Happy Lives, Good Lives, A Philosophical Examination

Jennifer Wilson Mulnix & M.J. Mulnix

Срећан живот, добар живот

Део I – Размишљање о природи и вредности среће

Поглавље 1 – Увод

Сви желомо да будемо срећни. Шта ово тачно значи? Свакако нам је стало до тога,
разумевање среће је дубоко важно за живот. Верујемо да је потрага за срећом наше основно
право. Планирамо свој живот са намером да он буде што срећнији. Ипак, колико нас икада
проведе неко озбиљније време покушавајући да открије шта је среће и шта је то што води ка
њој? Ово указује на једну веома чудну напетост. Са једне стране, изгледа као да срећа заузима
централно место у нашим животима будући да је то једна од најценјенијих вредности. Са
друге стране, задовољавамо се нејасним и магловитим појмовима о томе шта би она могла
бити и посвећујемо веома мало времена и енергије разнишљању да ли смо у праву. Ако тако
наставимо, не посвећујући пажњу сопственом разумевању среће, онда ће нам бити суђено,
као што нас упозорава старогрчки филозоф, стоик, Епиктет, да не напредујемо у побољшању
самих себе и достизању среће у свом животу.

Управо сада треба да одлучимо да ми завређујемо срећу и да ћемо посветити свој живот
изградњи најбоље верзије самих себе. То захтева пажљиво истраживање и разматрање
аргумената и доказа. Захтеваће одлучност да откријемо, свако за себе, шта је то срећа, шта је
то што је ствара и да онда нађемо начин да то што смо открили применимо у свом животу.
Бесмислено је кретати на ово путовање ако не желимо да мењамо начин на који живимо у
складу са резултатима до којих ћемо доћи током изучавања. Ако не живимо тако да нас то
чини срећним како онда уопште можемо рећи да волимо свој живот? Живот је вредан,
немојмо га протраћити.

Када питате људе шта мисле да је то срећа, добићете скоро бесконачно одговора. Најчешћи
одговор је да је то позитиван став према животу или осећај испуњеног живота. Следећи
одговори се односе на кључне елементе срећног живота као што су добро здравље, вољена
породица, адекватан квалитет живота, добри међуљудски односи. Неки мисле да је срећа у
доброј храни, одушевљењу када ваш тим побеђује или у слушању музике. Занимљиво је да сви
ови одговори представљају скуп веома различитих ствари. Неки помињу став или осећај, док
други повезју срећу са жељеним стањем као што је то да имате породицу или да сте здрави.
Ако мало боље погледамо ове одговоре видећемо да се већина њих односи на оно што
проузрокује срећу, а не на то шта сама среће јесте. Када истражујемо различита разумевања
појма среће важно је да имамо на уму ову дистинкцију (појам среће ≠ узроци среће). Мада су
то потпуно различити проблеми, често се разматрају заједно.

Захтев да се утврде узроци и односи који воде срећи, пре свега је задатак емпиријских наука.
Многи психолози и економисти, бавећи се оваквим проблемима, говоре о њима као да
причају о самом појму среће, као да могу открити саму дефиницију (природу) среће кроз своја
искуствена истраживања. Наравно, природа или дефиниција среће се не може открити кроз
искуствено посматрање. Како ће научник/ца знати шта треба да мери или шта да посматра ако

1
већ унапред није одредио/ла шта је то срећа? Проблем природе среће, њено суштинско
одређење, јесте проблем филозофије среће. То је филозофски проблем јер је задатак
филозофије да открива природу ствари. Са друге стране, откривање онога што ствара срећу,
јесте задатак емпиријских наука. Када једном утврдимо шта је то срећа, морамо се окренути
научним методама како бисмо открили шта је то што до ње доводи и са чим све она стоји у
вези.

Ова књига спада у филозофију среће, она се бави природом (суштином) онога што називамо
„срећа“ или што подразумевамо под изразом „бити срећан“, као и достизањем „среће“,
односно „постајањем срећним“. Наш је основни циљ да разјаснимо сам појам среће и да
размотримо његову вредност. Реч „филозофија“ потиче од грчких речи „филео“ и „софиа“ што
као сложеница значи „љубав према мудрости“. Мудрост није пука интелигенција (памет).
Постоје многи интелигентни, али не претерано мудри људи. Мудрост јесте способност да
користимо нашу интелигенцију како бисмо живели добро, а филозофија је уметност доброг
живота и подразумева рад на себи како бисмо постали оно што желимо да будемо. Достизање
среће јесте управо један такав задатак. Пре него што почнемо да радимо на сопственом
побољшању наш први задатак ће бити да откријемо шта је то на шта смо се намерили – шта је
тачно срећа. И при томе нам није циљ да дамо само академски одговор, већ и да постигнемо
практичан увид у то на који начин што успешније достићи срећан живот. Циљ овог сазнајног
процеса јесте да буде применљив у настојању да живимо бољи живот. То нас доводи до другог
задатка: да направимо план за остваривање среће, што ће захтевати разматрање ствари које су
повезане са срећом и доводе до среће. Ту ћемо морати размотрити и доказе до којих су дошле
емпиријске науке. И коначно, трећи задатак ће бити да живимо у складу са постављеним
планом. И баш као што нас Епиктет саветује у својим Разговорима, када једном откријемо и
прихватимо то што срећа јесте и оно што до ње доводи, онда нам још преостаје да разрешимо
како ћемо живети у складу са тим сазнањем. Ако се не будемо придржавали плана за
достизање среће, нећемо напредовати већ ћемо само траћити време у бескорисним
покушајима.

Па, одакле да почнемо? Оно што делимично усложњава проблем јесте и чињеница да када
говоримо о срећи у различитим контекстима изгледа као да не говоримо о истој ствари.
Понекад показујемо да смо срећни због неког посебног дела нашег живота што указује да је
срећа нека врста става који бисмо могли имати у одређеној ситуацији, где ми откривамо да
нас неке ствари чине срећнима, а друге не. На пример, некоме је сасвим нормално да
каже:“Срећна сам у вези свог брака и срећна сам са својим пријатељствима, али ме моја
каријера и слободно време не усрећују.“ Ако се овако посматра онда ће се осећај среће
мењати из дана у дан, зависно од околности. Као што понекада кажемо: „Данас сам срећан,
али јуче нисам била.“ Исто тако кажемо и „Мој живот је срећан.“ Сасвим је уобичајено да људи
кажу:“Мада сам несрећан због ситуације у којој се налазим у последњих неколико месеци,
посматрано у целини ипак сам срећан.“ Ово онда може указивати на то да је среће нешто што
се мање односи на неки сегмент током нашег живота, а више на живот у целини.

Како нам све ово има смисла? Да ли је срећа нешто појединачно, везано за посебне моменте
или искуства током нашег живота или је више нешто уопштено, што се примењује на живот у
целини? Да ли је срећа нешто трајно, нешто што издржава ток времена или је пак пролазна,
појављује се и нестаје у нашем искуству једном годишње, недељно, дневно или се мења на

2
сваки сат? Може ли срећа бити баш све од горе наведеног? Ово кратко разматрање нам
помаже да схватимо колико је битно да се не ослањамо на нејасна и неразговетна одређења
појма среће. Потребно је циљано разјаснити сам појам. Не желимо да почнемо потрагу за
срећом пре него што утврдимо шта је она, јер ако будемо следили погрешне ствари у животу,
могуће је да направимо више штете него користи.

Ко је срећна особа?

Један од згодних начина за разматрање среће јесте могућност да проучавамо животе других
људи.