome odlučno odbacio teoriju elementarnih ideja, pri­
znajući ujedno da prasrodstvo i pozajmica jed no dru­
go ne isključuju.

8 Bauer, Zeitschrift fur das osterreichische Gymnasium, 1891,

kao i Subertov odgovor u istom časopisu.
4 Lessmann, Aufgabert und Ziele der vergleichenden Mythen-
forschung, Mythol. Bibl. I, Leipzig, 1896.

10
 No, mi ćemo pitanje o načinu širenja mitova, ko­
je su pomenuti istraživači rešavali na tako različite
načine, za sada ostaviti po strani i ograničiti se na pi­
tanje porekla mita o junaku uopšte. Začelo će se u
mnogim slučajevima pokazati da se direktno, ili pri­
lično pouzdano, radi o pozajmici; tamo gde to ne bu­
de bilo moguće, moraćemo da se odlučimo da barem
privremeno prihvatimo i druga stanovišta, kako sebi
ne bismo zatvorili put za dalja istraživanja sa uneko­
liko nenaučnim stanovištem inače toliko zaslužnog
Vinklera, koji kaže: „Ako ljude i njihove proizvode
koji gotovo u svemu odgovaraju jedni drugima nala­
zimo na raznim tačkama sveta, i to veoma udaljenim
jedni od drugih, onda iz toga moramo da zaključimo
da su se onamo odselili. A da li znamo kako se i ka­
da se to dogodilo, za samu stvar uopšte nije važno.”10
Kako god da se, pak, odnosimo prema ovom pitanju,
naš pristup dobija svoje puno opravdanje barem na
osnovu neosporne okolnosti da, pod pretpostavkom
da se mitovi sele, ipak preostaje da se objasni pore­
klo prvog m ita.11
Takvo istraživanje omogućiće nam, nema sum­
nje, dublje uvide u sadržaj tih mitova. Gotovo svi
autori koji su se do sada bavili tumačenjem mita o

10 W inckler, Die babylotiische Geisteskultur in ihren Beziehun-

gen zur Kulturentwicklung der Menschheit, Leipzig, 1907, s. 47.
11 Naravno da se ovde nećemo upuštati u razmatranje pita­
nja koja je to saga mogla biti prva, budući da takve nije bj j a kao
što nije postojao ni prvi „ljudski par”.
rođenju junaka nalaze u njima, sledeći preovlađujući
prirodno-naučni način tumačenja, personifikovane pri­
rodne pojave ili dešavanja u prirodi. Novorođeni ju­
nak je, na primer, mlado sunce koje izranja iz vode,
a pri tome su mu se isprečili oblaci kao smetnja, ali
ono na kraju ipak uspeva da savlada sve prepreke i
smetnje.12 Da li će se, kako su to prevashodno činili
prvi zastupnici tog tumačenja, u to uključiti sve pri­
rodne pojave13 ili će se, kako to čine noviji istraživa­
či, mitovi u jednom užem smislu shvatiti kao astralni
mitovi (upor. Štukena, Vinklera i dr.), to nije toliko
bitno, niti tu postoji toliko velika razlika kako se to
čini nekim istraživačima. Korak dalje na tom putu
predstavlja već to da se više ne uvažava gore iznese­
no solarno shvatanje, nego se, kao Hizing u svojim
prilozima14, staje na stanovište koje je već Zike15 za­
stupao, a po kojem su svi mitovi prvobitno bili lu-
narni mitovi, s tim što je Zike u svom najnovijem ra­
du16 taj pristup proglasio za jedino osnovani i eviden­
tan za razumevanje i tum ačenje mitova o rođenju ju ­
naka, pa to shvatanje sada postaje sve popularnije.17

12 Po Brodbeck, Zoroaster, Leipzig, 1893, s. 138.

13 Kao posebno zastrašujući prim er za tu vrstu postupka po-
menućemo ovde rad poznatog m itologa Švarca: — Schwartz, Der
Ursprung der Stamm-und Grundungssage Roms unter dem Reflex
indogermanischer Mythen, Jena, 1878.
14 G. Husing, Beitrdge zur Kyrossage, Berlin, 1906.
15 Emst Siecke, Liebesgeschichte des Himmels, Strassburg, 1892.
16 Em st Siecke, Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 48.
17 Upor. npr. Paul Koch, Sagen der Bibel und ihre Obereirt-
stimmung mit der Mythologie der Indogerm anen, Berlin, 1907. —
 Mi se ovde nećemo upustiti u kritiku ovog zani­
mljivog i delom tačnog, ali ne i potpuno zadovoljava­
jućeg i jednostranog objašnjenja, jer ćemo se kasnije
ionako iscrpno pozabaviti tumačenjem mitova. Pre-
nebreći ćemo najpre i to da nam astralna teorija ne
omogućava uvid u motive stvaranja mitova, pa bi za
sada izrazili samo našu rezervu u to da li svođenje na
astronomske pojave i događaje u potpunosti odgova­
ra sadržaju tih mitova ili bi možda neka druga vrsta
tumačenja pomogla da se sagledaju neki jasniji i pri­
rodniji odnosi. Tako nas mnogo potcenjivana teorija
elementarnih ideja u izvesnom smislu naprosto upu­
ćuje na jednu malo zapaženu stranu mitološkog is­
traživanja. Bauer zastupa i na početku i na kraju svog
rada stanovište da je mnogo verovatnije i prihvatlji­
vije da se razlog opštoj podudarnosti ovih mitova po­
traži u opštim crtama ljudskog duševnog života, ne­
go u prazajednici ili seobi mitova. Njegovo mišljenje
nam se čini utoliko opravdanije što se takve ljudske
pojave ispoljavaju i u drugim formama i na drugim
područjima ljudskog života, kao i da se lako može
pokazati da su one podudarne. I nama se s jedne
druge strane ukazala mogućnost da se ponovo nado-
vežemo na tu ideju. Ako bismo, na primer, postavili
pitanje kakve su vrste te opšte ljudske pojave, onda

Vid. i delom lunarno, delom solarno, u svakom slučaju posve sa­

movoljno tumačenje mita o junaku kod Gustav Friedrichs, Grund-
lage, Enstehung und genaue Einzeldeutung der bekanntesten ger -
manischen Marchen, Mythen und Sagen, Leipzig, 1909, s. 118.

13
bismo možda psihološkim posm atranjem bitnog sa­
držaja tih mitova bili u stanju da navedem o izvor sa
kojeg ili iz kojeg svuda i u svim vrem enim a podjed­
nako izviru, pa bi upravo tim e m ogao da se obja­
sni istovetni sadržaj mitova. U jed nom slučaju je ta­
kvo izvođenje bitnog sastavnog dela iz jed nog opšteg
ljudskog izvora s uspehom obavljeno. U svom T um a­
čenju snova 18 Frojd je otkrio vezu između priče o
Edipu, kome je proročanstvo saopštilo da će ubiti
svoga oca i oženiti se svojom m ajkom , što će onda
nesvesno i ostvariti, i dva tipična sna o sm rti oca i
polnom odnosu sa m ajkom , dakle snova koje m nogi
ljudi još i danas sanjaju. Tam o se o kralju Edipu ka­
že: „Njegova sudbina nas se doim a zbog toga je r bi
mogla da postane i naša, je r je proročanstvo pre na­
šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad n jim . M ožda
je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz­
buđenje usmerimo na m ajku, prvu m ržnju i nasilnu
želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj
Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom m aj­
kom Jokastom, samo je ispunjenje želje našeg detinj-
stva ”19 Prisno srodstvo između sna i m ita ko je se ov-
de obelodanjuje, a pri tom e se ne proteže sam o na
sadržaj nego i na formu i nagonske snage ove dve,

18 S. Freud, Traumdeutung, W ien — Leipzig, 1900, s. 180 i d.

19 I sadržaj Šekspirovog „H am leta” se po F ro jd o v o m prikazu
može na sličan način tumačiti. Kasnije ćem o videti kako istraži­
vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o H am letu u klju­
čuju u sklop našeg mitološkog kruga.

14
 *4 *
■v'
ц
.i wi ’
i ti'110*
kao'
t v o r 4>
SO ^ S*' ;
^ L ^ ": c
t a ^ a\ brir ^ ^
Koie - iSUo ^ ; :
u S * * 1 -t . ,- i •
razmatrano^ \
unutrasn,e . , <0ч - '■*
k o r is titi^ '

vanjemita’ ^ * ; '; ; L . -T~i ' ,V

traživanm ^ * ' ,- o : -
se san i mit ;. ; rm
lom je uslo'i^r > Г ~ '~
šmarne snove.
:m -
knjizi o zagonetki >-—^ *-*'
dovog shvatar.Tž. Ono n m ć : ■• > ■
razumemo snove- nego č
žni značai i ur.utnšn _ -
svim društvenim fenom to mm . : c * ‘ e •’.i.* *
vima u budnom r m _ _ L~m
shvatanjem i odredemn S-Tjr.-iTm
duševne akti\mosti K>:

Ikr i-,...
“П**
11 Abr _
ГM
a Uistner *
bism o m ožda psih o lo škim p o sm atran jem bitnog sa­
držaja tih m itova b ili u stan ju da navedem o izvor sa
kojeg ili iz ko jeg svuda i u svim v rem enim a podjed­
nako izviru, pa b i upravo tim e m ogao da se obja­
sni istovetni sadržaj m itova. U je d n o m slučaju je ta­
kvo izvođenje b itn o g sastavnog dela iz jed n o g opšteg
ljudskog izvora s uspehom o b av ljen o. U svom Tum a­
čenju sn ova 18 Fro jd je o tk rio vezu izm eđu priče o
Edipu, kom e je pro ročan stv o saop štilo da će ubiti
svoga oca i oženiti se svo jo m m ajk o m , što će onda
nesvesno i ostvariti, i dva tip ičn a sna o sm rti oca i
polnom odnosu sa m ajk o m , dakle snova ko je m nogi
ljudi još i danas sanjaju. T a m o se o k ralju Edipu ka­
že: „Njegova sudbina nas se d o im a zbog toga je r bi
mogla da postane i naša, je r je p ro ročan stv o pre na­
šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad n jim . M ožda
je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz­
buđenje usm erim o na m ajku, prvu m ržn ju i nasilnu
želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj
Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom m a j­
kom jokastom , samo je ispu njenje želje našeg d etinj-
stva”19 Prisno srodstvo između sna i m ita k o je se ov-
de obelodanjuje, a pri tom e se ne proteže sam o na
sadržaj nego i na form u i nagonske snage ove dve,

18 S. Freud, Traumdeutung, W ien — Leipzig, 1900, s. 180 i d.

19 1 sadržaj Šekspirovog „H am leta” se po F ro jd o v o m prikazu
može na sličan način tumačiti. K asnije ćem o videti kako istraži­
vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o H am letu ukliu-
čuju u sklop našeg mitološkog kruga.

14
kao i m nogih drugih — naročito patološko-duševnih
— tvorevina, ide na ruku poim anju mita kao „ma­
sovnog sna” naroda, kako sam to jednom prilikom
napom enuo20, kao i prim eni m etode, delom i rezulta­
ta Frojdove tehnike tum ačenja snova i na mitove, ka­
ko je to A braham pobliže izložio na jednom primeru
u svom spisu o snu i m itu21. M i ćem o i kod ovde
razm atranog kruga m itova ponovo naći potvrdu za
u n u trašnje veze izm eđu sna i mita, pa ćem o obilato
k o ristiti uvide k o je će nam om ogućiti njihova analo-
gizacija.
O d b ojan stav ko ji „Društvo za uporedno prouča­
v anje m ita” kao zastupnik najm odernijeg pravca u is­
traživanju m ita zauzim a prem a svakom pokušaju da
se san i m it dovedu u m eđusobnu vezu najvećim de­
lo m je uslovljen ograničavanjem paralelizacije na ko-
šm arn e snove, kako je to učinio Lajstner u svojoj
kn jizi o zagonetki sfinge22, kao i nepoznavanjem Froj-
dovog shvatanja. O no nam je omogućilo ne samo da
razu m em o snove, nego je pokazalo i njihov dalekose­
žni značaj i unutrašnju povezanost ili srodstvo sa
svim društvenim fenom enim a uopšte, naročito sa sno­
vim a u bud nom stanju ili fantazijama, sa um etničkim
shvatanjem i određenim sm etnjam a kod norm alne
duševne aktivnosti. Kod svih tih proizvoda, naime,

20 R an k , D er Kunstler. Aufsatze zu einer Sexualpsychologie,

W ie n — Leipzig, 1907, s. 36.
21 A brah am , Traum und M ythos, W ien , 1909.
22 Laistner, Das Rdtsel der Sphynx, Berlin, 1899.

15
neizbežan je udeo jedne jedine duševne moći ili sile
— ljudske fanlazije. Upravo toj aktivnosti fantazije —
makar ne bila individualna nego celog čovečanstva
— mora i pomenuta moderna teorija mita da pripi-
še — možda čak i prvo — mesto u razmatranju pita­
nja o poreklu mita. Jer, shvatanje ili poimanje mitova
u astralnom smislu ili, preciznije rečeno, kao „kalen­
darskih priča” nameće, po mišljenju Lesmana, s obzi­
rom na „stvaralačku fantaziju čovečanstva”, pitanje
„da li prvu klicu za nastanak takvih priča treba tražiti
u zbivanjima na nebu ili su, obrnuto, gotove priče
sasvim drugačijeg (dakle ipak fizičkog) porekla i tek
kasnije prenesene na nebeska tela”.23 Mi smo, uprkos
prigovorima koje je Lesman izneo u vezi sa verovat-
nošću takvog shvatanja, uvereni da su mitovi, barem
izvorno, tvorevine ljudske fantazije, koje su nekada
iz nekih razloga projektovane na nebo i sekundarno
prenesene na nebeska tela sa njihovim zagonetnim
pojavama. Pri tome ne bi trebalo umanjiti nesumnji­
ve tragove koje je to ostavilo na mitove, kao Što su,
na primer, konstantni brojevi u njihovom značaju,
iako se ni za te brojke nikako ne može smatrati utvr­
đenim da nisu psihološkog porekla i da su tek kasni­
je, upravo zbog tog značaja, uključene u kalendarske
priče i nebeske proračune.

23 U tom smislu Štuken kaže: „Mit koji je preuzet od preda­

ka prenesen je na prirodna zbivanja i naturalistički tumačen, a ne
obrnuto”. — „Tumačenje prirode je samo jedan motiv ”

16
 Uglavnom se ima utisak da istraživači koji isklju­
čivo zastupaju prirodno-mitološki način tumačenja
— svejedno u kom smislu — ne mogu, u svom na­
stojanju da dokuče prvobitni smisao mitskih priča,
sasvim da se ograde od psihološkog procesa, za koji
moramo da pretpostavimo da je na određen način
delovao i kod tvoraca mitova. Motiv koji je, kako is­
traživače mita tako i njegove interpretatore, naveo na
isti postupak zapravo je isti. Njega je sasvim naivno
izložio jedan od utemeljitelja i predvodnika upored-
nog istraživanja mita i prirodno-mitološkog načina
tumačenja Maks Miler, koji je u svojim ogledima re­
kao da „tim postupkom beznačajne sage dobijaju svo­
je osobeno značenje i lepotu, ali da se njime odstra­
njuju i neke od najodurnijih crta klasične mitologije i
utvrđuje njihov pravi smisao.” Ta odurnost, koja se
lako da razurrleti, sprečava dakako i mitologa da pri­
hvati shvatanje da bi motivi kao incest sa majkom,
sestrom ili kćerkom, oceubistvo, ubistvo dede ili bra­
ta, mogli da se temelje na opšteljudskim fantazijama,
koje, kako nas je Frojd učio, svoje izvorište imaju u
detinjoj predstavi o životu sa njenim osobenim poi­
manjem spoljašnjeg sveta i ljudi. Ta odurnost je, da­
kle, samo reakcija na mučnu spoznaju tih prilika,
jedna reakcija koja tumače snova nagoni da, u cilju
sopstvene rehabilitacije, kao i rehabilitacije celog čo­
večanstva, tim motivima pripišu sasvim drugačija zna­
čenja od onih koja su prvobitno imali. Isti unutrašnji
otpor ne dopušta ni mitotvornom narodu da veruje

17
u takve odurne i ogavne pomisli i taj otpor je vero-
vatno i bio razlog i podsticaj da se te prilike projek-
tuju na nebo. Jer to psihološko ublaženje koje se po­
stiže takvim opravdanjem putem projekcije na spo-
ljašnje — po mogućstvu što udaljenije — objekte, da
se donekle razumeti kada se jedno od tih tumačenja,
na primer odurne priče o Edipu, posmatra kod jed­
nog zastupnika prirodno-mitološkog načina tumače­
nja: naime, tu je Edip, koji ubija svog oca, ženi se
svojom majkom i umire kao slepac, jedan sunčani ju­
nak koji ubija svog stvoritelja — tamu; on deli poste­
lju sa večernjim rumenilom, svojom majkom, iz čije
je utrobe (jutarnjeg rumenila) proistekao, pa onda
oslepljen umire kao sunce na zalasku.24
Razumljivo je da takvo tum ačenje deluje umiru-
juće, da je prihvatljivije od otkrića činjenice da ince-
stuozni impusli i ubilački porivi u odnosu na najbliže
rođake postoje, kao ostaci infantilne predstave o ži­
votu, kod većine ljudi, ali nikakvi naučni argumenti i
odbojnost — pa makar i ne bila svesne prirode — ni­
su, s obzirom na raspoložive činjenice, takvi da se
mogu smatrati sasvim neosnovanim. Otuda se valja
pomiriti sa takvim odurnostima, ukoliko se uopšte

24 Vid. Ignaz Goldzieher, Der Mythos bei den Hebraern und

seine geschichtliche Entwicklung, Leipzig, 1876, s. 125. — Ali i za
Zikea ( Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 39) m itovi sa moti­
vom incesta gube projekcijom na mesec i njegov odnos prema
suncu onu neobičnu odurnost i „daju se tum ačiti na jednostavan
način: kćerka (novi mesec) je ponavljanje m ajke (starog meseca);
sa njome se ponovo spaja otac (sunce, ali i brat, sin).”

18
doživljavaju kao takve ili nam ne preostaje ništa «dru­
go nego da odustanemo od ispitivanja psiholoških fe­
nomena. Začelo je posve jasno da ljudi čak ni u naj-
drevnija vrem ena i sa najnaivnijim predstavama o ži­
votu nisu na nebu videli incest i oceubistvo,25 nego je
m nogo verovatnije da te predstave potiču iz jednog
sasvim drugog, verovatno ljudskog izvora. Na koji su
način onda dospeli na nebo i kakve su pri tome doži-
veli m odifikacije i dopune, to su pitanja od sekun­
darnog značaja i na njih se može dati odgovor tek
kada bude bilo utvrđeno poreklo mitova uopšte.
U svakom slučaju će se pored astralnog shvatanja
0 stvaranju m ita kao bitan činilac moći uzeti u obzir
1 duševni život, što onda treba da potvrde i rezultati
našeg pristupa u tum ačenju ovih stvari.
U tom smislu ćem o se najpre pozabaviti raspolo­
živim sagama i predanjima, koji će nam poslužiti kao
osnova i ishodište za prvo opsežno psihološko tuma­
čenje, pa ćem o zato od obilja materijala26, prevashod-

25 U spisu o prareligiji G erm ana Zike — Siecke, Urreligion

d er Indogerm anen, Berlin, 1897 — ukazuje na to da se u mitovi­
m a o incestu radi o prepričavanjim a posm atranih nepojmljivih de-
šavan ja u p rirodi, pa se kritički osvrće na Oldenburgovo shvata-
n je — Religion der V eda — po k ojem kod mita postoji prastara
sklonost za m otiv incesta, te kaže da se u „pradrevna vremena taj
m otiv p ričaocu nam etao snagom viđenih činjenica”.
26 U pom en utim radovim a Bauera, Šuberta i dr. mogli smo
da v idim o svu raznovrsnost i raširenost m itova, dok su Hizing,
Lesm an i ostali predstavnici m odernog pravca opširno izložili sa­
držaj i fin a gran an ja m ita. — Kod bezbroj bajki, pripovetki i pri-
povedačkh dela iz svih vrem ena sve do najm odernijih drama i

19
no biografskih mitova o junacima, izdvojiti neke od
najpoznatijih i najkarakterističnijih, koje ćemo, bu­
dući da su značajni za naša istraživanja, predočiti u
izvodima. Najvažniji motivi koji se stalno ponavljaju
biće pri tome istaknuti određenim tipom slova.

SARGON

Najstarije predanje našeg mita o junaku potiče po

svoj prilici iz vremena osnivanja Vavilona (oko 2800.
g. pre Hrista) i sadrži priču o rođenju njegovog osni­
vača Sargona Prvog. Izveštaj, koji svojom formom
deluje kao originalni zapis samog kralja Sargona, u
doslovnom prevodu glasi:
„Sargon, moćni kralj Agade, to sam ja. Moja maj­
ka bila je jedna vestalka, mog oca nisam poznavao, a
brat mog oca prebivao je u brdima. U mom gradu
Asupirani, koji leži na obali Eufrata, moja majka, ve­
stalka, zatruđnela je sa mnom. Rodila me na skrive­
nom mestu, položila me u jednu košaru od trske, op-
točila je smolom i pustila je niz reku. Ali se nisam
udavio. Reka me odnela do vodonoše Akija. On me
u dobroti svoga srca izvadio iz vode i podigao me kao
svog rođenog sina. Vodonoša Aki načinio je od me­
ne vrtlara. Dok sam obavljao vrtlarsku službu ugleda­
la me Ištar, zavolela me, pa postadoh kralj i ja sam
kraljevao punih 45 godina."

romana mogu se sasvim jasno pratiti pojedini glavni motivi tog

mita.

20
 M O JSIJE

Najveću slićnost sa legendom o Sargonu, sa ko­

jom se ćak u nekim motivima sasvim poklapa, ima
biblijska priča o rođenju Mojsija27, ispričana u Dru­
goj knjizi Mojsijevoj koja se zove Izlazak, i to u gl.
2. Uz to se već u prvoj glavi (22) kaže da je faraon
naredio svom narodu da se sva muška deca rođena u
jevreja bace u vodu, a da žensku ostave u životu. Ta
naredba bila je obrazložena činjenicom da se „taj na­
rod mnogo umnožio". A onda se u 2. gl. kaže: „А
neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Le-
vijevom28. 1 ona zatrudnje i rodi sina; i videći ga lije­
pa, krijaše ga tri mjeseca. A kada ga više ne mogaše
kriti, uze kovčežić od site, obli ga smolom i paklinom,
i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke. A
njegova sestra stade podalje da vidi šta će biti od nje­
ga. A kći Faraonova dođe da se kupa u rijeci, i dje­
vojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovče­
žić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. A kad

17 Zbog tih sličnosti je često zastupano mišljenje da se priča

o Mojsiju oslanja na legendu o Sargonu, ali su pri tome prene-
bregavane određene fundamentalne razlike, kojima ćemo se prili­
kom tumačenja iscrpno pozabaviti.
28 Mojsijevi roditelji, kao i sva lica u starijim izveštajima, ni­
su imali svoja imena. Tek im je sveštenstvo dalo imena, pa se već
u gl. 6 kaže: I Amram se oženi Johavedom bratučedom svojom, i
ona mu rodi Arona i Mojsija (i njihovu sestru Mariju, IV, 26,
59). Vid. o tome VVinkler, Geschichte Israels U i Jeremias, na nav.
m. s. 408.

21
 otvori, vidje dijete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se i
reče: to je Jevrejsko dijete. Tada reče sestra njegova
kćeri Faraonovoj: hoćeš li da idem da ti dozovem
dojkinju Jevrejku da doji to dijete? A kći Faraonova
reče joj: idi. / otide djevojčica i dozva mater djetinju.
I kći Faraonova reče joj: uzmi ovo dijete i odoj mi
ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete i odoji ga. A
kad dijete odraste, odvede ga kćeri Faraonovoj, a ona
ga posini; i nadjede mu ime Mojsije, govoreći: je r ga iz
vode izvadih.”29
Ovaj izveštaj mitologija dopunjava predistorijom
Mojsijevog rođenja: U šezdesetoj godini posle smrti
Josifa tadašnji faraon ugledao je u snu jednog starog
čoveka koji je držao vagu; na jednom tasu nalazili su
se svi žitelji Egipta, dok je na drugom visilo samo
jedno jagnješce; a ipak je prevagnuo ovaj drugi tas.
Uplašeni kralj se odmah obratio svojim učenim ljudi­
ma i astrolozima koji mu objasniše da san znači da
će se Izrailjcima roditi sin koji će uništiti ceo Egipat.
Na to je zaplašeni kralj smesta naložio da se ubiju
sva novorođenčad Izrailjaca u zemlji egipatskoj. Zbog
ove tiranske zapovesti je u Gosemu nastanjeni levita
Amram hteo da se razvede od svoje žene Johavede,
kako njegova deca koja će se još roditi ne bi bila osu­
đena na smrt. Ali toj njegovoj odluci suprotstavila se

29 Po Vinkleru (VVinckler, Die babylonische Geisteskultur, s.

119 i Altorientalische Forschungen III, s. 468) to ime pre znači
„vodonoša”, što bi legendu o Mojsiju još više približilo legendi o
Sargonu, jer ime Alci znači: nosio sam vodu, bio sam vodonoša.

22
kasnije njegova kćerka Mirjam, ustvrdivši s proro­
čanskom sigurnošću da će ono u kraljevom snu naja­
vljeno dete roditi njena majka i da će ono biti oslo­
bodilac svoga naroda. Na to se Amram ponovo saži-
veo sa svojom ženom, od koje je tri godine bio rasta­
vljen. Posle tri meseca ostala je trudna i rodila je jed­
nog dečaka; a u času rođenja tog dečaka ćela kuća bi­
la je ozarena nekim neobičnim sjajem, što je ukaziva­
lo na istinitost proročanstva.30
Na sličan način se govori i o rođenju rodonačel-
nika hebrejskog naroda Avrama. On je bio sin Tere,
Nimrodovog vojskovođe, i Amtale. Uoči njegovog ro­
đenja kralju Nimrodu su njegovi astrolozi obznanili
da će dete koje će se roditi oboriti moćne vladare i
kneževe sa prestola i zaposesti njihove zemlje. Na to
on odluči da se to dete odmah po rođenju ubije. Me­
đutim, kada su od Tere zatražili dete, ovaj je rekao:
Meni se, doduše, rodio sin, ali je umro. Pri tome je
izručio neko drugo dete, dok je svog sopstvenog sina
sakrio u jednoj špilji pod zemljom, gde mu je Bog
dao da sisa mleko iz jednog prsta desne ruke. U toj
špilji je Avram navodno ostao do svoje treće (po ne­
kima do desete) godine života.31

30 Po Bergel, Mythologie der Hebraer, Leipzig, 1882.

31 Vid. Beer, Das Leben Abrahams nach Auffassung der jiidi-
schen Sage, Leipzig, 1859, i Aug. VViinsche, Aus Israels Lehrhal-
len, Leipzig, 1907.

23
 KARNA

Priča iz staroindijskog epa M ahabharata32 o rođe­

nju junaka K am e ima neke srodne crte sa legendom
o Sargonu. Sadržaj priče donosim o u skraćenom ob­
liku po Lasenu33. Kneževska kći Prita, koja se zove i
Kunti, rodila je kao devica bogu sunca Suriji sina
Kamu, koji na svet dolazi sa zlatnim minđušama svo­
ga oca i neprobojnim pancirom . M ajka j e u svom
strahu dete prikrila i uklonila. U H olcm anovoj repro­
dukciji te sage34 se kaže: „ T ada j a i m oja dojilja na -
pravismo od pruća jednu veliku košaru i stavism o na
nju poklopac i prelismo je voskom . U košaru položi-
smo dečaka i odnesmo ga dole d o reke Akvain." Noše­
na talasima reke, košara đospeva do grada Kampa.
„Tamo je obalom reke prolazio plemeniti prijatelj Dr-
tarastra, vozar, a sa njime je bila Rada, njegova lepa,
smerna žena. Ona je bila ophrvana teškom brigom,
jer joj se nikako nije ispunjavala želja da rodi sina.
Uto je na reci ugledala košaru koju su talasi priterali
uz samu obalu; ona je Aziratu pokazala na košaru, pa
je ovaj ušao u reku i izneo je napolje.” Njih dvoje p ri­
hvatili su dečaka i podigli su ga k ao svoje dete.

11 Ovde valja pomenuti i indijsku legendu o rođenju m it­

skog kralja Vikramaditija. 1 u njoj se govori o bezdetnom braku
roditelja, o čudesnom začeću, o zlokobnim znam enjim a, o odvo­
đenju dečaka u tam u. gde će se prehraniti m edom , da bi ga otac
na kraju priznao kao svog. Vid. liilg. Mongolitche M archen , Inns-
bruck, 1868, $. 73.
» Lassen. Indische Ahtrtumikunde, l, s. 673.
* A. Holttmann. Inducht Sagen, Kartsruhe. 1846.

24
 Kunti se kasnije udaje za kralja Pandu, koga pro­
ročanstvo da će jednog dana umreti u naručju svoje
supruge navodi na uzdržanost u ispunjavanju svojih
bračnih obaveza, tako da sa svojom ženom ne upra-
žnjava bračni odnos. Ali Kunti — opet putem božan­
skog začeća — rada tri sina, od kojih je jedan došao
na svet u jednoj vučjoj jazbini. Jednog dana Pandu
umire u naručju svoje druge supruge. Sinovi su u
međuvremenu stasali u naočite momke i na jednom
turniru, koji su oni priredili, pojavljuje se Kama da
se nadmeće sa najboljim borcem Arjunom, sinom
Kunte. Arjun nadmeno i podsmevajući se odbija da
se bori sa sinom vozara. Da bi ga učinio ravnoprav­
nim protivnikom, jedan od prisutnih ga posvećuje u
kralja. Uto je Kunti po božjem znaku u Kami prepo­
znala svog sina i moli ga, odajući mu tajnu njegovog
roditelja, da odustane od borbe sa bratom. Ali ovaj
ne veruje u istinitost tog otkrića i nepopustljivo insi­
stira na borbi. U toj borbi gine pogođen Arjunovom
strelom.35
Upadljivu sličnost sa sagom o Kami ima priča o
rođenju Iona, rodonačelnika Jonana, o kojem sra-
zmerno jasno tragičko predanje kazuje sledeće:36

JS Opširniji prikaz kod Lefmann, Geschichte des alten In-

dien, Berlin, 1890, s. 181 i d.
16 Vid. Roscher po Evripidovom delu J j o n ”. Gde nije dru­
gačije navedeno, sve su grčke i rimske sage preuzete iz dela
Roscher, Ausfuhrliches Lexikon der griechischen und romischen
Mythologie, gde su navedeni i ostali izvori.

25
 Apolon je sa Erehtejevom kćerkom Kreusom u
pećini atinske stene začeo sina. U toj pećini se dečak
rodio i tu je i ostavljen; naime, majka ga je položila u
jednu košaru, u nadi da Apolon neće dopustiti da
mu sin strada. Na Apolonovu molbu Hermes još iste
noći odnosi dete u Delfe, gde će ga sveštenica naći na
pragu hrama. Ona će potom podići dečaka, pa će ga
kao odraslog mladića postaviti za služitelja hrama.
Erehtej je kasnije doseljeniku Ksutu Kreusu dao
za ženu. Pošto je njihov brak dugo bio bezdetan,
obratili su se Delfijskom proročištu da od njega iz-
mole blagoslov ne bi li konačno imali poroda. Bog
otkriva Ksutu da je onaj koji mu prvi bude prišao
prilikom izlaska iz svetilišta njegov sin. Pošto je iza­
šao napolje, naišao je na mladića kojeg radosno po­
zdravlja kao svog sina i daje mu ime }on, što znači
„Hodač”. Kreusa odbija da prihvati mladića kao sina;
njen pokušaj da ga otruje neće uspeti i sada se sav
gnev naroda okreće protiv nje. Ion je već bio spre­
man da se s njom obračuna, ali je Apolon, koji nije
želeo da sin ubije svoju majku, uputio sveštenicu u
ćelu stvar. Po košari, u koju je novorođenče nekada
bilo položeno, Kreusa ga prepoznaje kao svog sina i
otkriva mu tajnu njegovog rođenja.

EDIP

Roditelji Edipa, kralj Laj i njegova supruga Joka-

sta, žive dugo u b e z d e tn o m b r a k u . Laj, koji žarko želi

26
naslcdnika, obrati se delfijskom Apolonu za objašnje­
nje; proročište mu saopšti da će, ako želi, dobiti sina,
ali mu je sudbinom određeno da od tog sina bude
ubijen. Iz straha od ispunjenja tog proročanstva, Laj
se uzdržava od svojih bračnih obaveza i kloni svoje
žene; međutim, jednom u pijanstvu on ipak obljubi
svoju ženu, ali će sina tri dana po rođenju sluga po
njegovom naređenju odneti na Kitaron. Da bi bio si­
guran da će dete stradati Laj je naložio da mu se pro­
hodu gležnjevi. Po prikazu Sofokla, koji nije najstari­
ji, pastir kojem je poverio da odnese dečaka predaje
ovoga jednom pastiru korintskog kralja Poliba, na či­
jem će dvoru, po poznatom izveštaju, odrasti. Po dru­
gim izveštajima dečak je bio položen u jedan kovčežić
i bačen u more , iz kojeg ga je izvadila supruga kralja
Poliba koja je ispirala rublje na obali mora.37 Polib ga
podiže kao svog rođenog sina. Kada Edip slučajno
sazna da je nahoče, on zatraži od Delfijskog proro-
čišta da mu kaže ko su mu pravi roditelji, pa mu ono
saopšti da će ubiti svoga oca i oženiti se svojom maj­
kom. Uveren da se to proročanstvo odnosi na njego­
vog poočima i njegovu pomajku, on iz Korinta beži
za Tebu; međutim, na tom putu će, ne sluteći da je
to njegov otac, ubiti Laja, zatim će rešenjem zagonet­
ke grad osloboditi od Sfinge, čudovišta koje ubija lju­
de, a za nagradu će dobiti ruku Jokaste, svoje majke,

57 Po Beteu (Thebanische Heldenlieder) bacanje u vodu bila

je prvobitna forma. Po drugim verzijama dećaka nalaze konjušari
i oni ga podižu, po jednoj kasnijoj sagi je to seljak Melibije.

27
kao i presto fvoga oca. Te strahote i Edipova kasnija
nesreća bili su omiljeni predmet obrade kod grčkih
tragičara.
Po uzoru na sagu o Edipu nastao je ceo niz hri-
šćanskih legendi; kao paradigmu za tu grupu izloži-
ćemo ukratko sadržaj Legende o Judi: uoči njegovog
rođenja njegova majka Ciboreja usnila je san u kojem
je upozorena da će roditi opakog sina koji će doneti
nesreću ćelom svom narodu. Roditelji su dečaka polo­
žili u jedan kovčežić i bacili ga u more. Talasi su dete
poneli do ostrva Skariot, gde će ga naći bezdetna
kraljica, koja će ga podići kao svog sina. Kasnije će
kraljevski par izroditi svog sina, ali će njega ubiti
sin-usvojenik koji se osećao potisnut. Pošto je pobe-
gao iz zemlje, našao je službu na dvoru Pilata, koji će
ga uzdići u svog poverenika i poveriti mu nadzor
nad ćelom svojom kućom. Jednom u svađi Juda će
ubiti jednog suseda, a da pri tome nije znao da je to
njegov otac. A zatim se ženi udovicom ubijenoga, da­
kle svojom rođenom majkom. Po otkriću tih strahota,
on se pokajnički uputi Spasitelju, koji ga prihvata
među svoje apostole. Njegova izdaja Isusa poznata je
iz Jevanđelja.
Kao primer komplikovanijeg tipa te forme sage
može da posluži Legenda o svetom Gregoru na steni
Hartmana fon Auea. Gregora, plod rodoskrvne veze
između dva kneževska deteta, njegova m ajka ostavlja
u kovčežiću na morskoj pučini, gde ga pronalaze riba­
ri i potom podižu, da bi zatim postao monah u jed-

28
пот manastiru. Ali se onda ipak odluči za riterski ži­
vot, pobeđuje u m nogim borbam a i dvobojim a i kao
nagradu dobija ruku svoje m a jk e , kneginje. Posle o t­
krića incesta G regor provodi 17 godina na jed noj pu­
stoj steni u m oru i na kraju na zapovest Boga postaje
papa.38 O voj legendi je veom a slična iranska saga o
kralju D arabu u Firdusijevoj K njizi kraljeva, koju je
Špigel39 prepričao na sledeći način: Poslednji Kajan
Bem en im enovao je svoju kćerku i istovrem enu su­
prugu H um aji za svoju naslednicu, tako da se njegov
sin Sasan, d uboko nezadovoljan i razočaran tom od­
lukom , povlači u sam oću. K ratko vrem e posle sm rti
njenog supruga H um aji je rodila sina kojeg j e odlučila
da ukloni. P oložila g a j e u je d a n kovčežić i bacila g a u
Eufrat. V od e reke nosile su kovčežić sve dok nije
udario u kam en ko ji je jed an valjar položio u vodu.
V aljar je izvukao kovčežić i našao u njem u dete i po-
neo ga svojoj ženi, koja je kratko vrem e pre toga iz­
gubila dete. B račn i par odluči da nahoče podigne kao
svoje dete i kada je dečak odrastao, toliko je ojačao
da ostala deca nisu m ogla da se nose s njim e. O n nije
im ao volje da se bavi očevim zanatom , nego je želeo
da postane ratnik. Pre toga je prisilio svoju pom ajku
d a mu od a tajnu njegovog porekla i na kraju se pri­
družio vojsci koju je H um aji upravo otprem ila u b o r­

38 Vid. Cholevius, Geschichte der deutschen Poesie nach ihren

antiken Elem enten.
39 Spiegel, Eranische A ltertum skunde II, s. 584.

29
 bu protiv kralja Ruma. Pošto je svojom hrabrošću
skrenuo pažnju na sebe, H um aji u njemu lako prepo­
znaje sina i im enuje ga za svog naslednika.

PARIŠ

A polodor priča o rođenju Parisa: Kralj Prijam

im ao je od svoje supruge H ekabe sina Hektora. Kada
je H ekaba trebalo po drugi put da postane majka,
usrtila je da će na svet d oneti jed nu buktinju koja će
zapaliti ceo svet. P rijam je zatražio od proroka, svog
sina od prve supruge A risbe Esaka, da mu protumači
taj san. E sak j e reka o d a će to d ete gradu doneti ne­
sreću, p a j e p osa v eto v a o k ra lja d a se on o ukloni. Pri
jam je dečaka predao je d n o m pastiru, koji ga je od-
neo na Id; ovaj se zvao A gelaj. D ete j e p et dana hra­
nila je d n a m edvedica. K ada ga je A gelaj zatekao ži­
vog, uzeo ga je kod sebe da ga podigne kao svoje de­
te. D ečaku je dao im e P ariš; kada je ovaj stasao u le-
pog i snažnog m lad ića, nazvali su ga Aleksandros, jer
se b o rio p rotiv razb o jn ik a i štitio stada. N ije dugo
p otrajalo, pa je našao sv o je rod itelje.
Na koji način se to d ogod ilo ispričao je Higinus,
po čijem izveštaju su o d b ače n o g dečaka pronašli p a ­
stiri. Jed n om su P rijam o v i glasn ici došli kod tog pa­
stira po je d n o g bika, k o ji je b io predviđen kao nagra­
da pobedniku u b o rilačk im v eštinam a priređenim u
čast P rijam a. Izabrali su bika k o jeg je Pariš veoma
voleo, pa je pošao za lju d im a k o ji su odveli bika i

30
onda sudelovao u borbi i osvojio nagradu. N ezado­
voljan time njegov brat D efobos potegao je na njega
mač, ali njegova sestra K asandra prepoznala je u n je ­
mu svog brata, posle čega ga je P rijam radosno pri­
hvatio kao svog sina.
K asnija nesreća k o ju će Pariš krađom H elene do­
neti svojoj porod ici i ro d n o m gradu poznata je iz ho-
merovskih pesam a sa pred istorijom i p otonjim doga­
đajim a.
Izvesnu sličn o st sa p ričo m o rođ enju Parisa im a
pesm a o Žalu u Fird usijevim Persijskim ju n ačkim sa­
gam a: Sam u, kralju Sistana, jed na od njegovih žena
rada prvog sina. P ošto je im ao belu kosu, m ajka je
prikrila njegovo rođenje. Ali d o jilja je kralju odala ro ­
đenje sina. Sam je razočaran i n aređu je d a se dete
ukloni. Sluge ga odnose na brdo Alburs, gde će ga
prihvatiti i podići Sim urg, je d n a m oćna ptica. O d ra­
slog m ladića video je jed an karavan u prolazu, pa je
p ron eo glas o njem u i o „ptici koja m u je bila dobra
d o jilja”. M eđutim , kada je Sam u snu ugledao svoga
sina, on kreće da traži od bačeno dete. Na vrh strme
stene, na kojem je ko n ačn o video mladića, ne može
da se uspne. Sim urg m u, pak, donosi sina dole i on
ga rad osno prim a i postavlja za svog naslednika.

TELEF

A leju, kralju T egeje, proročanstvo saopštava da

će njegovi sinovi stradati od sina njegove kćerke, pa

31
on naloži da njegova kćerka Auga postane Atenina
sveštenica i uz to jo j je zapretio smrću ako bi bila sa
nekim muškarcem. Ali kada je Herakle na svom po­
hodu protiv Augije kao gost boravio u Ateninom
svetilištu, ugledao je devicu i, opijen vinom, silovao
Augu. K ada je Alej prim etio da je u drugom stanju,
predao ju je Naupliji, jedn om sirovom mornaru, s na­
logom da je baci u more. Ali na putu prema moru, na
planini Parteniju, Auga se porodila i Nauplije je, ne
hajući za kraljevu naredbu, oboje, majku i dete, od-
neo u Miziju i predao kralju Teutrantu.
Po jednom drugom predanju, Auga se tajno po­
rodila kao sveštenica i držala je dete skriveno u hra­
mu. Kada je Alej otkrio taj prestup, naredio je da se
dete odnese i ostavi na planini Parteniju;40 majku je
Nauplije trebalo da proda ili da je ubije. On ju je
predao Teutrantu.
Po ustaljenoj tradiciji Auga je odbacila novoro­
đenče i pobegla za Miziju, gde ju je kralj Teutrant
prihvatio kao svoje dete. D ečaka p a k doji jedn a košu­
ta i njega nalaze pastiri koji ga odnose kralju Koritu.
On ga podiže kao svog sina. Kao mladić Telef se na
savet proročanstva uputi za Miziju da potraži svoju
majku. On pomaže Teutrantu u nevolji da savlada

40 Kod Evripida, od koga potiču tragedije „Auga” i „TeleP,

Alej je naredio da se m ajka i dete u kovčegu bace u more, ali je
taj kovčeg zalaganjem Atene dospeo u ušće m izijske reke Kajkos.
Tu ih je našao Teutrant i on je Augu uzeo za ženu; njenog sina
je kao posinka uzeo u svoju kuću.

32
svoje n ep rijatelje i k a o n a g ra d u z a to d o b ija ru ku n a ­
vodne kraljev e kćerke, n a im e A uge, sv oje sopstven e
m ajke. Ali o n a o d b ija d a se p o d a T e le fu i up ravo k a ­
da je u svom gn evu h te o da je p ro b o d e , o n a u strahu
doziva svoga d rag o g H e ra k la i T e le f po to m e p re p o ­
znaje sv o ju m a jk u . P o sle T e u tra n to v e sm rti p o sta je
kralj M izije.

PERSEJ

A k ris ije , k ra lj A rg a, v e ć je b io zašao u d u boku

sta ro st i n ije im a o m u šk o g p o to m k a . P o što je želeo
sin a , o b ra tio se D e lfijs k o m p ro ro č ištu , k o je ga je , m e ­
đ u tim , u p o z o r ilo n a o p a sn o s t o d m u škog p otom stv a.
N jeg ov a k ć e r k a D a n a ja ro d iće sin a k o ji će g a ubiti.
D a b i to o s u je tio , z a tv o rio je svo ju k ćerk u u je d ­
n u b r o n z a n u o d a ju p o d z e m ljo m , k o ju je stavio pod
s ta ln i n a d z o r. A li Z ev s se u v id u zlatn e kiše spustio
k r o z p u k o tin u k ro v a n a D a n a ju i o n a je ro d ila je d ­
n o g d e č a k a .41* K a d a je A k risije je d n o m prolazio pored
o d a je i z a č u o glas m la d o g P e rse ja i tak o saznao da je
n je g o v a k ć e rk a ip ak ro d ila d ete, u bio je d ojkin ju , a
k ć e rk u sa n je n im s in o m o d v eo pred k u ćn i o ltar p o ­
sv e ć e n Z ev su k a k o b i sazn ao im e pravog oca. A li on
n ije p o v e ro v a o s v o jo j k će rk i k o ja m u je rekla da je
o ta c d e te ta Z ev s, pa ju je zaje d n o sa d eteto m zatv orio

41 K a s n iji p is c i, m eđ u n jim a i P in d a r, n av od e da D a n a ja n ije

z a tr u d n e la o d Z e v sa , n eg o o d b r a ta n je n o g o ca .

33
u drveni kovčeg42 i bacio u more. Međutim, talasi su
kovčeg izbacili na obalu ostrva Šerif, gde ga je našao
ribar Diktis, brat kralja Polidekta; ovaj je, naime, spa
sao majku i dete izvukavši ih u svojoj m reii iz mora.
Diktis im je pružio utočište u svom domu i podigao
dečaka kao svog rođenog sina. Polidekt se, pak, zalju
bio u lepu majku i pošto mu je Persej stajao na putu,
gledao je da ga nekako ukloni, pa ga je poslao da do
nese glavu Meduze. Persej če mimo očekivanja kralja
ispuniti opasni zadatak i počiniče još niz junačkih
podviga. Prilikom jednog bacanja diska slučajno ubi
ja — u skladu sa proročanstvom — svoga dedu. On
postaje kralj Arga, zatim Tirinta i podiže Mikenu.4'

GILGA M EŠ

Elijan, koji je živeo oko 200. g. posle Hrista, do­

nosi u svojim „Pričama o životinjama" priču o jed ­
nom dečaku koga je spasao orao**-. „Životinjama je
svojstvena i ljubav prema čoveku. Tako je jedan orao
othranio jedno dete. Ispnčaću ćelu priču kako bih
posvedočio moju tvrdnju. Kada je Senekor vladao
nad Vaviloncima, haldejski proroci su prorekli da će*4

Simonid govori o „bakrenom sandučiću' u kojem je Da

naja navodno bačena u more. Vid. Cieibel, KUissnches Uederbuch,
s. 52
45 Po Hiungu (Husing) saga o Perseju raširena je u više va­
rijanti i u lapanu. Vid Sydney Hartland, Legend o f Prrseus, 1894
44 Oaudius Aehanus, Hist. anim XII, 21 Stuttgart, 1841.

M
Mrt kraljevske kćeri svom dedi oteti kraljevstvo. N a to ..
sc kralj veoma uplašio, pa je za svoju kćerku, da šalji­
vo kažem o, postao drugi A krisije, jer ju je vrlo strogo
nadzirao. Ali kćerka je — jer sudbina je bila m udrija
nego V avilonci — tajno rodila d ete o d nekog neugled­
nog ćoveka. Dete su čuvari iz straha od kralja bacili ~
sa A kropolja, gde je kraljevska k ćerka bila zatvorena.
No. orao je svojim o štrim o kom video kako dečak
pada i pre nego što je pao na zem lju, zgrabio ga je i
posadio na svoja leda, od neo u jed nu baštu i tam o ga
pažljivo spustio na zem lju. Kada ga je nadzornik te -
bašte ugledao, odm ah je prigrlio dečaka i podigao ga
kao svoje dete; dete je dobilo im e Gilgam eš i postaće
kralj V avilona. Ako to neko sm atra izm išljotinom ,
nem am ništa protiv, iako sam ćelu stvar pom no ispi­
tao. I o Ahem enesu, Persijancu od koga potiče plem ­
stvo Persijanaca, navodno se brinuo jedan o ra o ”45 ^

K IR

Saga o K iru, koju većina istraživača — kako se či­

ni s pravom — stavlja u središte celog ovog kruga
m itova, dospela je do nas u više verzija. Po Herodotu
(o ko 450. pre H rista), koji sam kaže (I, 95) da je od
četiri njem u poznate verzije izabrao onu koja se naj-

«' | O P tolo m eju . sinu Lagosa i A rsineje, priča se da ga je je -Д

dan o ra o svojim krilim a Štitio od jakih sunčevih zraka, kiše i pti­
ca grabljivica.

35
 manje odlikuje duhom glorifikacije, priča o rođenju i
mladosti Kira u glavnim crtama izgleda ovako:46
Posle Kiaksaresa je nad Mederima kraljevao nje­
gov sin Astijages. Ovaj je imao jednu kćerku po ime­
nu Mandana. Jednom je u snu video kako iz nje ističe
toliko vode da je ova preplavila ne samo njegov grad
nego i ćelu Aziju. On je taj svoj san ispričao svojim
prorocima i magičarima i veoma se uplašio kada je
čuo njihovo tumačenje. Kada je Mandana stasala za
udaju, nije je dao nekom Mederu koji bi mu bio rav­
nopravan nego jednom Persijancu po imenu Kambi-
ses. Ovaj je bio iz dobre kuće i miran čovek, i sma­
trao ga je manje važnim od nekog Medera iz sred­
njeg staleža. Kada je Mandana postala žena Kambise-
sa, Astijages je prve godine usnio drugi san. Usnio je
da iz nedara njegove kćerke raste jedna vinova loza
koja se svojom senkom nadnela nad ćelu Aziju. Kada
je taj san ponovo izložio svojim tumačima snova, na­
ložio je da se njegova kćerka, koja je bila trudna, do­
vede iz Persije. I kada je stigla, stavio ju je pod nad­
zor jer je bio naumio da ubije njeno dete. Naime, tu­
mači snova su mu prorekli da će sin njegove kćerke
umesto njega postati kralj . Da bi to osujetio naložio
je, kada se Kir rodio, da mu dođe Harpagos, koji je
bio njegov rođak i poverenik među Mederima. Nje­
mu je rekao:

46 Fr. Lange, Herodots Geschichten. — Vid. i Duncker, Ge-

schichte des Altertums, Leipzig, 1880, IV, s. 256 i d.
 „Dragi Harpagose, poveriću ti jedan posao koji
moraš savesno da obaviš. Ali nem oj da me obmaneš i
nemoj nikoga da uključiš u ovu stvar, jer bi te to
moglo skupo stajati. Evo, uzmi d ečaka kojeg je M an­
dana donela na svet, odnesi ga u svoju kuću i ubij ga.
Posle ga pokopaj kako znaš i um eš ”
H arpagos je na to odgovorio: „Veliki kralju, nika­
da ti tvoj sluga nije b io neposlušan, a i ubuduće ću se
čuvati toga da se pred to b o m ogrešim . Ako je to tvo­
ja volja, onda m en i pristaje sam o da je verno sprove­
dena u d elo .”
P ošto je H arpagos to rekao, predat m u je dečak
sa svom o p rem om , pa je kren u o plačući kući. T am o
je svojoj ženi isp ričao sve što m u je Astijages rekao.
A ova ga je upitala: >,Šta nam eravaš da učiniš?”
O n jo j od govori: „N eću poslušati Astijagesa, pa
m ak ar d eset pu ta više divljao nego sada, neću postu­
piti po njegovoj volji i pristati da počinim takvo um or­
stvo. Z a to im a m m n o g o razloga. ]er, prvo, dečak mi
je k rv n i sro d n ik , a, d rugo, A stijages je već dosta star
i n e m a m u šk o g nasled nika. A ko um re i kraljevstvo
pređ e u ru ke n jeg o ve k ćerk e, čijeg sina ja sada treba
da u b ije m , zar m i o n d a ne preti najveća m oguća opa­
sn o st? A li zb o g m o je sigurn osti dečak treba da um re;
n o , n ek a n jeg o v u b ica bud e jed an od Astijagesovih
lju d i, a ne n ek o od m o jih .”
P o što je to rekao, poslao je glasnika do jednog od
A stijag eso v ih govedara, k o ji je , kako je znao, čuvao
stad o n a b rd im a p u nim divljih zveri, a čije je ime bi-
lo Mitradates. Njegova žena se po grčkom zvala Ki­
no, a po medijskom Spako.
Kada je čoban na Harpagosovu zapovest dojurio
najvećom brzinom, Harpagos mu se obratio rečima:
„Astijages ti naređuje da uzmeš ovog dečačića i da ga
odneseš i ostaviš negde u najdivljačnijem brdu tako
da što je moguće pre nastrada, i jo š mi je naložio da
ti kažem: Ako ga ne ubiješ nego ga ostaviš u životu,
umrećeš najsramnijom smrću A ja imam da prove-
rim da li je njegova zapovest izvršena.” Kada je čo­
ban to čuo, uzeo je dečaka, krenuo svojoj kući i ušao
u kolibu. Njegova žena je bila trudna i imala je tru­
dove celog dana i dogodilo se da se porodila upravo
kada je čoban pošao u grad. I bili su u velikoj brizi
jedno za drugim. A kada se vratio i žena ga neočeki­
vano ugledala, upitala ga je prvo zbog čega ga je Har­
pagos tako hitno pozvao. On jo j je pak rekao: „Draga
ženo, voleo bih da ono što sam u gradu video i čuo
nisam nikada video i čuo, i da se nikada nije dogodi­
lo našem gospodaru. Harpagosova kuća bila je ispu­
njena kuknjavom i plačem. T o sam odmah čuo, ali
sam ipak ušao. I čim sam ušao, ugledao sam kako
preda mnom leži jedan dečačić koji, se koprcao i de­
rao, a pri tome je bio okićen zlatom i obučen u šare­
ne haljine. Kada me Harpagos ugledao, naložio mi je
da brzo uzmem dečaka i da ga ostavim na nekom
pustom mestu u brdima; još mi je rekao da je to tako
Astijages naredio i još mi je strašno zapretio ako to
ne uradim. 1 ja uzeh dete i odoh s njim misleći da je

38
to dete nekog sluge-, ni u snu nisam mogao da pomi­
slim da je poteklo odande. Ali putem sam ćelu priču
čuo od sluge koji me pratio iz grada i predao mi de­
čaka: da je sin Mandane, kćerke Astijagesa i Kambi-
sesa, Kirovog sina, i da je Astijages naložio da se ubi­
je, i evo ga sada je tu!”
Pošto je sve to rekao, čobanin je otkrio i pokazao
dete i kada je žena videla da je to snažno i lepo dete,
zaplakala je i bacila se mužu pred noge moleći ga da
ga ne ukloni. Ali on joj odgovori da ne može druga­
čije da postupi jer će Harpagos poslati sluge da pro-
vere da li je obavio povereni mu zadatak, pa ako bi
oni utvrdili da nije uradio ono što je trebalo da ura­
di, onda mu predstoji sramna smrt. Na to je ponovo
rekla: „Ako ne mogu da te odvratim, onda barem
učini ovako. I ja sam rodila, ali mrtvo dete. Ako
moraju da vide jedno odbačeno, uzmi ga i odnesi, a
sina Astijagesove kćerke podići ćemo kao naše sopstve-
no dete. Tako neće moći da kažu da si bio neposlu­
šan, a i nama bi bilo dobro. Jer naše mrtvorođeno
dete biće kraljevski sahranjeno, a živo dete će ostati u
životu.” Čoban učini onako kako mu je žena rekla.
Položio je svog mrtvog dečaka u jednu korpu, stavio
na njega nakit onog drugog i ostavio ga na nekom
pustom mestu u brdima. Tri dana potom javio je
Harpagosu da može da mu pokaže leš dečaka. Na to
je Harpagos poslao svoje najvernije telohranitelje i
oni pokopaše govedarovog sina. A onog drugog, koji

39
 se kasnije zvao Kir, podigla je čobanova žena. Ali ga
nisu zvali Kir, nego su mu dali neko drugo ime.
I kada je dećak imao dvanaest godina, istina je
izašla na videlo i to na sledeći način. Igrao se u selu,
u kojem su se nalazila i goveda, sa drugim dečacima
njegovog uzrasta. Dečaci su se igrali kralja i za kralja
su izabrali govedarovog navodnog sina.47 On ih je
rasporedio da obavljaju razne poslove — jedni su
morali da grade kuće, druge je proglasio kopljanici­
ma; ovoga je odredio da bude kraljevo oko, a onoga
je zadužio da mu donosi vesti; ukratko, svaki je do­
bio neki određeni zadatak i posao. Jedan od dečaka,
pak, bio je sin Artembaresa, uglednog čoveka među
M ederima, i pošto nije hteo da uradi ono što mu je
Kir naredio, to je ovaj ostalim dečacima naložio da
ga izbatinaju, što su ovi i uradili. Ali samo što su ga
ovi pustili, silno se razgoropadio zbog nanesene mu
nepravde. P otrčao je u grad i požalio se ocu zbog

47 Ista igra kralja p o m in je se i u in d ijsk oj sagi o Kandragup-

ti, rodonaćelniku dinastije M au rja, koga je m ajka po rođenju po­
ložila u jed n u posudu koju je ostavila pred ulazom u staju sa kra­
vam a, gde ga je našao jedan čo ban i ond a ga podigao kao svog
sina. K asnije je dospeo kod jed n o g lovca, kod kojeg se kao čuvar
krava sa drugim dečacim a igrao igre kralja i kao kralj nalagao da
se teškim prestupnicim a odseku noge i ruke. (M otiv komadanja
javlja se i u sagi o Kiru i uopšte je veom a raširen.) Na njegovu
zapovest su odsečeni delovi ponovo vraćeni na svoje mesto. Ka-
nakja, koji je jedn om posm atrao tu igru, divio se dečaku, otkupio
ga je od lovca za hiljadu karshapana, a ond a je kod kuće otkrio
da je jedan od M aurja. Vid. o to m e Lassen, Indische Altertum-
skunde II, s. 196.
onoga što mu je Kir uradio. Ali nije rekao Kir, jer se
ovaj još nije tako zvao, nego govedarov sin. Artem-
bares je na to zajedno sa svojim sinom ljutito pošao
Astijagesu i požalio se na tako nedostojno ophođenje,
rekavši: „Veliki kralju, od tvog sluge, govedarovog si­
na, m oram o da trpim o takvo sram no ophođenje” i
pri tom e mu je pokazao ram ena svoga sina.
Kada je A stijages to čuo i video, hteo je zbog Ar-
tem baresa da obešteti dečaka, pa je naložio da mu se
dovede govedar zajedno sa njegovim sinom . I kada
su o b o jica prispeli, A stijages je pogledao K ira i rekao:
„T i, sin ta k o običn og čov eka, drznuo si se da se
tako sram n o o p h o d iš sa sin o m čoveka k o ji kod m ene
uživa v eliko p o v eren je i zauzim a visok položaj?”
A li o n m u o d govori: „G ospod aru, njem u se d o­
g o d ilo sa m o o n o što je b ilo pravo. Jer d ečaci u selu
su se igrali (i o n je b io m eđu n jim a ) i izab rali su m e
za svog k r a lja , je r su sm atrali da sam ja najp od esn iji
za to. I o stali d ečaci su uradili o n o što im je bilo n a­
re đ e n o , ali ovaj je b io n ep oslu šan i n ije m ario za m e­
ne i za o n o što ja kažem . Za to je d o bio o n o što m u
je sled o v alo . A ko sam za to zaslužio da bu d em k a­
ž n je n , ev o m e, tu s a m !”
D o k je d ečak ta k o g o v o rio , A stijages ga je o d m ah
p re p o z n a o . Je r c rte lica ličile su m u na n jegove i o d ­
g o v o r je b io d o sto ja n je d n o g p le m e n ito g stv o re n ja; a
uz to m u se u č in ilo da se v rem e kada je dete b ilo
u k lo n je n o p o k la p a sa u z ra sto m d ečaka. T o ga je d u ­
b o k o k o s n u lo i n e k o v re m e n ije m o g ao da d ođ e d o

41
 reci. Ali kada se ponovo pribrao, rekao je, želeći da
se oslobodi Artembaresa i porazgovara sa govedarom
bez svedoka:
„Dragi Artembares, pobrinuću se za to da se ni ti
ni tvoj sin ubuduće više ne žalite.” Tako je otpremio
Artembaresa. A Kira su sluge na Astijagesovu zapo-
vest uveli unutra i govedar je morao da ostane tu. I
kada je sa njim bio nasamo, upitao ga je Astijages
odakle mu ovaj dečak i ko mu ga je predao. Pastir je,
pak, odgovorio da je to njegov rođeni sin i da žena
koja mu ga je rodila živi kod njega. Na to mu je Asti­
jages rekao da mu to kako govori baš i nije pametno,
pa je pozvao kopljanike da ga zgrabe. A kada su ga
poveli da ga udare na muke, pastir je priznao istinu i
ispričao ćelu priču od početka do kraja i na kraju je
molio za oproštaj i milost.
Međutim, Astijages nije bio toliko ljut na pastira,
koji mu je otkrio istinu, koliko na Harpagosa; nare­
dio je kopljanicima da ga dovedu i kada je Harpagos
stao pred njega, Astijages ga je upitao:
„Dragi Harpagose, na koji način si lišio života si­
na moje kćerke koga sam ti onda predao?”
Kada je Harpagos ugledao pastira, nije pošao pu­
tem neistine iz straha da će se odmah pokazati da
laže.
Harpagos je ispričao istinu. A Astijages je u sebi
ugušio bes, koji ga je bio spopao zbog ćele priče, i is­
pričao mu je prvo šta je čuo i saznao od pastira; on­
da je došao na to da je dečak još živ i da je to tako

42
lepo ispalo. „Jer”, rekao je, „velike brige zadavalo mi
je to što sam uradio tom detetu i prebacivanja moje
kćerke su mi legla na dušu. Ali pošto je ćela stvar ta­
ko lepo ispala, to mi kao prvo pošalji svog sina ova­
mo kod našeg novog pridošlice i onda dodi kod m e­
ne na obed, jer želim da priredim gozbu u čast bogo­
va koji su to tako izveli.”
Kada je Harpagos to čuo, bacio se na zemlju pred
kraljem i smatrao se srećnim da je sve na kraju po
njega tako dobro ispalo, da je pozvan za kraljevu tr­
pezu, pa je pošao kući. A kada je stigao, naložio je
svom sinu — b io je to njegov sin-jedinac od otprilike
trinaest godina — da pođe kod Astijagesa i uradi sve
što mu bude naredio, a on je sav srećan ispričao svo­
jo j ženi šta mu se dogodilo. Astijages je, pak, zaklao
H arpagosovog sina čim je ovaj stigao kod njega, ise-
kao ga na kom ade i delom je meso ispekao, a delom
skuvao, i tako priprem io gozbu. Potom su, u zakaza­
no vreme obeda, prispeli H arpagos i ostali gosti. Za
Astijagesa i ostale b io je priprem ljen sto sa ovčeti­
nom , a pred Harpagosa je bilo izneseno meso njego­
vog rođenog sina, bez glave, bez delova od ruku i no­
gu i ostaloga. T o je bilo stavljeno u posebno pokrive­
nu korpu. Kada se učinilo da se Harpagos najeo, upi­
tao ga je Astijages da li m u je jelo prijalo, a kada je
H arpagos rekao da mu je veom a prijalo, donele su
m u za to određene sluge pokrivenu glavu sa rukama
i nogam a njegovog sina i stali pred Harpagosa, rekli
m u da otkrije korpu i uzme ono što želi. Harpagos,

43
 dakle, tako i postupi i otkrivši korpu ugledao je ostat­
ke svoga sina. I kada je to video, nije ničim odao
svoje zaprepašćenje, nego se uzdržao. Na to ga je
Astijages upitao da li zna od koje je divljači jeo meso,
na šta je odgovorio da to veoma dobro zna i da je
sve ono što kralj čini u redu. Rekavši to, uzeo je pre­
ostalo meso i s njime pošao kući. Tu je, mislim, hteo
da ga pokopa.
Harpagosu je Astijages, dakle, priredio takvu osve­
tu, a o Kiru je želeo da se posavetuje, pa je pozvao
čarobnjake koji su mu protumačili san i upitao ih ka­
ko su mu onda protumačili ono priviđenje u snu. Ali
ovi ponovo rekoše: Dečak bi morao da postane kralj,
ako je ostao u životu i nije pre toga umro. On im je,
međutim, ovako odgovorio:
„Dečak je živ i on je tu. Pošto je živeo na selu, to
su ga dečaci iz sela izabrali za kralja. On je, pak, sve
uradio kao i pravi kraljevi. Jer, on je sebi kao vladar
uzeo kopljanike, postavio čuvare kapija, glasonoše i
sve ostalo. Šta po vama to ima da znači?”
Čarobnjaci su odgovorili: „Ako je dečak živ i ako
je bio kralj bez ičije pomoći, onda možeš da budeš
miran i spokojan; jer sada neće po drugi put postati
kralj. Jer i nama se već dešavalo da su se poneka pro­
ročanstva usmerila na nešto beznačajno i lako postaje
ništavno ono što počiva na snovima.”
Astijages je odgovorio: „Čarobnjaci, ja potpuno
delim vaše mišljenje da se san ostvario, pošto je de­
čak već bio imenovan za kralja i više ne moram da

44
ga se bojim . Ali me ipak oprezno posavetujte šta je
najsigurnije za m oj dom i za vas.”
Na to čarobnjaci od go v oriše:------------------------------
-------------------------- . D ečaka pošalji nekuda da ti nesta­
ne s vidika, u zem lju Persiju, njegovim roditeljima.”
Kada je Astijages to čuo, veom a se obradovao.
Naložio je da m u dovedu K ira i rekao mu:
„Sine m o j, ja sam ti učinio veliku nepravdu zave­
den jed nim varljivim snom , ali dobra sreća te spasila.
Sada pođi veselo u zem lju Persiju, daću ti pratnju-, ta­
m o ćeš naći drugog oca i drugu m ajku a ne pastira
M itradatesa i njegovu ženu.” T o je rekao i otpremio
Kira. Kada je stigao u kuću Kambisesa, roditelji ga
radosno pozdraviše saznavši ko je on, pošto su mislili
da je onda nastradao i zatražili su da im kaže na koji
se način spasao i održao. Rekao im je da je mislio da
je sin govedara-, ali od pratilaca koje mu je Astijages
dao sve je usput saznao. Ispričao je da ga je žena go­
vedareva podigla, hvalio ju je, a o keruši (Spako) je
najviše govorio. T o su im e roditelji odmah prihvatili
kako bi ljudim a opstanak deteta delovao što čudesni­
je , pa su tako dali osnovu za sagu da je jed n a keruša
p o d o jila odbačen og Kira.
K asnije će K ir, podstaknut od Harpagosa, podbu-
niti P ersijance protiv M edera. Dolazi do rata i Kir će
na čelu Persijanaca u bici pobediti Medere. Astijages
je živ zarobljen, ali mu K ir neće učiniti ništa nažao
nego će ga zadržati pored sebe sve do kraja njegovog
života. H erodotov izveštaj se onda završava recima:

45
 „Persijanci i Kir su otada vladali Azijom. Tako je Kn
bio rođen i podignut i postao je kralj "
Izveštaj Pompejusa Trogusa sačuvan nam je sa
mo u Justinovom izvodu4*. Astijages je doduie imao
jednu kćerku, ali nije imao muškog naslednika. On je
u snu video kako iz njenth nedara raste jedna vinove
loza čiji su izdanci prekrili ćelu Aziju Tumači snova
su mu protumačili da priviđenje veličine unuka, koga
će roditi njegova kćerka, znači da ce izgubiti vlast Da
bi predupredio tu opasnost i oslobodio sebe straha
od gubitka vlasti, Astijages svoju kćerku пце dao za
ženu ni nekom uglednom ćoveku ni nekom Mcderu.
kako očev ugled pored majčinog ne bi još više uznco
unuka, nego ju je dao Kambisesu. jednom običnom
ćoveku iz tada nepoznatog naroda Persijanaca. Ali nt
to nije moglo da obuzda Astijagesov strah: naredio je
da njegova trudna kćerka dode kod njega kako bi
njen plod bio ubijen na njegove oči. Kada se rodio de-
čak, dao ga je Harpagosu. svom prijatelju i povereni
ku, da ga ubije. Iz straha da bi Astijagesova kćerka,
kada vlast posle smrti oca dospe u njene ruke. mogla
da mu se osveti za smrt njenog dečaka, predao je dete
jednom kraljevom pastiru da ga ukloni. Slučajno se u
isto vreme kada se rodio Kir i pasttru rodio sin. Kada
je njegova žena čula da je dete kralja ostavljeno na

** lustmus, Auszug aus des Pompejus Trogus Phthpptuher

Geschuhte (1, 4 —7). Koliko se može videti iz lustinovog izvoda,
priča Trogusa Dejnona (napisana u prvoj polovini 4 veka pre
Hrista) temelji se po svoj prilici na persijskim pričama

46
nekom pustom mostu, usrdno je zamolila da ga do­
nesu da ga vidi. Pastir je popustio njenim molbama i
vratio se u ium u. Tu je pored deteta našao jednu ke-
ruiu koja ga je podojila i bran ila ga od ptica i životi-
nja Tat prizor izazvao je u njem u isto saosećanje kao
kod kcrušc. Prihvatio je dečaka i odneo ga u svoju
kuću, dok ga je keruša sva zabrinuta sledila. Kada je
žena uzela dečaka u svoje naručje, on jo j se nasmešio
kao da m u je već poznata; a kako je bio veoma sna­
žan i kako jo j se svojim sm eškom um ilio, zamolila je
pastira da (n je n o dete um esto ovog odnese u šumu) i
da podigne ovog dečaka. T ako su dva dečaka zameni-
i i svoje sudbine: jed a n je podignut nam esto pastirovog
d eteta . drugi je umesto kraljevog unuka odnesen u šu­
mu
N astavak ovog naizgled izvornijeg izveštaja u bit­
nom e se poklapa sa herodotovskom pričom.
leđ na verzija, pak, koja sasvim odstupa od ove
sačuvana nam je u izveštaju H erodotovog savremeni-
ka K tcsije , a njegov gubitak nadoknađuje jedan frag­
m ent Nikolaosa Damaskosa44. Fragment Nikolaosa do­
nosi priču K tesije, koja je u njegovoj persijskoj istori-
ji obuhvatala više od jedne knjige u sažetoj formi: po
n jo j je A stijages navodno bio najplem enitiji kralj Me-
d era posle A rbakasa.
Za v rem e njegove vladavine došlo je do velikog
p reo k reta kojim je vlast sa M edera prešla u ruke Per-

« N ico. D am ascen . hragm . 6 6, Pers. 2, 5.

47
 sijanaca, i to iz sledećeg razloga. Kod Medera je po- (
stojao zakon po kojem siromaha koji se, da bi preži- !
veo, uputi kod bogataša i predaje, ovaj mora da hrani
i oblači i da se drži kao kakav rob; ako bogataš to ne
učini, onda siromah može da pođe kod nekog dru­
gog. Tako je dečak po imenu Kir, po rođenju jedan
Marder, došao kod kraljevog sluge koji je bio nad­
zornik nad čistačima palate. Kir je bio sin Atradatesa,
koji je, budući da je bio veoma siromašan, živeo od
pljačke, dok je njegova žena Argosta, Kirova majka,
čuvala koze. Kir se onome predao radi hleba, čistio je
u palati i bio je veoma vredan, pa mu je nadzornik
dao bolju odeću i dodelio ga čistačima koji su čistili
unutrašnjost palate, s tim što ga je dodelio njihovom
nadzorniku. Ali taj je bio veoma strog i često je biče-
voo Kira. Kir je napustio ovoga i otišao zaduženom
za svetlost, koji ga je voleo i doveo u blizinu kralja
tako što ga je rasporedio među nosioce svetiljki. Po­
što se Kir i među ovima istakao, dospeo je kod Ar-
tembaresa, koji je nadzirao pića i lično kralju doda­
vao pehar. Ovaj je Kira rado prihvatio i odredio ga
da bude peharnik za kraljevom trpezom. Nedugo za­
tim Astijages je zapazio kako Kir spretno obavlja svoj
posao i kako je na ljupki način dodavao pehar, pa je
upitao Artembaresa odakle je taj mladić. „O, gospo­
daru", rekao je ovaj, „on je tvoj rob, po rodu Persija-
nac, iz plemena Mardera, koji je došao kod mene da
zaradi za Život" Artembares je bio star i jednom ka­
da je dobio groznicu zamolio je kralja da mu dozvoli
48
da ostane kod kuće: „Umesto mene neka vino naliva
mladić koga si toliko hvalio i ako ti, gospodaru, bu­
deš njime bio zadovoljan, onda ću ga ja evnuh posi-
niti.” Astijages je bio zadovoljan, a onaj se prema Ki-
ru odnosio kao prema sinu. Kir je sada stajao pored
kralja i nalivao mu piće i danju i noću, te se pokazao
kao spretan i sposoban peharnik. A Astijages mu je
kao Artembaresovom sinu dao njegove prihode i to­
me dodao još mnoge darove i Kir postade veliki i
njegovo ime se pročulo na sve strane.
„Astijages je imao jednu veoma plemenitu i lepu
kćerku. Nju je dao Mederu Spitamasu za ženu i uz
nju kao miraz ćelu Mediju. Kir je onda svog oca i
svoju majku doveo iz zemlje Medera i oni se radova­
še sreći svoga sina i njegova majka mu je ispričala
san koji je usnila kada je bila trudna s njim i čuvajući
ovce zaspala u svetilištu: Iz nje je poteklo toliko mno­
go vode da je ova poput kakve velike reke poplavila
Aziju i tekla sve do mora. Kada je to otac čuo, nare­
dio je da se san ispriča Haldejcima u Vavilonu. Kir je
pozvao najmudrijeg među njima i saopštio mu san.
Ovaj mu je rekao da mu taj san najavljuje veliku sre­
ću i najviše dostojanstvo u Aziji; ali Astijages o tome
ne srne ništa da sazna, „jer će te ubiti, a uz to i mene
koji sam protumačio taj san”, rekao je Vavilonac. Je­
dan drugome su se zakleli da nikome neće saopštiti
to priviđenje. Kir je potom došao do još veće časti,
svoga oca je postavio za satrapa Persije, a svoju maj-

49
ku je posedom i ugledom načinio prvom među žena­
ma Persije
Kada je nedugo zatim Ebares, poverenik Kira,
ubio Vavilonca, njegova žena je odala kralju proro­
čanski san kada je saznala za Kirov put u Persiju, ko­
ji je preduzeo u cilju pripreme ustanka. Kralj je za
Kirom poslao konjanike sa zadatkom da ga predaju
mrtvog ili živog. Ali Kir ih je nadmudrio i uspeo da
im pobegne. Na kraju dolazi do borbe koja se okon­
čava porazom Medera; Kir zauzima i Egbatanu. „Tu
su uhvaćeni kćerka Astijagesa i njen muž zajedno sa
oba njihova sina. Ali Astijages se nigde nije mogao
naći: Amitis i Spitamas sakrili su ga u potkrovlju pa-
late. Na to je Kir naredio da se Amitis, njen muž i
deca stave na muke kako bi priznali gde se nalazi
Astijages; međutim, ovaj se dobrovoljno pojavio da
njegovi ne bi zbog njega bili mučeni. Spitamasa je
Kir pogubio, zato što je lagao tvrdeći da ne zna za
skrovište Astijagesa; a Amitis je uzeo za ženu. Astija­
gesa, koga je Ebares bio vezao, oslobodio je i pošto­
vao ga kao oca i postavio ga za satrapa Barkanijaca.”
Herodotovskoj verziji sage o Kiru veoma je slična
povest o mladosti iranskog kraljevskog junaka Kaik-
hosrava, onako kako ju je Firdusi ispričao u Sahna-
mama; najiscrpnije je tu sagu ispričao Špigel:50 za
vreme jednog rata koji je kralj Kajkaus od Baktrije i
Irana vodio protiv kralja Afrasiaba od Turana, Kaj­
kaus se posvađao sa svojim sinom Sijavaksom, koji se

* S p ie g e l. Eranische Altertumskunde I, s. 581 i d.

50
onda obratio Afrasiabu za pom oć i zaštitu. Ovaj ga je
prijateljski prim io i čak mu je dao svoju kćerku Fe-
ringis za ženu, na šta ga je nagovorio njegov vezir P i­
ran, iako mu je proročanstvo reklo da te mu sin koji
bude proistekao iz te veze jedn om doneti veliku nesre­
ću. Garsevaz, kraljev brat i bliski rođak Sijavaksa,
oklevetao je zeta kod Afrasiaba, koji onda sa svojom
vojskom kreće na njega. Pre nego što te mu se roditi
sin, Sijavaks je usnio san koji mu proriče propast i
smrt, kao i da će vlast preći u ruke njegovog potom ka.
On zbog toga bezi pred Afrasiabom, ali biva uhvaćen
i na zapovest šaha ubijen. Njegovu trudnu ženu će
Piran spasiti iz ruku dželata. Uz obavezu da kralju
odm ah dojavi da se Feringis porodila, Piran dobija
dozvolu da je zadrži u svojoj kući. Jednom mu u snu
seni ubijenog Sijavaksa najavljuju da mu se rodio
osvetnik i Piran stvarno nalazi u odaji Feringis novo­
rođenog dečaka, kom e će nadenuti ime Kaikhosrav.
Afrasiab sad više nije insistirao da se dečak ubije, ali
je Piranu naredio da dete sa dojiljom preda pastiri­
m a, koji treba da ga podignu s tim da on ne sazna za
svoje poreklo. AH ubrzo se njegovo kraljevsko poreklo
obelodanjuje u njegovoj hrabrosti i njegovom pona­
šanju; i pošto Piran ponovo uzima dečaka u svoju
kuću, Afrasiab postaje nepoverljiv i naredi da mu se
dovede. Piran, pak, poduči Kaikhosrava da izigrava
ludu51, pa ga šah, uveren da je dečak bezopasan, pu-

51 N a osnovu ovog m otiva o tobožnjem ludilu i nekih drugih

sličn ih m otiva Jiriček — Jiriczek, Hamlet in Iran. U: Zeitschrift d.

51
 šta da ode svojoj majci Feringis. Na kraju će Kaikho
srava njegov deda Kajkaus krunisati za kralja. Posle
dugih, zapetljanih i mukotrpnih borbi uspeće mu uz
božju pom oć da se domogne Afrasiaba. Kaikhosrav
će mu odrubiti glavu, a takođe će pogubiti i Garse-
vaza.
Izvesnu, mada m nogo m anju sličnost sa prethod­
nom sagom poseduje iranski mit Feriduna, kako ga
je Firdusi ispričao u svojim „Persijskim junačkim sa­
gam a”. C ohak,S2 kralj Irana, ugleda jed n om u snu tri
muškarca kraljevskog roda; dvojica su povijena od
starosti, između njih pak ide jed a n m ladi koji u de­

Vereins f. V olkskunde, Bd. 10, 1900, s. 353 i d. — tumačio je sa­

gu o Hamletu kao varijantu iranske sage o Kaikhosravu; tu ideju
je potom Lesman — H ein rich Lessm ann, Die Kyrossage irt Euro­
pa — dalje razvio. Lesm an je pokazao da se saga o Hamletu u
nekim tačkam a (izigravanje ludila) upadljivo poklapa sa sagom o
Brutu i Telu. Ja ću se u je d n o m drugom sklopu iscrpno pozaba­
viti korenim a tih veza, n aro čito sagom o T elu. Za sada bih samo
da ukazem na povest o Davidu, o n ak o kako je ispričana u Samu-
elovim knjigam a. 1 tam o je kraljevski izdanak, David, pastir koji
se postepeno penje na kraljevski presto. I on će kćerku kralja (Sa-
ula) dobiti za ženu i kralj će nastojati da ga ukloni; ali David se
uvek nanovo na čudesan način spasava iz najvećih opasnosti. I
on uspe da um akne pretvarajući se da je lud. — Biblijski karakter
celog tog kruga saga naglašava i Jiriček : on u prići o sm rti Sija-
vaksa nalazi crte iz Spasiteljevog strad anja.
42 Im e C ohak je o k rn jen i o blik izvorno zendske oznake Ashi
dahaka (Azis. dahaka), opaka zm ija; vid. i R. R oth , Die Sage von
Eeridun in Indien und lrart. U: Z eitschr. der D eutsch. morgenl.
Ges. II, s. 216 i d. Iranskom Feridunu odgovara indijski T rita, čiji
)e avestinski dvojnik T raeton a. V id. Fr. Spiegel, Eranische Alter-
tumskunde, 1, s. 537 i d.

52
snoj ru ci nosi b u z d o v a n sa g lav o m b ik a , i ta j m lad ić
mu p ristu p i i o b o ri ga b u z d o v a n o m n a ze m lju . T u ­
m ači sn o v a o b ja š n ja v a ju k r a lju d a je m lad i ju n a k k o ji
će ga z b a citi sa p re s to la F e rid u n , izd an ak p le m e n a
D žem šid a. C o h a k o d m a h p o č in je d a trag a za n jim .
Ferid u n je sin A b tin a , je d n o g u n u k a D žem šid a. N je ­
gov o ta c se k r ije o d tir a n in a , ali će ga ip a k u h v atiti i
ubiti. N je g a , p ak, jo š n e o d ra slo g d ečak a sp asiće n jego­
va m a jk a F ir a n e k , p o š to će s n jim e p o b e ć i i p re d a ti g a
ču v aru je d n e u d a lje n e šu m e. T a m o će g a d o jiti k ra v a
P u rm a ja ; tri g o d in e o s ta je tu , a o n d a ga n je g o v a m a j­
k a, p o š to s m a tra da tu v iše n ije sig u ra n , o d vo d i na
b rd o A lb u rs k o d je d n o g p u stin ja k a . U b rz o p o to m
C o h a k d o la z i u šu m u i u b ija č u v a ra i P u rm a ju . K ad a
je F e r id u n n a p u n io š e s n a e s t g o d in a , sp u stio se sa A l-
b u r s a i s a z n a o o d m a jk e za s v o je p o re k lo , te se z a ­
k le o d a ć e o sv e titi s m r t svo g a o c a i sv o je h ra n ite ljk e .
N a p o h o d u p ro tiv C o h a k a p ra tila su ga n jeg o v a dva
s ta r ija b r a ta P u r m a je i K a ja n u š. B u z d o v a n o m k o ji je
s e b i isk o v a o i za u s p o m e n u n a k rav u u k ra sio glavom
b ik a o n će o n d a , k a k o je to san n ajav io , ubiti C oh aka.

ROMUL

P r v o b itn u v e rz iju p rič e o R o m u lu i R e m u n a js ta ­

r ije g r im s k o g a n a liste F a b iju s a P ik to ra d o n o si M o m -
z e n 53 i o n a izg led a o v a k o : S a d a šn ji g o s p o d a r A lb e ,

5J T h . M o m m s e n , D ie e c h te u n d fa ls ch e A c c a L a u re n tia . U :
V estg a b en f i i r Н о т е у ег, B e r lin , 1 8 7 1 , s. 9 3 i d .: n a d a lje R om isch e

53
kralj Amulije, naredio je da se blizanci koje je Silvija,
kćerka ranijeg kralja Numitora, izrodila sa bogom Mar­
som, bace u reku. Kraljeve sluge uzeli su decu i odne-
li su ih od Albe sve do Tibra na uzvišenje Palatin; ali
kada su sa ovoga hteli da se spuste do reke da ispune
naređenje, videli su da su vode nabujale i da ne mo­
gu da dođu do korita reke. Tako su onda kotaricu sa
dečacima ostavili kraj obale. Ova je neko vreme plu­
tala na talasima, ali su se vode ubrzo povukle i kota-
rica je udarila o jednu stenu i prevrnula se; deca su se
našla u blatu i glasno zaplakala. To je čula jedna vu­
čica, koja se upravo bila okotila, pa su joj vimena bila
puna mleka, i ona je prišla dečacima i podojila ih;
dok su oni sisali ona ih je oblizivala i očistila svojim
jezikom. Njih je nadletao jedan detlić; on je čuvao
decu i takođe im donosio hranu. Otac je bdio nad
svojim sinovima; jer vuk i detlić su svete životinje
oca Marsa. To je video jedan od kraljevih pastira, ko­
ji je terao svinje na ledinu sa koje se bila povukla vo­
da; on se začudio i pozvao svoje drugove da i oni vi­
de kako se vučica materinski brine o deci i kako se
deca prema njoj odnose kao prema majci. Oni nadi-
goše veliku dreku ne bi li oterali životinju. Ali vučica
nije bila strašljiva; ostavila je decu, ali ne iz straha;
polagano i ne mareći za pastire, nestala je u čestaru
šume. Pastiri su pak pokupili dečake i odneli ih glav-

Forschungen, Berlin, 1879, II, s. 1 i d. Momzen konstruiše izgu­

bljenu priču Fabijusa po sačuvanim izveštajima Dionisija i Plu-
tarha.

54
nom nadzorniku kraljevih svinjara, Faustulu, jer su
mislili da bogovi ne žele da deca stradaju. Ali Faustu-
lova žena je upravo d on ela m rtvorođen če na svet i b i­
la je tužna. T ada jo j je m už p red a o blizance i o n a ih
je nahranila, p a su ih podigli k a o svoju decu i d ali im
imena Rom ul i Rem. K ad a je b io osnovan R im , kralj
Romul je sebi podigao k u ću nedaleko od m esta na
kojem je stajala ko tarica. ja z b in a pak u k o jo j je bila
nestala v učica zove se otad a V u č ja jazbina, Lupercal;
tam o je k asn ije p o stavljen gvozdeni kip v učice sa b li­
zancim a,54 a v u čicu , L upi, R im lja n i su poštovali kao
kakvo bo žan stvo .
K asn ije je saga o R o m u lu doživela vise prerada,
izm ena, p ro šire n ja i tu m ače n ja;55 n ajp o zn atija je u
verziji k o ju d o n o si L iv ije (1, 3 i d .); tam o saznajem o
p onešto o p re isto riji i p o to n jo j sud bin i blizanaca.
K ralj P ro k a o stav lja u naslede kraljevsko d o sto ­
jan stv o svom p rv o ro đ e n o m sin u N u m ito ru . M eđu­
tim , njegov m la đ i b rat A m u lije će g a zbaciti s prestola
i sam će p ostati kralj. K ako neki p o to m ak iz N u m ito-
rove p o ro d ice ne b i m ogao da se pojavi u ulozi osvet­
nika, on ubija m uškog potom ka svoga brata; kćerku
R ea Silviju, p a k , lišiće n a d e u p otom stvo na taj način
što će jo j, p o d izgovorom d a jo j tim e u kazu je veliku
čast, o d red iti d a bu d e vestalka. Ali vestalka je silova-

54 Z a k a p ito lsk u v u čic u se sm atra da je prastaro delo etru r­

sk ih u m e tn ik a , k o je je p o L iv iju (X , 2 3 ) tam o p o stavljen o 29 6 . g.
p re H rista .
55 Sav taj m a te rija l o b je d in je n je u k n jiz i Schvvegler, Rom i-
sc h e G esch ich te, l, s. 3 8 4 i d.

55
 na i kada j e donela blizance na svet, navela je, bilo iz
uverenja, bilo što j e sm atrala da je časnije da neki bog
bude krivac za sve, Marsa kao oca svoje vanbračne
dece. Potom sledi priča o tome kako su deca bačena
u Tibar: košara sa dečacima ostavljena je, budući da
je vodostaj bio nizak, na suvom i onda je naišla vuči­
ca koja je čula plač dece, te ih je podojila. Dečake je
onda našao kraljev glavni pastir, koji se navodno zvao
Faustulus, pa ih je odneo svojoj ženi Larenciji da ih
ona podigne. Neki smatraju da su Larenciju, jer je
ona deci ponudila svoje dojke, pastiri nazvali „Lupa”
(vučica), te da je tako nastala ova neobična saga.
Stasali u naočite mladiće, Romul i Rem su štitili
stada od divljih životinja i razbojnika. Jednom su Re-
ma uhvatili razbojnici i optužili ga da je pokrao Nu-
mitorovo stado. N um itora, pak, kome su ga doveli da
ga kazni, duboko se dojm ila njegova mladost i kada
je čuo za braću-blizance, počeo je da naslućuje da su
njih dvojica njegovi odbačeni unuci. Pri tome su ga
crte njihovih lica posebno podsetile na lice njegove
kćeri, a onda je prispeo Faustulus sa Romulom i od
pastira je saznao poreklo dećaka. Sada obe strane po­
činju sa priprem am a za obračun: mladići se pripre­
maju za osvetu, a N um itor da polaže pravo na ukra­
deni mu presto. Posle ubistva A m ulija Numitor po­
novo dolazi na vlast, a m ladići odlučuju da na mestu
gde su bili ostavljeni i potom odrasli osnuju grad.
Kod pitanja ko od braće-blizanaca treba da vlada no­
vosagrađenim gradom došlo je — pošto nijedan nije
mogao da dokaže da je prvi stigao na svet — do

56
ogorčene svađe. Rem je, kako saga pripoveda, da b i
se narugao svom bratu, preskočio novi bed em , n a Šta
ga je razgnevljeni Romul ubio. T ak o se R o m u l sam
domogao vlasti i grad je po n jem u nazvan R o m
(Rim ).
Rim skoj sagi o R om ulu i R em u v eom a je sličn a
grčka saga o braći-b lizan cim a A m fio n u i Z etu , k o ji
su prvo u tem eljili T e b u sa sedam k ap ija, p ri čem u je
A m fion ogrom n e kam en e blo k o v e k o je je Z e t d o n o ­
sio iz brd a uz svoju svirku sklop io u k a sn ije čuvene
zidine. Sm atralo se d a su A m fio n i Z e t d eca Z evsa i
A ntiope, k će rk e k ra lja N ik te ja . B ek stv o m se spasila
od očeve k azn e, k o ji je presv isn u o o d b o la ; u m iru ći,
zakleo je svog bra ta i p resto lo n a sled n ik a L ik o sa da
kazn i A n tiop u zb o g n je n o g prestu p a. O n a se u m e ­
đ u v rem en u ud ala za E p o p e ja , k ra lja S ik ijo n a , k o g a je
L ik os o n d a u b io . A n tio p u je v ezanu odveo. N a Kite-
ronu je ro d ila b lizan ce i ta m o ih je ostavila. Jed an p a ­
stir je p o d ig a o d e č a k e i n a z v a o ih A m fion i Zet. K a ­
sn ije je A n tiop a usp ela da p o begn e iz p ritv ora u k o ­
je m su je d ržali L ik i n jeg o v a supruga D irk a ; n a K ite-
ro n u će s lu ča jn o p o tra ž iti u to čište k o d u m eđ u v re­
m e n u o d rasle b ra ć e -b liz a n a c a . P astir o d aje m lad ićim a
d a je A n tio p a n jih o v a m ajk a. O n i posle toga n a surov
n a č in u b ija ju D irk u i lišav aju L ik a vlasti.
S a o sta lim m n o g o b ro jn im sa g a m a o b lizan cim a 56
o v d e ne m o ž e m o p o b liže da se po zabav im o ; o n e m o -

56 O r a š ir e n o s ti o v e v rste saga vid. lo h . H . B e ck e r, Die Zvvil-

lin gssage als Schliissel zur D eutung u rzeitlicher U berlieferung, Leip-

57
žda predstavljaju pre jednu vrstu kompilacije mita o
rođenju sa prastarim i veoma raširenim kompleksom
mitova, naime mitom o neprijateljskoj braći, čije is­
crpno razmatranje mora da bude obavljeno u jed­
nom drugom sklopu. Pravo na odvajanje ovog dela
mitologije od naše teme daje nam izgleda pozni i se­
kundarni karakter tipa blizanaca u mitovima o rođe­
nju. Za sagu o Romulu M omzen57 je dosta uverljivo
pokazao da je prvobitno izveštavala samo o Romulu i
da je lik Rema naknadno i to prilično labavo uklju­
čen.

HERAKLE 58

Posle gubitka svojih m nogobrojnih sinova Elek-

trion je verio svoju kćerku Alkmenu sa Amfitrionom,
sinom svoga brata Alkeja. Ali pošto je Amfitrion ne-
srećnim slučajem skrivio sm rt Elektriona, on sa svo­
jom verenicom beži za Tebu. S njom još nije ostvario
bračni odnos, je r je m orao svečano da obeća da joj se
neće približiti sve dok ne bude osvetio njenu braću;
otuda se u Tebi priprem a za osvetnički pohod. Već je
pobedio i potčinio kralja neprijateljskog naroda Pte-
relaja i sva ostrva i vraća se u Tebu, a Zevs se u liku

zig, 1891. O nekim grčkim sagama o blizancim a vid. Schubert,

nav. d. s. 13.
57 M om m sen, Die Remuslegende, H erm es, 1891.
s® Po Preller, Griechische M ythologie, Leipzig, 1854, II, s.
120 i d.
A m fitrioncč 9 p rib ližio A lk m e n i, d o n o se ć i jo j k a o z a ­
logu pobede zlatn i p e h a r, p a je k o d lju p k e d ev ice, k a ­
ko kažu k a sn iji p e sn ici, p ro v e o tr i n o ć i, je r je su n ce u
njegovom k r e ta n ju zau stav io za je d a n d an . ls te n o ći
se p o b e d n ičk i v eseo i ž e lja n lju b a v i v ra ć a i A m fitrio n .
Z atim d olazi v re m e k a d a p lo d b o ž a n s k o g i lju d sk o g
zagrljaja960 tre b a d a d ođ e n a svet i Z ev s n a ja v lju je b o ­
gov im a svoga sin a k a o b u d u ć e g n a jm o ć n ije g v lad ara.
M e đ u tim , n je g o v a lju b o m o r n a su p ru g a Н е га usp ela
je d a ga p riv o li n a k o b n u z ak le tv u d a će p rv i u n u k
P e rse ja k o ji se b u d e ro d io b it i v la d a r n a d svim o s ta ­
lim p o to m c im a P e r s e ja . Н е г а n a to p o h ita u M ik e n u
da p o ro d i ž e n u S te n e la k o ja je n o s ila sed m o m e se č -
n o g E r is te ja , p a o te ž a v a p o ro đ a j A lk m e n e sv a k o ja ­
k im o p a k im č a r o lija m a , b a š k a o k o d ro đ e n ja b o g a
s v e tlo sti A p o lo n a . A lk m e n a je d o n e la n a svet H e ra -
k la i Ifik la ,61 k o ji s p rv im n e m o ž e da se p o n e se ni

S9 Isto pretvaranje božanskog ljubavnika u lik ljudskog oca

imamo i u priči o rođenju egipatske kraljice Hačepset (oko 1300.
g. pre Hrista), koja misli da je bog Amun u liku njenog oca Tut-
mozesa Prvog obljubio njenu majku. Vid. Budge, A History oj
Egypt IV , Books on Egypt and Chaldea, vol. XII, s. 21 i d.
60 Slično mešanje božanskog i ljudskog očinstva sadrži mit o
rođenju Tezeja , čiju su majku Altru, koja je bila Posejdonova Iju
bavnica, jedne noći obljubili taj bog i opijeni bezdetni kralj Atine
Agej. Dečak je onda tajno podignut, ne znajući ko mu je otac. —
Vid. Roscher, Lexikon.
61 Od Zevsa je Alkmena rodila Herakla, od Amfitriona Ifi­
kla; po Apolodoru su oni bili braća-blizanci, dakle rodili su se u
isto vrem e... Po nekim drugim lfikle je začet i rođen jednu noc
kasnije, dakle posle Herakla. Neodređeni karakter brata blizanca
po hrabrosti ni po snazi. Tako je Kristej postao kralj
Mikene u zemlji Argiviji, u skladu sa Zevsovom Za
kletvom, a kasnije rođeni Herakle bio mu je pot
činjen.
Po jednoj starijoj priči Herakla je, kao i svu decu
Tebe, othranila jaka voda Dirke. Ali kasnije je bila
raširena jedna druga verzija: Iz straha od Herinc lju­
bomore, Alkmena je dete koje je rodila ostavila na
nekom pustom mestu, koje se u kasnija vremena zva­
lo Heraklovo polje. U to vreme je tamo došla Atina
sa Herom. Sa divljenjem je posmatrala lepo dete i
nagovorila Heru da mu ponudi svoju dojku. Ali de
čak je mnogo jače sisao dojku nego što bi se to oče­
kivalo u njegovom uzrastu; Heru je to zabolelo i ba
čila je dete na zemlju. Atina ga je onda odnela u
obližnji grad i predala ga kraljici Alkmeni, za Čije
materinstvo nije znala, pa ju je zamolila, smatrajući
da se radi o nahoćetu, da ga iz milosrđa podigne. S
pravom se čudimo neobičnom slučaju. Rođena majka
pušta da dete propadne, zaboravljajući na dužnost
prirodne ljubavi, a maćeha, koja prema detetu gaji
mržnju, spasava, a da to ne zna, svog neprijatelja.
Herakle je samo nekoliko puta potegao na Herinoj
dojci, ali onih nekoliko kapi božanskog mleka bilo je
dovoljno da stekne besmrtnost. Neće uspeti ni poku
šaj Here da dete koje spava u kolevci ubije pomoću

i njegova labava povezanost sa ćelom sagom pada i ovde u oči. I

tu se po svoj prilici radi o naknadnom dodatku.

00
dve zmije: dete se probudilo i stiskom svojih ruku
zadavilo je životinje. K ao dećak, H erakle je, razgne-
vljen zbog nepravedne kazne, u bio svog učitelja Lina
i Amfitrion, koji se plaši divljaćnosti m la d ića , šalje ga
svojim pastirim a u brda, gde je, p o jed n im a , potpu n o
odrastao , kao A m fion i Zet, K ir i Rom ul. T u živi b a ­
veći se lovom i uživajući u slo bo d n o j prirod i.

IS U S

Jevanđelje po Luki (1 , 2 6 do 3 5 ) pripoveda o n a­

javi ro đ en ja Isusa:
„А u Šesti m jese c p oslan b i od Boga anđeo G avri­
lo u grad G alilejsk i po im en u N azaret, djevojci zaru ­
čen oj za m u za p o im en u Josifa , iz dom a Davidova; i
d je v o jci b je še im e M arija. I ušavši k n jo j anđeo reče:
R aduj se blagodatna'. G o sp o d je s to b o m , blagoslove-
na si ti m eđ u ženam a'. A o n a vidjevši ga uplaši se od
riječi n jeg o ve i m išljaše: kakav bi ovo b io pozdrav? I
reće jo j an đ eo : N e b o j se, M arija! Jer si našla blago­
d at u B oga! I evo z a ćeteš i rodićeš sina, i nadjenućeš
m u im e Isus. On će biti veliki, i n azvaće se Sin Svevi­
šn jega, i d a ć e m u G osp od Bog prijesto D avida oca n je­
g ov a. I caro v aće nad d o m o m Jakovljevim vavijek, i
carstv u n jeg o vu neće biti kraja. A M arija reće anđelu:
K a k o će m i to biti k a d j a ne zn am za muža? I odgo
v araju ći a n đ eo reće jo j: D uh sveti doći će na tebe, i

61
sila Svevišnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi
biće sveto i nazvaće se Sin Božiji.”
Ovaj izveštaj dopunjuje /evanđelje po Mateju62
(1, 18 do 25) pričom o rođenju i detinjstvu Isusa:
„А rođenje Isusovo ovako bi: Kad je mati njegova
Marija bila obručena Josifu, a pre nego što se bjehu
sastali nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga. A
Josif muž njezin, budući pravedan, i ne hoteći je jav­
no izobličiti, namisli je tajno otpustiti. No kad on ta­
ko pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji go­
voreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije že­
ne svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Sve­
toga. Pa će roditi sina i nadjeni mu ime Isus; jer će
on spasti narod svoj od grijeha njihovih. A sve se
ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko
proroka koji govori: Eto, djevojka će začeti, i rodice
sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S na­
ma Bog. Ustavši Josif od sna učini kako mu zapovje­
di anđeo Gospodnji i uze ženu svoju. I ne znadijaše
za nju dok ne rodi sina svojega prvenca i nadjenu mu
ime Isus.”

62 Da bismo i formalno pokazali puni identitet priče o rođe­

nju i detinjstvu Isusa sa ostalim mitovima o junacim a, neka nam
bude dozvoljeno da odgovarajuće odeljke iz raznih verzija jevan-
delja preuredimo bez obzira na tradicionalnu povezanost i izvor­
nost pojedinih delova. O starini, poreklu i autentičnosti tih delo-
va kratak i jasan pregled daje Wilh. Soltau, Die Geburtsgeschichte
lesu Christi, Leipzig, 1902. O pojedinim jevanđeljim a vid. Usener,
Ceburt und Kindheit Christi, 1903.

62
 O v d e ć e m o u k lo p iti o p š ir a n o p is r o đ e n ja Isu sa u.
Je v an đ e lja p o L u la ( 2 , 4 d o 2 0 ):
„А ta d a p o đ e i ] o s if iz G a lile je iz g rad a N a z a re ta
u Ju d e ju u g ra d D a v id o v k o ji se z o v e V it le je m , je r o n
b ija še iz d o m a i p le m e n a D a v id o v a . D a se zap iše s
M a r ijo m , z a r u č e n o m za n je g a ž e n o m , k o ja b je š e tru d
n a. I k a d t a m o b ija h u , is p u n iš e se d a n i d a o n a ro d i. I
r o d i s in a s v o je g a P rv en c a , i p o v i g a , i p o lo ž i g a u j a ­
sle; je r im n e b ija š e m je s t a u g o s tio n ic i.63 I b ija h u p a ­
s tiri u o n o m e k r a ju b o r a v e ć i u p o lju i č u v a ju ć i stra ž u
n o ć u k o d s ta d a s v o je g a . I g le , a n đ e o G o s p o d n ji stad e
m e đ u n ji h , i s la v a G o s p o d n ja o b a s ja ih ; i isp u n iše se
s t r a h o m v e lik im . I r e č e im a n đ e o : N e b o jt e se, je r
v a m , e v o , ja v lja m r a d o s t v e lik u k o ja ć e b iti sv em u
n a r o d u . Je r v a m se d a n a s r o d i S p a s, k o ji je H risto s
G o s p o d , u g r a d u D a v id o v u . 1 o v o v a m je z n a k : n a ći
ć e te d ije t e p o v ije n o g d je le ž i u ja s la m a . I u je d a n p u t s
a n đ e lo m se p o ja v i m n o š tv o v o js k e n e b e s k e , k o ji hv a-
l ja h u B o g a g o v o r e ć i: S la v a n a v is in i B o g u i n a z e m lji
m i r , m e đ u lju d im a d o b r a v o lja . A k a d a a n đ e li o tid o -
še o d n ji h n a n e b o , lju d i p a s tir i re k o š e je d a n d ru g o ­
m e : H a jd e m o , d a k le , d o V it le je m a , d a v id im o to što
s e d o g o d ilo , š to n a m o b ja v i G o s p o d .64 I d o đ o še b rz o ,

63 O r o đ e n ju Is u s a u jednoj špilji i o p r e m i m e s ta r o đ e n ja sa
tipičnim životinjama (v o i m a g a r a c ) v id . Je r e m ia s , Babylonisches
im Neuen Testament, L e ip z ig , 1 9 0 5 , s. 5 6 i P r e u s c h e n , /esu G e
burt in der Hohle, Z e it s c h r if t f. d . n e u te s t. W is s . 1 9 0 2 , s. 5 5 9
64 P o n o v i ji m is tr a ž iv a n jim a p o v e s t o r o đ e n ju H n s ta im a
v e lik e s l i č n o s t i s a p r e k o 5 0 0 0 g o d in a s ta r o m e g ip a ts k o m k ra lje v

63
i nađože Mariju i losifa i d.jcte gdje leži u jaslama A i
kad vidješe, objaviSe sve šio im je karano r.a t<, dijete. !
I svi koji čuše điviše se tome što im kazaše pastiri. A ~
Marija čuvaše sve riječi i slagaše ih u srcu svojemu, i
vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što ćušc
i vidješe kao što im bi kazano.”
Nastavljamo izveštaj po Mateju sa drugom gla­
vom:
„А kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u
dane Iroda cara, gle, dodoše mudraci od Istoka u je
rusalim i rekoše: Gdje je car judejski što se rodi? Jer
vidjesmo njegovu zvjezdu na Istoku i dodosmo da
mu se poklonimo. Kad to ču car Irod, uplaši se, i sav
Jerusalim s njim. I sabravši sve prvosveštenike i knji
ievnike narodne, pitaše ih gdje će se ilristos roditi. A
oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako pro­
rok napisao: 1 ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po ćem
nijesi najmanji medu kneževima ludinim; jer će iz te
bc izaći vod koji će napasati narod moj Izrailja. Onda
lrod tajno dozvavši mudrace saznade od njih kad se
pojavila zvijezda. I poslavši ih u Vitlejem reče: Idite i
raspitajte dobro za dijete pa kada ga nađete, javite
im, da i ja dođem da mu se poklonim. A oni, saslu­
šavši cara. pođoše; i gle, zvijezda, koju su vidjeli na

skorn Migom o rođenju Amenopisa III I tamo postoji bosansko

oliećanje da ie kraljica rodit. sina. o tome kako ju je oplodio nc
U ski ognjem dah. o bolanskun kravama koje hrane novorođen
r. o pr.klon^n, u kraljeva , d. v,d kod A Malvert, W m enichafl
und Urhjfum . i rankiurt. IV0 4 . a 4 V i d

64
 Istoku, idaše pred njim a dok ne dode i stade odozgo
gdje bješe dijete. A kad vidješe zvijezdu, obradovaše
se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću vidješe di­
jete sa M arijom m aterom njegovom , i padoše i po-
kloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše
mu dare: zlato, tam jan i izm irnu. 1 prim ivši usnu za­
povijest da se ne vraćaju I rodu, drugim putem otid o-
šc u zem lju svoju. A kad oni otid oše, a to a n đ eo G o -'1
spodnji ja v i se fosifu u snu i reče: Ustani, uzm i dijete i
m ater njegovu p a bježi u Egipat, i budi o n am o d ok ti
ne kažem ; je r će Irod tražiti d ijete d a ga pogubi. I o n •
ustavši uze d ijete i m ater njegovu noću i otide u E gi­
pat. 1 bi tam o d o sm rti Irodove: da se ispuni što je-^
G ospod rek ao p rek o p ro rok a k o ji govori: Iz Egipta
dozvah sina svojega. T ad a Iro d , vidjev da su ga m u ­
d raci p rev arili, razgnjevi se vrlo i posla te pogubi svu
d jecu po V itle je m u i po svoj o k o lin i njeg ovoj od dvi­
je g o d in e i niže, po v rem en u ko je je d o bro doznao
od m u d raca. A po sm rti Iro d o v o j, gle, anđ eo G o ­
sp o d n ji jav i se u snu Josifu u Egiptu. I reče: U stan i i
uzm i d ijete i m ater njeg ovu i idi u zem lju Izrailjevu;
je r su izu m rli k o ji su tražili dušu d jeteta. A on ustav ­
ši, uze d ije te i m ater n jeg o vu , i dode u zem lju Izrai­
ljevu . Ali čuvši da A rhelaj ca ru je u ju d e ji m jesto Iro -
da, o ca svo jeg a, p o b o ja se o n a m o ići, nego, prim iv ši
u snu z ap o v ijest, o tid e u k rajev e G alilejsk e. I došavši
n astan i se u gradu zvanom N azaret da se isp u ni što
su rekli p ro ro c i da će se N azarećan in nazv ati.”

65
 S lič n e le g e n d e o r o đ e n ju k a o o v a o Isu su po stoje
i o d ru g im „ u t e m e ljiv a č im a r e l ig ija ”. T a k o i o Z oroa-
stru , k o ji je n a v o d n o ž iv e o o k o 1 0 0 0 . g. p re H rista.
D u g d a , n je g o v a m a j k a , s a n j a l a j e u š e s to m m esecu
tr u d n o ć e d a se zli i d o b r i d u s i s v a đ a ju o k o e m b r io ­
n a Z o ro a s tro v o g : n e k o č u d o v iš te iš č u p a lo je bu d u ćeg
Z o ro a s tra iz m a jč in e u t r o b e ; a li je d a n b o g svetlo sti
sav lad av a č u d o v iš te s v o jim s v e t lo s n im r o g o m , vraća
e m b r io n u m a jč in u u t r o b u , t a k o d a je o v a p o n o v o
b ila tru d n a . K a d a se p r o b u d ila , b r z o j e p o h ita la do
je d n o g m u d ro g t u m a č a s n o v a , a li j o j o n č u d e s n i san
p ro tu m a č i te k p o s le tr i d a n a : d e t e k o j e n o s i u s e b i b i­
će ličn ost o d v e lik o g z n a č a j a ; t a m n i o b la k i sv e tlo sn i
b re g z n a č e d a ć e o n a i n je n s in m o r a t i d a o tr p e m n o ­
ge n e v o lje o d tir a n a i s li č n ih z lo tv o r a , a li d a ć e na
k ra ju iz d rž a ti sve te n e v o lje i iz a ć i k a o p o b e d n ic i.
D u gd a o d m a h o d la z i k u ć i i is p r ič a s v e š to se d o g o ­
d ilo sv o m e m u ž u P o u r u s h a k p i. Č i m s e r o d io , d ečak
se o d m a h s m e ja o ; to je b ilo p r v o č u d o k o ji m je na
seb e p riv u k a o p a ž n ju . Č a r o b n j a c i su r o đ e n je d e te ta
saop štili ta m o š n je m k n e z u i u je d n o n a ja v i li d a o d n je ­
g a p re ti v elik a o p a s n o s t , p a s e o v a j s m e s t a u p u tio u
d o m P o u ru sh a k p e s n a m e r o m d a u s m r t i d e te . M e đ u ­
tim , k ad a je p o te g a o n o ž , n je m u s e u k o č ila ru k a , pa
je m o ra o da se p o v u č e n e o b a v lje n a p o s la . T o je b ilo
d ru g o ču d o . U b r z o p o t o m z li d u s i ć e o d m a jk e u k ra ­
sti d ete i o d n e ti ga u p u s t in ju d a g a t a m o u m o r e ; ali
D u gd a n alazi n e p o v re đ e n o d e te k a k o m ir n o spava.
T o je tre će ču d o . Z a tim je p o n a lo g u k n e z a Z o ro a s tra

66
na jed nom uskom pu tu trebalo da zgazi stado volo­
va.65 Ali najveće m eđu goved im a uzelo ga je m eđu
svoje noge i na taj n a čin sp rečilo d a m u se nešto d o ­
godi. T o je četv rto čud o. P eto je sam o p o nav ljanje
prethodnog. O n o što su goveda o d bila da u čin e, to
treba da urade k o n ji. A li o p et je d an k o n j štiti dete od
kopita ostalih k o n ja . O n d a je D u ran saru n u je d n o j
v u čjo j ja z b in i za v re m e od su stv a v u čice p o b io m la ­
dunče i na n jih o v o m e sto p o lo ž io Z o ro astra. A li je ­
dan b o g je p o d iv lja lim v u k o v im a svezao žd relo tak o
da nisu m o g li d a p o v red e d ete. U to su se pojavile
dve n eb esk e k rav e k o je su p o d o jile d ete. T o je b ilo
šesto ču d o k o je je Z o ro a s tra o d ržalo u životu .
S ro d n e c rte m o g u se n a ć i i k o d B u d e , k o ji je ž i-'
v eo u 6. v ek u p re H rista . N a p rim e r. duga n ep lo d ­
n o s t ro d ite lja , san , ro đ e n je d ete ta p o d v ed rim n e ­
b o m , s m rt m a jk e i n je n a z a m e n a p o m a jk o m , d ojava
o b la sn o m k n e z u o n je g o v o m rođenju-, k a sn ije gu bitak
d e č a k a u h r a m u (k a o k o d Isu sa , vid. J evanđ elje po
L u k i 2 , 4 0 — 5 2 ).

65 Sasvim slične crte nalaze se i u Justinovoj keltskoj sagi o

Habisu, koga kao vanbračnog sina jedne kraljevske kćeri na sve
moguće načine proganja kraljevski deda Gargoris, ali ovaj svaki
put na srećan način izbegne opasnost, da bi ga na kraju deda pri­
hvatio i došao do kraljevske vlasti. Kao i u legendi o Zaratustri,
tako i ovde postoji ceo niz metoda proganjanja: najpre će biti
ostavljen na nekom pustom mestu, gde će ga hraniti divlje životi
nje, onda umalo da ga na jednom uskom mestu zgazi krdo volo­
va, zatim je bačen izgladnelim životinjama, ali ga one podoje i na
kraju će biti bačen u more, ali će ga ono izbaciti na obalu, gde će
ga košuta podojiti, pa će pored nje i odrasti.

67
 ZIGFRID

Saga o Tidreku, koju je oko 125. godine po usme­

nim predanjima i starim pesmama zapisao jedan Islan-
đanin, sadrži i priču o rođenju i mladosti Zigfrida:66
Kralj Zigmund od Tarlungije, koji se vraća sa jednog
vojnog pohoda, odluči da kazni svoju suprugu Sisibu,
kćerku kralja Nidunga od Hispamnije, pošto ju je
odbijeni udvarač gro f Hartvin optužio za nedopustivi
odnos sa jednim slugom. Međutim, kraljevi savetnici
smatraju da kralj ne treba da je pogubi nego da je
osakati, pa g ro f Hartvin dobija zadatak da je odvede
u šumu i odseče jo j jezik, koji onda treba da podnesu
i pokažu kralju kao dokaz da su izvršili naloženi im
zadatak. N jegov pratilac, g ro f Herman, odbija da se
izvrši to surovo naređenje i predlaže da se kralju od­
nese jezik jednog psa. D ok se njih dvojica žestoko
prepiru, Sisiba se porod i i donese izuzetno lepog deča-
ka na svet; „ona j e iz svoje torbe izvukla staklenu po­
sudu i pošto j e povila dete, p oložila ga j e u tu posudu,
koju je onda pažljivo poklo p ila i p otom stavila po­
red sebe.” Boreći se sa grofom H erm anom , grof Har-
tvin je pao i nogom udario u staklenu posudu koja se
skotrljala niz breg i p a la u reku. Kada je kraljica to
videla, pala je u nesvest i ubrzo je izdahnula. Herman
je potom pošao kući i sve je ispričao kralju, koji ga je

66 Vid. August Rassmann, Die deutsche H eldensage und ihre

Heimat, Hannover, 1857. 58, Bd. II, s. 7 i d.; o izvorim a vid. Jiri-
czek, Die deutsche Heldensage i delo Die Nibelungen. Kiirschners
deutsche Nationalliteratur.

68
onda proterao iz carstva. „Staklena posuda je plutala
niz reku do m ora i to nije baš dugo potrajalo, a uz to
je upravo počela oseka. Posuda je udarila o jednu
stenu na mestu koje je bilo suvo, tu se razbila, pa je
dečak zaplakao” T o je čula jedna košuta koja ga je
ponela u svoj log, gde ga je podojila zajedno sa svojim
m laduncim a. Pošto je dete provelo dvanaest meseci
pod zaštitom košute, toliko je ojačalo i poraslo kao
da ima četiri godine, leđnom je lutalo po šumi u ko ­
jo j je prebivao vesti kovač M imir, koji je već devet go­
dina Uveo u bezdetnom braku. O n je ugledao dečaka
koga je brižno sledila košuta, p a je odlučio da ga po­
digne k a o svog rođenog sina. D ao m u je ime Zigjtrid.
U M im irovom dom u Zigfrid je brzo stasao u sna­
žnog i v isokog m ladića; ali kako je bio neobuzdane
naravi, to je M im ir odlučio da ga se oslobodi. Poslao
ga je u šum u, gde je po dogovoru trebalo da ga ubije
M im iro v b rat, zm aj Regin. Ali Zigfrid ubije zmaja, a
uz to i M im ira. O nd a se uputi Brunhildi, koja će mu
reći k o su m u roditelji.
P riči o m ladosti Zigfrida slična je saga o rođenju
i m ladosti V olfd itriha.67 1 njegovu m ajku optužuje
o d bijen i vazal kod kralja (H ugditrih od Konstantino-
p o lja ), k o ji se vraća ku ći, za neverstvo i nedopustiv
lju b av n i od nos sa drugim .68 K ralj predaje dete svom

67 V id . D eutsches H eldenbuch, 111, Berlin, 1871, gde se može

n a ći i druga v erzija sage o V olfd itrih u.
6a M o tiv k lev etan ja gospodarice od strane jed n og odbijenog
u d varača u vezi sa u k lan jan jem i d o jen jem životinje (košute) čini

69
 vemom Berhtungu da ga ubije, ali ga ovaj ostavlja
kraj vode u j e d n o j š u m i u n a d i d a ć e s a m o u p a s t i u
v o d u i ta k o s tr a d a ti. M e đ u tim , d e te o s t a je n e p o v re -

đ en o , a n i divlje životinje (la v o v i, m e d v e d i , v u k o v i),

k o ji n av eče d o la z e n a v o d u , n eće ga p o v r e d iti. Z a č u ­

đ en o n im što je v id e o , B e r h tu n g o d l u č i d a s p a s i d e te ;

on ga predaje jednom čuvaru šume, koji će ga podići

zajedno sa svojom ženom, i d a ć e m u i m e V o l f d i t r i h .
(Isti naglašeni motiv životinje upotrebljen je i u
sagi o Šalu, indijskom vučjem detetu.69)

LOENGRIN

Iz veoma raširene i na drevnom keltskom preda-

nju zasnovane grupe saga o Riteru s labudom (staro-
franc. chevalier au eigne) saopštićemo ovde verziju koja
je postala poznata zahvaljujući Vagnerovoj dramati­
zaciji te građe: sagu o Loengrinu, Riteru sa labudom,
koja je obrađena i u srednjevisokonemačkoj junačkoj
pesmi, a braća Grim su je u svojim „Nemačkim saga­
ma” objavila pod naslovom Loengrin od Brabanta.

jezgro priče o Genovevi i njenom sinu Šmercenrajhu, koju su

braća Grim objavili u svojim „Nemačkim sagama” (Deutsche Sa-
gen, Berlin, 1881). I tu se neverni klevetnik zalaže za to da grofica
sa svojim detetom bude udavljena u vodi. O ćelom kompleksu
vid. J. Zacher, Die Historie von der Pfalzgrafin Genovefa, Konig-
sberg, 1860. i B. Seuffert, Die Legende von der Pfalzgrafin Geno­
vefa, VViirzburg, 1877.
69 Vid. Jiilg, Mongolische Marchen, Innsbruck, 1868.

70
 Vojvoda od B rabanta i Lim burga um ro je bez
muškog potomstva, tako da je iza njega ostala sam o
mlada kćerka Elsa ili Elsam ; n ju je na sam rtničkoj
postelji preporučio jed n o m od svojih vazala, Fridrihu
od Telram unda. Frid rih, jed an hrabri ju nak, zatražio
je u svojoj bahatosti i o sio n o sti ruku i zem lju mlade
vojvotkinje, pozivajući se n a to da m u je obećala
brak. M eđutim , on a nikako n ije želela da udovolji
njegovom zahtevu, pa se F rid rih potužio caru H ajn ri-
hu Fogleru (P tičaru ), k o ji je o nd a presudio: naim e,
da na m egdanu m o ra da je zastupa jed an ju nak. K a ­
ko se takav ju n a k n ije m ogao n aći, v o jv o tk in ja se
p om olila B ogu za p o m o ć. U to je u dalekom M ontsal-
vašu kod G rala zazvonilo zvono k ao znak da je neko
u velikoj n ev o lji i da traži p o m o ć. G ral o d m ah odluči
da P arsifalo v o g sin a L o en g rin a p o šalje da izvidi o č e ­
m u se rad i. T a m a n k ad a je h te o da uzjaše svog k o n ja,
Loengrin u gleda je d n o g la b u d a d a d olaz i rek o m i iza
seb e vuče je d n u brodicu . Č im ga je L o en grin ugledao,
p o v ik ao je : „V ratite k o n ja u staju ; ja ću p o ći s ovom
p tic o m da m e odveze ku d a treb a.” U zd aju ći se u B o ­
ga, n ije p o n eo nikak v u h ra n u n a b ro d icu ; po što su
p e t d an a plo vili m o rem , labu d zabije k lju n u vodu i
izv u če je d n u rib u , o d k o je je po lo vin u sam p o jeo , a
d ru g u p o lo v in u je d ao kn ezu . T a k o je R iter od lab u ­
da n a h ra n je n .
U m e đ u v re m en u je E lsa pozvala svoje kneževe i
v azale da d o đ u n a sastan ak u A ntv erp en. U pravo na
d a n sku p a u g led ali su k ak o Šeld o m dolazi je d an la-

7t
 bud koji iza sebe vuče brodicu, u kojoj je spavao Lo-
engrin ispruživši se na svom štitu. Labud je ubrzo
pristao uz obalu i knez je veselo pozdravljen. Samo
što su sa brodice izneli njegov kalpak, štit i mač, la­
bud j e krenuo natrag. Loengrin je sada saznao kakva
je nepravda učinjena vojvotkinji i rado je pristao da
bude njen megdandžija. Elsa je na to pozvala sve
svoje rođake i podanike; u M ajncu je uređeno borili­
šte na kojem su Loengrin i Fridrih u prisustvu cara
trebali da podele megdan. Junak o d Grala je pobedio
Fridriha; ovaj je priznao da je slagao vojvotkinju i
osuđen je da bude pogubljen sekirom. Elsa je pripala
Loengrinu, je r su se oni već odavno voleli. Ali, oba­
vezao ju j e da izbegava svako p itan je o njegovom po-
reklu i odakle j e došao, jer će inače istog trenutka
morati da je napusti, tako da ga više nikada neće vi-
deti.
Neko vreme supružnici su srećno živeli i Loen­
grin je mudro i moćno vladao zemljom. I caru je či­
nio velike usluge na pohodima protiv Huna i pagana.
Ali jednom se dogodilo da je ukrstivši koplja sa voj­
vodom od Kleva ovoga tako oborio da je slomio ru­
ku. Na to je vojvotkinja od Kleva sa očevidnom zavi-
šću glasno rekla među prisutnim ženama: „Moguće
je da je Loengrin hrabar junak, a reklo bi se da je
hrišćanske vere; šteta samo što izgleda nije plem eni­
tog roda; jer niko ne zna odakle je došao i ko j e on
zapravo.” Te reći su duboko pogodile vojvotkinju od
Brabanta, pa je pocrvenela i pobledela istovremeno.

72
 Noću u postelji, kada ju je suprug držao u naručju,
plakala je, a on ju je upitao: „Šta ti je, Elsa moja?”
Ona je odgovorila: „Vojvotkinja od Kleva me je jako
zabrinula i zbog toga toliko uzdišem.” Ali Loengrin
je ćutao i više je ništa nije pitao. Druga noć je prošla
isto tako. Ali treće noći Elsa više nije mogla da se uz­
drži, pa je rekla: „Gospodaru, ne ljutite se! Rado bih
znala, zbog naše dece, od kojeg ste roda, jer moje srce
mi govori da ste plemenitog roda.” Kada je svanuo
dan, Loengrin je otvoreno rekao odakle potiče: da je
Parsifal njegov otac i da ga je bog od Grala poslao
ovamo. Na to je tražio da se dovede njihovo dvoje
dece koje mu je vojvotkinja rodila, poljubio ih, rekao
im da rog i mač koje će im ostaviti dobro čuvaju i
onda se oprostio rečima: „Sada moram na put!”. Voj­
votkinji je ostavio prsten koji mu je podarila njegova
majka. Uto je brzo doplovio njegov prijatelj labud sa
brodicom iza sebe; knez se ukrcao, otplovio je preko
mora i vratio se u službu Grala. Elsa se obeznanjena
srušila na zemlju. Mlađeg dečaka, Loengrina, carica je
odlučila da zadrži kod sebe zbog njegovog oca i da ga
podigne kao svoje dete. A Elsa je ostatak svog života
provela u plakanju i tugovanju za voljenim supru­
gom koji se više nikada nije vratio.70

70 Braća Grim u svojim „Nemačkim sagama” navode još šest

verzija sage o Riteru sa labudom. U isti mitološki sklop spadaju i
neke bajke braće Grim, kao: „Šest labudova”, „Dvanaestoro bra­
će” i „Sedam vrana”, sa paralelama i varijantama navedenim u III
tomu Dečjih i domaćih bajki. Dodatni materijal iz ovog kruga sa-

73
 Ako bismo, s obzirom na činjenicu da su u mito-
vima motivi neretko ispreturani i nesređeni, završe­
tak sage o Loengrinu stavili na početak, dobili bismo
uobičajeni tip saga: mali Loengrin, koji je identičan
sa svojim istoimenim ocem, plovi u čunu na moru i
jedan labud ga dovodi na kopno. Carica ga prihvata
kao svog sina i on stasava u hrabrog junaka. Oženjen
jednom devicom, on jo j zabranjuje da ga pita za nje­
govo poreklo. Kada ta zabrana bude prekršena, on
mora da oda tajnu svog čudesnog porekla i svoje bo­
žanske misije, posle čega ga labud u čunu ponovo
vraća kod Grala.
Druge verzije sage o Riteru s labudom sačuvale
su taj prvobitni raspored motiva, iako su pomešane
sa crtama koje potiču iz bajki. Tako u flam anskoj na­
rodnoj knjizi objavljena saga o Riteru sa labudom na
samom početku govori o rođenju sedm oro dece,71
koje je Beatriks, supruga kralja O rijanta od Flandrije,
donela na svet. Matabruna, opaka m ajka odsutnog

ga vid. kod Leo, Beowulf i Gorres, Einleitung zu m L o h en g rin , Hei-

delberg, 1813.
71 Slično je i u suroj longobardskoj sagi koju Paulus Diako-
nus priča o kralju Maisiju. Jedna devojka je svoje sedmoro dece
položila u pletenu košaru i bacila, kada je naišao kralj Agelmund
i radoznalo osmotrio decu, prevrćući ih svojim kopljem. Kada je
pri tome jedno od dece zgrabilo koplje, kralj je to protumačio
kao povoljan znak i naredio da se u j dečak izvuče iz vode i pre
da jednoj dojilji da ga podoji. Pošto ga je izvukao iz vode koja s*r
na njegovom jeziku zove lama, tom su dećaku nadenuli ime L a
misno. Posle je posuo hrabar junak i nakon Agelmundove smrti
kralj Longobarda.

74
kralja, naredi da se deca ubiju i da se um esto njih
kraljici podmetne sedam m ladih pasa. M eđutim , slu­
ga ih neće ubiti nego će ih ostaviti na jed nom pu­
stom mestu, gde će ih naći pustinjak po im enu H eki-
ja i podojiće ih jed n a koza. Beatriks će biti bačena u
tamnicu. Kasnije M atabruna saznaje za spasenje dece
i ona ponovo naređuje da se ona ubiju; m eđutim , za
to zaduženi lovac donosi, kao potvrdu da je ispunio
zadatak, sedam srebrnih ogrlica koje su deca imala
već prilikom rođenja. Jedan od dečaka, nazvan po
svom poočim u H elijas, jed in i zadržava ogrlicu i tako
će biti pošteđen sudbine svoje braće, koji će se skida­
njem ogrlice pretvoriti u labudove. A onda na ponov­
ni podsticaj M atabrune, koja tvrdi da poznaje psa sa
kojim je kraljica im ala odnos, Beatriks treba da bude
ubijena ukoliko se ne nađe m egdandžija koji bi je za­
stupao. U nevolji ona se obraća Bogu za pom oć, pa
jo j on kao spasioca šalje njen og sina Helijasa. I n je ­
gova braća će pom oću ogrlica biti spasena, osim je d ­
nog koji više n ije posedovao ogrlicu. Na to kralj O ri-
jan t predaje vlast svom e sinu H elijasu, koji će naredi­
ti da se opaka M atabruna spali. Jednog dana Helijas
ugleda svog brata, labuda, kako na ribnjaku kod zam ­
ka vuče jed an čun, pa pošto to shvata kao znak sa
neba, on se naoružan ukrcava u čam ac. Labud ga vo­
di kroz rečice i reke do mesta koje mu je bilo od B o ­
ga određeno. Sada sledi, sa sagom o Loengrinu ana­
logno, oslobođenje nevino optužene vojvotkinje i že­
nidba njenom kćerkom Klarisom , k ojoj je zabranjeno

75
da postavlja p itan je o poreklu svog supruga. U sed­
m oj godini njihovog braka ona ipak postavlja to pita­
nje, posle čega se H elijas u labudovoj brodici ponovo
vraća kući, gde će i poslednji brat labud biti spasen.
C rte svojstvene sagi o Loengrinu, po kojima bo­
žanski ju nak na isti tajanstveni način na koji se poja­
vio ponovo nestaje, kao i p ren ošen je m itskih motiva
iz života starijeg istoim enog ju n ak a na mlađeg, jedan
opšti postupak kod stvaranja m itova, mogu se naći i
u anglo-langobardskoj sagi o Skjafu, koja se spominje
u uvodu Pesm e o Beovulfu , n ajstarijo j nem ačkoj, na
anglosaksonskom dijalektu sačuvanoj ju n ačk o j pesmi.
Otac starog Beovulfa dobio je im e Skild Skefing, sin
Skjefa, po tome što je kao sasvim m ali dečak, žitelji­
ma zemlje potpuno nepoznat, jed n o g dana, nošen
morskim talasima, spavajući u jed nom čunu, dospeo
do obale zemlje za koju je bio izabran da je štiti. Ži­
telji ga dočekuju kao kakvo čudo, podižu ga i kasnije
ga kao od Boga poslatog biraju za svog kralja.72 O no
što se priča o pretku kraljevske porodice, o Skafu73 ili
Skjeafu, izgleda da je u Pesmi o Beovulfu preneseno
na njegovog sina, Skjeafing Skilda, po navodu G rim a *71

72 Vid. Grimm, Deutsche Mythologie, I, s. 306, III, s. 392 i H.

Leo, Beovmlf, Halle, 1839.
71 Skaf je visokonemačko Schaffing, pa Leo u vezi s tim pret­
postavlja da uopšte nije imao oca Skjefa ili Schafa, nego da je on
onaj dečak kojeg su morski taiasi doneli na obalu, pa su ga na­
zvali sin bureta (Schaffing). - Samo ime Beovulf, koje Grim izvo­
di od „Bienenwolf. izgleda da je prvobitno bilo „Banvolf (što zna­
či mladi medved), što opet podseća na sagu o „poreklu V elfa”

76
i Lea; naime, Skildov leš će po očevom naređenju, sa
svim kraljevskim znam enjim a, biti položen na jedan
brod bez posade i gurnut u more (početak Pesme o
Beovulfu). O n, dakle, nestaje na isti tajanstveni način
na koji je njegov otac prispeo na kopno. T o je crta
koja se po analogiji sa sagom o Loengrinu može ob­
jasniti kao mitski identitet oca i sina.

*
* *

Ako sada bacim o pogled na ovo šaroliko m no­

štvo različito uobličenih saga o junacim a, onda nam
se ukazuje ceo niz zajedničkih crta, pa se čini da
bismo na osnovu tih tipičnih osnovnih elemenata ta­
koreći mogli da sastavimo jednu prosečnu sagu. Ta
šema bi recim o odgovarala idealnom ljudskom skele­
tu, koji nam se sa malim odstupanjima uvek nanovo
ukazuje prilikom rendgenskih snimanja iz različitih
uglova. Za individualne crte pojedinih mitova i naro­
čito za poneko naoko oštro odstupanje od šeme pu­
no objašnjenje daće nam tek samo tumačenje. Pro­
sečnu sagu mogli bism o šematski otprilike ovako da
formulišemo:
Junak je dete otmenih roditelja, većinom je kra­
ljevski sin.
Njegovom nastanku (začeću) prethode teškoće, kao
što su uzdržanost ili dugotrajna neplodnost ili tajna
veza roditelja zbog spoljašnjih zabrana ili prepreka.

77
Za vreme trudnoće ili već ranije proročanstvo (san)
većinom najavljuje da ocu preti opasnost.
Zbog toga novorođenče treba, uglavnom po nalo­
gu oca ili osobe koja ga zastupa , da bude ubijeno ili
odbačeno; po pravilu ono bude u jednom kovčežiću
bačeno u vodu.
Njega onda Spašavaju životinje ili obični ljudi (pa­
stiri) i najčešče ga doji neka životinja ili žena iz na­
roda.
Kada odraste, ono na komplikovan način ponovo
pronalazi svoje roditelje, sveti se ocu , s jedne strane, i
bude priznato, s druge strane, te dolazi do moći i slave.
Pošto su u svim tim mitovima, kako to šema po­
kazuje, po pravilu poremećeni odnosi junaka sa ocem
i majkom, to nije neosnovana pretpostavka da u pri­
rodi junaka postoji nešto što prouzrokuje takve smet­
nje. Takve motive u početku nije teško naći. Lako se
da razumeti i mi po pričama o junaštvu u naše vre­
me možemo da pratimo kako za junaka, koji je mno­
go više od drugih izložen zavisti, surevnjivosti i ogo­
varanju, poreklo njegovih roditelja često postaje izvor
njegovih mučnih dogodovština. Stara izreka „Nemo
propheta in patria" i nema neko drugo značenje o-
sim da onaj čiji su roditelji, braća i sestre poznati te­
ško može da bude priznat za proroka (Jevanđelje po
f Marku, VI, 4). izgleda da postoji neka zakonomer-
nost u tome da prorok mora da se odrekne svojih ro-
drte\)a i poznata opera Mejerbera se temelji na shva-
П
tanju da proročki junak može da napusti i odrekne
se čak i majke koju nežno voli.
Ali ako bismo pokušali dublje da zahvatimo i
razumemo pobude koje junaka prisiljavaju da preki-\
ne svoje porodične veze, suočili bismo se sa nizom ‘
poteškoća. Da bismo za razumevanje stvaranja mito­
va morali da se vratimo na njihov poslednji izvor, in­
dividualnu aktivnost fantazije, to su već mnogi istra­
živači istakli. Takođe i činjenicu da se ta aktivnost
fantazije u živom i neobuzdanom opsegu može naći
samo kod deteta. Valjalo bi, dakle, istražiti najpre ak­
tivnost fantazije i mašte deteta da bismo se uopšte
približili razumevanju neuporedivo komplikovanije,
raznim ograničenjima sputane mitske i umetničke
aktivnosti fantazije. Međutim, sa ispitivanjem aktiv­
nosti dečje fantazije jedva da se i započelo, a kamoli
da se dospelo dotle da rezultati mogu da se primene
na objašnjavanje komplikovanijih tvorevina. Razlog
za to manjkavo poznavanje detinjeg duševnog života
treba tražiti u nedostatku podesnog instrumenta, kao
i sigurnog puta za ispitivanje jednog tako delikatnog
i teško dostupnog područja. Kod normalno odraslog
čoveka se te detinje duševne pojave naprosto ne mo­
gu izučavati; štaviše, s obzirom na izvesne duševne
smetnje može se reći da se psihička normalnost nor­
malnog sastoji upravo u tome da je prevazišao svoj
detinji način viđenja stvari i da je zaboravio svoj
detinji život fantazije: tu nam, dakle, nedostaje put.
K od deteta nas empirijsko posmatranje, koje po pra-

79
vilu m o ž e da b u d e s a m o p o v ršn o , pri istraživanju
d u šev n ih p r o c e s a o sta v lja na ced ilu , jer još nismo u
stan ju da na o s n o v u svih iskaza zaključim o o kakvim
se p o g o n sk im s n a g a m a rad i: tu n a m , dakle, nedostaje
in stru m e n t. Ali p o sto ji je d n a gru p a ljudi, takozvani
p s ih o n e u ro tič a ri, koji su, kak o su nam to pokazala is
traživ a n ja P ro jd a , na izvestan n ačin takoreći ostali
d e ca , iak o se p re d o ča v a ju kao od ra sle osobe. Ti psi
h o n e u ro tič a ri nisu , rek lo bi se, od bacili svoj detinji
duševni ž iv o t; štaviše, kod njih je to k o m sazrevanja
došlo d o sv o je v rsn o g p o ja ča n ja i jed n e fiksacije ume
sto razvoja sa m o d ifik a cija m a . K od psihoneurotičara
su du ševne pojave d e te ta o č u v a n e u po jačan oj meri i
tim e osp o so b ljen e za p a to lo šk a d elovan ja, koja nam
te duševne pojave p o k azu ju u g ru b o j i veo m a uveli
danoj form i, fa n ta z ije n e u ro tič a ra su u svakom po
gledu tak oreći p re te ra n c re p ro d u k cije detinjih fanla
zija: tu bism o, dakle, im ali put. N a n esreću , pristup
je tu još teže naći nego kod d e te ta . Postoji sam o je
dan instrum ent koji taj put čin i p ro h o d n im , a to je
psihoanalitička m etod a, čije u o b ličen je nastaje napo
rima frojd a. N ep restan o k o rišćen jc to g instru m en ta
u toliko) tneri pooštrava pogled p o sm a tra č a da će on
da u duševnom životu ljudi koji v re m e n o m nisu p o ­
stali neurotični m oći da se p repoznaju iste pogonske
snage, sam o u r/nijansiranijitn m anifestacijam a.
Pošto )a nisam u stanju da praktično primenju-
l*m puhoanalmi. lr„,c] Ью je «.lik., ljubj
"" * “ »4>"b«an>e w.,je boga«, „kusivo
»0
iz psihologijo neuroza. Iz njegovih razm atranja preu­
zimam sledeći deo o životu fantazije deteta i neuro-
tiCara:
„Odvajanje individue u razvoju od autoriteta ro- 7
ditelja je jedna od najnužnijih, ali i najbolnijih stvari
u razvoju. Apsolutno je m oguće da se ono ostvari i
m ože se pretpostaviti da je svaki iole norm alan Ćovek
u izvesnoj m eri to i uspeo da ostvari. Štaviše, n ap re--
dak društva uopšte počiva na toj suprotstavljenosti
ohe generacije. S druge strane, postoji jedna grupa
neurotićara po čijem stanju m ože da se vidi da nisu
uspeli da savladaju taj zadatak.”
„Za m alo d etc su roditelji isprva jedini autoritet i
izvorište njihove svekolike vere. Postati kao oni tj.
kao istopolni deo, postati velik kao otac i majka jeste
najintenzivnija, najdalckosežnija želja u tim dećijim
godinam a. Ali sa intelektualnim razvojem neum itno
će doći do toga da će dete postepeno razumeti kate­
gorije u koje spadaju njegovi roditelji. O no upoznaje
druge roditelje, uporeduje ih sa svojima i tako stiče
pravo da posum nja u njima pripisanu neuporedivost
i jedinstvenost. Sitni događaji u životu deteta, koji u
njemu izazivaju nezadovoljstvo, daju mu povoda da
započne sa kritikom roditelja i da zaključi da drugim
roditeljim a u ponečem u treba dati prednost. Iz psi
hologije neuroza znam o da u tome između ostalog
sudeluju najintenzivnija osećanja seksualnog rivalite­
ta. Povod je očigledno osečanje potisnutosti. Previše
često dolazi do situacija kada je dete potisnuto ili se
oseća potisnuto, kada mu nedostaje puna ljubav ro~

81
đ ite lja ili žali što m o ra da je deli sa ostalim sestrama
ili b ra ć o m . Z b o g toga što m isli da mu osećanja nisu
u zv raće n a u p u n o j m eri, o n o sm atra da je pastorče ili
u s v o je n o d ete. M n o g i ljud i k o ji nisu postali neurotič­
n i č e s to se sećaju takvih p rilika u kojim a su — veći­
n o m p o d u tic a je m literatu re — neprijateljsko pona­
ša n je ro d ite lja shvatali n a takav način i na takav na­
č in n a n je g a i od govarali. A li već se tu vidi uticaj po­
la, b u d u ći da d ečak p o kazu je daleko veću netrpelji­
v o st p rem a svom o cu nego prem a m ajci i daleko ve­
ću sk lo n o st da se o slo b o d i od njega nego od nje.
A k tiv n o st fan tazije d ev o jčica u to j tački može da se
pokaže kao d aleko slabija. U tim svesno u pamćenju
zad ržanim d uševnim d o živ ljajim a iz detinjstva na­
lazim o m o m enat k o ji n am om ogućava razumevanje
m ita.”
„Retko svesno zadržan u sećanju, ali gotovo uvek
m ože psih oanalitički da se dokaže, je ste sledeći raz­
vojni stupanj tog započetog o tu đ en ja od roditelja,
k o ji m ože da se označi kao p o ro d ičn i rom an neuroti-
čara. N aim e, svaka neuroza, kao i svaka viša obdare­
nost, odlikuje se posebn om aktivnošću fantazije, koja
se najpre ispoljava u d ečijim igram a a potom , počev
otprilike od vrem ena pre puberteta, p o čin je da se ba­
vi tem om porodičnih odnosa. K arakterističan primer
te posebne aktivnosti fantazije predstavljaju snovi na
javi,7* koji se nastavljaju i posle perioda puberteta.74

74 Vid. o tom e Freud, Hysterische P hantasien und ihre Bezie-

hung zur Bisexualitat, gde se ukazuje na dodatnu literaturu o toj

82
Pažljivo posm atranje tih snova na javi pokazuje da
služe ispunjenju želja, prom eni života i da imaju pre
svega dva cilja: erotski i častoljubivi (iza kojeg se pak
većinom krije erotski). U navedeno vreme je fantazija
deteta zaokupljena zadatkom da se oslobodi sada m a­
lo cenjenih roditelja i da ih zameni društveno pogod­
nijim a. Pri tom e se iskorišćavaju slučajni susreti sa
stvarnim doživljajim a (poznanstvo sa vlasnikom zam­
ka ili veleposednikom na selu, sa kneževskom poro­
dicom u gradu). Takvi slučajni susreti izazivaju zavist
deteta, k o ja onda nalazi svoj izraz u fantaziji koja oba
roditelja zam enjuje o tm enijim roditeljima. U tehnici
izvođenja takvih fantazija, koje su naravno u to vre­
me svesne, od velike važnosti su spretnost i materijal
koji detetu stoji na raspolaganju. A radi se i o tome
da li fantazije uobličene sa velikim ili malim trudom
mogu da se realizuju. Taj stadijum se postiže u vre­
me kada detetu jo š nedostaje znanje o seksualnim
uslovima postanka.”
„Kada uz to jo š dođe znanje o seksualnim odno­
sim a između oca i majke, kada dete shvati da je otac
sem per incertus, dok je majka certissima, onda poro­
dični rom an doživljava osobeno ograničenje: on će
se, naim e, zadovoljiti tim e da uzdigne oca, dok pore­
klo od majke kao nešto neizmenljivo više neće dovo­
diti u pitanje. Taj drugi (seksualni) stadijum porodič-

tem i. Rad je objavljen u knjizi Kleirte Schriften zur Neurosenlehre,

W ien — Leipzig, 1909.

83
 n o g ro m a n a p o čiv a i na je d n o m drugom motivu koii 1
ie p rv o m (a sek su a ln o m ) ned ostajao. Sa saznanjem 0 '
p o ln im o d n o sim a rađ a se sklo n o st da se naslikaju
e ro tsk e s itu a cije i o d n o si, čem u se kao pogonska sna­
ga p rid ru žu je u živ an je da se m ajka, koja je predmet
n ajv eće sek su aln e rad o zn alo sti, dovede u situaciju taj­
n o g n ev erstv a i ta jn ih lju b a v n ih veza. Na taj način
o n e p rv e ta k o re ć i a sek su a ln e fan tazije dospevaju na
stu p an j sa d a šn je g z n a n ja .”
„ U o sta lo m , m o tiv o sv e te i o d m azd e, k o ji je ranije
sta ja o u p rv o m p la n u , p o k a z u je se i ovde. T a neuro­
tičn a d eca su u g la v n o m o n a k o ju su rod itelji kaž­
njavali da b i ih o d v ik li o d s e k su a ln ih nepodobština,
pa im se o n a sad a ta k v im fa n ta z ija m a svete.
„N a ro čito su to m la đ a d e c a , k o ja sv o je prethod­
nike lišav aju n jih o v e p re d n o s ti ta k v im izm išljan jim a
(baš k ao u is to rijs k im in tr ig a m a ), šta v iše , o n a se ne
uzd ržavaju da m a jc i p rip išu o n o lik o lju b a v n ih veza
koliko im a k o n k u re n a ta . Z a n im ljiv u v a rija n tu to g po­
ro d ičn o g ro m a n a im a m o o n d a k a d a ju n a k u svojoj
fan taziji sebe s m a tra le g itim n im d e te to m s v o jih ro ­
d itelja, a o stalu b ra ć u i se s tre o d b a c u je k a o n e le g i­
tim n e . P ri to m e p o ro d ič n i r o m a n m o ž e d a u sm erav a
i je d an p o seb an in te re s, k o ji s v o jo m m n o g o s tr a n o š ć u
i m n o g o stru k o m u p o tre b ljiv o šć u izlazi u s u s r e t sv a­
k o ja k im težn jam a. T a k o m ali fa n ta s ta n a p r im e r u k -
lan ja ro d b in sk i o d n o s p re m a je d n o j o d sestara k o ja
ga sek su aln o p riv la či.” }

84
 „Onaj ko se zgražava nad takvom iskvarenošću
deteta ili bi hteo da porekne mogućnost takvih stvari,
trebalo bi da ima u vidu da sve te naizgled neprija­
teljske izmišljotine zapravo nisu tako opake i zlona-
merne i da je ispod površine ipak sačuvana nežnost
deteta prema roditeljima. Radi se samo o tobožnjoj
nevernosti i nezahvalnosti; jer ako se najčešća od tih
fantazija, zamena oba roditelja ili samo oca značajni­
jim ličnostima, osm otri u detaljima, videće se da se ti
novi i otm eni roditelji odlikuju crtama koje potiču
od stvarnih roditelja, tako da dete oca zapravo ne
uklanja nego uzdiže. Štaviše, ćelo nastojanje da se
stvarni otac zam eni nekim otmenijim i uglednijim sa­
mo je izraz čežnje deteta za izgubljenim srećnim vre­
menom, kada mu je otac bio najugledniji i najjači čo-
vek, a m ajka najdraža i najlepša žena. On okreće le­
đa ocu koga je sada upoznao i vraća se onom u kojeg
je u ranijim detinjim godinama verovao, i fantazija je
samo izraz žaljenja što je to srećno vreme prošlo. U
tim fantazijama se, dakle, ponovo precenjuju najrani­
je godine. Zanimljivi prilog ovoj temi dobija se iz
studija snova. Tumačenje snova, naime, pokazuje da
još i u kasnijim godinama u snovima o caru ili carici
te uzvišene osobe znače oca i majku. Dečije precenji-
vanje roditelja sačuvano je dakle i u snu normalno
odraslog čoveka.”
Ako, dakle, sada pokušamo da stečene aspekte
primenimo na našu šemu, onda nam saglasje tenden­
cije porodičnog romana i mita o junaku daje pravo

85
da Ja deteta dovedemo u analogiju sa junakom sage.
Setimo se samo da mit neprestano odaje težnju da se
oslobodi roditelja i da se ista želja budi u fantazijama
detinje individue u vreme kada nastoji da stekne svo­
ju nezavisnost i samostalnost. Ja deteta se pri tome
ponaša kao junak sage i zapravo se on uvek može
shvatiti kao kolektivno Ja koje je opremljeno svim
izuzetnim svojstvima, slično kao što u pesničkoj tvo­
revini junak uglavnom predstavlja samog pesnika ili
barem jednu stranu njegovog bića.
Prisetimo se sada bitnih, glavnih motiva mita o
junaku: rođenje od otmenih roditelja, polaganje dete­
ta u kovčežić koji se baca u reku, a ono onda odrasta
kod roditelja koji su jednostavni ljudi — na šta se
onda u daljem razvoju nadovezuje povratak junaka
prvim roditeljima, sa njihovim kažnjavanjem ili bez
njega — te bez daljnjega postaje jasno da oba para
roditelja u mitu odgovaraju realnom i imaginarnom
paru roditelja fantazije romana. Kada se bolje pogle­
da, onda se i ovde kao u dećijim i neurotičkim fanta­
zijama zapaža psihološki identitet skromnog i otme-
nog para roditelja. U mitu se, shodno precenjivanju
roditelja u ranom detinjstvu, najpre javlja otmeni par
roditelja, kao i u fantaziji romana, dok se odrasli u
stvarnosti ubrzo miri sa realnim prilikama. Fantazija
porodičnog romana je, dakle, u mitu jednostavno re-
alizovana smelim obrtom stvarnih prilika.
Neprijateljstvo oca i od njega naloženo uklanjanje
deteta su naglašeni momenti motiva koji su Ja i pod-

86
stakli na ćelu tvorevinu. Izmišljeni roman je takoreći
izvinjenje za neprijateljska osećanja koja dete neguje
prema ocu i koja ono u toj pesničkoj tvorevini proji­
cira na oca. Odbacivanje deteta u mitu odgovara, da­
kle, poricanju u fantaziji romana. U neurotičkom ro­
manu se dete naprosto otreslo oca, u mitu otac na­
stoji da se oslobodi deteta.
Spasenje i osveta su prirodni, od fantazije zahte-
vani i nametnuti završeci.
Ako ova privremeno u grubim obrisima nagove-
štena paralelizacija treba da dobije punu vrednost,
onda mora da nas osposobi da tumačimo određene,
konstantno ponavljane detalje mita, za koje se čini da
im je potrebno posebno objašnjenje. To nam se čini
posebno važnim jer čak ni u spisima najuverljivijih
astralnih i prirodnih mitologa ne nalazimo zadovolja­
vajuće objašnjenje ovih detalja. Takvi detalji su re­
dovno javljanje sna (ili proročanstva) i način na koji
se dete u kovčežiću baca u vodu, motivi za koje se is­
prva čini da dopuštaju psihološko tumačenje. Na sre­
ću, izučavanje simbola sna omogućava nam da obja­
snimo značenje tih elemenata mita o junaku. Iz pri-
mene istih materijala u snovima zdravih i neurotič-
kih osoba može se zaključiti da bacanje u vodu znači
ni manje ni više nego simbolički izraz rođenja. Deca,
kao što je poznato, dolaze iz „vode”75, korpica (kov-

75 U bajci sa njenim prilagođavanjem dečijoj predstavi i na­

ročito „infantilnim seksualnim teorijama”, „rođenje čoveka se če-

87
cezić, posuda itd.)76 nije ništa drugo nego nosilac
ploda, telo majke, i uklanjanje označava, dakle, di­
rektno čin rađanja, doduše prikazan svojom suprot-
nošću. Onog kome bi taj prikaz obrtanjem stvari mo­
gao da zasmeta podsetićemo na to da se rad sna če­
sto služi istim sredstvom. Potvrdu tog iz opšteljud-
ske simbolike crpljenog tumačenja odbacivanja deteta
pruža nam sam materijal iz sna, koji je — još uverlji-

sto prikazuje kao izvlačenje deteta iz bunara ili nekog jezera”.

(Thimme, na nav. m. s. 157). Tako se u bajci „Ribnjak gospode
Hole” kaže: „Novorođena deca potiču iz njenog bunara i ona ih
izvlači iz njega.” 1 u nekim narodnim običajima to shvatanje do­
lazi do izražaja. Kada bi, na primer, Kelt posumnjao u svoje
očinstvo, onda bi stavio dete na jedan veliki štit i gurnuo ga u
najbližu reku. Ako bi ga talasi vratili na obalu, onda bi se dete
smatralo legitimnim, a ako bi stradalo, onda se to uzimalo za do­
kaz da nije, a onda bi i majka bila pogubljena. — Vid. i Franz
Helbing, Geschichte der weiblichert Untreue.
76 Kovčežiću u nekim mitovima odgovara i pećina ili špilja,
koja sasvim jasno simboliše majčinu utrobu; osim kod Avrama,
Jona i dr., naročito kod Zevsa, koga njegova majka, iz straha
pred svojim suprugom Kronosom, donosi na svet i krije u jednoj
pećini, gde će ga hraniti koza Amaltea. — Po Homerovoj Ilijadi
(XVIII, 396 i d.), osakaćenog Hefesta majka baca u more, gde de­
vet godina ostaje skriven u jednoj pećini okruženoj vodom. Ovde
je, ako se samo obrne stvar, sasvim jasno prikazan devetomesečni
intrauteralni život. — Češće od rođenja u pećini javlja se, pak,
motiv bacanja kovčežića, i na njega nailazimo u vavilonskom mitu
o Marduku-Tamuzu, kao i u egipatsko-feničanskom mitu o Ozi-
risu-Adonisu (vid. VVinckler, Die Weltanschauung des alten Ori-
ents, Ex oriente lux, I, s. 43 i d.). - I Bahus će po Pausaniji II 24
t l n P? m ° d ^ Па to! n,aČin Št° ć e u j e d n o m s a n d u č iću biti
bačen u Nil pa ce ga spasit, k raljev a k ćerk a, što u p ad ljiv o p odse
ca na legendu o M o ,siju . - Sličn o se p riča o T en ^ sin u K i b o I

88
vije u ktesijanskoj verziji rođena m ajka77 — usnio
Kirov deda pre njegovog rođenja, i u kojem iz utrobe
trudnice ističe toliko m nogo vode da poput m ora
preplavljuje ćelu A ziju.78 Iznenađuje da su H aldejci u
oba slučaja te snove sa vodom sasvim tačno tum ačili
kao snove o rođ enju, kao što su ti snovi začelo obli­
kovani na osnovu poznavanja jed ne prastare, opšte
upražnjavane sim bolike i iz jed n e m utne slutnje o
od nosim a i sklopovim a k o je Frojdovo učenje o sno­
vim a predočava kao nau čn o saznanje. U Tum ačenju
snova se, naim e, nadovezujući se na jedan san u ko­
je m snevačica skače u tam nu vodu jezera, kaže: „Snovi
te vrste su snovi o rođ enju; do njihovog tum ačenja se
dospeva kada se u m an ifestnom snu saopštena činje-

77 U već pomenutom radu Abrahama „Traum und Mythos”

nalazi se analiza jednog sličnog, samo — shodno stvarnim prili­
kama — komplikovanijeg sna o rođenju, koji je usnila jedna
trudna žena sa strahom iščekujući svoj porođaj, a u kojem se vo­
da javlja kao plodište.
78 Ta fantazija o velikoj vodi veoma podseća na veliku i raši­
renu grupu saga o potopu, koje izgleda zaista nisu ništa drugo
nego univerzalni izraz našeg mita o odbacivanju. Junak je tu ćelo
čovečanstvo, njegov razgnevljeni otac bog i stradanje i spasenje
čovečanstva i tu slede jedno za drugim. S tom paralelizacijom
treba uporediti zanimljivu činjenicu da je smolom oblepljeni kov­
čeg u kojem Noje pliva na vodi u Starom zavetu označen istom
rečju (tebah) kao i posuda u kojoj je Mojsije bačen u vodu. —
Kao prelazni primer ovde ćemo navesti sagu o potopu koju Ba-
der donosi u svojim badijskim narodnim kažama: Jednom kada
je dolina Šunke posle provale oblaka bila poplavljena, plutala je
na površini kolevka sa dečakom, koga je na čudesan način spasila
jedna mačka.

89
nica obrne, dakle umesto: baciti se u vodu - ispliva­
ti iz vode t). biti rođen.” Potvrdu opravdanosti tog
shvatanja, koje izjednačava san o vodi sa odbaciva­
njem , ponovo nam pruža okolnost da upravo u sagi
o Kiru, koja sadrži san o vodi, nedostaje motiv baca­
nja deteta u vodu i samo korpica, koja se ne javlja u
snu, igra ulogu kod uklanjanja.
Kod ovog tumačenja odbacivanja kao rođenja ne
srne da nas zbuni nesaglasje u redosledu pojedinih
elemenata simbolizovanog dolaska na svet sa stvar­
nim činom rađanja. To vremensko preuređenje, šta-
više preokretanje, da se objasniti, po saopštenju prof.
Frojda na kojem sam mu zahvalan, iz opšteg načina
na koji se sećanja prerađuju u fantazije: naime, u fan­
tazijama je upotrebljen isti materijal, ali u sasvim no­
vom rasporedu, i na prirodni redosled činova se uop-
šte ne obraća pažnja.79
Pored ovog vremenskog preokreta, i sadržajni pre­
okret zahteva posebno razjašnjenje. Sledeći razlog za
prikaz rođenja njegovom suprotnošću, po život opa­
snim bacanjem u vodu, jeste isticanje neprijateljstva
roditelja prema budućem junaku. Stvaralački uticaj
^ tendencije da se roditelji prikažu kao prvi i najmoć­
niji protivnici junaka shvatićemo ako se prisetimo da
ceo porodični roman svoje ishodište ima u osećanju

79 Iste prilike vladaju kod stvaranja sna i pretvaranja histe-

rtckth fantazija u napade. O tome u Frojdovom Tumačenju sno-
£ £ ' “ nw>v° m ,р'“ *» tiM k .

90
zapostavljenosti, dakle pretpostavljenom neprijatelj­
stvu roditelja. Neprijateljstvo u mitu ide tako daleko
da roditelji uopšte ne žele da dete dođe na svet, na
šta se junak upravo žali. Iz mita se čak može jasno
razaznati želja da se dolazak na svet ostvari protiv ^
volje roditelja. Ali životna opasnost prikazana putem
odbacivanja zaista je data sa činom rođenja. U savla­
davanju svih tih prepreka dolazi do izražaja i misao
da je budući junak najveće teškoće zapravo prevladao r
već samim svojim rođenjem, samim tim što je uspe-
šno osujetio sve pokušaje da se spreči njegovo rođe­
nje.80 Ovde možemo pomenuti i drugo tumačenje, po^
kojem se mladi junak, koji možda sluti da je određen
za podnošenje velikih životnih tegoba, u pesimistič-
kom raspoloženju žali što se uopšte rodio. On optu­
žuje roditelje da su ga takoreći bacili u neprijateljski
život, što su ga uopšte rodili. Otpor prema rođenju
sina, koji je posebno vezan za oca, često je prekri­
ven suprotnim motivom, željom za detetom (kao kod
Edipa, Perseja i dr.), dok se neprijateljski stav preina
budućem nasledniku prestola i carstva projicira prema
spolja, dakle pripisuje proročanstvu, koje se tako pre­
dočava kao zamena za san koji nagoveštava nesreću
. ili, bolje rečeno, kao ekvivalent njegovog tumačenja.

80 Ovamo spada tačka 2 naše šeme: dobrovoljna uzdržanost

ili nasilno razdvajanje roditelja, na koje se prirodno nadovezuje
čudesno začeće i porađanje majke-device. — I fantazije o pobača­
ju , koje su naročito jasno iskazane u legendi o Zoroastru, spadaju
u ovaj sklop.

91
 Na drugoj strani, pak, porodični roman pokazuje
da fantazije deteta koje naizgled otuđuju roditelje ne
mogu o njima da iskažu ništa drugo nego da su ipak
stvarni roditelji. I m it o odbacivanju ne sadrži, preve­
den pom oću simbolike, ništa drugo nego uverava-
nja: to je moja majka koja m e po nalogu oca rodila.
Usled tendencije m ita i tim e ostvarenog pomeranja
neprijateljskog stava sa deteta na roditelje, to uvera-
vanje u stvarno roditeljstvo, pak, može da dođe do
izražaja samo kao njegovo odbijanje.
Osmotrimo li sada malo pobliže neprijateljski stav
junaka prema svojim roditeljima, najpre će nam pasti
u oči da se on prevashodno odnosi na oca. Većinom
se, kao u mitu o Edipu, Parisu i dr. kralju proriče da
mu preti opasnost od sina kojeg očekuje; otac je on­
da taj koji će naložiti da se dete ukloni i on će mimo
svakog očekivanja spašenog na svaki način progoniti
i ugrožavati, ali će na kraju, u skladu sa proročan­
stvom, sin odneti pobedu. Da bi se razumela ova crta
koja u prvi mah možda začuđuje, nije potrebno tra­
žiti neko zbivanje na nebu u koje bi se ta crta jed­
va mogla uklopiti. Ko otvorenih očiju i nepristrasno
osmotri prilike i odnose između roditelja, dece, brače
i sestara, onakve kakvi oni stvarno jesu, taj će često,
skoro redovno, ako ne očevidno i trajno, a ono stal­
no p ris u tn o u nesvesnom iz kojeg će povremeno iz­
b ija ti n a v id elo , morati d a se suočava sa izvesnom
n ap e to šću izm eđ u oca i s in a i jo š jasnije sa konku­
re n tsk im o d n o so m iz m e đ u b r a ć e i s e s ta r a . Naročito

92
erotski m om enti pri tom e igraju ulogu i po pravilu
najdublji — većinom nesvesni — koren odbojnog
odnosa sina prem a ocu ili između dva brata treba
potražiti u konkurenciji i težnji za pridobijanjem pa­
žnje i ljubavi m ajke. Priča o Edipu nam jasno poka­
zuje — samo u grubljim dim enzijam a — tačnost tog
shvatanja, pošto se na ubistvo oca nadovezuje incest
sa m ajkom . Taj erotski odnos prema m ajci, koji opet
dominira u drugim m itovim a, u mitovim a o rođenju
junaka potisnut je u drugi plan,81 dok je pobuna pro­
tiv oca jače izražena.
Da je ta pobuna deteta protiv oca u mitovima
o rođenju provocirana neprijateljskim odnosom oca,
uistinu je — kao što je to već nagovešteno — svoje-

81 Kod pojedinih m itova im a se utisak kao da je ljubavni

odnos prem a m ajci, kao suviše oduran za shvatanje određenih
vrem ena i naroda, uklonjen. Tragovi tog uklanjanja vide se kod
upoređivanja raznih mitova ili raznih verzija istog mita. Tako je
po herodotovskoj verziji Kir sin Astijagesove kćerke, po izveštaju
Ktesije on pak posle uklanjanja Astijagesa uzima njegovu kćerku
za ženu, dok ubija njenog oca, koji je kod Herodota njegov otac.
Vid. Hiising, Beitrage zur Kyrossage, XI. I kada se saga o Darabu
uporedi sa sličnom legendom o svetom Gregoru, postaje jasn o da
je kod D araba incest sa m ajkom jednostavno izostavljen, a on
inače prethodi prepoznavanju sina; ovde pak prepoznavanje spre­
čava incest, jedno ublaženje koje se u mitu o Telefu može izuča­
vati takoreći in status nascendi, pošto se jun ak doduše ženi svo­
jo m m ajkom , ali je pre nego što će doći do incesta prepoznaje. —
Ukazujem ovde i na moj rad o motivu incesta u pesništvu i sagi
(Das Inzestmotiv in Dichtung und Sage), gde je ovde samo dodir­
nuta tema incesta iscrpno obrađena.

93
vrsno, posebnim osobenostima mitotvoračke duševne
aktivnosti uslovljeno preokretanje odnosa, koje nazi­
vam o projekcija. Mehanizam projekcije, koji je imao
udela u preoblikovanju čina rođenja, kao i neki ka­
rakteri stvaranja mitova o kojima će još morati biti
govora, prisiljavaju nas, zbog njihove istovetnosti sa
upadljivim dešavanjima u mehanizmu izvesnih du­
ševnih sm etnji, na jedinstvenu karakterizaciju mita
kao paranoidne tvorevine. Sa paranoidnim karakte­
rom je tesno povezano i svojstvo da se razlaže ono
što je u fantaziji objedinjeno. Taj proces čini, kao što
smo mogli da vidimo kod oba para roditelja, osnovu
za stvaranje mitova i on je pored mehanizma projek­
cije ključ za razumevanje celog niza inače neobjašnji­
vih uobličenja mita. Kao pogonska snaga za tu pro­
jekciju sopstvenog neprijateljskog stava na oca može
se prepoznati želja za njenim opravdanjem. Proces
potiskivanja koji započinje sa projekcijom tog nepri­
jatnog osećanja nastavlja se dalje i našao je, uz po­
moć mehanizma razlaganja, u sasvim osobenim for­
mama mita o junaku drugačiji izraz svog postepenog
napredovanja.
U psihološki izvornijoj formi otac je još identi­
čan s kraljem, tiranskim progoniteljem. Prvi stupanj
ublažavanja tog odnosa pokazuju mitovi u kojima se
već čine pokušaji odvajanja tiranskog progonitelja od
stvarnog oca, ali ono još nije do kraja i potpuno
ostvareno. Jer tiranski progonitelj je ipak još u srod-
stvu sa junakom, većinom je to njegov deda, kao u

94
sagi o Kiru i svim njenim varijantama, kao i uopšte u
većini svih mitova o junaku. Međutim, taj tip, sa
odvajanjem uloge oca od uloge kralja, znači prvi ko­
rak okretanja fantazije o poreklu stvarnim prilikama,
pa mi otuda kod ovog tipa po pravilu imamo juna-
kovog oca koji pripada donjim slojevima društva (vi­
di: Kir, Gilgameš i dr.). Junak tu, dakle, ponovo teži
da se približi svojim roditeljima, stalo mu je do izve-
sne pripadnosti njima, a što dolazi do izražaja na taj
način da nije samo on objekt tiraninovog proganja­
nja nego su to i njegov otac i njegova majka. Ako ju­
nak time uspostavi dublju i prisniju vezu sa majkom
—■često biva zajedno sa njom odbačen (Persej, Telef,
Feridun) — koja mu je zbog erotskog odnosa bliža,
onda odbacivanje mržnje prema ocu tu dobija svoj
najjači izraz82, tako da junak, kao u sagi o Hamletu,
ne nastupa kao progonitelj svog oca (odn. dede), ne­
go kao osvetnik progonjenog oca. Tu se ukazuje jed­
na dublja veza sage o Hamletu sa iranskom pričom o
Kajkhosravu, jer i tu junak nastupa kao osvetnik svog
ubijenog oca (upor. i Feriduna).
Ali i lik samog dede, koji se u pojedinim sagama
javlja zamenjen drugim rođacima (kod Hamleta je to
stric), ima svoje dublje značenje. Tu se kompleks mi­
ta o incestu sa majkom — i njegovim korelatom, po­
bunom protiv oca — povezuje sa drugim velikim
kompleksom, čiji sadržaj čine erotski odnosi između

82 Mehanizam ovog odbijanja prikazan je u Frojdovoj anali­

zi Hamleta (Tumačenje snova).

95
o ca i kćerke. O tac k o ji svoju kćerku neće da da ni­
je d n o m p roscu ili p ro scu postavlja izvesne uslove ko­
ji se tešk o m ogu ispu niti, čin i to samo zbog toga jer
ne želi da je prepu sti drugom e i u osnovi želi da je
zadrži za sebe. O n je , da ne bi bilo ugroženo njeno
d evičanstvo, zatvara na neko nedostupno mesto (Per-
sej, G ilgam eš, T elef, R o m u l) i proganja, u slučaju da
se ogluši o njegovu nared bu, n ju i njen o dete neobu­
zdanom m ržn jo m . N esvesne seksualne pobude nje­
govog n ep rijateljsk o g d elov anja, zbog kojeg će mu se
kasnije njeg ov unuk o svetiti, pak, ja sn o pokazuju da
ju n ak u n jem u op et sam o u bija m uškarca koji hoće
da mu uskrati ljubav m ajke: dakle oca.
Ponovo se radi o poku šaju povratka izvornom ti­
pu, kada se razd vajanjem uloge oca od uloge kralja
om ogućeno v raćan je p o ro d ičn o g rom ana jednostav­
nom ocu njegovo seku n d a rn o uzvišenje u Boga pono­
vo ukida, kao kod Perseja i drugih sinova devica,
Karne, Jona, Rom ula, Isusa. Sekun darna priroda tog
božanskog očinstva n aročito se ja s n o vidi u mitovima
kod kojih se božanskim duhom zatrudnela devica ka­
snije udaje za sm rtnika (Isus, K am a, Jo n ), koji se
predstavlja kao stvarni otac, dok bi Bog kao otac bio
samo u najvećoj mogućoj meri potencirana dečja pred­
stava o veličini i m oći oca.83 U jedn o se u tim mitovi- 81

81 Takvu identifikaciju oca sa B og om (n eb esk i o tac) nalazi­

m o u fantazijam a n orm alnog i patološkog života po pravilu jo š
više nego identifikaciju cara sa o cem . Vid. o to m e S Sadgers
Piychiatrisch-N eurologisches in p sychoan alyt,scher H eteuchtung Zen

96
 ma konsekventno koristi drugde samo uzgred pome-
nuti motiv virginiteta majke, pri čemu prvi podsticaj
za to možda daje natčulna tendencija za uvođenjem
Boga. Porođaj device, pak, predstavlja najodlučnije
odbijanje oca, dovršenje celog mita, kako to pokazuje
legenda o Sargonu, koja pored vestalke-majke neće
uopšte da zna za oca.
Poslednji stupanj tog neprestanog ublažavanja ne­
prijateljskog odnosa prema ocu predstavlja forma mita
u kojoj se lik kraljevskog progonitelja ne javlja pot­
puno odvojen od lika oca, nego se izgubila svaka i
najdalja rodbinska veza sa porodicom junaka i on na
najotvoreniji način prema njoj zauzima neprijateljski
stav (kao kod Feriduna, Avrama, kralj Irod kod Isusa
i dr.). Od njegove prvobitno trostruke uloge kao oca,
kralja i progonitelja ostala mu je samo uloga kraljev­
skog progonitelja, tiranina, ali se na osnovu celog
sklopa mita ima utisak da se ništa nije promenilo,
nego da je umesto oznake „otac” uvedena oznaka „ti­
ranin”. Ovo za detinju predstavu tipično shvatanje
oca kao tiranina84 biće nam kasnije veoma značajno

tralblatt f. d. Gesamtgeb. der Mediz. 1908, br. 7 i 8. Ovde valja

podsetiti na to da gotovo svaki narod svoje poreklo vodi od Boga.
Vid. Abraham, Traum und Mythos, s. 41.
1,4 Ukazujem ovde na jedan zabavan primer nesvesnog hu­
mora dece, koji se nedavno mogao pročitati u dnevnim novina­
ma. Jedan političar objasnio je svom malom sinu da je tiranin
čovek koji druge prisiljava da čine ono što on želi, ne mareći
mnogo za njihove želje. „Tako”, rekao je mali, „onda ste vi, ti i
mama, dakle, takode tirani!”

97
za razum evanje izvesnih abnorm nih konstelacija tog
kom pleksa. K ao uzor za identifikaciju kralja sa ocem,
koju redovno nalazim o i u snovima odraslih, moglo
je poslužiti poreklo kraljevstva iz patrijarhata u poro­
dici, na šta ukazuje i upotreba identičnih reci za kra­
lja i oca u indoevropskim jezicim a (upor. nemačku
reč „Landesvater” — otac zem lje). Okretanje tj. vra­
ćanje porodičnog rom ana stvarnim prilikama u tom
tipu mita ostvareno je gotovo do kraja. Roditelji skrom­
nog porekla se prihvataju i priznaju iskrenošću koja
kao da direktno protivreči tendenciji celog mita. Ali
upravo to otkrivanje stvarnih prilika, koje smo do sa­
da morali da prepustimo tum ačenju, omogućava nam
da njihovu tačnost dokažemo na samom materijalu.
U tom smislu ćem o izabrati za to naročito podesnu
biblijsku legendu o M ojsiju. Ako sada radi pojašnje­
nja odnosa ukratko rezim iram o rezultat našeg dosa­
dašnjeg postupka u tum ačenju ovih stvari, onda će se
pokazati, pošto smo odbacili razdvajanje u likove oca
i tiranskog progonitelja, identitet oba para roditelja i
mi u otmenim roditeljima čujem o odjek ponesene
predstave koju je dete isprva imalo o svojim roditelji­
ma. Legenda o M ojsiju nam stvarno pokazuje rodite­
lje junaka lišene svih uzvišenih atributa; oni su jed­
nostavni ljudi koji su nežni prema svom detetu i ne
misle ni na koji način da mu naškode. Ispoljavanje
nežnih osećanja prema detetu je pak tu, kao i svuda
(vid. Akija, vrtlara kod Gilgameša, vozara kod Kame,
ribara kod Peraeja itd.) dokaa prirodnog roditeljstva.

98
S time je povezan i u toj formi mita korišćeni motiv
odbacivanja: Dete se u jednoj korpi baca u vodu, ali
ne u nameri da ono strada (kao, na primer, u slučaju
Edipa i mnogih drugih junaka), nego s namerom da
ono bude spaseno (vid. i povest o Avramovoj mlado­
sti). Isto tako je, ono što je za oca na višem položaju
bilo upozorenje o predstojećoj nesreći, za onog skrom­
nog proročanstvo puno obećanja (vid. u priči o rođe­
nju Isusa proročanstvo dato Irodu i Josifov san), koje
potpuno odgovara nadama koje sebi većina roditelja
pravi o budućem životu svog potomka.
Ako, pak, sa stanovišta prvobitne tendencije ro­
mana smatramo da je Bitija, kćerka faraona, dete iz­
vukla iz vode, a to znači da ga je rodila, onda nam se
ukazuje već poznata šema (tipa dede) o kralju čija
kćerka treba da rodi sina, ali on, upozoren kobnim
tumačenjem jednog sna, odluči da ubije svoje buduće
unuče. Sluškinji njegove kćerke (koja u biblijskoj pri­
či po nalogu princeze izvlači kovčežić iz reke) kralj
će narediti da novorođenče položi u jedan kovčežić i
da ga baci u reku Nil kako bi tamo nestalo (tu bi se
motiv odbacivanja prirodno javio sa stanovišta otme-
nih roditelja u svom prvobitno pogubnom značenju).
Kovčežić sa detetom će onda naći obični ljudi i siro­
mašna žena će (kao dojilja) podići dete, ali će ga ka­
da odraste princeza priznati za svog sina (baš kao što
se u šemi završava priznanjem od strane otmenih ro­
ditelja). Kada bi nam saga o Mojsiju stajala na raspo­
laganju u toj prvobitnoj formi koju smo rekonstrui-

99
sali na o sn o v u raspoloživog m aterijala85, onda bi re­
zultat našeg tu m ače n ja verovatno bio ono što nam
saču van i m it i kazuje: da njegova rođena majka nije
bila nikakva p rin ceza nego kao d ojilja jedna siroma­
šna žena, a n jen m už njegov otac. Tom tumačenju
od govara preoblikovani m it kao predanje, a okolnost
da nam o stv aren o p reo b lik o v an je, koje smo ovde pri­
b liž n o izveli, nudi d o bro poznati tip mita predstavlja
svojev rsnu potvrdu našeg tum ačenja.
A ko sm o im ali neoček ivan u sreću da tačnost na­
šeg tu m a če n ja p o kažem o na sam om materijalu, onda
je sada v rem e da o p rav d am o održivost našeg opšteg
stanovišta na k o jem počiva ćela ta tehnika. Rezultati
našeg tu m ačen ja stvarali su do sada utisak da ćelo
stvaranje m ita polazi od sam og ju naka, i to od mla­
dog ju n aka; štaviše, m i sm o od sam og početka stali
na to stanovište sam im tim e što sm o junaka sage
analogizirali sa Ja deteta. Sada sm o obavezni da te
pretpostavke i rezultate usklad im o sa našim uobičaje­
nim shvatanjim a o stvaran ju m ita, k o jim a kao da di­
rektno protivreće.
M itove dakako ne pravi ju n ak , a p onajm anje onaj
koji je još dete, nego, kao što već odavno znam o, na­
rod odraslih. Podsticaj pri to m e očevidno predstavlja

Vid. Е. М еуег, D ie M osessagen u n d d ie Leviten, 1905, s.

64 0 : „1 M ojsije je začelo prvobitn o bio sin k ćerk e tiran in a (sada
yt njegova pom ajka) i verovatno je bio božan skog porekla ” -
Kasnija prerada u sadašnju form u po svoj prilici počiva na n acio­
nalnim m otivima. r

100
čuđenje zbog pojave junaka, čiji izuzetni životni put
narod može da zamisli samo tako da je počeo čud­
nim detinjstvom. To njegovo neobično detinjstvo pak
uobličavaju pojedini mitotvorci — u takve začelo mo­
ramo da pretočimo neodređeni pojam narodne duše
— iz svoje sopstvene detinje svesti. I kada junaku ta­
ko podmeću njegovu detinju priču, oni se identifiku-
ju s njime, takoreći kažu: takav junak sam bio i ja.
Tako je, dakle, pravi junak romanesknog pesništva Ja
koje se u junaku ponovo nalazi, pomerajući se una­
trag u vreme kada je samo bilo junak sa svojim pr­
vim junačkim delom, pobunom protiv oca. Sopstve-
no junaštvo Ja ponovo nalazi samo u detinjstvu i za­
to mora da poturi junaku svoju pobunu, da mu pri­
doda ono u čemu je samo bilo junak. Ono svoju na-
meru izvodi infantilnim motivima i materijalima, vra­
ćajući se na svoj dečji roman i poturajući ga junaku.
Odrasli stvara, dakle, mitove na taj način što se po­
sredstvom fantazije vraća u detinjstvo86, pri čemu svo­
ju sopstvenu priču o detinjstvu pripisuje junaku. Ten­
dencija celog ovog postupka se sastoji u opravdanju
pojedinačnih individua naroda zbog njihove pobune
protiv oca. Tako mit osim opravdanja junaka zbog
njegove revolucionarne pobune sadrži i opravdanje
pojedinca zbog njegove pobune protiv oca. To ga je
pritiskalo od detinjstva, pošto kasnije ipak nije po-

86 Ovu ideju izvedenu iz stvaranja neurotićke fantazije Frojd

je primenio u jednom predavanju posvećenom pesničkoj i mit­
skoj fantaziji „Der Dichter und das Phantasieren”.

101
sta o ju n a k . Sad a m o že da se opravda pozivajući se na
to d a m u je o ta c d ao povod za neprijateljstvo i u
isto m p e s n ičk o m o stv a re n ju , kao što sm o videli, pro­
b ija se i n e ž n o o se ć a n je za o ca.
T i su m o tiv i, d ak le, p roistek li iz dva suprotna
m o tiv a k o ji se, s je d n e stran e, potčinjavaju motivu
o p rav d an ja p o je d in c a p o sred stv o m junaka i motivu
n e žn o sti i zah v aln o sti p rem a rod iteljim a, i s druge
stran e m o tiv u p o b u n e p ro tiv oca. Ali u tim mitovima
n ije ja s n o isk azan o da se k o n flik t sa o cem zasniva na
sek su aln o m rivalstvu u o d n o su na m ajku.
Sada jo š p re o sta je da u k ratk o ukažem o na izve
sne k o m p lik a cije o v o g sada sad ržajn o om eđenog mi
ta o ro đ en ju ju n a k a , k ak o u n u tar n jegovog užeg uob­
ličen ja tako i u vezi sa d ru g im m ito v im a ili pojedi
nim stran im m ito v im a.
lzvesne k o m p lik a cije u n u ta r sam o g m ita o rode
nju o b ja šn je n e su iz n je g o v o g p a ra n o id n o g karaktera,
od nosn o kao o d v ajan ja od ličn o sti kraljevskog oca
i p rogonitelja. U p o je d in im m ito v im a, a naročito u
bajkam a k o je spadaju o v am o ,*7 u m n o žav an je mitskih
likova i sa n jim a, p riro d n o , i m o tiv a, pa i celih priča,
ide tako daleko da su p onek ad izvo rn e crte potpuno
prekrivene tim d od atkom . T o u m n o žav an je je toliko

97 U bajke koje tu upravo zbog tih komplikacija ovde osta­

vljene po strani spadaju narodu* .Đavo sa tn zlatne dlake" (Gnmm,
br 29) i slična .Saga o caru Hajnnhu" (Gnm m. O cutiche Saten
U. »77h V,d i Hahn. G ne< h „to und alb am ich e *"*
loM. ■

102
raznovrsno i razvijeno da se ono više ne može obja­
sniti mehanizmom razlaganja. Uz to se novi likovi ne
odlikuju više sa toliko samostalnosti kao likovi stvo­
reni odvajanjem, nego više imaju karakter kopije, oni
su naprosto, da upotrebimo jedan karakteristični mi­
tološki termin, dubleti. Pokazaćemo samo na jednom
naizgled veoma komplikovanom primeru, herodotov-
skoj verziji sage o Kiru, da ni ti dubleti nisu ukloplje­
ni samo radi ukrasa ili ostvarenja privida istorijske
vernosti, nego da su nerazlučivo povezani sa stvara­
njem mita i njihovom tendencijom. I u sagi o Kiru,
kao i u drugim mitovima, nasuprot kraljevskom dedi
Astijagesu i njegovoj kčerki zajedno sa njenim supru­
gom stoje govedar i njegova žena. A pored njih kreće
se ceo niz likova koji se na prvi pogled lako daju
grupisati: između otmenog para roditelja sa detetom
(Kirom) i pastirskog para sa detetom stoje ministar
Harpagos sa svojom ženom i sinom i plemeniti Ar-
tembares sa svojim detetom. Naš za osobenosti stva­
ranja mita već izoštreni pogled bez daljnjega prepo­
znaje u oba roditeljska para dublete pravih roditelja i
u svim učesnicima identične likove roditelja i njiho­
vog deteta; takvo viđenje stvari nam sugeriše sam mit
na osnovu nekoliko svojih crta. Harpagos dobija dete
od kralja, s tim da ga ukloni i ostavi negde na nekom
pustom mestu, on postupa, dakle, sasvim kao kraljev­
ski otac i ostaje veran svojoj fiktivnoj ulozi oca i u
tome da dete neće — zato što je u srodstvu s njim —
sam da ubije nego ga predaje pastiru Mitradatesu,

103
ko ji se tako opet identifikuje sa Harpagosom. Ali i
plem eniti A rtem bares, čijeg će sina Kir istući, identi
fikuje se sa H arpagosom : naime, kao što Artembares
sa svojim istučenim sinom stoji pred kraljem zahte
vajući zadovoljenje, tako neposredno posle toga Har-
pagos stoji pred kraljem , pa i on, pozvan na odgo­
vornost, m ora da dovede svog sina. Dakle, i Artem­
bares sporadično igra ulogu oca junaka, što ktesijan
ska verzija u potpunosti potvrđuje napomenom da se
plem eniti čovek koji j e pastirskog sina Kira prihvatio
kao svog zvao Artem bares. Još jasniji od identiteta ra
znih očeva je identitet njihove dece, kojim se opet,
prirodno, potvrđuje identitet očeva. Pre svega, sva su
deca istog uzrasta. Ne samo sin princeze i dete pasti­
ra, koji se rađaju u isto vreme, nego Herodot izričito
ističe da se Kir igrao „kraljevske igre”, u kojoj je istu-
kao Artembaresovog sina, sa „dečacima istog uzra
sta”. Takođe ističe — gotovo nam erno — da je i sin
Harpagosa , koji Kiru što ga je kralj priznao treba da
bude dodeljen kao drugar u igri, „otprilike” istih go­
dina kao i Kir. Nadalje, ostatke tog dećaka iznose
pred njegovog oca Harpagosa u jednoj košari; a u
košari treba i tek rođeni Kir da bude bačen u vodu,
što će se onda i dogoditi detetu kojim je zamenjen,
pastirskom sinu, čiji je identitet sa Kirom po Justino-
vom izveštaju posve očevidan. U tom izveštaju se Kir
čak zamenjuje živo rođenim detetom pastira, jedan
paradoks roditeljskog osećanja. koji se, međutim uki-
da saznanjem da se lom zamenom u osnovi zapravo

104
ništa nije izmenilo. Razumljivije se pak čini kada pa-
stireva žena, kao kod Herodota, umesto svog mrtvoro­
đenog dečaka želi da podigne živo kraljevsko dete; ali
i tu je opet jasan identitet dečaka, jer kao što je rani­
je pastirski sin namesto Kira bio mrtav, tako će —
dvanaest godina kasnije — sin Harpagosa (i u koša­
ri!) direktno biti ubijen umesto Kira, koga je Harpa-
gos ostavio u životu.88 Stiče se utisak da su sva umno­
žavanja Kira, pošto su poslužila u određene svrhe,
ponovo uklonjena kao ometajući faktor. Ta svrha sa­
stoji se očevidno u tendenciji uzvišenja koja je ima­
nentna porodičnom romanu. Jer kao što se junak u
raznim dupliranjima svoje ličnosti i svojih roditelja
uspinje društvenim lestvicama, posredstvom Artem-
baresa koji je u kraljevoj milosti i prvog ministra
Harpagosa, orođenog sa kraljem, sve do princa, te
ostvaruje karijeru koja je prikazana u ktesijanskoj ver­
ziji, gde Kir od pastirskog sina napreduje u mini­
stra,84 tako uvek uklanja poslednje tragove svog uspo-

** Tu bismo mogli da se nađovežemo na motiv blizanaca, u

kojima mislimo da prepoznajemo u isto vreme rođene dečake, od
kojih jedan — bilo neposredno posle rođenja ili nešto kasnije —
umire zbog onog drugog, i čiji se roditelji u našim mitovima ja ­
vljaju razdvojeni u dva ili više parova roditelja.
1,9 Povest o mladosti Sigurda. onako kako je ispričana u sagi
o Velzunzima, ima velike sličnosti sa ktesijanskom verzijom sage
o Kiru. tako da o tom junaku pored životopisa ispunjenog čudi­
ma postoji i jedna racionalna verzija. — l priča o biblijskom |osi-
fu (1. Mojsije 37) sa uklanjanjem, žrtvom životinje, snovima, bra-
čom i bajkovitom karijerom kao da pripada ovom tipu mita.

105
na, pa se ran iji K ir, pošto je prošao гагпе stadijume
to g razv o jn o g puta, uklanja.90
V id im o, dakle, da se taj komplikovani mit sa mno­
štvom likova pojednostavljuje i da se redukuje ili svo­
di na tri lika, naim e na junaka i njegove roditelje.
S ličn o sto je stvari sa likovim a u mnogim drugim mi­
tovim a. T a m o se dupliranje odnosi na kćerku, kao u
legendi o M o jsiju gde princeza-m ajka, radi usposta­
v ljan ja id entiteta obe porodice91, kod siromašnih lju­
di nastupa i kao kćerka (M irjam ), koja je samo jedna
polovina m ajke, ko ja se javlja razložena u princezu i

90 D a n e b i b ilo nesporazu m a, čin i se neophodnim da se ov-

de ukaže n a isto rijsk o je zg ro pojedin ih mitova o junaku. Kir po­
tiče , kako to pokazu ju p ron ađ en i natpisi, iz jedne starosedelaćke
kraljevsk e k uće. 1 kao što m it n ije težio da uzdigne poreklo Kira,
tak o n i naše tu m a č en je n e treba shvatiti kao da želimo da doka­
žem o n jeg o vo sk ro m n o poreklo. Sličn o stoje stvari sa Sargonom,
čiji je kraljevski o tac takođ e poznat. A ipak istoričar Ungnad —
U ngnad, D ie A nfange d er Staatenbildung irt Babylonien, Deutsche
R undschau, 1905 — kaže o Sargonu: „Očevidno nije bio otme-
nog porekla, in ače n e bi m ogla da nastane takva saga o njegovom
rođenju i n jegovoj m ladosti.” B io bi veliki nesporazum kada bi se
naše tu m ačen je shvatilo kao dokaz u tom smislu. Ali prividna
protivrečnost, k oja bi m ogla da se prebaci našem tumačenju, po­
staje dokaz za njegovu tačn ost, ako se im a u vidu da mit ne stva­
ra jun ak nego prosečni čovek. N arod tako zamišlja junaka, on
m u potura svoje sopstvene fantazije iz detinjstva bez obzira na to
da li se zaista slažu sa istorijskim čin jenicam a ili ne.
91 T a identifikacija porodica u nekim m itovim a ide tako da­
leko da deluje kao kopija, kao, na prim er, u sagi o Edipu, gde
jednom kraljevskom paru odgovara drugi, i gde i pastir, koji pre­
uzima dečaka da bi ga uklonio, ima svoju vernu sliku i priliku u
pastiru kojem ga predaje da bi ga spasio.

106
siromašnu ženu. Ako se đupliranja odnose na oca,
onda se njegovi umnoženi likovi, za razliku od stra­
nih osoba, po pravilu javljaju kao rođaci, naročito
kao braća, kao na primer u sagi o Hamletu. Na sličan
način može onda deda koji zastupa oca da se pojavi
dupliran jednim bratom, koji je onda kao stric pro­
tivnik junaka, kao kod Romula, Perseja itd. Druga
đupliranja u naizgled komplikovanim tvorevinama sa­
ga (na primer kod Kajkhosrava, Feriduna i dr.) daju
se lako sagledati sa tih stanovišta.
Dupliranje oca odn. dede posredstvom jednog bra­
ta vodi, ako se produženo u narednu generaciju od­
nosi na samog junaka, do mitova o braći, na šta ovde
možemo samo da ukažemo. Likovi dečaka koji su se
u sagi o Kiru, pošto su ispunili svoju svrhu — da se
uzvisi poreklo junaka — ponovo rasplinuli u ništa,
treba samo da dobiju svoj samostalni život i onda
stoje nasuprot junaku kao ravnopravni konkurenti,
kao njegova braća. Prvobitni sklop će se možda bo­
lje sagledati ako se strani dubleti junaka shvate kao
ubledela braća, koja, kao i brat-blizanac, moraju da
umru za junaka. Kao što otac stoji na putu sinu, tako
se i naivnom realizacijom detinjih fantazija jedno­
stavno uklanja konkurencija brata, jer junaku nije
potrebna nikakva porodica.
U komplikacije našeg mita sa drugim mitovima
spada, pored već prenebregnutog mita o neprijatelj­
skoj braći, i pravi mit o incestu, onako kako čini je ­
zgro priče o Edipu. U mitu o rođenju junaka majka i

107
 njen odnos prema junaku potisnuti su u drugi plan.
Ali zato pada u oči jedan drugi motiv: da majku
skromnog porekla tako često zastupa jedna životinja.
Taj m o tiv živ o tin ja koje p ru ž a ju p o m o ć 92 delom spada
u red onih elemenata čije bi razjašnjavanje uveliko
prevazilazilo okvire i postavljeni cilj ovog rada. U na­
še tumačenje motiv životinje bi se možda mogao uk­
lopiti ovakvim razmišljanjem: Na sličan način kao što
projekcija na oca opravdava neprijateljski stav sina,
tako i unižavanje majke u životinju treba da opravda
nezahvalnost sina koji je odbacuje. Isključiva uloga
dojilje, koja je majci dodeljena kod ove zamene živo­
tinjom, ima svoje ishodište, na sličan način kao i
odvajanje kraljevskog progonitelja od oca, u razdva­
janju majke u uloge roditeljke i hraniteljke. To razla­
ganje služi opet tendenciji uznošenja na taj način što
je za „otmenu majku” rezervisana uloga roditeljke,
dok se jednostavna žena koja se ne može izlučiti iz
povesti mladosti mora zadovoljiti ulogom dojilje. Ži­
votinja je pak naročito podesna za tu zamenu jer i
detetu čini jasnim seksualne momente i zato što ve-
rovatno u prikrivanju tih momenata treba potražiti
korene pobune deteta protiv roditelja. Kao što odla­
ganje u kovčežić i bacanje u vodu čin rađanja na de-

92 V id . G u b e r n a tis , Z o o lo g ic a ! M y th olog y , L o n d o n , 1872.

O z n a č a ju ž iv o tin ja u tim sag am a vid. i ra d o v e B a u e ra , G o ld c ih e -
ra , k a o i L ie b re c h t, Z u r V olksku n d e. R om u lu s u n d d ie W elfen
H e ilb r o n n , 1 8 7 9 .

108
tinji način takoreći aseksualizuje — decu roda93 izvla­
či iz vode i donosi roditeljima u jednoj košari — tako
priča o životinji koriguje tu predstavu ukazivanjem
na sličnost čina rađanja kod čoveka i životinje. Uvo­
đenje ovog motiva moglo bi se shvatiti i sa parodij-
skog stanovišta ako se prihvati da dete u svom ne­
znanju prihvata bajku o rodi svojih roditelja i dodaje:
Ako je životinja mogla da me donese, onda je mogla
i da me podoji. Ali razdvajanje roditeljke od hrani-
teljke, koja zapravo nastoji da rođenu majku ukloni
pomoću jedne životinje (strana dojilja), na kraju kra­
jeva ne kazuje ništa drugo nego: žena koja me je do­
jila je moja majka, iskaz koji je u legendi o Mojsiju
već direktno otelovljen. Upravo tamo dojilja postaje
žena koja je njegova rođena majka (slično i kod He-
rakla).

93 Roda kao donosilac dece je i mitološki poznata i Zike —

Siecke, Liebesgeschichten des Himmels — ukazuje na to da u ne­
kim predelima i zemljama labud igra tu ulogu. Da junaka spaša­
va i štiti neka ptica, takođe nije retka pojava; kao primer mogu
da posluže Gilgameš, Cal i Kiknos, koga je majka bacila u more,
ali će ga hraniti jedan labud. — Ovde treba da se prisetimo tu­
mačenja glavnog motiva sage o Loengrinu, koja se svojim najva­
žnijim motivima uklapa u ovaj naš krug; 1 Loengrin plovi u jed ­
nom čunu na vodi i labud ga dovodi do kopna. Ne srne se pitati
odakle dolazi: seksualna tajna porekla čoveka ne srne se otkriti,
nego se ona zamenjuje pričom o rodi: decu labud izvlači iz vode
i odnose se roditeljima u jednom kovčežiću. Zabrani postavljanja
pitanja u sagi o Loengrinu odgovara u drugim mitovima (na pri­
mer kod Edipa) poziv da se reši zagonetka.

109
 Na druge motive, koji stoje u labavijoj vezi sa te­
lim mitom, ovde možemo samo ukratko da ukaže
mo. Tako na motiv pretvaranja i praviti se glupim,
koji je dotaknut kod basne kao opšte detinje držan*
prema odraslima, zatim na telesne nedostatke nekih
junaka (Zal, Edip, Hefest), koji možda treba da po
služe opravdanju pojedinca koji prekore koje je mo
rao da čuje od oca zbog nekih grešaka ili mana sa
odgovarajućim naglašavanjem uključuje u mit i juna­
ku pripisuje slabosti koje pritiskuju njegovu samo-
svest.
Istraživanje psihološkog značaja mita o rođenju
junaka ne bismo mogli smatrati završenim ako ne bi
smo istakli i njegove veze sa izvesnim duševnim obo­
ljenjima, koja su začelo morala pasti u oči i onom ko
nije psihijatrijski obrazovan, ili možda baš takvom.
Naši mitovi o junacima, naime, poklapaju se u mno­
gim bitnim crtama sa sumanutim idejama izvesnih
duševno obolelih osoba koje pate od manije gonjenja
ili veličine, takozvanim p a ra n o ic im a . Sistem sumanu
tosti takvih osoba potpuno je sazdan kao naš mit, pa
otuda, koliko god da je nedostupan čak i psihoanali­
tičkim naporima, dozvoljava da se zaključi da tu po­
stoji ista psihička motivacija kao kod neurotićkog po­
rodičnog romana koji se da analizirati. Tako, na pri
mer, paranoik tvrdi da ljudi čije ime nosi nisu njego
vi stvarni roditelji, on je uistinu sin nekog kneza, ali
je iz nekog tajanstvenog razloga morao da bude uk
lonjen, pa je zbog toga predat svojim „roditeljima”

110
da ga podignu. „Njegovi neprijatelji bi da održe tu
fikciju da je skrom nog porekla, kako bi bile onem o­
gućene njegove opravdane aspiracije na krunu ili ve­
lika bogatstva.“'* Takvim slučajevim a se često bave
psihijatri ili sudovi.*5

* A b rah am , nav. d. s. 40. V id. Freud, Analyse der Phobie

t in t i fu n fiah rig en K naben , Jah rbuch f. psychoanal. und psychopa-
U sthe F orsch u n g en , I, 1909.
**• O v d e će m o sam o k ratk o p o m en u ti slučaj gospode fon
H erv an, je r je na n jeg a A lfred fon Berger nadovezao n ekoliko iz
n ija n sira n ih p sih olo ških n ap o m en a (u feljton u „Neue Freie Pres-
se" od 6. n ov em b ra 1 906, br. 14 4 4 1 ), k oje se delom dodiruju sa
n ašim p o im a n je m m ita o ju n ak u . T a k o Berger piše: „Ubeđen
sam da o n a sasvim o z b iljn o sm atra da je v an bračn a kćerka jedne
ru ske aristo k ratsk e dam e. V ero v atn o se k od nje već u prvoj m la­
d o sti p o jav ila želja da ro đ e n jem prip ada n ekom o tm en ijem i sjaj -
n ije m m iljeu od o n o g k o jim je bila o kru žen a ... T ak o je iz želje
da b u d e p rin ceza izrasla su m an u ta ideja da o n a uopšte n ije k će r­
ka sv ojih ro d itelja n eg o dete jed n e o tm en e dam e, k oja je pred
sv eto m k rila plod svog greh a. pa je treb alo da odraste kao kćerka
je d n o g o p se n ara i k o ck ara .. . Jed n om upletena u tu predstavu,
o n a je svaku o p o ru , uvredljivu reč, svaki slučajn i dvosm isleni is­
kaz k o ji bi ču la, a pre svega n esp rem n ost da bude k ćerka svojih
ro d ite lja , u m ela da tu m ači k ao potvrdu sv oje sum anute zam isli i
ta k o je sebi postavila živ otn i zadatak da povrati socijalnu poziciju
za k o ju je sm atrala da jo j je prev arom uskraćena. N jen a b io g rafi­
ja se p red o čav a tak o žilav om u p o rn o šću da na k raju dolazi do
tra g ičn e re alizacije te id eje.”
Ž e n sk i tip p o ro d ičn o g ro m an a, k ako nam se u ovom slučaju
p red o čav a sa sv o je a so cijaln e stran e, p o sto ji u p o jed in ačn im v i­
d o v im a k a o i m it o ju n ak u . T a k o se o k asn ijo j k raljici Sem iram is
p riča (k o d D io d o ra l l , 4 ) da ju je m ajk a, b o g in ja D erko to , od s ti­
da i s ra m o te ostavila u jed n o m pu sto m , k am en ito m predelu, gde
su je o th ra n ili g olu bov i i o n d a su je našli pastiri, k o ji su dete p re­
dali n ad zo rn ik u k raljevsk ih stada, bezd etn om Sim asu, k o ji ju je
p o d ig ao k ao sv oju k ćerk u . O n jo j je n adenu o im e Sem iram is, što

111
 Mi smo o toj prisnoj vezi našeg mita za sumanu-
tošću paranoika već ovlaš govorili prilikom karakteri-
zacije mita kao paranoidne tvorevine, što tek ovde
dobija svoju punu potvrdu. Upadljiva okolnost da
paranoik otvoreno pripoveda ceo roman više nam se
ne može učiniti zagonetnom otkako su nam duboko­
umna istraživanja Frojda pokazala da se analizom
razmotrene fantazije histerika sadržajno do u pojedi­
nosti poklapaju sa jadikovkama progonjenih paranoi­
ka i da nam se identični sadržaj predočava i kao real­
nost u radnjama perverznih osoba u cilju zadovolje­
nja svojih želja.*96 Ali kod paranoika se jasno pokazu­
je i egoistički karakter celog sistema. Za njega je uz-
nošenje svojih roditelja samo sredstvo za sopstveno
uznošenje i on po pravilu u središte celog sistema
stavlja samo rezultat porodičnog romana sa apodik-
tičkim iskazom: ja sam car (ili kralj). Ali on se time
— govoreno simbolikom sna i mita, koja je i simboli­
ka svake druge, čak i „bolesne” aktivnosti fantazije —
samo stavlja na mesto oca, čime i junak završava svo­
ju pobunu protiv oca. Ali obojica to mogu zbog toga
što konflikt sa ocem, koji, kako to nagoveštavaju naj­
novija saznanja, svoje ishodište ima u prikrivanju sek-

na sirijskom jeziku znači golub. Njena dalja karijera do apsolutne

vlasti, koju je imala da zahvali svojoj muškoj energiji, istorijski je
poznata.
96 Freud, Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie. Wien—Leipzig,
1905, s. 24; nadalje Psychopathologie des Alltagslebens, Berlin, 1907,
te Hysterische Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat.

112
 sualnih rad n ji, p o staje ilu zoran u m o m en tu kada je
d ečak sam po stao od raslo stv o ren je, kada je sam p o ­
stao o tac. N am etljiv i gest k o jim se p aran o ik stavlja
na m esto o ca, d akle sam p o staje o tac, d oim a se kao
ilustracija čestih od govora k o je m ali d ečak im a sprem ­
ne na p rek o re ili izgovore k o ji se u p ućuju njegovoj
iritira ju ć o j rad o zn alo sti, o tp rilik e u fo rm i: Č ekaj sa­
m o , kada sam b u d em b io tata, i ja ću sve to znati.
Pored p aran o ik a, i n je g o v a so cija ln i pand an zaslužuje
da bu d e p o m e n u t. K ao što, n aim e, u iskazivanju sa­
d ržajn o id en tičn ih fantazija nasuprot histeriku, k o ji ih
je p o tisn u o , s to ji p erv erzna o so b a k o ja ih ostvaruje,
tako i n asu p ro t b o lesn o g , p asiv nog p aran oik a, k o jem
je up ravo n e o p h o d n a su m an u to st kao ko rek cija n e ­
p o d n o šljiv e m u stv arn o sti, s to ji aktivni prestupnik,
k o ji poku šava da izm en i stv arn o st po svom nahođe­
nju : to je u to m sp ecijaln o m slučaju an a rh ista . I ju ­
nak, kak o to p o k azu je njeg o vo o d v ajan je od roditelja,
p o čin je svoju aktivnost suprotstavljanjem starijoj gen e­
ra ciji; o n je b u n to v n ik i o b n o v itelj istov rem eno, o n je
rev o lu cio n ar. Svaki rev o lu cio n ar je prvobitno nepo­
slušni sin, je d a n p o b u n jen ik protiv o ca.97 Ali d ok pa-

97 T o je n a ro č ito ja s n o u g rčk im m ito v im a o bo g ov im a, gde

sin ( K ro n o s , Z evs) m o ra da u k lo n i o ca p re n eg o što m ože da
p reu z m e vlast. F o rm a u k la n ja n ja , n a im e kastracija, o čig led n o je
n a jja č i izraz p o b u n e p ro tiv o ca, ali isto v rem e n o i dokaz n jen o g
s ek su a ln o g p o rek la. O k arak te ru rev an ša k astracije , kao i o in fan ­
tiln o m z n a če n ju ce lo g k o m p le k sa vid. F reu d , U ber infantile Se-
x u a lth eo rien urtd A nalyse d e r P hobie eines fiin jja h rigen K n a b en ,
Ja h rb u c h , nav. m .

113
ranoik, u skladu sa svojim pasivnim karakterom, mo­
ra da otrpi proganjanja i nepodobštine, koje u kraj­
njoj liniji potiču od oca i koje nastoji da izbegne na
taj način što će sebe postaviti na mesto oca, anarhista
ostaje verniji junačkom karakteru po tome što će
uskoro sam postati progonitelj kraljeva i na kraju,
kao junak, ubiti kralja. Razlika je samo u tome da
stvarno junačko delo leži u realnoj opravdanosti, šta-
više nužnosti dela, koje otuda nailazi na opšte odo­
bravanje i od svih se slavi.98 Bolesna crta i kod zlo­
činca leži u patološkom pomeranju mržnje sa oca na
— ali još uopštenije i otuda još izobličenije — stvar­
ne kraljeve. I kada se junak zbog istog dela slavi, a da
se uopšte ne mari za njegovu psihičku motivaciju, on­
da anarhistu s pravom od oštrijih kazni opravdava —
pokraj naoko sasvim drugačije motivacije, recimo po­
litičke — činjenica da je ipak ubio nekog sasvim dru­
gog nego što je zapravo mislio.99
Ali za ovaj put ćemo, ovde gde se na uskoj raz-
delnici nevini detinji život u fantaziji, neurotski fan­
tazmi potisnuti u nesvesno, pesničko stvaranje mito­
va i izvesne forme duševne bolesti i zločina sadržajno
i u svojim uzrocima i pogonskim snagama tako pri-

** Upor. suprotnost između Tela i Paricide u Silerovom Vil-

helm u Telu koju ću u jednom drugom sklopu bliže razmotriti i
osvetliti.
** Vid. o tome promašeni atentat T atjane Leontijeve i njego­
vo psihološko osvetljenje kod VVittels, D ie sexu elle N ot (W eib-
liche Attentater), W ien—Leipzig, 1909.
sno, a onda opet tako diferencirano dodiruju, kako
smo to pokušali da pokažem o, zastati i odoleti isku­
šenju da krenem o novim putevima, koji se, usmereni
u sasvim druge pravce, za sada takoreći gube u ne­
prohodnom čestaru.
 SADRŽAJ

Kratka uvodna n a p o m e n a ..................................................... 5

S a r g o n ................................................................................................20
M o j s i j e ................................................................................................ 21
K a r n a ..................................................................................... 24
E d i p .............................................................................................................2 6
P a r i š ............................................................................................................. 30
T e l e f ............................................................................................................. 31
P e r s e j............................................................................................................. 33
G i l g a m e š ...................................................................................................3 4
K i r .................................................................................................................. 35
R o m u l ...................................................................................... 53
H e r a k l e ........................................................................................................ 58
‘ I s u s ...................................................................................................... 61
Z i g f r i d ........................................................................................................6 8
L o e n g r i n ...................................................................................................7 0
 Oto Rank
MIT O ROĐENJU JUNAKA
Pokušaj psihološkog tumačenja mita

AKADEM SKA KNJIGA

Novi Sad, Pašićeva 6
Telefon: 021/4724-924
e-mail: akademskaknjiga@neobee.net

Korektura
Olivera Cibula

Kompjuterski slog
Mladen Mozetić, GRAFIČAR, Novi Sad

Štampa
Budućnost, Novi Sad

ISBN 978-86-86611-08-6

2007.

CIP - Каталогизащца у публикации

Библиотека Матице српске, Нови Сад
179.6-051:255-264
255
159.964.2:255-264
Р А Н К , О то
M it о rođenju junaka : pokušaj psihološkog tumačenja mita
/ Oto Rank ; preveo s nemačkog Tomislav B ek ić. - Novi Sad :
Akademska knjiga, 2 0 0 7 (Novi Sad : Budućnost). - 117 s tr.; 21 cm.
- (Biblioteka Naučna misao)

Prevod dela: D er M ythus von der G eburt des Helden. Tiraž 1 0 0 0

IS B N 9 7 8 - 8 6 -8 6 6 1 1 - 0 8 - 6 i

a ) М и то л о гщ а - П си хоан али за б ) Х е р о jn - М и тол огщ а I

C O B IS S .S R -ID 2 2 6 1 2 8 3 9 1
 Oto Rank (Otto Rank, 1884—1939),
rođen u siromašnoj jevrejskoj porodici
u Beču, bio je jedan od najrevnosnijih
sledbenika i pristalica Sigmunda Frojda
i jedan od najznačajnijih predstavnika
druge generacije psihoanalitičara (Karl
Abraham, Šandor Ferenci, Vilhelm Rajh,
Teodor Rajk i dr.). Izvesno vreme je,
posle Junga i Adlera, smatran nasledni-
kom Frojda, ali se i on razišao sa svojim
učiteljem i 1926. preselio u Pariz, odakle
je 1936. prešao u Ameriku, gde je umro
1939. godine. Pažnju Frojda i njegovih
sledbenika privukao je već svojom pr­
vom značajnijom studijom Mit o rođe­
nju junaka (1909), posle koje je ubrzo
objavio svoje obimno delo Motiv ince­
sta u pesništvu i sagama (1912), u ko­
jem se suvereno kreće po svetskoj knji­
ževnosti od antike sve do novog doba.
Među njegova značajnija dela spadaju:
Značaj psihoanalize za duhovne nauke
(1913), Trauma rođenja (1924), Tehnika
psihoanalize (1926), Umetnost i umetni-
ci (1930) i dr.
 Celokupnim svojim obrazovanjem Oto
Rank kao đa je bio predodređen da obra­
di ono područje psihoanalize do kojeg
je Frojdu bilo veoma stalo — područje
mita. Zahvaljujući svom izvanrednom po­
znavanju književnosti i duhovne pove-
snice čovečanstva, Oto Rank je bio u
stanju da tragom podsticaja Frojda po­
sebnu pažnju posveti mitu, pa je u svo­
joj studiji Mit o rođenju junaka na upe­
čatljiv način pokazao da je mit jedan
proizvod fantazije, u čijem nastanku bit­
nog udela imaju nesvesne duševne sna­
ge. Celim svojim sklopom, posebno obi­
ljem primera na kojima se zasniva Ran-
kovo psihoanalitičko osvetljenje procesa
rađanja junaka, ova studija i danas de-
luje zanimljivo i podsticajno, pogotovo
kao prethodnica njegovog kapitalnog de-
la Motiv incesta u pesnistvu i sagama.