ДРУГИ ДЕО

ПРИМЕЊЕНА ЛОГИКА
И НАУЧНИ МЕТОД

X. ЛОГИКА И МЕТОД НАУКЕ

формална логика, како је проучено у првом делу ове књиге, ба-
ви се могућим релацијама између ставова (с обзиром на истинитост
и лажност) независно од тога на шта се они односе. Она нам пружа
нужне услове за исправно закључивање, али то нкде довољно да се
утврди нека матер^ђална или чињеничка исгина у било којој посеб-
нрј области. Формална логика нам показује да неки став мора бити
истинит ако су извесни други ставови такође истинити. Категори-
чко тврђење да су наше премисе стварно истините не може да буде
предмет саме логике ако се ова не изједначи са целокушшм знањем.
Логика је, уосталом, садржана у сваком сазнању до којег се долази
разумским путем (што је првобитно значење речи "наука"), али ни-
је целокупно сазнање.* То нам омогућује да сваку науку посматрамо
као примењену логику, што су још Грци говорили називајући науку
о неком предмету његовом логиком, на пример, науку о човеку или
науку о Земљи —антропоуЈоГнуолс или теолоГијом.
Велики престиж природних наука, постигнут захваљујући у
знатној мери њиховој помоћи модерној технологији и њиховој ус-
пешној борби против старе митологије, коју су заступали различити
ауторитети, навео нас је да израз "наука" применимо само кад је реч
о природним наукама, или о исто тако високо развијеним гранама
сазнања, а да га изоставимо када је у питању обично знање о ства-
рима, без обзира колико добро оно било засновано. Тако, нико не
мисли да ред вожње или телефонски именик спадају у науку, иако је
знање у њима прецизно, проверљиво и организовано на одређен на-
чин. Термин "наука" задржавамо за знање које је опште и система-
тично, то јест оно у чијим се оквирима сви специфични ставови де-
дукују из малог броја општих принципа. Није потребно да се сада
упуштамо у распру која настаје зато што археолози, историчари, де-
скриптивни социолози и други желе да своје више емпиријско знање

' Н емачка реч Ш^хепхсНаЈ! још увек се употребљава да означи и "сазнање" и

"науку".
214 ПРИМЕЊ ЕНА Л О Г И К А И НА УЧ Н И МЕТОД

назову науком. Касније ћемо покушати да покажемо како су сви

логички методи који су укљу^гени у доказивање постојања закона
укључени и у утврђивање истинитости неког историјског догађаја.
У одређивању вредности сведочанства о некој људској акцији
морамо расуђивати на основу генералних ставова о људској делат-
ности, иако се такви ставови оби^шо претпостављају више импли-
цитно него експлицитно.
Ако погледамо како се све науке не само међусобно разликују
већ и како се свака мења и временом обогаћује, наћи ћемо да је кон-
стантна и универзална одлика науке њен општи метод, који се са-
стоји у сталном трагању за истином, у сталном постављању питања;
да ли је тако? у којој мери је тако? запгго је тако - то јест који оп-
шти услови или разлози одређују да буде тако? А то се може схва-
тити као захтев за најцелисходнијим сведочанством, Ч1ђе одређива-
ње називамо логиком. Научни метод је на тај начин стална примена
логике као заједничке одлике за свако сазнање до којег се долази
путем разума. С тога гледишта научни метод је једноставно начин
на који испитујемо утиске, мишљења или претпостгшке, истражују-
ћи расположиво сведочанство за њих или против њих. На тај начин
један критички настројен историчар као што је Тукидид може бити
више научан него лаковернији Л ивче, а јасан филолог као Витни
(\Ућ11пеу) може бити више научан него претерано спекулативни
Макс Милер (Мах Ми11ег). Природно је да различите одлике научног
метода могу јасније да се сагледају у развијенијим наукама, али у
суштини наЈгчни метод је једноставно тражење истине које је одре-
ђено логичким разлозима. П ре него ш то се ово детаљно одреди,
корисно је научни метод разликовати од других начина уклањања
сумње и долажења до чврстих веровања.
Већина наших веровања, то смо већ нагласили, почива на пре-
ћутном усвајању општих сгавова или на нашим сопственим непро-
мишљеним претпоставкама. Тако долазимо до веровања да се С ^ -
це окреће у току дана око Зем љ е, зато што видјшо да излази на ис-
току, а залази на западу; или шаљемо писмену похвалу произвођа-
чима неке зубне пасте, пошто је то изврсно средство за одржавање
зуба, јер нисмо имали зубобољу све док смо употребљавали тај пре-
парат; или нудимо милостињу неком просјаку зато што видимо ње-
гову сиротињу на основу његових рита и мршаве појаве. Али, суви-
ше чесго и понекад, авај!, сувише касно нау^шмо да не "верујемо" у
све што "видимо". Веровања која се формирају на тај начин не могу
се одупрети измењеном искуству. Има премало слагања у мишље-
њима која су тако настала и премало сигурности у деловању на
основу њих. Већш 1а нас тада се нађе побуђена да подржи или проме-
ни своја мишљења. А то чшшмо различитим методима.
 Л ОГ ИК А И МЕТОД НАУКЕ 215

Метод истрајности
Навика или инерција нам олакшавају да продужил^о да верујемо
у неки став просто зато што смо у њега увек вероваЈШ. Стога може-
мо избећи сумњу у њега затварајући очи пред оним што му очигле-
дно противречи. Да често вербално понављање може ојачати веро-
вања која су била оспорена, бстина је коју су доказале све оргашгзо-
ване секте и партије. Ако неко доведе у шггање наше највише врли-
не, наше драге, нашу земљу, расу, језик или религију, наш први им-
пулс, и импулс који обично следи, јесте да понављамо наше верова-
ње као акт лојалности и да став онога који то доводи у шггање сма-
трамо незналачким, незаконитим и невредним пажње. Тако се чува-
мо од мишљења или веровања која су противна онима којих смо се
увек држали. Да би се одбранио од ових ставова, онај који верује
често тврди да би био несрећан када би веровао друктаје него
што то стварно чини. Али, мада промена у схватању може да из-
искује болне напоре, нова веровања могу постати обична и мож-
да чвршћа него стара.
Овај метод истрајности не може увек да осигура стабилност не-
чијег веровања. Не верују сви људи на исти начин, делимично због
тога што се интелектуална клима мења према исторрђским узроци-
ма, а делимично због тога што су различити лични и друштвени ин-
тереси које људи заступају. Притисак схватања која се разликују од
схватања неког појединца не може се увек занемарити. Човек који
се истрајно држи својих сопствених погледа понекад претпоставља
да нису луди сви они који се од њега разликују. Када се једном осети
продирање других погледа, метод истрајности више не може одлу-
чивати између опре^ших схватања. А пошто је недостатак истовр-
сности уверења сам по себи моћан извор сумње у веровање, потре-
бан је неки други метод, а не метод истрајности, да би се дошло до
посгојаних гледишта.

Метод ауторитета
Такав метод се понекад састоји у позивању на ауторитет. Уместо
да се неко једноставно тврдоглаво придржава својих веровања, он се
позива на високо цењени извор да би поткрепио погледе којих се др-
жи. Већина ставова религије и правила понашања заснива се на
неком светом тексту, традшџђи или сабору чија је одлука у таквом
питању коначна. Политичка, економска и социјална питања често
се одређују на сличан на^шн. Шта треба обући за погреб, којих се
правила синтаксе треба држати при писању, каква права неко има
над производом свога рада, како се треба понашати у друштвеним
кризама као што је рат - то су проблеми који се стално решавају
ауторитативним методом.
216 П Р И М Е Њ Е Н А Л О Г И К А И Н А У Ч Н Н М Е Т О Д ___________

М ожемо разликовати ове форме позивања на ауторитет. Једна

је неизбежна и оправдана. Она се примењује кад год нисмо у стању
да решимо неки проблем због недостатка времена или образовања,
као, рецимо, каква ће дијета или телесна вежба ублажити извесне
симптоме болести, или какав је био систем мера који су употребља-
вали Египћани? Решење проблема тада препуштамо експертима
чији је ауторитет признат. Али, њихов ауторитет је само релативно
пресудан и ми дајемо право другима (такође компетентнима да су-
де), или себи самима (налазећи време да стекнемо образовање), да
модификују открића наших експерата. Друга форма позивања на
ауторитет приписује неким изворима непогрешивост и коначност,
и призива неку спољашњу силу да санкционише њихова решења.
У политичким, економским питањима, питањима друштвеног пона-
шања, као и у религиозршм схватањима, метод ауторитета се упо-
требљ авао у искорењивању опречних мишљења, као јеретичких
или незаконитих. Људи су били застрашивани и осуђивани на пови-
нован>е како би се спречило поткопавање наших уобичајених веро-
вања алтернативним схватањима.
Циљ овог метода, једнодушност и стабилност веровања, не може
се постићи докле год се ауторитети међусобно разликују. Будисги
не усвајају ауторитете хришћана, баш као што ови одбацују ау-
торитет Мухамеда и Корана. У световним стварима експерти се че-
сто разилазе и греше. Штавише, ауторитативно регулисање свих ве-
ровања шђе практично изводљиво и мора бити скоро напуштено да
би се решило на други начин. Метод ауторитета треба тако да се
допуни, ако не и да се замени, неким другим методом како би се
уклонила сумња и неизвесност.

Метод интуиције
Метод којим се често покушава да се гарантују чврсга веровања
јесте позивање на "самоочевидне" ставове - ставове који су тако
"очигледно истинити" да ће разумевање њиховог значења донети
собом н е с у м њ и в о осведочење у њихову истишитост. Врло је мало
људи у историји филозофгђе и у историји науке било способно да се
сваког тренутка одупре привлачној снази интуитивно откривених
истина. Тако су сви велики астрономи, укључујући и Коперника, ве-
ровали да је самоочигледно да путање планета морају бити кружне,
а Шђедан математичар или физичар пре Гауса шђ’е озбиљно сумњао
У став да две праве лишђе не могу ^шнити површину. Други примери
ставова за које су неки веровали, или још верују, да су очигледни
јесу: да је целина већа од било којег свог дела; да је право на приват-
ну својину неотуђиво; да је бигамија грех; да се ништа не може деси-
ти без одговарајућег узрока.
 ЛОГИКА И МЕТОД НАУКЕ 217

На жалост, тешко је наћи став у којем у ово или оно време шде
приписивана "самоочевидност". Ставови које су многи сматрали не-
сумњиБима, на пример, да је Земл>а равна, показали су се као лажни.
Добро је познато да је "самоочевидност" често функција сваки-
дашн.их навика и раног васпитања. Дакле, чињеница да осећамо ап-
солутну извесност датог става, или да он до сада није био доведен у
питање, није гаранција да се неће доказати његова лажност. Наше
интуиције, дакле, морају бити проверене.
Метод науке или мисаоно истраж1шање
Ниједан метод који смо до сада испитали није Л1Ш1ен људске
ћудљивости и произвољности. Последица је да су ставови који важе
на основу тих метода неизвесни у погледу опсега своје примене и
своје тачности. Ако желимо јасност и тачност, ред и трајност, сигур-
ност и заснованост, треба да се у својим акцијама и интелектуалној
доследности придржавамо неког метода утврђивања веровања, чија
је ефикасност у решавању проблема независна од наших намера и
жеља. Такав метод који даје предност објективним везама у свету
око нас требало би да буде рационалан не зато што се позива на
начин мишљења неколицине изабраних појединаца, него зато што
га сви људи могу поново проверавати.
Други методи о којима се расправљало некритични су, то јест ни-
један од њих не може признати да ће нас довести у заблуду. Сгога се
ниједан од њих не може постарати да исправи своје сопствене ре-
зултате. Оно што се назива науншш методом радикално се разли-
кује подстицањем и развијањем сумње до крајњих граница, тако да је
оно што остаје после такве сумње увек засновано на најмеродавшђем
сведочанству. Пошто се јављају нова сведочанства шш нове сумње,
суштина научног метода је да их присвоји - да их учини интегралним
делом сазнања које је достигнуто. Научни метод чини науку прогре-
сивном, јер она никада ниде сувише сигурна за своје резултате.
Потребно је правити разлику између научног метода и обичног
скептицизма. Сама одлика да се сумња у све ствари шде нужно дело-
творна. Јер, ставови које најпре треба испитати могу нам изгледати
несумњиви. Потребна нам је техника која ће нам омогућити да от-
кр 1ђемо могуће последице ставова које можемо сматрати труизми-
ма, или нужно истинитим ставовима. У том процесу формална логи-
ка нам помаже у откривању на^шна за експлицитно и тачно фор-
мулисање наших ставова, тако да њихове могуће последице постају
јасне. Када се логика суочи с алтернативним хипотезама, она разви-
ја њихове последице, тако да када се те последице упореде с опа-
жљивим појавама, имамо начин за испитивање коју хипотезу треба
елиминисати и која је хипотеза највише у складу са чињеницама до-
б1ђеним посматрањем. Одељци који следе представл>ају разраду ове
једноставне тврдње.