х т 3 АКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ

У ИСТОРИЈИ И СРОДНИМ
ИСТРАЖИВАЊИМА

§ 1. Д а ли се у ист орији примењује научни м ет од?

Садашњост, често се тврди, може се разумети само помоћу про-

шлости, а проучавање прошлосги тако се проглашава за врата која
воде сваком рационалном понашању. Ова изрека је често праћена
једном дрЈТом. Историја се чесго супротсгавл>а приркЈДНИМ наукама.
Ове друге теже да о тк р^у неки апстрактни закон или теор 1ђу без
икаквог специфичног временског односа, док је прва проучавање
појединачних ствари и догађаја који имају неискорењиво место у
времену. Из овог се закључује да историја не може да примени ло-
гичке методе, који су тако успешни у природним наукама, већ мора
да развија њој својсгвене методе исграживања. Исправан је закљу-
чак, на основу ових тврђен>а, да, ако су она истинита, општи логи-
чки методи о којима смо расправљали не могу помоћи нашем разу-
мевању садашњости.
Морамо, дакле, испитати да ли је научни метод на тај начин
ограничен. Је ли истина да историја нема потребе за хипотезама, за
њиховом дедуктивном разрадом и за проверавањем или оповргава-
њем њихових логичких последица?
Првобитно, кШопа је значила било које учење или знање посгиг-
нуто неким истраживањем, а у изразу "природна историја" још увек
се употребл>ава у том смислу. Уошпте, ипак је "историја" ограни-
чена на проучавање прошлих догађаја. Тако можемо да говоримо о
историји звезда, Зем љ е, живих организама или разноврсних људ-
ских уметности, наука или друштвених установа. Али, пошто ћемо
под "исторрдским сазнањем" подразумевати знање о неком пред-
мету у временском низу, наше илустрацЈде ћемо ограничити на
исторчу човека. Сада морамо испитати тврђење да је знање о про-
шлости предуслов за знање о садашњости. Какав је у ствари рела-
тивни временски поредак нашег знања о садашњосги и знања о про-
шлости? А ко читалац хоће да размисли, пашће му у очи да про-
шлост није првобит ни податак, она историчару ни)е непосредно
дата. Свако проучавање прошлости мора почети проучавањем
ствари које постоје истовремено с таквим проучавањем. Проу^ава-
ње прошлости стога почиње у садаш№ости. Ово шде никакав наме-
ран парадокс. Историчар не може директно да посматра догађаје
 Да ли се у историји примењује научни метод? 337

прошлости које описује и интерпретира; ти догађаји више нису овде

да би били посматрани, да би се над њима вршили експерименти,
или да би били физички испитани. Прошлост се, дакле, може до-
стићи на два начин: или ( 1 ) помоћу личног памћења историчара
(у том случају је његово садашње памћење оно чиме он почиње и
чију тачност мора процењивати); или (2 ) помоћу интерпретације
објеката као остатака прошлих догађаја. Такви остаци прошлости
који постоје у садашњости могу бити писано сведочанство (као што
су хронике, биограф 1ђе, мемоари, јавни документи), усмена предања
(као песме и приче) или рушевине некадашњих зграда, оруђе, спо-
меници и делови давно умрлих живих бића.
Следи да исказ о томе да се садашњост може разумети само
помоћу прошлосги шђе потпуна истина. Природа неких сгвари у са-
дашњости може бити позната пре него што може да се обави проу-
чавање прошлосги. Али, можемо тврдити чак и више. Истор 1ђско
знање као сазнање о прошлосги, и заиста као свако сазнање, може
се постићи само помоћу закљу^швања. Премисе закључака о про-
шлосги доб 1ђају се брижљивим испитивањем присутног матерхдала
који се интерпретира као нанос прошлосги. Доказна вредносг овог
материјала одређује се на основу принципа интерпретације или
хипотеза, које саме морају бити проверене текућим догађајима.
Због тога признавање да наше сазнање о прошлости мора почети
стварима у садашњости објашњава не само то да наше знање о про-
шлости нема искључиви приоритет над знањем о садашњосги него
такође и то да су уобичајени канони научног метода потребни у
исгорчи као и у природним наукама.
Задатак историчара је да испитује посгојеће осгатке и сведочан-
ство ради утврђивања њихове доказне вредности о прошлости.
Логичар испитује типове закључивања које употребљава истори-
чар. Ми ћемо проучити логички метод историчара нешто подроб-
Шђе, али можемо антиципирати исход да бисмо га окарактерисали
на уопштен начин: сведочансгва која исгоричар прикупља о про-
шлосги никада нису потпуна и коначна, иако може имати карактер
пружања "доказа изван оправдане сумње". Другим речима, сведо-
чанства су такве природе да су историчареви закључци вероватни
на основу сведочанства.
Зато се тема коју смо разматрали у претходним поглављима на-
сгавља у овом. Али, примењују1ш неке идеЈе из теоррђе вероватноће
на питања истор 1ђе, морамо бити врло опрезни. Смешни резултати
су били постигнути некритичком употребом м атематичке теори-
је вероватноће. На пример, на крају XVII века Џон К рег (Јоћп
Сга1§) је израчунао да када би сведочанство о хришћанству било
само усмено, оно би изгубило своју вредност око 800. године, али
338 ЗЛКЉУЧИВАШЕ ПО ВЕРОВЛТНОЋИ У ИСТОРИЈИ.

пошто је оно такође и писано, хришћанство ће трајати до 3150.

године, када ће други долазак Христа додати ново сведочанство.
Сличан приговор сгавили су мухамедански писци аргументацији да
Коран нема никаквог сведочанства које је изведено из чуда. "Они
кажу да, пошто сведочанство о хришћанским чудима постаје сваког
дана слабије, мора на крају да дође време када ће престати да пружа
извесносг да су то уопште била чуда; отуда би настајала нужност је-
дног другог пророка и других чуда."' Видећемо да ће теорија веро-
ватноће као истинитосне учесталосги коју смо раније изложили на-
ћи разумљиве и занимљиве примене у предмету овог поглавл>а.
Због тога што техника историографије често није експлицитно
формулисана, улога коју хипотезе играју у историји лако се преви-
ђа. Ипак, функпЈ^а хипотеза шђ‘е мање важна зато што су оне им-
плицитне или што се употребљавају прећутно. У којем су тренутку
у задатку историчара потребне хипотезе? Историчар мора, прво, да
издвоји неки период прошлости за проучавање и у границама та-
квог периода да даље издвоји оне догађаје које сматра значајним.
Тако он може да се одлучи да проучава америчке колошде од 1700.
до 1765. али да занемари да размотри ш та је Џон Адамс имао за
доручак 1. јануара 1763. Сада је то о^шгледно претпоставка, ипак
оправдана, да дешавања у оквир 1ша извесне географске површине,
у једном временском интервалу могу да се проучавају с мало обзира
према било којем догађају изван означених граница. А такође је
претпоставка да у оквиру тако ограничене области неки догађаји
могу бити занемарени као неважни. Свака од ових претпоставки за-
виси од теорија о друштвеној узрочности и људском понашању, тео-
рија које дубоко прожимају најважније резултате историчара.
Теорије одређују оно што историчар издваја на други начин. Јер,
материјал који му служи као првобитни податак може бити фраг-
ментаран, тако да не може доћи до потпуног објашњења о предмету
којим се бави; ово је случај при проу^гавању старих народа, као што
су Египћани. Или, матерндал може бити тако богат да је историчар
њиме преплављен; ово је случај с догађајима из светског рата. У оба
случаја потребне су хипотезе, које историчару омогућавају или да
допуни оскудни материдал сугесгијама о везама од којих ниједна ни-
је експлицитно дата, или да издвоји оно што је значајно из пребо-
гате ризнице.
Свеприсутност хипотеза при историјском истраживању видеће
се јасније ако на задатак историчара гледамо као на систематски по-
КЈТпај да се одговори на следећа питања (на ова питања се обргчно не
одговара овим редом, нити се може наћи одговор на једно хштање
без помоћи одговора на друга шггања).

‘ Лиои.чШ8 Ое Мог§ап, А ШиЈцег о /РагаЉхех, 2. изд. 1915,2, Св. I, стр. 131.

 Да ли се у историји примењује научни метод? 339

1 . Да ли су подаци истраживања прихватљиви као сведочанство;

да ли су извори прави? Ово питање може такође да се постави као
тражење порекла и доцнијег тока чињеница, и бави се таквим пред-
метима као што су ауторство докумената и карактер и компетенци-
ја аутора.
2. Шта је значење тврђења која су садржана у изворима; шта ти
осгаци значе! Истраживање мора испитати језик, сврху и друштве-
ци оквир у којем су извори настали.
3. Да ли су истинит а тврђењ а која су изведена из података;
да ли се можемо ослонити на изворе информација о прошлости?
Одговори на ово питање чврсто су повезани с одговорима на прво
питање, пошто се аутентичносг неког документа, на пример, чесго
открива на основу информације коју пружа, и обратно.
4. Каква су објашњења за прошле догађаје; какве су систематске
везе између различитих тврђења која су установљена као истинита,
помоћу којих постижемо разумевање прошлости?

^ 2. А ут ен т и чност историјских подат ака

Испитајмо неке типичне илусграције за свако од ових исгражи-
вања и анализирајмо тип примењеног закључивања.
Пошто су готово у сваком случају оригинали старих докумената
пропали, важно је знати да ли копије које поседујемо (оне су саме
понекад копије копија) аутентично репродукују своје оригинале.
Ако постоји само једна једина кошца, врло је тешко одредити да ли
су неки њени делови били модификовани од стране преписивача -
било случајно, било намерно. Потребне су извесне опште претпо-
ставке. Тако, ако је грађа неког рукописа кохерентна и разумљива,
претпоставља се да једно нејасно место треба приписати грешци
преписивача. Аргументација онда може да се изложи овако; против-
речности и нејасноће у већини докумената, који су углавном до-
следни и разумљиви, обично су грешке. Овај документ, углавном ра-
зумљив, има таква и таква нејасна места. Дакле, вероватно су та
места грешке. Основа за наше прихватање прве премисе јесте иску-
сгво са савременим преписивачима које га верификује. Посебни об-
лик исправке која се онда прави зависи од даљих поставки заснова-
них на специфичном карактеру документа. Анахронизми у извору,
који су одређени на основу других информација о периоду када се
чини да је документ био писан, такође пружају основу за идентифи-
ковање грешака и фалсификата. За документ који својом садржи-
ном наводи на помисао да је откуцан 1895. може се показати да је
лажан ако су папир или слова каснијег порекла.
3 4 0 ________ ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...__________

Ако постоји више копија, свака се мора упоређивати с другима

ради утврђивања разлика. Обично се претпоставља да су копије ко-
је садрже исте грешке (на пример, погрешно написане речи, анахро-
низме, недоследности) на истим местима биле преписиване или
једна на основу друге или на основу заједничког извора. Ова претпо-
ставка, јошједном, заснована је на нашем огаптем искуству, верифи-
кованом (у непосредној прошлости и садашњости) понашањем дак-
тилографа, ученика и тако даље. Такве копије се не могу сматрати
самосталнима, ништа више него што би се неколико сготина књига
које су штампане истом штампарском машином и које садрже исге
штампарске грешке сматрале исто толико самосгалном потврдом
да је ауторов рукопис садржао те грешке. На тај начин ако неко-
лико књига није написано независно једна од друге, оне не могу
послужити као потврда за натприродне догађаје о којима говоре.
Упоређујући независне кошђе и покушавајући да се на основу њих
"рестаурише" њихов оригинал, примењује се знање, које можемо
имати из друГих извора претпостављеног аутора, и примењују се
претпоставке о доследности и поузданости његове мисли.
При процењивању аутентичности оспштака као што је ору>1де,
примењују се сли^ша разматрања. Тако је уобичајена претпоставка
да су ствари нађене на површини земље новЈдег датума него што су
објекти нађени у пећинама извесне геолошке структуре. Те претпо-
ставке су засноване на нашем знању о физичким процесима као што
су деловање ледника, ветгрова, плиме и осеке и тако даље.
Анализа једног документа ради утврђивања његовог значења и
открића противре^шости често обелодањује чињеницу да је тај до-
кумент писало више људи. Тако се традиционално сматрало да је
првих пет књига Старог завета написао Мојсије, чак иако се ника-
кво тврђењ е о томе не може наћи у њиховом тексту. Али, бри-
жљиво проучавање текста открива многе противречности. На при-
мер, има два објашњења за стварање света у прва два поглавља
књиге Постања, два објашњења потопа и тако даље. Покушаја пра-
вих верника да коначно објасне противречности било је с1дасет; све
врсте метафоричких конструкција почивале су на речима за које ни-
је могло бити дато друго оправдање изузев тога што су спасавале
доследност традиционалног објашњења. Али, нудио се један алтерн
нативни метод, један метод који су коначно усвојили критички
проучаваоци. Тако се у неким деловима Старог завета писац обраћа
богу као Јехови, у другам деловима као Елохиму. Одвајање тексто-
ва на основу имена која се приписују богу показало је да је свако
објашњење било релативно потпуно и доследно, пошто су истовре-
мено биле примећене разлике међу њима у стилу, изразима и оп-
ш тем прегледу. Претпоставка да првих пет књига Старог завета
има једног једгшог аутора била је постепено одбачена. Библ 1да је
 ■
________ Аутентичност историјских података_____________ 341

б и л а брижљиво проучена под претпоставком да су њене различите

делове написали разни људи у разна времена, да би била коначно
систематизована и издата много векова после наведене ере Мојс1ца.
Ова алтернативна претпоставка о ауторству Библ^ђе не само што
има ту предносг да у текст не уноси извештачена значења него је
такође у већем слагању с нашим знањем опште историје и знањем о
стварању древних митова код Семита.
Одређивање ауторства једног документа битно је за одлучивање
да ли је аутор био у положају да опише оно што је описао или да да
отворено и компетентно објашњење ствари о којима пише. Има
много начина за утврђивање ауторства и ми можемо илустровати
само један. Када је 1894. први пут био објављен Јоита1 с1'Ас1пеп Ои-
диетоу (Дневник Адријана Дикенуаа), што је сасгављен из писама
за која је изгледало да су из Версаја и Париза из 1789, није било ја-
сног сведочансгва о томе ко их је написао. Ипак, нека позната писма
Дикенуаа односила су се на "билтене" који се могу идентификовати
као Д невник, мада ниједан од два постојећа манускрипта Дневни-
ка нису писана његовим рукописом. Али је испитивање садржаја по-
казало да је све у Дневнику морало бити написано од стране исте
особе, зато што су унутрашњи изукрштани односи и употреба слич-
них израза у разним деловима Д невника чинили теорију о мно-
штву аутора врло невероватном. Штавише, садржај је показао да га
је написао један члан трећег сталежа који је представљао Баруа
(Вапо^х), да је био у присним односима с посланицима из НансЈџа, да
је био члан комитета за снабдевање храном и да је та писма упутио
народу Лорена. Да ли је могао бити нађен члан Скупштине који је
задовољавао све ове услове? Комитет за исхрану био је састављен
од по једног представника ш сваке административне области Фран-
цуске и имена чланова комитета била су одштампана у записницима
Скупштине. Испитивање тих записника је показало да је Дикенуа
представљао Лорену. Осим тога, било је откривено да је тај Дикенуа
заисга представљао Баруа у Лорени, да је ран ^е живео у Бр 1ђ'еју
(Впеу) у Баруау, који је представљао у Трећем сталежу и да је пре
1789. живео у Нанођу. Сведочанство о ауторству Дневника бшго је,
дакле, прикупљено тако да је "изван оправдане сумње" могло бити
утврђено да је аутор Дикенуа.^ Форма аргуменгације може да се
изложи овако: ако је неки појединац аутор једног документа, он
ће задовољавати извесне услове у погледу сталног боравка, дру-
штвених веза, друштвеног сталежа и тако даље. Дикенуа задовоља-
ва један број услова за ауторство Дневника. Он је, дакле, био аутор.
Закључак је вероватан на основу сведочанства у смислу који је
спецификован теор 1ђом вероватноће као истинитосне учесталости.

Видети Р. М. Р11п8, Пге ШШп^ о/Нич1огу, 1920, стр. 62-64.

342 ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...

5 3. Уш врђивање значењ а исшоријских иодашака

Пре него што се може добити неко обавештење из доказног ма-
тер^дала докумената, треба тачно одредити шпш доказни материјал
тврди. Потребно је много нарочитог припремања за овај задатак
али су методи који се употребљавају лако схватљиви. Илустроваће-
мо их једним класичним примером.
1. На почетку XIX века није било никаквог обавештења о еги-
патским хгђероглифским знацима. Наполеонови војници су случајно
открили Розету, плочу од црног базалта на којој су описани неки
догађаји из II века пре наш е ере, на египатском и грчком језику.
Али, камен је чувао своју тајну све док 1822. Шамполион није успео
да дешифрује египатски текст уз помоћ ф чког превода који је пра-
тио тај текст. Могли бисмо испитати његов поступак, али ће, очи-
гледно, бити просгије ако можемо следити ступњеве његове аргу-
ментац 1ђе у другом контексту. Срећом, начин на који је дешифро-
ван криптограм у Поовој "Златној стеници" има неке упадљиве
сличности с методом који је употребио Шамполион.
У Поовој причи Легран је открио један пергамент на којем је
био пажљиво исписан низ знакова испод мртвачке главе и који је
очигледно био "потписан" цртежом јарета. Он је прихватио хипо-
тезу да је шифру написао Капетан Кид, славни гусар, и да је цртеж
јарета на крају шифре требало да представља његов потпис. Али,
Легран је одмах затим доказао да порука мора бити на енглеском,
јер се ни у једном другом језику не би могла правилно схватити игра
речи с именом Кид.* Под претпоставком да је шифровани текст био
на енглеском језику, Легран је израчунао у^гесталост којом се сваки
знак јавља и нашао је да се "8 " јавл>а 33 пута, тачка и зарез 26 пута и
тако даље. А статисгичка проучаван>а енглеског језика показала су
да се најчешће јавља слово "е", док је најуобичајешђа реч "1ће". Он
је зато претпоставио да "8 " предсгавља слово "е", а такође је прона-
шао да се у шифрованом тексгу комбинација од три знака од којих
је последњи ”8 " јавља чешће него друге. Он је зато окушао срећу да
комбинацију ";48" идентификује као реч "сће", тако да су тачка и
зарез представљали "I", "4" је замењивало "ћ", а "8 " "е".
Пошто је идентификовао једну реч, Легран је био у стању да
одреди почетке и крајеве речи. То је учинио сукцесивно замењујући
слова азбуке за још непознате знаке да би добио речи на енглеском
језику, и то тако да су ове, узете заједно, имале смисла. На пример,
стављањем слова уместо познатих знакова, а тачака уместо непо-
знатих, он је нашао израз "Сће1гее1;ћг...ћ1ће". Ово је био у стању да

Клд на ( ... с . 1:ом значи јаре. И ме Кид се пише К1д(1. (Прим. прев.)
 _____________ Утврђивање значења историјских података____________ 3 4 3

растави на речи 'Чће 1гее гћг...11 Сће", тако да се јасно наметала реч
"1ћгои§ћ", дајући му на тај начин еквиваленте за три нова знака.
Тако је Легран нашао десет најчешћих слова у језику, а остатак је
било лако установити из контекста, под претпоставком да су све ре-
чи биле енглеске.
Испитајмо један део аргументације. Слово "е", на пример, било
је идентификовано на следећи начин: у било којем енглеском спису
осредње дужине слово "е" јавља се чешће него иједно друго. У овој
поруци знак "8 " јавља се чешће него иједан други. Дакле, вероват-
но знак "8 " замењује "е". Читалац треба да поново изложи аргумен-
•гацију и да се увери како је она формално неисправна. Испитајмо
затим начин на који је било идентификовано "г". То је учињено ис-
питивањем низа "1.ее1ћ". Преглед познатих енглеских речи уверио је
Леграна да ово никада не би могло чинити реч у том језику и за-
кључио је да крајње "111" мора бити почетак нове речи; али је "1.ее"
сугерисало "1гее". Аргументапвда је: ниједна енглеска реч не може
да се добије стављањем неког слова уместо тачке у "1.ее(ћ"; али је
овај документ на енглеском; дакле, "1.ее1ћ" не гради ни једну једину
реч. Штавише, ако је "1.ее" реч, стављање неког слова уместо тачке
даће енглеску реч, и управо сгављање "г" умесго тачке даје енгле-
ску реч; дакле, вероватно је знак који је био замењен тачком,
слово "г".
Тако на основу претпоставке да је шифровани текст на енгле-
ском и да низ речи мора бити схватљив, Легран га је решио разбори-
тим погађањем и поступним разумевањем сгруктуре криптограма.
Хипотезе које је применио биле су верификоване утолико уколико
су објашњавале особености цифара (релативна учесталост јављања
разних знакова и тако даље) и утолико уколико су водиле разумљи-
вом скупу упутстава. Хипотезе су добиле даљу потврду када је благо
означено Леграновим решењима било стварно нађено. Али,могућеје
да се логички могу открити друга решења сем оног које је дато а да је
налажење блага била по себи упадљива коинциденција. Ипак, при-
рода наших искустава с коинциденцидама таква је да је невероватно
(то јест дешавало би се с врло малом релативном учесгалошћу) да се
благо може пронаћи на основу погрешног скупа упутстава.
Читалац може запазити да је прилично дубоко познавање нашег
матерњег и страних језика стечено на начин који је унеколико сли-
чан овом. Нико не консултује речник за значење сваке стране речи.
Уместо тога, нама је потребно да идентификујемо само известан
број кључних речи или реченица. Када се изврши довољан број
идентификација тако да нау^шмо смисао структуре неиден-
тификовани елементи се препознају на основу проширивања хипо-
тезе која је била посгављена о језику.
3 4 4 ________ ЗАКЛУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...___________

2. Када је познат оГпити смисао језика документа, посао крити-

чког историчара ниде завршен. Мора да се уложи велика пажња ако
не желимо да се излажемо опасности да у некој књизи пронитамо
многе наше предрасуде, уместо да у њој пронитамо стварни наук
који садржи. Интерпретација великих филозофа, на пример, исуви-
ше често је била излагање веровања самог интерпретатора. Ова
опасност је нарочито озбиљна када су у питању религиозни доку-
менти. Шта тврди Стари завет, може се решити само ако знамо су-
штинска својства јеврејског језика, тип публике за коју је написан,
особености орЈђенталне психолог»де и књижевног сгила и тако даље.
(У неким случајевима, као у старом персијском језику, може бити
немогуће стећи потпуно задовол>авајуће знање о идиомима језика,
пошто су изашли из употребе.) Људи старих времена који су употре-
бљавали овај језик нису нам оставили никакав речник, никакву
граматику, никакву реторику, и многе наше интерпретације су
до крајности засноване на претпосгавкама. На пример, на старом је-
врејском језику писало се без самогласника и без интерпуншдче, а
самогласнике и интерпункц^ђу, која се сада употребљава, унели су
касшђи проучаваоци Сгарог завета. Њихове предрасуде у интерпре-
тирању Сгарог завета ушле су у ово дело.
Ауторова намера понекад може да се докучи ако садржај једног
документа анализирају различите особе, тако да се може упоредити
употреба речи о неком посебном предмету. Основну максиму које
се треба придржавати изложио је Спиноза; "Морамо нарочито па-
зити ... да не мешамо значење једног места с његовом исгинитошћу,
морамо га испитати једино помоћу значења речи."^ Он је илустро-
вао на начин вредан пажње како се упоређивањем места значење је-
дног нејасног библијског месга може изнети на видело. Заиста, цео
Трактат, а нарочито УП поглавл>е, још увек може да послужи као
модел критике текста.
"... Мојс1ђеве речи "Бог је огањ' и Ђ ог је суревњив' савршено су
јасне уколико посматрамо само значење речи, па их, дакле, стављам
међу разумљива места, иако су у односу на разум и истину потпуно
нејасне; осим тога, чак и ако дословно значење једног става отво-
рено вређа природну светлост разума, то литерарно значен>е се мо-
ра прихватити ако се не може јасно одбацити разлозима и принци-
пима који су изведени из његове Библ 1ђске 'истор^де'; и напротив,
ако се нађе да су ова места, дословно интерпретирана била апсолут-
но у хармонији с разумом, она се морају интерпретирати на други
начин, тј. метафорично.
Ако бисмо хтели да знамо је ли М ојс^е веровао да је Бог огањ
или не, ни у којем случају не морамо одговорити на то питање на

ТгасШШ Т1\ео1о81со-Ро1Шсж1, 'ј Делима, енгл. прев. К. Н. М. Е1\уех, Св. I, стр. 101.
 ______________ Утврђивање значења истбријских података____________ 3 4 5

основу разумности и јш неразумности таквог мшпљења, већ морамо

судити само на основу МојсЈђсвих мисли које су записане.
У овом примеру, пошто М ојс^е на неколико других месга каже
да Бог нема никакве сличности с видљивим стварима на небу,
Земљи, или води, или сва таква места треба узети метафорично,
или ово које је пред нама мора тако да се објасни. Међутим, пошто
треба што је могуће мање да се удаљавамо од дословног значења,
морамо се прво упитати да ли овај израд Ђ ог је огањ' не допушта
неко друго значење осим дословног —то јест да ли реч 'огањ' значи
нешто друго осим обичне природне ватре. Ако се такво значење не
може наћи, израз треба узети дословно, ма како то било опречно ра-
зуму; и сва остала места, мада потпуно сагласна са разумом, морају
се с овим ускладити. Ако вербални изрази не би могли да се на тај
начин доведу у склад, треба да их одредимо као неускладљиве и да
одложимо свој суд о њима. Међутим, пошто налазимо да се реч
'огањ' узима у смислу срџбе и суревњивости (види Јована ХХХП, 12),
на тај начин лако можемо ускладити Мојсијеве речи и правилно
закључити да су два става 'Бог је огањ ' и 'Бог је суревњив' идентич-
на по значењу.
Сем тога, пошто Мојс1ђе јасно учи да је Бог суревњив и нигде не
каже да је Бог без сграсти или емоцЈђа, морамо, очигледно, закљу-
чити да се Мојсије сам придржавао овог учења, или да је у сваком
случају желео да га проповеда, и не морамо се уздржавати зато што
такво веровање изгледа противно разуму; јер, као тпто смо показа-
ли, ми не можемо изопачити значење текстова да бисмо следили
заповести разума или наше предрасуде."''
Ипак је јасно да Спинозини закључци почивају на претпосгав-
кама које није експлицирао. Тако он претпоставлл да је све делове
БиблЈђе на које се он позива наш 1сала иста особа. Он такође прет-
поставља да је писац био доследан у својој употреби језика и да је
његова мисао такође била доследна. Аргументац^а може да се из-
ложи овако; ако једна реч или реченица има једно значење у једном
делу неког докумеига, она има исто значење у свим другим делови-
ма где се појављује у релевантним контекстима; реч "огањ" се одно-
си на срџбу и суревњивост. Аргументација је, читалац ће запазити,
само вероватна, јер истишггост консеквенса велике премисе не сле-
ди из истинитосги антецеденса. Сведочанство за велику премису до-
лази на основу испитивања књига које су написали наши савремени-
ци, ЧЈџа намера и смисао може директно да се установи питањима
која се упућују.

1Ш„ стр. 101-102.

3 4 6 ________ ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...________

Смисао једног документа као једне целине може да помогне у

одређивању значења неког посебног места. Шта је Христос миашо
када је рекао: "Благс онима који плачу, јер ће се утешити"? Ово
место не псжазује које је паћенике имао на уму. Међутим, Хрисгос
на другом месту учи да је највише добро праведносг и да ни за шта
не треба да се бринемо изузев за царство Божије (Мат. 6: 33). Зато
је поуздано претпоставл>ати да је он под онима који плачу подразу-
мевао оне који јадикују због краљевства Божијег и праведносги, ко-
ју је човек занемарио. Недосгатак ових ствари био би једини узрок
јадиковања оних који презиру дарове среће.
Тешкоће историчара у утврђивању значења неког текста у изве-
сној мери проузроковане су чињеницом да његови сведоци не могу
да се испитају и подстакну да одговоре. Одређивање значења исто-
ријских података зато мора бити заобилазније него утврђивање
значења исказа живих сведока. Али, методи се у суштини не разлк-
кују. Ми ћемо посветити § 7. проблему расветљавања значења и
процењивања сведочанства у судници.

^ 4. О дређивањ е доказне вредности

ист оријскоГ сведочанства
Испитивање сведочанства ради утврђивања његове доказне
вредности о прош лости није најмање тежак посао историчара.
Уопште, критеријум који се употребл>ава за одређивање истинито-
сти тврђења која се налазе у сведочанству јесте слагање између
независних, добро обавештених сведока. Велики део посла крити-
чког исгоричара лежи, дакле, у утврђивању идентитета и компетен-
ције претпостављених аутора, јер су карактер аутора и прилике
у којима су писали и за које су писали р>елевантни фактори у одлучи-
вању да ли се њиховим списима може придати икаква важност. Али,
такође морају бити примењени и други критер^чуми. Да ли су описа-
ни догађаји такви да не противрече добро утврђеним принципима
природних наука? Да ли су догађаји у складу с оним што је познато
из психолопђе људског понашања? Имају ли догађаји последице ко-
је се могу верификовати (на пример, проналажење рушевина) у са-
дашњосги и будућности? Огално се позивамо на каноне процењи-
вања за које имамо сведочанство из наших савремених искустава о
стварима и људима. Поткрепљење неког догађаја чак и пристојним
бројем независних сведока обично ће се сматрати безвредним ако се
зна да је догађај у супротности с проверљивом масом знања које
се зове наука. Као што је приметио Хјум у свом Есеју о чудима,^

^ Део1.
 Одређивање доказне вредности историјског сведочанства 347

изјаве људи се усвајају због "нашег опажања тачносги људских изја-

ва и уобичајеног слагања чињеница са изјавама сведока". Ипак, чак
и овде морамо бити опрезни. Један догађај за који је речено да се
десио - као што је замишљено чудесно оздрављење - можда се
стварно десио. Али, ако не можемо прихватити објашњење извести-
лаца, постаје теш ко сазнати шта се десило пошто је објашњење
обично неразмрсиво повезано сдетаљима описа.
Тешкоће се повећавају када се сетимо да, иако неки писац може,
уопште узев, бити поуздан, време и место где је сгварао свој запис
можда су били неповољни да се изнесе истина. Чак и висококомпе-
тентна особа може да пише о догађајима толико много после дату-
ма њиховог дешавања да се запису може придати мала веродосгој-
ност. Осим тога, документ може да буде поуздан као целина, али
безвредан као сведочанство о неким појединостима; или можда до-
казни матеррдал може бити драгоцен у неким деловима а да ипак
буде невероватан као целина.
Један од најмоћнијих инсгрумената у рукама историчара јесге
принцип да ће поштен и компетентан сведок бити сагласан са самим
собом и другим сведоцима истог калибра. Противречности се мора-
ју запазити, а покушају да се лако направе компромиси мора се пру-
жити отпор. "А каже да су два и два четири; Б каже да су два и два
пет. Ми не смемо закључити да су два и два четири и по; морамо ис-
питати и видети шта је тачно."* Како се овај принцип примењује, ја-
сно је показано у Штраусовој дискусији о давидовском пореклу Хри-
ста према генеалошким схемама Матеја и Луке. Његово истражива-
ње ћемо делимично репродуковати.
Као што је добро познато, у јеванђељима су дата два објашњења
Христовог порекла. Матеја тврди да од Аврама до Христа има три
групе од по четрнаесг генерација, и он набраја ове претке. Али, ако
сгварно избројимо сукцесивне генерације, налазимо четрнаест име-
на од Аврама до Давида, четрнаест од Соломуна до Јехоније, док од
Јехошде до Исуса (рачунајући последњег као једну генерацију) има
само тринаест. К ако објаснити ову противречност? Постоји мало
сумње да је ову непотпуност створио сЗм аутор, а да то шде грешка
која се приписује неким преписивачима. И свеједно како бројимо ге-
нерације, искључујући или укључујући првог или последњег члана
сваке групе, нека протавречност остаје. Сем тога, ако упоредимо ге-
неалогију код Матеја с генеалогијама у Старом завету, налазимо да
су многа имена која су забележена у овом последњем изостављена
код Матеја како се онај број четрнаест у свакој групи не би пре-

С. V. ^ап81о18 & Сћаг1ех Зе^епођох, 1тгос1ис1шп и> гЛе З и ф о/НШогу, енгл. прев. О
О. Веппу, 1906, стр. 198.
3 4 8 ________ ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЂИ У ИСТОРИЈИ .___________

корачио. Генеалогија код Матеја је зато сумњива. И мада за сада не

можемо рећи да ли је аутор Јеванђеља по Матеју био само непа-
жљив или је намерно изменио стари библзђски опис, поузданосг ау-
тора је у овом погледу у сваком случају озбиљно нарушена. Није не-
вероватно да је аутор желео да задржи три групе по четрнаест ге-
нерација због веровања, уобичајеног међу Јеврејима, да су божан-
ске манифестације поново искрсавале у периодичним интервалима.
"Тако, пошто је четрнаесг генерацЈђа посредовало између Аврама,
оснивача светог народа, и Давида, краља по срцу Божндем, тако че-
трнаест генерација мора да посредује између поновног успоставља-
ња краљевства и доласка сина Давидовог, Месије."’
Ако упоредимо генеалогије Матеја с генеалопђама Луке, наше
неповерење ће се оправдано повећати. Тако, док први има двадесет
шест генерац 1ђа између Давида и Христа, Лука има четрдесет једну.
Али је још важш^е то што два писца у неким деловима генеалогија
наводе потпуно различите претке Христове. Изузевши два имена,
сва имена од Давида до Јосипа, Христовог очуха, различита су у оба
описа. Тако код Матеја отац Јосифов је Јаков, код Луке је Итђа;
син Давидов, од кога Јосиф води порекло, јесте Соломун код Мате-
ја, а код Луке је Натан, и тако дал^. Било је уложено много напора
да се ове противречности измире. Пошто је крајње упечатљиво при-
казати конкретну примену логичких метода и сукоб хипотеза, наве-
шћемо Штраусово испитивање једне од чувених хипотеза које поку-
шавају да разјасне непротивречности.
"[Хипотеза] је постављена на основу Августинове претпоставке
да је Јосиф био усвојени син и да је један јеванђелист дао име ње-
говог правог оца, други - име његовог очуха; и на основу мишљења
старог хронолога Јул1ђа Африканског да је између Јосифових роди-
теља био левиратски брак... П о једном од [отаца] он је водио поре-
кло од Давида преко Соломуна, по другом преко Натана. Даље пи-
тање којем оцу припадају дотичне генеалопде отворено је за две вр-
сте критике, једну која је заснована на дословним изразима, другу
засновану на духу и карактеру сваког јеванђеља, а које воде супрот-
ним закључцима. Августин је, као и Африкански, опазио да Матеј
употребљава један израз у описивању сродства између Јосифа и ње-
говог такозваног оца који одређешђе указује на природно синовље-
во сродништво него израз код Луке: јер први каже Ја/сов роди Јоси-
фа, док се израз другог, Јосиф син Илијин појављује као подеднако
применљив за усвојеног сина или сина из левиратског брака. Али,
пошто је прави циљ левиратског брака да се одржи име и лоза умр)-
лог брата без деце, јеврејски обичај је био да се прворођени син из

В. Р. 5(гаи85, ТНе Ц(е о / Јехих СппсаИу Ехапппес1, енгл. прев. Сеогее Е11о1, 2. изд.
1892, стр. 111.
 Одређивање доказне вредности историјског сведочанства 349

таквог брака не запише у породични сгшсак свог природног оца, као

што је овде учинио Матеј, већ у списак свог законитог оца, као што
је то учинио Лука, по горњој претпоставци. Међутим, да једна особа
тако потпуно прожета јеврејским схватањима као што је аутор пр-
вог јеванђеља направи грешку ове врсте, не може се сматрати ве-
роватним. Према томе, Шлајермахер, и други, осетили су се при-
сиљени духом двају јеванђеља да допусте да је Матеј, упркос свом
роди морао дати лозу законитог оца, према јеврејском обичају; док
је Лука, који можда шде био рођени Јеврејин и који је био мање упо-
знат с јеврејским обичајима, можда био заведен генеалогијом млађе
Јосифове браће, који нису били, као прворођени, сматрани припа-
дницима породице умрлог законитог оца, већ припадницима поро-
дице природног оца, и да је ово могао узети за генеалошку таблицу
прворођеног Јосифа, док му је она стварно припадала само по при-
родном пореклу, којем јеврејски генеалози нису придавали важност.
Али, уосталом, чињеница ... да се за Лукину генеалопђу тешко мо-
же доказати да је дело аутора тог јеванђелл - у том случају Лукино
слабо познавање јеврејских обичаја престаје да пружа било какав
путоказ у значење ове генеалопде —такође треба приметити да ге-
неалог првог јеванђеља ш^е могао написати своје роди онако без
икаквог додавања, ако је мислио само на законито очинсгво. Због
тога су ова два гледишта на генеалошко сродсгво под^еднако тешко
разумљива.
Међутим, ова хипотеза, коју смо до сада разматрали само уоп-
ште, захтева детаљније испитивање да би се донео суд о њеној при-
хватљивости. У разматрању сгава о левиратском браку аргумента-
ција је битно иста ако с Августином и Африканским навођење име-
на природног оца припишемо Матеју, или са Шлајермахером Луки.
Као пример усвојићемо први исказ, тим пре што нам је Еусебјде,
према Африканском, оставио његов подробан опис. Према том при-
казу, дакле, мајка Јосифова била је прво у браку с оном особом коју
Лука назива Јосифовим оцем, наиме с Илвдом. Али, пошто је И л^'а
умро без деце, по левиратском закону његов брат, кога Матеј на-
зива Јаков, отац Јосифов, оженио се удовицом и с њом је родио Јо-
сифа, који је био законски сматран сином умрлог Илије, и тако га је
описао Лука, док је он, природно, био син његовог брата Јакова, и
тако га је описао Матеј.
Али, већ довде хипотеза никако ш^е адекватна. Јер, да су два
брата Јосифова била права браћа, синови истог оца, имали би једно
исто порекло, а две генеалоп^е би се разликовале само по Јосифо-
вом оцу, док би се сви претходни делови слагали. Да би се објаснило
како се неслагање протеже тако далеко уназад, до Давида, морамо
прибећи другом ставу Африканског: да су браћа Јосифова била
3 5 0 ________ ЗАКЉУЧИВАЉЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...___________

само полубраћа, имајући исту мајку, али не истог оца. Такође мора-
мо претпоставити да се ова мајка двојице браће Јосифове двапут
удавала - једном за Матана Матејевог, који је водио порекло од Да-
вида преко Соломуна и лозе краљева и коме је родила Јакова, а та-
кође, пре или после, за Матата Лукиног, а плод тог брака био је
Илија; пошто се Илија оженио и умро без деце, његов полубрат Ја-
ков оженио се његовом удовицом и родио је за умрлога његово за-
конито дете Јосифа.
З а ову хипотезу о тако компликованом склапању брака у две
сукцесивне генерације, коју смо приморани да прихватимо због не-
слагања двеју генеалогија, мора се признати да никако га^е немо-
гућа, али да је још увек веома невероватна. Уз то је тешкоћа удво-
стручена незгодним поклапањем, што је већ примећено, које се ја-
вља усред супротних низова у погледу чланова Салатиила и Зорова-
вела. Јер, да би се објаснило како се Ниррђ, код Луке, и Јехошде, код
М атеја, обојица називају оцем Салатиила, који је био отац Зоро-
вавела - не само да претпоставка о левиратском браку мора да се
понови него и претпоставка да су два брата која су се један за
другим оженили истом женом била браћа само с мајчине стране.
Тешкоћа није умањена примедбом да је сваки најближи крвни сро-
дник, а не само брат, могао да ступи у левиратски брак - што ће ре-
ћи да је то, иако није било обавезно, било бар препуштено његовом
избору (Рут Ш 12. IV 4 Г); јер пошто би, чак и у случају да су била
два брата од тетке, морало бити подударања између две лозе много
раш^е него овде, у случају Јакова и Илије и у случају Јехоније и Ни-
рија, још увек смо приморани да прибегнемо хипотези о полубраћи;
једино побољшање у овој хипотези, за разлику од осталих, јесте да
до ова два врло чудна брака није дошло у непосредно узастопним
генерацијама. Међутим, да је ова чудна двострука појединост не
само двапут поновљена него да су генеалози направили и двапут
исти избор у својим излагањима у погледу природног и законитог
оца, а без икаквог објашњења, толико је невероватно да чак хипоте-
за о усвојењу, која је оптерећена само половином ових тепжоћа, још
увек има теш коћа више него што може издржати. Јер, у случају
усвојења, пошто није потребно никакво братство или друго срод-
ство између природних очева и очуха, нвде потребно прибегавати
двапут поновљеном полубратству; остављајући само нужност да се
двапут претпостави сродство по усвојењу, а двапут нарочита окол-
ност да један генеалог у недостатку познавања јеврејских обичаја
није знао чињенице, а да је други, мада их је узимао у обзир, о њима
ћутао."**

О. Р. 5(гаи55, ор. с11., стр. 113-115

 Одређивање доказне вредности историјског сведочанства 351

Као последииу оваквих анализа Штраус закључује да су генеало-

гије противречне једна другој и исказима у Старом завету, као и
нашем чврсто заснованом сазнању о друштвеном понашању и при-
родним догађајима. Ниједна схема нема никакву предност пред дру-
гом. НЈђедна се не може сматрати историјском, јер је врло неверо-
ватно да је генеалогија једне породице, тако нејасна као ова Јосифо-
ва, била сачувана у периоду прогонсгва и доцније. Штраус закљу-
чује, у одговору на питање какав истор1ђ‘ски резултат може да се на-
пабирчи из генеалогЈђа: "... Исус, делујући на духове снажно проже-
те јеврејским представама и ишчекивањима, својом сопственом лич-
ношћу или преко својих ученика оставио је међу својим следбени-
цима тако чврсто убеђење о свом месијанству да они нису огаевали
да му припишу пророчке карактеристике Давидовог потомка и мно-
га пера дала су се на посао да помоћу генеалогије која би учинила
аутентичним то порекло оправдају његово препознавање као
Месије."*
Читалац ће запазити да је Штраусова анализа извршена под
претпоставком да су Матеј и Лука били независни хроничари изве-
сних догађаја и да се нека њихова тврђења, на пример, да је Хрисгос
био истор1ђска личности, да је имао очуха и тако даље, слажу са
чињеницама. Ове претпоставке не обеснажују његову анализу, мада
су изазвале дугу и важну дискусЈђу у којој је заузето чак радикалније
гледиште према историчности Јеванђеља од Штраусовог. У сваком
случају, међутим, овај пример истор^ске анализе разјашњава улогу
научног метода у историји. Употребљавају се хипотезе (у овом
случају да објасне противречности) које су дедуктивно разрађене
(у овом случају од стране критичара, да се открију неке последице
које нису компатибилне с тезом која се испитује) и стављене су
на пробу (у овом случају неке су одбачене, друге потврђене).
'Закључак који извла^ш Штраус по ошцтем признању је вероватан.
Тако на једном месгу његова аргументација може да се изложи ова-
ко: генеалогије најмање познатих лоза нису сачуване; али лоза На-
тана је непозната; дакле, вероватно, генеалогија његове лозе није
сачувана. У таквим закључивањима се стално позивамо, као у овом
случају, на потврђивање великих премиса савременим искуством.
У неким случајевима истинитост једног става о прошлости могу
не само да потврде независни сведоци већ такође да буде верифико-
вана на основу неких прорачунљивих последица које прошли дога-
ђаји имају у садашњости. Да ли је Капетан Кид закопа неко благо на
копну Северне Америке, као што сведочи известан документ?
Ако јесте и ако копамо на означеним местима, откриће блага ће

/Ш .,стр. 118.
3 5 2 ________ ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...____________

верификовати став да га је закопао. Да ли је Тутанкамонова ташта

била лепа? Ако је била лепа, откриће њене мум1ђе може верифико-
вати ту чињеницу. Да ли је читалац послао писмо које је написао пре
два дана? Ако јесте, пр^џем одговора ће потврдити да је тако учи-
нио, баш као што би проналажење писма у његовом џепу то опо-
вргло.
Принципи друштвеног понашања и природних наука такође мо-
гу помоћи да се потврде ставови о прошлости. Тако се сматра да су
град Саламину основали Феничани. Можемо пружити следећи аргу-
мент да то поткрепимо: име ф ада је обично на језику оснивача: град
Саламина носи феничанско име; дакле, вероватно су Саламину
основали Феничани. Исто тако, предање тврди да је Талес осу-
јетио рат предвиђајући помрачење Сунца. Да ли је то истина?
Н е можемо бити у стању да о томе дефинитивно одлучимо, али мо-
жемо утврдити чињеницу о помрачењу Сунца. Модерна астрономи-
ја омогућује да рачунамо уназад као и унапред, и ми налазимо да се
маја 585. г. пре н. е. десило помрачење Сунца које се могло посма-
трати из Грчке, па га је, дакле, могао видети и Талес.

^ 5. Сисшемашске шеорије или објашњења у исшорији

Потврђивање изолованих ставова није нимало више довољно
у истор^и него што је у природним наукама. Ставови који се односе
на прошлост морају бити тако повезани да чине кохерентну целину.
Битне су систематске теорије помоћу којих се прошлосг "објашња-
ва" шга које је чине ашатљивом.
Штавише, читалац има заиста врло погрешан утисак ако мисли
да у покушају исгоричара шђ’е потребна способност изванредне при-
роде да прошлост учнни разумљивом. Осетљивост за важна значе-
ња и везе овде је императив и захтева исги тип гешда као у случају
научника природних наука који открива плодне хипотезе тамо где
други виде само безначајне догађаје.
Илуструјмо ово једним примером из рада историчара права
Мејтленда (Ма111апс1). Он је открио да се татула крал>ева и краљица
Енглеске завршавала речима (двестопедесет година, док није укину-
та за време владавине ВикторЈђиног деде 1800): "Бранилац вере и
тако даље", или на латинском последња ф раза гласи "е1 сае1ега".
Фраза, оваква каква је, бесмислена је. Да ли је увек тако било?
Мејтленд је нашао да је први суверен који носи једно "е( саегега"
у својој титули краљица Елизабета. Зашто је ово било укључено у
њену титулу? "Отавимо се сада за тренутак у први дан њене влада-
вине. Зар нећемо бити нестрпљиви да знамб како ће краљица нази-
 Систематске теорије или објашњења у историји 353

вати себе, јер неће ли њен стил бити знамење њене државничке му-
дрости? Нема сумње да је она Милошћу Бога Краљица Енглеске,
француске и Ирске. Нема сумње да је она Бранитељица Вере, иако
ке можемо бити сигурни коју ће веру бранити. Али, да ли је то све?
Је ли она или није Највииш Поглавар на земљи Енглеске и ирске
Цркве?"“’
Међутим, један од закона њеног оца Хенрија VIII проглашавао је
да поглаварство над црквом припада Круни по самој речи Во>1дој.
Али, један од закона њене сестре Мери проглашавао је да је Хенри-
јева врховна духовна власт неважећа и да титулу такве врховне вла-
сти не може давати Парламент, већ да то стоји до Папе. Шта Ели-
забета да учшш? Да ли да закон своје сестре сматра неважећим, или
да се изјасни против закона свога оца? "Тада јој се јави срећна ми-
сао. Нека њено височанство убаци оно 'и тако даље'. То ће јој оста-
вити слободне руке и онда накнадно може да објасни то 'и тако
даље' како прилике буду захтевале. Претпоставимо да се она раније
или касшђе мора подвргнути папи, она још увек може рећи да није
учинила ништа лоше. ... Увек постоје, тако би се могло рећи, неке
разнолије које могу згодно да се умотају у облогу оног 'и тако
даље'... А онда, с друге стране, ако њена милост нађе да је то пре-
поручљиво, као што ће можда биги, да изјави да су МарЈдини закони
ништавни, неће моћи да јој се пребаци да је била рђава као њена се-
стра, јер ћемо рећи да ниједан разуман човек, разматрајући све оно
што се десило, није могао да посумња да "&с" значи онај део титуле
краља Хенрија и титуле краља Едварда који, ради краткоће, шђе
написан у целини... Дакле, нека она буде 'бранитељица вере и тако
даље'. Онај ко зна да је вера вера, биће у стању да погоди значај
оног 'и тако даље'." “
Ово је хипотеза да се објасни "е1 сае1ега". Затим, на мајсторски
начин Мејтленд разматра сведочанство које је потврђује и сведо-
чанство које јој привидно противречи. Он показује да се његово
објашњење "е1 сае1ега" слаже са свим познатим чињеницама и да су
последице које би неко очекивао, ако је теорија истинита, у ствари
верификоване.
Мејтлендов проблем је био да се нађе објашњење за фразу, која
изгледа безазлена, "и тако даље". Шта га је натерало да испита ту
фразу? Никакво правило не може бити дато да усмери нашу пажњу
на значајне ф акторе у једној ситуацији. Ипак, Мејтлендова аргу-
ментација може бити изложена на следећи начин; ако нека особа,

Р. МаЈ(1ап<Ј, ЕИт1}е11тп С1еаптдх, у; СоИес1ес1 Рарет, 1911, 3 св., Св. 1, Ш, стр.

157.
" Р. \У. МаШапс!, ор. сИ., сгр. 157-160.
35 4 ЗЛКЉУЧИВЛЊЕ ПО ВЕРОВЛТНОЋИ У ИСТОРИЈИ

неизвесна у погледу свог будЈ^ег понашања, не жели да се обавеже^

она ће бити неодређена колико год може у својим поверавањима о
будућносги; краљица Елизабета је употребила једну гипку фразу у
својој титули; дакле, вероватно је била у неизвесности, приликом
свог сгупања на престо, какав ће бити њен положај у погледу цркпе.
На основу нашег познавања психологије личности које су на властн,
Мејтлендово расправљање о циљу и мотивима који су довели до
уношења "е1 сае(ега" у Елизабетину титулу јесте "изван оправдане
сумње". Као последш^а, један број изолованих ^шњеница уткан је у
кохерентан модел.
И поред свега тога, мора се признати да о људској историји нису
биле остварене теорије, а можда ни не могу бити, тако обухватне
као што су оне у природним наукама, и на основу којих може да се
предвиди развој друштвених установа у времену. Ово је у великој
мери тако зато што је садржај људске историје компликованији, то
јест он укључује више фактора и због тога теор 1ђе о људској исто-
рији не могу да се формулишу тако прецизно као у природним нау-
кама. Оне не могу врло лако да се испитају на дедуктиван начин и
зато их није могуће дефишггивно потврдити или оповргнути.
Штавише, сложеност садржаја људске исгорије тако је велика да
се обухватне теорије за које се верује да су супротне једна другој у
ствари само допуњавају. Тако теорија о томе да је развој друштва
дело великих људи не противречи нужно теорији о економском де-
терминизму. Две теорије могу просто да показују различите факто-
ре у компликованој области и да скрену нашу пажњу на чињеницу
да се исти догађаји могу посматрати из различитих, али компати-
билних аспеката или односа. А исто тако се може десити да једна
теорија о историји објасни неке догађаје које друга теорија не може
да објасни тако добро, али у исто време неће бити у стању да учини
разумљивим оно што друга теорија разјашњава. Зато је плурализам
у погледу теорија о истор 1ђи у сваком случају нанео мање штете чи-
њеницама него сви покушаји да се прошлост положи у Прокрустов
кревет једне једине теор^ђе.
Можда није неумесно испитати зашто је потребно да се истор^џе
прерађују. Неки одговори су очевидни. Откриће нових докумената,
нових остатака, откриће погрешних закључака код претходних
историчара, откриће непримећених веза између старих чињеница и
примена до сада неупотребл>аваних или непознатих принципа при-
родних наука - све то нам може омогућити да реконструшиемо про-
шлост на на^шн који је нов и који је осветљава.
Али, има других разлога. Ми смо истакли да историчар нужно
мора одабирати свој материјал. Немогуће је нагагсати историју која
 Систематске теорије или објашњења у историји 355

ће исцрпсга сваку фазу предмета истраживања. Један историчар мо-

же да проучава биографске детаље главних актера, други детаље
политичке природе, трећи верске обичаје, четврти економске и
друштвене факторе и тако даље. Сваки од ових аспеката припрема
нов повољан положај с којег треба поново обухватити погледом по-
ље које је већ истражено. Али је сваки од ових аспеката нужно де-
лимичан, и у одабирању свог материјала историчар се руководи
оним што га интересује, својим друштвеним становиштем, својим
општим филозофским веровањима. Тако се у догађајима које проу-
чавају, у њиховом груписању и значају који се пр^шисује, огледају
интереси проучаваоца. Доб^ђени закључци су, као што смо довољно
видели, проблематични. Ову страну је врло јасно изложио Сантајана
(бапШуапа). О "природној науци која се бави прошлошћу" он каже;
"Чињенице о којима она закључује не могу бити поново изазване
како би чулно верификовале хипотезу на основу које су изведене.
Хипотеза се може проверити само текућим догађајима; она се затим
примењује на прошлост да утврди ^пш»енице које су и саме хипоте-
тичке и о »шјем се постојању зна закљу^швањем на основу саме
ове хипотезе... Изведене прошле »шњенице варљивије су од пред-
сказаних чињеница, јер, иако је ризик да се погреши у закључивању
исти, нема могућности да се та грешка открхђе, а исгоричар, пошто
је стварно спекулативан колико и пророк, никада не може бити
ухваћен у заблуди."
Треба поменути један даљи разлог. Догађаји имају последице у
својој сопственој будућности, а значај сваког догађаја зависи од по-
следица којима ови воде. Садашњост, дакле, садржи прошлост у
том смислу што посгоје последице или трагови прошлости у сада-
шњости. Међутим, пошто садашњост увек нестаје у прошлости,
прошли догађаји се могу видети у светлосги нових веза у које улазе
њихове последице. Отуда се смисао прошлости, релације које про-
шли догађаји преносе на друге догађаје, непрекидно мења. Због то-
га, ако циљ историчара није само да прави хронику о прошлости не-
го и да је разуме, његов посао никада није завршен док год догађаји
имају своје последице.

Тће и /е о/Кеа.чоп: Кеатп т Заепсе, 1906, стр. 50. Последњи исказ није, строго
узев, истинит, јер археолошка и с^ а ж и в а њ а могу, и понекад се то и дешава,
открити остатке прош лости који доказују да историчар није био у праву.
Осим тога, наша средства за верифшсовање исказа о прошлости још су више
ограничена него СЈзедства за верификовак>е исказа о будућности.
356 ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ .

§ 6. Комиараш ивни мешод

Популарност теоррде биолошке еволухџђе ставила је у први ред
један метод који се чесго употребљава да подржи тезу о органском
развоју кроз утврђене ступњеве. Овај метод је такође био примен>ен
у социјалној антропологији да би се показало како друштва и њи-
хове установе, као биолошке врсте, непрекидно еволуирају и про-
лазе кроз низ ступњева или форми. Ми се не бавимо истинитошћу
ових теорија и ништа у ономе што следи није усмерено да их побија.
Али, метод познат као компаративнп метод заслужује да буде ис-
питан.
Једна често употребљавана аргументација о органској еволугџђи
заснована је на упоредној анатомији. Јер је нађено да биљке и
животиње могу да се сврстају у групе према извесним сличностима,
групе могу да се сврстају у низ према томе да ли се сложеност ана-
томских структура повећава или смањује. На пример, ноге коња,
овце, пса, магарца и човека могу да се сврстају у такав низ. Често се
закључује да су врсте настале у времену по реду који је приказан
низом. То је онај закључак који мора да се испита.
Погледајмо како метод дејствује у социјалној антропологији. На
почетку двадесетог века била је широко прихваћена теорија да чо-
вечанство није увек имало садашње установе брака. Напротив, ве-
ровало се да је установа брака прошла кроз неколико ступњева, од
којих је последњи "најнапреднији" или најцивилизованији. Претпо-
стављени сгупњеви су следећи: ( 1 ) промискуитет, у којем нема ни-
какве одређене структуре сексуалног понашања и сексуални односи
су нерегулисани; (2 ) Групни брак, у којем се група жена, било да су
биолошки у сродству или не, сматра супругама групе људи, било да
су ови у сродству или не; (3) клан, у којем је племе подељено на на-
следне друштвене јединице где се порекло деце рачуна према клану
мајке; (4) Генс, сли»шо уређење у којем деца ипак припадају клану
оца; (5) индивидуална породица, која се сматра основном формом
друш твене организације и најразвијенијим ступњем, за који се ве-
рује да је моногамно уређење. Ова теорија је била подупрта сле-
дећим типом аргументације. Проучавана су разна примитивна пле-
мена и нађено је да имају ову или ону од горњих форми установе
брака. У неким племенима временски развој установе брака је мож-
да та к о ђ е изучаван и нађено је да је прошао кроз поменуте ступ-
њеве по датом реду. (Ипак, нема никаквог сведочанства о посто-
јањ у једног племена без неког регулисања сексуалних односа.)
Закљ з^ 1ено је да је установа брака у свим племенима прошла, или да
пролази, кроз сличан низ ступњева и да форма установе коју једно
племе сада има показује ступањ њеног развоја.
 Компаративнн метод 357

Аргументација се може приказати дијаграмом. Нека бројеви 1,2,

3, 4, 5 представљају пет типова установе брака, а нека А, В, С, О, Е
представљају пет племена.

Крстићи на означеним месгима показују да племе сада има пока-

зани облик установе, а цртице да га нема. Закључује се да ови ступ-
н>еви предсгављају временски след, тако да ступањ 1 мора да прет-
ходи у времену ступњу 2, а да племе С, које је сада на ступњу 3, мора
да је прошло кроз ступњеве 1 и 2 , и тако даље.
Шта ћемо мислити о овоме? Претпоставимо да чш-алац, амери-
чки тип човека, деље нешто у задњем дворишту једно послеподне, а
после прикупл>а иверје и сврстава га у р>ед по величини. Следи ли да
је поредак иверака по величинп временски ред којим их је читалац
секао? Јасно да шде; претпоставити да то следи зна^ш бркати логи-
чки ред с редом у времену. Али, ова збрка јесте баш оно што су на-
правили Спенсер, Морган и други који су некритички употребља-
вали компаративни метод. Јер, институционалне форме о којима
смо горе расправл>али припадају различитим исторрђским низовима,
свака има одређено место у историји племена у којем је нађена.
Зато, ако не знамо унапред истшнптост еволуционе теор 1де, по ко-
јој ступњеви морају да следе један за другим датим редом, ми не мо-
жемо употребити чињеницу да различите друштвене форме могу
бити сврстане логички у поредак који захтева еволуциона теор^да
као доказ за теор^у. Ако не претпоставимо, другим ре^шма, да је
след ступњева у сваком разли^штом племену идентичан, ми уогапте
немамо релевантно сведочанство. Али, пошто је ова претпоставка
еквивалентна теорији друштвене еволуц^е, аргументација је цирку-
ларна.*^
С овим у вези може бити поменута једна друга грешка која се ла-
ко чини. У упоређивању институција разли^штих народа неупућени
посматра^ш често погрешно узимају поврише сличносга за битне
сличности. На овај начин друштвене појаве које се тепжо упоређују
могу бити сврстане по неком жељеном моделу. Тако се често тврди

У ствари, ми знамо нека племена која су се друкчије развијала и која су се

мењала рачунајући прво сродство по оцу, а касније по мајци.
358________ ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ...

да сви народи развијају појмове о животу и смрти и одговарајуће це-

ремоније, и да је у том погледу човечанство слично. Али, форме ко*
је такве мисли имају могу бити знатно различите. Једна група може
веровати да људска душа продужава да живи у телесној форми коју
је њен сопсгвеник имао у часу смрти; други - да ће се душа поново
родити у истој породици; трећи - да душе улазе у тело животиња;
четврти - да душе настављају људска делања после смрти и чекају
да буду враћене у свет. Други примери погрешних упоређивања још
су упадљивији. Да ли је могуће упоређивати различите друштвене
групе на основу њиховог вредновања људскога живота? Али, у је-
дној групи је дозвољено убити оца пре него што је оронуо да би тако
живео крепким животом у свету у који ће доћи; у другој - отац
може убити дете као жртву за свој народ; у трећој - убити личног
непријатеља је часно; у четвртој - лична непр 1чатељства се не толе-
ришу, мада се уб 1дање припадника туђих група у неким приликама
велича. М отиви који су садржани у сваком овом чину тако су
различити да је њихово непосредно упоређивање од малог значаја.
Мисли и поступци који изгледају као слични, када се формално из-
ложе, могу представљати основне психолошке и културне разлике,
и не могу да се употребе као основа за упоређивање.

§ 7. П роцењ ивањ е сведочансш ва на суду

Већ смо исшггали поступак историчара у вредновању доказног
материјала докумената и других остатака. На битно сличан начин
поступа се у судници када се одмерава и процењује изјава сведока.
Јер, чињеница коју треба доказати на суду јесте чињеница из про-
шлостги, док су изјаве или доказне чињенице у садашњосги.
Закон прави разлику између два степена доказа: једног, при ко-
јем се став утврђује просто вероватноћом изнад 1/2 и који се зове
преваГа сведочанства; и другог, који захтева степен вероватноће
што се од извесносги разликује тако мало да би неко ко противречи
тој разлици био сматран неразумним - овај степен вероватноће зове
се нот орни доказ. Први степен вероватноће довољан је у гра-
ђанским случајевима, док доказ у кривичном закону захтева други
сгепен.
Сведочанство које се појављује у суду обично се класификује
као ( 1 ) непосредни доказ, или тврђење људског бића о постојању
спорних чињеница, и (2 ) посредни доказ, или изношење или навође-
ње неке друге чињенице на основу које путем закљу^швања треба
донети одлуку о спорним чињеницама. Обе ове врсте доказа могу да
варирају у степену непосредности или посредности којим се односе
 Процен.иваи.е сведочанства на суду 359

на спорно питање, и понекад се неко сведочанство одбацује као су

вшле посредно, што значи да је његова вероватноћа премала да би
се могло употребити. Ипак, већина техничких правила за сведочан-
ство које се примењује у нашим судовима" ограничавају прихватљи-
вост сведочанства које је логички доказујуће. Ово је у^шњено из
практи^ших разлога, као што су економија времена, или изазивање
неповерења између извесних странака као што су свештеник и
исповеданик, лекар и паф^ент, муж и жена.
Истинољубивост сведока процењује се делимично на основу
потврде његовог исказа, а делимично на основу његовог карактера.
Ако је исказ сведока противан његовим сопственим интересима,
вероватно говори истину; ако сведок теж и да добије нешто тиме
што ће се његов исказ усвојити, у његову истинољубивост се сумња.
Вредновање посредног сведочанства често захтева спеиЈдализовано
знање из неке науке. Тако, ако се пружа сведочанство да кобни
метак долази из револвера оптуженог, потребно је стручно знање из
балистике да би се решипо спорно питање. Као последица овога,
сведочанство је чесго веома компликовано и можемо показати само
пуку форму аргументисања која се користе.
Претпоставимо да је парче штофа од капута нађено у руци уби-
јеног човека, а да је капут с којег је исцепано парче и који припада
оптуженом нађен у соби оптуженог. АргументацЈца онда може да се
изложи на следећи начин.
1. Ако парче потиче од капута оптуженог, оно ће одговарати по-
деротини на капуту.
Ово парче штофа одговара овој подеротини.
Парче потиче од капута оптуженог.
2. Сопственици капута су најчешће њихови носиоци.
Оптужени је био сопственик овог капута.
Оптужени је носио овај капут у време напада.
3. Ако је носилац капута био нападач, жртва напада би била ис-
цепала нападачево одело.
Исцепано је парче капута оптуженог.
Оптужени је нападач.
Сваки од ових закључака, читалац ће запазити, само је верова-
тан на основу сведочанства. Прва аргументац^да полази од тврђења
консеквенса. Очевидно, апстрактно је могуће да неки други капут
од истог штофа буде поцепан тачно на исти начин. Али је то тако
ретко да наш закључак има врло велику вероватноћу.

Реч је о америчким судовима. (Прим. прев.)

3 6 0 ________ ЗАКЉУЧИВЛЊЕ ПО ВЕРОВАТНОЋИ У ИСТОРИЈИ..___________

Друга аргументација је такође само вероватна, јер велика пре-

миса тврди нешто што је само уопште, а не универзално истинито.
Али, она је вероватна због тога што је учесталост којом неко носи
свој сопствени капут врло велика.
Нека читалац на сличан начин анализира трећу аргументацију.
Циљ одбране је, наравно, да на најмању меру сведе доказну гра-
ђу оптужбе пружајући алтернативна објаашњења наизглед отежа-
вајућег сведочанства, или пружајући сведочанство које противречи
тврђењима оптужбе. Тако одбрана може истицати да ово парче не
може потицати од овог капута, или да капут нвде ношен у време
убисгва, или да оптужени није његов сопственик, или да га, чак и да
је сопственик, није носио у пресудно време, или да, чак и да га је
носио, није био нападач, него једноставно посматрач који је дошао у
помоћ жртви.
Обично је случај да ниједан појединачни делић сведочанства,
или ниједно појединачно правило аргументације, нису довољни за
ноторни доказ, већ да комбиновање сведочанства ^шни закључак
високовероватним. Тако је Лоуелов (1х)^уе11) комитет, који је наиме-
новао гувернер Масачусетса Фулер (Ри11ег) да га обавести о прихва-
тању новог судског процеса Сакоу (бассо) и Ванцеттџу (УапгеШ), об-
јавио: "као и Бертијонова (Вег1:111оп) мерења, или мерења отисака
прстију, ниједно мерило или правило нема само по себи много зна-
чаја, а ипак заједно могу дати савршену идентификацију, тако један
број околности - од којих ниједна шде пресудна - може да предста-
вља ноторан доказ."’'' И они су набројали околности које су га, када
су се комбиновале, увериле у кривицу оптужених. Можемо показа-
ти форму таквог сложеног доказа помоћу једне схеме. Нека пред-
ставља исказ сведока о ^шњеници а, нека представља посредан
доказ за чињеницу а и тако даље, а нека Р представља став који се
доказује. Стрелице иду од сведочанства ка ономе на шта се сведо-
чанство односи. Тако у колони 1, Са, је засновано посредним доказом
Са, у колони 2, о чему даље сведочи сведок у колони 3, и тако
даље. На пример, проналажење метака извесне врсте код оптуже-
ног јесте околност која може бити сведочанство о његовој кривици
и која може бити оцењена помоћу принципа за посредно сведочан-
ство. Али, чињеница да је то пронађено мора бити поткрешвена све-
дочењем неке особе и морају се употребити правила непосредног
доказа да би се проценило његово тврђење. Године старости, пол,
раса, емоцгђа, искуство, физрг^же способности вида и слуха неки су
фактори који могу ући у оцењивање сведочења.

Ргаепке!, Тке 5ассо-УатеШ Сахе, 1931, стр. 175.

 Процењнвање сведочанства на суду 361

С,
Т-с

Ипак се често заборавља да док, слично томе, ниједна посебна

појединост у аргументацији одбране не може оправдати невиност
оптуженог, скупни ефект аргумената оптуженог може да изазове
оправдану сумњу о његовој кривици. Како кобно може да буде за-
немаривање овог принципа, истакао је Џон Д т а (Јоћп Ое\уеу) у сво-
јој анализи Извештаја Лоуеловог комитета. Он је показао да је
предлог Комитета против новог с>фења био последица њихове си-
стематске примене овог принципа да би се доказала кривица опту-
жених, а сем тога и систематског занемаривања истог принципа
када је разматрана невиност оптужених људи.
Општа природа аргументацгде увек је у форми: Ако је X учинио
дело, онда треба да се опазе појаве шј, гпг, ..., т„; али опажене су
појаве т , , ..., /П|; дакле, X је учинио то дело. Аргументација није
коначна, и то из три разлога;
1. Она полази од тврђења консеквенса и не успева да докаже да
се појава не би могла опазити да X шџе учЈпшо дело.
2. Лако је побијати, зато што је тешко доказати, да ако је X у^ш-
нио дело, спехшфична појава мора следитиувел:, а не само понекад.
3. Увек постоји могуЈшост да стварно опажене појаве нису тачно
оне које би требало да су опажене ако је X учинио дело.
Читалац би могао з^азати да понекад аргументација може да се
стави у логички коначну форму овако; Ако X није учинио дело, би-
ле би опажљиве појаве т , , т„, али ове појаве нису опажљиве;
дакле, X је учинио дело. Слабост ове аргументације лежи у томе
што је то негативно сведочанство, у томе што се доказује идући од
оног што шђ’е било опажено ка закључку да се очекиване појаве за-
иста нису десиле. Јер, касније посматрање често открива ове појаве.
Читалац ће запазити да процењивање сведочанства захтева не-
одређени број матер 1ђ’алних претпоставки или у погледу релевант-
ности сведочења или у погледу непроменљиве повезаности појава.
У већини случајева можда материјалне претпоставке нису заснова-
не ничим бољим од нагађања. Па ипак, општа форма аргументацкде
је јасна. Претпосгавља се општи закон или принцип из којег све вр-
сге последица могу да се дедукују уз помоћ логике и других матери-
јалних претпоставки; неке последице, ако не све, емпиријски се ве-
рификују; и закључује се, с вероватноћом, да јс тај принцрЈП примен-
љив на случај који се разматра.

С1гагас1ег.? апе! Е уепк, С в. П, стр. 526ј.