СПИСАК П2 ПИТАЊА ЗА ПРОЗНА (И ДРАМСКА) ДЈЕЛА, ИБ 2018–2020.

НАПОМЕНЕ:
 Питања са овог списка ће бити кориштена у наредним П2 провјерама и вјежбама, као
и на при-мок испитима.
 Што се тиче броја Борхесових приповједака, неопходно је анализирати бар двије, у
поређењу са романом.
 Ученици вишег нивоа: пожељно је да првенствено анализирају прозна дјела
(приповијетке – роман), а да анализу употпуне трећим, драмским дјелом. Међутим,
дозвољене су и друге комбинације (приповијетке – драма, роман – драма), иако се
тежи анализи сва три дјела у њиховом П2 (приповијетке – роман – драма).

1. Поредећи најмање два прозна дјела различитих аутора која сте проучавали,
анализирајте на који су начин и са каквим успjехом обликовани односи између
главних ликова у њима.

2. „Почетак дјела треба да наговjештава, не да открива.‟ Дајте свој коментар на ову

тврдњу и покажите колико је она тачна на примjеру најмање два дјела различитих
аутора која сте проучавали.

3. Вријеме и мјесто одвијања радње у дјелу нису тек позадина одвијања радње, већ њен
динамички елемент. На примјеру дјела најмање два аутора која сте проучавали,
упоредите како су вријеме и мјесто употријебљени у њима и какав је ефекат тиме
постигнут.

4. Многе приповијетке* су по свом карактеру параболе. Поредећи дјела најмање два

приповједача која сте проучавали, анализирајте какву улогу – у обликовању
приповијетке као параболе – имају ликови у причи. (*али и романи)

5. Писци се често користе техникама флешбека (ретроспективног приповиједања)

и/или дјелимичне најаве будућих догађаја. Поредећи најмање два дјела различитих
аутора које сте проучавали, покажите са каквим су успјехом једна или обје технике
коришћене.

6. Писци понекад креирају приповједачки глас који помаже да се њихово дјело боље
разумије, а понекад непоузданог приповједача који обмањује читаоца. Поредећи
најмање два прозна дјела различитих аутора које сте проучавали, покажите да ли је у
њима приповједачки глас онај који помаже или одмаже читаоцу у разумијевању тих
књижевних дјела.

7. У књижевним дјелима често видимо ликове заробљене у сукобима из којих не могу

да се извуку, због чега ови ликови имају велике моралне дилеме. Поредећи најмање
два романа различитих аутора које сте проучавали, покажите како су представљени
овакви сукоби у тим дјелима.

8. Глас приповједача може бити неутралан и непримјетан, али може такође и да буде
глас који изриче свој суд, па чак и глас који прекоријева. Дајте свој коментар на ову
тврдњу на примјеру најмање два дјела различитих аутора које сте проучавали.

9. Анализирајте на који начин писци обликују увјерљиво мјесто и вријеме дешавања

радње у дјелу.
10. „Као вид критике друштва, аутори често обликују ликове који су сатјерани у ћошак,
неприхваћени или одбачени од друштва.“ Да ли се слажете са овом тврдњом и са
каквим успјехом је оваква карактеризација реализована у бар два дјела различитих
аутора које сте проучавали?

11. Коментаришите о начину на који су ликови и њихови неуспјеси представљени и

утицај њиховог неуспјеха на начин на који су централни проблеми приче истражени.

12. Како су различити писци користили увод да постигну жељени ефекат у свом дјелу?

13. Поента дјела је изгубљена ако читалац не може да разумије представљене ликове –
чак и најпроблематичнији ликови морају имати неку црту која их чини људским
бићем. У свјетлу ове тврдње упоредите како су различити аутори представили
проблематичне карактере у два дјела која сте обрађивали и у чему је значај тих
карактера.

14. Како су животне околности утицале на јунаке дјела која сте изучавали и којим је
књижевним средствима то приказано?

15. Писци нам омогућавају да проникнемо у људску природу. Детаљно поткријепите рад
примјерима из анализираних дјела различитих стваралаца да бисте расправили
којим су књижевним техникама и поступцима аутори предочили такве увиде и у
којој мјери су у томе успјели.

16. Различитост? Усамљеност? Који од ових мотива сматрате значајнијим у дјелима која
сте анализирали, како су тај мотив различити писци обрадили и шта су тиме
постигли?

17. У прозним дјелима се преплићу историјско и имагинативно. Ослањајући се на два

дјела која сте проучавали истражите шта се постиже тим преплитањем и како оно
доприноси укупном значењу дјела.

18. Породица може бити извор човјекове снаге, али и ограничења. Потврдите или
оповргните ову тврдњу кроз примјере из анализираних дјела два писца.

19. Како и због чега су писци чија сте дјела анализирали представили читаоцу схватања
и егзистенцијалне проблеме човјека у различитим временима, или поднебљима, или
културама?

20. Како су писци указали на везу између карактерних особина јунака приказаних у
дјелу и њихових судбина?

21. Упоредите како су различити писци приказали однос ликова према

идеалима/губитку идеала и како је то утицало на поруку дјела.

22. Упоредите како и са каквим су успјехом аутори најмање два дјела која сте студирали
приказали ликове у конфликту, или сами са собом, или са породичним или
друштвеним уређењем, и шта су тиме постигли.
23. Осврните се на завршне ријечи, или странице, дјела која сте студирали и покажите
до колике су мјере оне бациле неко ново свјетло на та дјела које вам је, можда, до тог
момента измицало.

24. „Свако књижевно дјело представља одраз времена у којем је настало.“ Да ли се

слажете или не са овом изјавом на основу дјела која сте студирали и зашто?

25. Објасните какву су улогу различити аутори дјела намијенили описима околине у
којој се њихови главни јунаци налазе и шта су тиме постигли.

26. „Аутор је увијек присутан у једном књижевном дјелу.“ Објасните како се та

присутност одразила у у дјелима која сте проучавали.

27. „Човјекове одлуке произлазе из ситуација у којима се он налази.“ До које мјере се ова
мисао може примијенити на дјела која сте изучавали и са каквим објашњењем?

28. „Једно књижевно дјело не треба да буде по форми реалистично да би било истинито“.
Како бисте ви разумјели ову мисао на основу дјела која сте студирали?

29. Упоредите начин на који су аутори два дјела приказали шта мотивише њихове
протагонисте и како се та мотивација уклапа у општу структуру тих дјела.

30. Упоредитe начин псиxoлошке oбpаде главниx јунака у два дјела која сте студирали.

31. Човјек и његови односи са другима била је, и остаје, главна тема књижевности.
Зашто је то, по вашем мишљењу тако?

32. На основу чега бисте ви рекли да је једно књижевно дјело, чији је крај (не)срећан,
тиме добило на увјерљивости? Ваш одговор треба да се базира на дјелима која сте
студирали.

33. Начин на који су главни ликови обликовани у прозном дјелу у знатној ће мјери
утицати на то како ће читалац доживјети причу. На примјеру најмање два дјела
различитих аутора упоредите како су у њима централни ликови представљени и шта
су аутори тиме постигли.

34. Упоређујући пажљиво најмање два прозна дјела која сте изучавали, утврдите
структуралну важност приповиједања у првом лицу и шта се тиме постиже.

35. Испитајте различите начине на које писци користе наративни глас да освоје пажњу
читалаца и тако открију главне проблеме својих радова.

36. Испитајте различите начине на које су специфичне животне средине кориштене од

стране два аутора да утичу на формирање карактера у њиховим дјелима.

37. Реферишући пажљиво најмање два дјела која сте изучавали, истражите различите
начине којима су простор и вријеме истражени у њима као и ефекте које су креирали.

38. Откриј шта различити писци постижу користећи елементе као што су мотиви,
проширене метафоре, симболи, итд.
39. Коментаришите стереотипе (друштвене, националне, родне, професионалне...) које
су различити аутори унијели у своја дјела и утицај тих стереотипа на дјело у цјелини.

40. Размотрите и упоредите употребу симбола или симболичног у барем два

анализирана дјела различитих аутора.

41. „Живот се, знамо, не може свести на књиге, али се ни књиге не могу свести на
живот.“ Како дјела која сте анализирали потврђују или оповргавају ову мисао?

42. Свако прозно дјело одражава менталитет и противрјечности средине и културе о

којој се у њему приповиједа. Аргументујте одговор позивајући се на барем два дјела
која сте анализирали.

43. Испитајте значај конфликата у дјелима различитих аутора и начин на који су ти

конфликти представљени.

44. Покажите како су различити писци употријебили хиперболу и паралелизме и шта су

тиме постигли.

45. Покажите, на примјеру дјела која сте студирали, како су се њихови аутори
послужили експозицијом да би привукли пажњу својих читалаца.

46. Упоредите како је и са каквим успјехом приказан моменат у развоју радње дјела који
је, по вашем мишљењу, одлучујући за његов расплет.

47. Како су описи било природе, било околине, било психолошког стања ликова,
допринијели општем успјеху два дјела разних аутора које сте студирали?

48. „Човјек дејствује у конкретним ситуацијама.“ Упоредите како су аутори најмање два
дјела приказали однос између одлука које њихови ликови доносе и ситуација у
којима се налазе и шта су тиме хтјели да постигну.

49. Упоредите допринос описа ликова општем успјеху најмање два дјела различитих
аутора.

50. Упоредите завршетак у најмање два дјела разних аутора и објасните зашто је, по
вашем мишљењу, тај завршетак (не)задовољавајући.

51. Како и са каквим успјехом је приказана тензија (нпр. између појединца и друштва
или његове непосредне околине, или између начина приповиједања и садржаја) у
дјелима која сте изучавали?

52. „Књижевност не нуди само забаву, или утјеху, него и подучава, а понекад нуди и
неугодну истину.“ До које мјере су аутори дјела која сте изучавали потврдили
(не)истинитост ове изјаве и како су то урадили?

53. „У наслову једног књижевног дјела скрива се његова главна идеја.“ Да ли бисте се
могли сложити, или не, са овом изјавом и зашто?

54. Упоредите избор приповједача у најмање два дјела која сте студирали као и ефекат
који су њихови аутори постигли тим избором.
55. Зашто ми и данас читамо књижевна дјела која су настала у претходним вијековима,
или чак у културама другачијим од наше? Истакните, на основу дјела која сте
изучавали, оне елементе који, по вашем мишљењу, чине та дјела занимљивим и за
модерног читаоца.

56. „Сукоб било какве врсте увијек је присутан у прозном дјелу.“ Упоредите врсту сукоба
приказаног у најмање два дјела, као и са каквим успјехом су њихови аутори то
остварили.

57. Упоредите ауторску обраду уводног дијела у два дјела која сте студирали као и шта
су њихови аутори тиме постигли.

58. С каквим је успјехом приказан однос између човјека и природе у дјелима која сте
изучавали?

59. Упоредите како су аутори најмање два дјела уклопили своје ликове у средину и шта
су тиме постигли.

60. Осврните се, на основу два дјела која сте студирали, на приповједачку форму коју су
њиxови аутори одабрали и објасните шта их je, по вашем мишљeњy, нaвeло нa таj
избоp.

61. Упоредите на који су начин приказани друштвени односи у два дјела која сте
студирали ослањајући се на мотивацију њиxовиx аутора и постигнуте резултате.

62. „Код прозних дјела, у већини случајева, и тема и начин обраде те теме садржани су у
наслову.“ Покажите, на основу дјела која сте изучавали, како су њихови аутори
потврдили, или оповргли, ову мисао.

63. Како су аутори два романа која сте студирали приказали однос мушкарац–жена у
својим дјелима и шта су тиме постигли?

64. Како је међусобни однос измeђу карактера у два дјела разних аутора које сте
студирали допринио кулминацији, тј. завршетку тих дјела?

65. „Успјех једног прозног дјела зависи од његовог завршетка.“ Упоредите поједине
аспекте који су, по вашем мишљењу, допинијели успјешном завршетку најмање два
дјела и објасните шта су њихови аутори тиме хтјели постићи.

66. Упоредите како је један од елемената, на примјер лични сукоб, сукоб са околином,
пријетећа опасност, допринио завршетку најмање два прозна дјела и покажите како
су њихови аутори то приказали.

67. Издвојте по једну сцену у два или три дјела која је по вашем мишљењу кључна за
даљњи развој радње и објасните зашто тако мислите.

68. Ограничења која главни ликови сами себи намећу спутавају их више него мјерила и
очекивања средине. Потврдите или оповргните овај став, позивајући се на примјере
из два анализирана дјела различитих писаца.
69. Упоредите како различити писци представљају у својим дјелима ентеријер и/или
екстеријер, коментаришите како га користе у грађењу лика или атмосфере и какве
ефекте тиме остварују.

70. О човјековом карактеру много говори и оно што није учинио, а могао је да уради.
Ослоните се на понашање јунака из анализираних дјела два различита писца да
бисте аргументовано показали шта мислите о овој тези.

71. Које дилеме сматрате кључним у два анализирана дјела различитих писаца, како су
те дилеме представљене и у чему је њихов значај за свако од дјела у цјелини?

72. Истражите како су и зашто различити писци користили у дјелима алегорију и

елементе фантастичног и шта су тиме постигли.

73. „Људско друштво није хармонична заједница. Издијељено је привилегијама и

опречним интересима слојева.“ Коментаришите средства којима су два аутора
представила у својим дјелима наведене карактеристике људског друштва и
објасните како су те карактеристике повезали са дјелом у цјелини.

74. Упоредите како су два писца у својим дјелима представила вријеме у које су
смјестила радњу.

75. Указујући на недостатке друштва које приказује писац се бори против предрасуда и
неразумијевања међу људима. Одговор заснујте на дјелима два аутора чијим сте се
стваралаштвом бавили.