XVIII.

ЛОГИКА И КРИТИЧКО
ПРОЦЕЊИВАЊЕ

§ 1. Д а ли су вредновањ а изван лоГике?

Дискусије о логици и научном методу обично су ограничене на
ставове о природној или другим формама егзистенпвде. Има заиста
врло много гшсаца који верују да је наЈ^пш метод инхерентно не-
применљив на такве судове оцен.ивања или вредности као што су
"Ово је лепо", "Ово је добро" или "Овотреба учинити". Ако се сада
сложимо да сви судови последње врсте не изражавају ништа друго
осим осећања, укуса или индивидуалних наклоности, за такве судове
не може се рећж да су истинити или лажни (изузев као описи личних
осећања које неко казује). Ипак, мало је оних који су спремни да
доследно подрже ово гледиште. Чак и они који упорно истичу
максиму Ое поп сИхри1аги(ит ез1 нису вољни да тврде како
нема ни истинитости ни лажности у суду који пориче сваку лепоту у
делима Шекспира или Бетовена, или без разлике осуђују као немо-
рална сва учења тако различитих проповедника као што су Конфу-
чије, Буда, јеврејски пророци, Сократ, Епикур, Мухамед, Ниче и
Карл Маркс. Готово сви људски разговори посгали би бесмислени
када бисмо усвојили гледиште да шдедан морални или есгетски суд
н ^ е ништа више истинит од било којег другог.
Ово размишљање, наравно, ниЈе с ^ о по себи логички доказ да
постоји елемент објективне истине у моралним и есгетским судови-
ма, већ доказ}(је на нужност исцрпшцег исгагпшања предмета о ко-
јем је спор. Постоје, да будемо сигурни, велике разлике у мишљењу
о моралним п естетским питањима. Али, ово је такође истина, иако
у мањој мери, за питања о егзистенцији у природи и људској делат-
носги. Заиста нема питања из области природних наука о којем је
наша обавепггеносг тако потпуна да уклања све разлике у схвата-
њима. Али, чињеница да извесна спорна питања још не могу бити
коначно решена не значи да је свако мишљење добро исто толико
колико и неко друго. Иако не знамо узрок рака, можда знамо доста
да кажемо како за нека мишљења о тој болести сигурно има мање
сведочанства или рационалне основе него за друга. Отуда, чак иако
су морални и естетски судови у великој мери предмет мњења, не
могу ли логички критер 1ђуми да нам омогуће да расветлимо наша
мњења, откријемо њихове импликацЈђе и пронађемо да ли у прилог
некима од ових мњења има више сведочанства него за друга?
Предмет овог поглавља је да се одговори на ово питање.
 Морални судови у историји 363

^ 2. М орални судови у ист орији

Из чињенице да је научни метод у историји управљен ка откри-
ван>у и приповедању онога што се стварно десило многи су образла-
Гали да се историчар мора уздржавати од прихватања моралног или
естетског суда о личностима или догађајима из своје области. Други
су, с друге стране, образлагали како је немогуће да човек заузме та-
кав став, како се нико никада потпуно не уздржава да такав суд са-
оппгги имплицитно, ако не и експлицитно, и да би, штавише, исто-
рија људске делатности без суда о људским вредностима, које у њу
улазе, била лишена смисла. У току ове дискусрде изнета су три ре-
шења у погледу примене научног метода:
1. да се научни метод примењује само у откривању и доказивању
онога што се стварно десило и, пошто су људске акције нужан ре-
зултат узрочних закона, да су судови одобравања или неодобравања
ирелевантни, ако не и бесмислени;
2. да су судови вредности потпуно субјективни, произвољни, или
да варирају према поједином историчару;
3. да нема никаквог начина за доношење адекватног сведочан-
ства у прилог таквим судовима или за њихово доказивање.
1. Очигледно је да је изван компетенције саме логике да одлучује
о томе да ли догађаји у људској исгорији јесу шш нису предмет нуж-
них закона. Прикладно је, ипак, узгред забележ ити да историје
које се могу емпиријски утврдити не доказују, и не могу доказати,
постојање универзалних или нужних закона. Нико у ствари није
формулисао неки општеприхваћени закон исторрце, и треба да буде
јасно да наше фрагментарно и често спорно знање о прошлости
није довољно да докаже шта мора и ш та ће бити у будућности.
Претпоставка да су људска збивања повезана законима или непро-
менљивим релацијама може се бранити као захтев или постулат на-
учног метода. Али, умесно је забележити да ма какви били закони
који се могу применити на садржај историје, то могу бити само зако-
ни друштвених наука, који не везују потпуне целине, већ само из-
весне апстрактне фазе људског живота, закони као што је закон о
понуди и потражњи у економској делатности. Али, истор 1ђа, бавећи
се конкретним целинама, мора да укљу^ш указивање на оно што је
јединствено и непоновљиво. Неки други појединац може да буде
.исто толико амбициозан колико и Цезар, подједнако племенит про-
тивник. Али, јединствена личност која је прешла Рубикон у дато
време и која је истерала Помпеја и сенаторску странку из Италије
неће се опет појавити ако је временски ток догађаја стварност.
А ко су тада закони људских збивања који се могу утврдити
истог типа као закони природних догађаја, они су поновљиви моде-
364 Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е _______________

ли апстрактних релација. Ако су догађаји А ш В чврсто повезаш! на

начин који је формулисан неким законом, онда историчар мора
сматрати да А узрокује или одређује В. Али, из тог истог разлога
оправдано је и релевантно питати шта би се десило у некој датој
ситуацији да је неки присутни фактор или околност била друкчија.
Шта се могло десити да је Александар Македонски одлучио да не
упадне у Бактрију и Согдијану, већ у Италију, као што су касније
учинила његова браћа од тетке из Епира? Н 1ђе никакав приговор на
ово питање упорно доказивати да је његова коначна одлука била
неизбежна, пошто су сви ф актори били оно што су били. Један
од фактора у овом случају била је, несумњиво, чињеница да су га бо-
гатство Индије и мирољубиви карактер њеног сгановништва мами-
ли више него ма шта друго пгго је пружала Итал 1ђа. Питања о томе
какве су смернице биле на људском хоризонту уопште не против-
рече законима научног детерминизма, већ морају донекле бити
предочена да би се разумело значење онога што се десило.
Када историчар на тај начин ставља себе у положај човека у да-
тој исгоријској ситуацији и покушава да замисли узроке који су иза-
зивали или заустављали људски напор, он не може да игнорише мо-
рална осећања и норме који су у дато време били општеважећи
међу људима којима се он бави, јер су таква осећања истински део
историје, што је његов посао да установи.
2. Приговору да су морални судови изложени предрасудама
странчара и секташа, што искривљује наше мишљење о историји
сигурно иду у прилог многа историјска сведочанства. Многи актуал-
ни судови које су историчари усвојили били су не само неслободо-
умни и затуцани него, што је можда још важшде за логику, стварно
ирелевантни за садржај на који су се односили. Ирелевантно је за
разумевање понашања америчких Индијанаца оцењивати их према
моралу Конфучија, и не разјаш њ ава се увек процењивањем про-
шлости, на пример, владање Филипа П Шпанског, на основу наших
савремених моралних ставова. А ли, то је аргумент против неаде-
кватног исгоријског сазнања и увиђања, а не против релевантности
моралног елемента у историји. Сигурно, свака група људи која нам
је позната у историји изјашњава се експлицитно или имплицитно за
извесне идеале понашања и процењује извесне ствари као узвишене
или ниске, дивне или достојне презира. А такви идеали или морална
мерила истински су део историје.
3. Дакле, утолико уколико се тичу историчара научника, норме
или морална мерила су објективне чињенице које треба откривати
на основу најбољег расположЈшог сведочанства. Не може се пори-
цати да је прикупљање адекватног сведочанства за такве чињенице
врло тешко. Случајне околности у породици и прво учење условља-
 Морални судовн у историји 365

вају да осећамо свој језик и тешко нам је да разумемо туђе форме

моралног оцењивања. Тешко је, на пример, за модерног историчара
да предочи да нека наша религијска и морална процењивања не
осећају или нису осећали Индуси, Кинези, стари Јевреји, или чак
Италијани или Шпанци из петнаестог и шеснаестог века. С друге
стране, људска жудња за новим, за егзотичним и бизарним, често
чини да преувеличавамо моралне разлике између народа различи-
тих епоха, клима и друштвених организација. Историчар се зато мо-
ра чувати да не буде неосетљив за фине разлике или слеп за очигле-
дна слагања у људској природи. Ако су рационалистички историча-
ри осамнаестог века грешили у првом смислу, романтичш^и модер-
ни историчари, ревноснији у откривању мајушних разлика, сигурно
су згрешили у другом смислу.
Ииа других околности које отежавају налажење адекватног све-
дочанства о преовладавању моралних мерила или норми у некој
групи или епохи. Увек постоји питање колико су нека гледишта или
дела типи^ша за дати период, земљу или класу. Али је то, напослет-
ку, врста тешкоће с којом историчар мора стално да се суочава ако
жели да опише живот целог народа причајући о делима мањине која
га представља.
Можемо расправљати о томе какву је улогу одиграло морално
негодовање Римљана у изазивању Неронове смрти и гашењу јули-
јанске лозе императора, или о томе у којој је мери недостатак мо-
ралне ваљаности краља Џона довео до побуне његових барона и до
губитака Нормандије за Енглеску, као и до прихватања Ма§па-е
Сапа-е. Али, таква питања сигурно нису бесмислена и на њих треба
одговорити разматрањем доказне грађе. Морални престиж и гнуша-
ње сигурно су фактори у људској делатности које историчар не мо-
же с правом игнорисати. Да су Александра Великог силно обо-
жавали, да су Мар 1ђу Стјуарт морално осудили протестантски вођи,
да извесни народи с ужасом гледају како се једе месо извесних живо-
тиња и да неки амерички Индијанци сматрају како је веома немо-
рално за човека да буде виђен ма где у близини своје таште - све су
то историјске Ч1ш>енице за које постоји сведочанство оне врсге коју
усвајамо и за друге чињенице. На тај начин, на основу експлицитних
учења првих будиста, њихових ритуалних обичаја и других форми
понашања, можемо установити да се они, иако су били најуспешнији
као мисионари, нису уздали у прогањање неверника и да, иако су на-
глашавали саосећања с људском патњом, нису придавали толико
вредности животу колико ми придајемо. Идеолошки, то може бити
повезано с њиховим веровањем у један огромно дуг период у којем
се душа сели из једног тела у друго, тако да се наше крајње и вечно
спасење не може постићи у једном кратком животу. А јш , историчар
366 ЛОГИКА И КРИТИЧКО ПРОЦЕЊИВАЊЕ

може покушати да повеже ова морална гледишта с карактером и

друштвеним условима живота у Индији и земљама у којима је раши-
рен будизам.
Довде смо расправљали о чињеници да исгоричар не може ели-
минисати историју морала и моралних судова из садржаја историје
коју жели да опише што је могј^ге адекватније. Али, може ли, или
треба ли, да историчар увек избегава примену својих сопствених мо-
ралних мерила? Да је тешко избећи доношење суда, показала је
чињеница да су историчари који су енергично тврдили како је њихов
посао да приповедају, а не да доносе суд, конзервативне или рево-
луционарне моралне вредности нагласили на наиван и увијен начин.
Неки су тако безразложно елиминисали религиозне мотиве, а
други су игнорисали елемент негодовања или озлојеђености због
неправде, који у људској делатности никада није потпуно одсутан.
Не можемо оправдано изоставити све ове појаве, а крајње је тешко
мислити о њима не-етичким категоријама. Али, остављајући по
страни питање теш коће, морамо се суотати с питањем треба ли
историчар да се уздржава од свих моралних судова? Ако сада жели-
мо да разумемо еф екте моралних мерила неке епохе, неизбежно
морамо донети суд о адекватности неких идеја и мерила. А ово је
само по себи морално питање, на које историчар одговара на основу
својих сопствених моралних претпоставки. На тај начин ако желимо
да разумемо ефекте крсташке ревности Шпанаца петнаестог и ше-
снаестог века, или послухпно и покорно држање разних оријентал-
них земаља, морамо ући у та етичка гледања на живот, што ћемо те-
шко учинити без доношења суда о њиховој вредносги. Можемо та-
ко поступити имплициггао и не признајући да тако чинимо, или мо-
жемо дубоко размишљати о томе шта је у тим судовима садржано.
У другом случају се интересујемо за етику као науку - теорију
моралних судова. Они који поричу да мож е бити етике као науке
(као различите од науке о ономе што стварно посгоји) склони су да
примене термин "уметност" на напор да се конструише логички по-
везана маса моралних судова. Размотримо онда да ли је на такву
уметиост применљива логика.

§ 3. Л оги ка криш ичких судова о умешносши

Док сви људи изричу суд о уметшЈчким делима, постоје они

који обраћају нарочиту пажњу на такве судове. Ми их називамо
критичарима. У њиховим списима можемо видети обичне судове
који су развијени и дати више или мање кохерентно и систематски.
Можемо разликовати три тенденције у критици уметничких дела ...
 Логика критичких судова о уметности 367

(1) импресиош^стичку, (2) историјску или филолошку, и (3) естети-

чку.
1. Импресионистичка критика. Импресионистичка критика
отворено признаје да је делимична биографија самог критичара,
опис његових допадања и недопадања, н>егових утисака док је слу-
шао музику, гледао слику или читао песму. Ово гледиште се често
брани аргументом да не можемо знати ништа изузев својих соп-
ствених утисака. Ипак, у томе присгалице тог гледишта нису потпу-
но доследни, јер оне претпостављају да знамо и да, према томе,
можвмо зната да постоје објекти који нам дају ове утиске. Стварно,
ови критичари обично иду даље и претпостављају да су извесни по-
јед1пши сгворили ове објекте својом сопственом историјом. У сва-
ком случају, критичари ове школе не могу да нам кажу ништа о
критикованом делу ако објашњење њихових утисака шђе на неки
начин повезано с природом уметничког дела које производи ове
утиске. Због тога они морају предузети неку анализу објеката које
оцењују.
Субјективистичка филозофија је често наводила да разлог за
080 гледиште ипак не оправдава то гледиште. Дубљи разлог за овај
тип критике јесте њено одбацивање "класичног" поступка, који сва-
ко уметничко дело оцењује утврђеним мерилима и тако потпуно
превиђа или презире оно што је у њему ново, индивидуално и особи-
то. Пошто се од лепе уметности захтева извесган ефекат свежине,
слободе и спонтаности, и пошто уметност мора да пррквати нове
форме ако треба да служи животу у новим условима, изгледа
битно да критичар разв 1ђе високу осетљивост, тако да карактери-
стичне заслуге нових уметничких дела могу лакше да се препознају.
На жалост, међутим, критичари ове школе у свом жестоком реаго-
вању против класицизма или академизма не успевају да запазе како
је чиста новост, или дело које се не одликује ничим осим тиме што је
различито од свега што је икада раније створено, само настрано и у
етимолошком смислу речи идиотско. Заиста, ако је човек тако ори-
гиналан да се потпуно искључује из људске комуникацнде, затвара-
мо га у лудницу. Велико уметничко дело је оригинално у том смислу
што је ново откривање, али откривање нечега што је дубоко и ши-
роко људско и на на^шн који наилази на одговор код људи и жена
далеко изван времена и места у којем је створено. (Ми тако пра-
вимо разлику између великог и малог уметника на основу тога што
је други од значаја само за своје време, или школу, или секту, док
први Ш1је тако ограничен временом и нарочитим или локалним уку-
сима.) На тај начин можемо разумети зашто су као по правилу
велики светски уметници (исто као и њихови велики критичари)
брижљиво проучавали правила своје уметности, а највећи новатори
3 68__________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е ______________

међу њима беспредрасудно су се користили традицЈ^ама на којима

смо учили. Правила неке уметности су више или мање успешни из-
води из ранијег искуства те уметности. Она зато обично имају изве-
сну релевантносг и применљивост чак и ако у току времена постану
окамењена и негипка. А у самој ствари, водећи критичари импреси-
онистичке школе (као Анатол Франс) обично су савршени тради-
ционалисти. На основу темељног познавања класичне традиције
стичемо слободу и моћ да се служимо традициЈом на нове на^шне.
Ограни^!еност импресионистичке критике - гледиигга да су твр-
ђења као што су она о лепоти само лична, произвољна и изван дока-
зивања или побијања - може се видети ако размотримо елементе
који су заједнички и занатским и лепим уметностима. Рад обућара,
дрводеље или зидара, слшшо раду сликара, музичара, вајара шш ар-
хитекте, пример је људске вештине која мења природу у складу с не-
ком људском жељом. Суд о творевини уметника тако је у многом
погледу исти, било да је он писац неког комада или пекар. Док су
мерила помоћу којих решавамо питање да ли је дело добро урађено
разли^шта у ова два сл^^аја, оба суда су логички истог типа и обич-
но укљз^чују анализу мерила и остварења. Таква анализа, ако треба
да буде доследно изведена, очигледно је подвргнута логичким мери-
ли^^а.
Друга фаза овог момента јесте то што уметност може да се нау-
чи и што је у извесној мери тако. А када је ово могуће, има извесних
упутсгава, правила или разлога зашто ствари треба да буду начиње-
не на један начин, а не на неки други. Да бисмо успели, морамо,
очигледно, бити доследни у примени таквих правила или разлога.
(Заиста, на латинском језику реч аг$, као у а п роеИса, била је упо-
требл>авана за доктрину коју уметник треба да примени.) То не зна-
чи да уметник мора проћи кроз процес свесног закључивања пре не-
го што нешто учини, мада моменти разматрања о томе да ли ово
или оно треба урадити, сигурно нису одсутни у било којој развије-
нијој уметности, као шгго су сликарство, компоновање у музици или
писање драмске поез 1ђе. Ако сада уметничка критика жели да разу-
ме, или да у^шни да други разумеју уметЈшчко дело, она мора да из-
ложи проблем уметника донекле експлицитније и чак аналитички,
како би разумела на који је начин уметник посгигао, или како шде
успео да постигне, свој циљ. Критичар који жели да разуме актуал-
но Ш1И ис1’оријско дело што је пред њим мора да се запита шта је
уметник покушао да постигне, каква су средства била пред њим,
који пут је следио. Све су ово у одређеном смислу питања истор1ђе,
то јест питања о томе шта се стварно десило, и она су, очигледно,
подвргнута правилима за сведочанство. То је оно што чини снагу
историјске или филозофске школе у критици.
 Логика критичких судова о уметности 369

2. Историјски или филолошки тшп критшке. Овај тип критике

заснован је на фундаменталној претпоставци да интелигентан суд о
неком делу мора бити заснован на исцрпном проучавању његовог
актуалног карактера и уметности која је у њему садржана. Чак и
музичка уметносг, која се бави тако недодирљивим садржајем, по-
сгала је предмет многах различитих подручја знања која су добила
заједничко име музикологије. За наш 1Д1Љ, међутим, биће једностав-
шде да размотримо суд или критику поезије. Док је чар песме неод-
војива од њеног вербалног или фонетског мед^дума, очигледно је да
је не можемо оценити без разумевања н>еног значења. Песма је не-
што вгапе него бесмислена еуфонија. Прво питање је, дакле, шта пе-
сма значи. Одговарајући на ово питање, можемо јасно разликовати
научне поступке и оне поступке који нису научни.
Ненаучна интсерпретшција. Ненаучни, иако поучни, јесу они раз-
личити алегоријски методи интерпретације који налазе скривене
моралне или духовне поуке у спевовима као што су Хомерова
"Илијада", или "Рубаије" Омара Хајама, или у причама о домаћем
животу праотаца из Старог завета. Ови методи су ненаучни зато
што су произвољни и што се не могу верификовати. Тако је према
Филону аутор првих пет књига Старог завета (он је претпостављао
да је то Мојс1де) хтео да проповеда ф илозоф^у коју је касније про-
поведао Платон, а различите личности у књизи Постања хтео је да
представи као да значе апстрактне квалитете или врлине. Тако два
сина Јосифова, Манасија и Јефрем, стварно представљају сећање и
памћење. Али, то уопште не објашњава библијски опис релација
између два племена која се називају тим именима. Претпостављено
је да земља Канаан представља побожност; али је то сасвим не-
сагласно са чињеницом да је у библијској употреби "Канаанит" био
термин за бешчашће и да је Господ наредио Израиљцима да истребе
све Канааните. Такве недоследности могу, наравно, бити објашњене
новом м етафоричком интерпретацијом. АЈга, ако је тако, посгаје
очигледно да је цео поступак чисго произвол»ан, у циљу моралног
уздизања, а да се не бави питањем сведочанства или доказа да се на
дату интерпретацију икада мисјшло. Све врсте противречних цркве-
них интерпретација на тај начин подједнако су правилне или по-
фепше.
Подједнако су ненаучни кабалистички покушаји да се нађе скри-
вено значење светог текста помоћу система нумерологије, то јест
приписивањем нумеричких вредности различитим словима једне ре-
чи, или см атр ају ^ да су обичне рета састављене од слова од којих је
свако почетно слово неке друге ре^ш или реченице. Помоћу таквих
метода све врсте противречних значења могу бити прочитане у
неком тексту, а никакво стварно сведочансгво шде пружено за ма
3 7 0 __________ Л О Г И К Л И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е _____________

које од тих значења. И нтерпретатор просто даје предност својим

сопственим гледиштима или ставовима, заодевајући их у с^зети
текст који с њима не мора имати никакве везе. Има, наравно, случа-
јева у којима писци показују да желе да саопште два значења, једно
дословно, а друго алегоријско. Ово, очевидно, изгледа да је слуЧај с
Божанственом комедијом не само на основу унутрашње доказне
грађе већ и према Дантеовој изричитој тврдњи у његовом писму
Кану Грандеу (Сап Огапде). Али, чак и овде смо уплетени у бескрај-
не дискусије о томе кога представљају оне три животиње у првом
певању. Међутим, Дантеова поезија у својој дословној интерпрета-
цији наставља да очарава ЧЈГгаоце.
Ф илолошка интерпретација. Први задатак научне филологије
је да после исцрпног испитивања текста прецизира значење језика
који је стварно употребљен. Већина нас чита журно и шде спремна
да запази сваку значајну карактеристику; отуда различити читаоци
стичу различите неодређене утиске. На основу адекватног разуме-
вања морамо бити у стању да објаснимо сваку реч и реченицу исто
као и целокупан план. Тиме се не пориче да је значење једне речи
одређено контекстом у којем се појављује. Заисга, у неким случа-
јевима значење једне реченице је тако јасно и без дате речи која је у
њој да можемо рећи како је та реч грешка или штампарска грешка,
баш као што можемо препознати реч која је погрешно изговорена.
Па ипак, ми не можемо проћи без исцрпног проучавања речи и ре-
ченица које чине литерарно ремек-дело. Понекад погрешно схвати-
мо једно место зато што неке речи у њему имају за нас непознату
конотацију. Морамо знати Шекспирово значење речи "1е1" да бисмо
тачно разумели стих: "I \у111 таке а §ћо81; оГ ћ јт \^ћо 1е(5 ше". Сличне
примедбе се могу учинити о Ш експировој фрази "Мап'8 §1а5бу е5-
зепсе", или о Милтоновој употреби ре^ш "Веаг" као синонима за "ћјс-
1ег". Такве историјске разлике у значењу треба да се утврде упоре-
ђивањима текстова. Чешће је фигуративно значење речи или рече-
нице оно пгго морамо брижљиво испитати ако хоћемо да утврдимо
песниково значење. Ш та, на пример, М илтон мисли када у свом
славном сонету назива Ш експира "дете М еморије"? На последње
питање можемо одговорити само ако знамо да се претпостављало
да су музе, које су биле см атране инспираторкама поезије, кћери
Меморрђе.
Очигледно је да не м ож ем о рећи ш та је аутор мислио ако не
знамо нешто о предмету о којем је гагсао. Другим речима, морамо
знати истор1дске услове на које текст треба да се односи. Без позна-
вања обичаја Грка не можемо знати, на пример, шта Хомер хоће да
каже изразом "прање зрневља". Треба да знамо да су Јевреји дола-
зили у Храм из многих зем аљ а, отуда и с различитом монетом, и
 Логика критнчких судова о уметности 3 71

морали су да купе разне птице или животиње које су се приносиле

на жртву, да бисмо разумели обраћање "мења^шма новца" у Храму.
Филолошко и историјско интерпретирање може да се изгуби, а
понекад се то и дешава, у ситним детаљима, и тако се губи из вида
главни карактер уметничког дела. То води старој примедби да мора-
мо посветити више пажње духу него слову. А има критичара који
мисле да је за разумевање једног великог уметничког дела најпо-
требније вежбање наше сопствене стваралачке маште или интуи-
тивно увиђање. Али, док нико не може потпуно да разуме неко
уметничко дело ако донекле имагинативно не прође кроз стварала-
чко искуство уметника, нема никаквог доказа да никада не можемо
постићи неко разумевање ако уз то не можемо да објаснимо детаље.
Дух једне песме, који не може да се заснива на слову свог језика,
такође може да буде дух неке друге песме. Ако логика и научно
оцењивање сведочанства и нису све у интелигибилном уметничком
суду, они су његови нужни састојци.
3. Потпуна естетичка критика. Актуелна историјска или фи-
лолошка критика често се исувише обавезује у неком погледу, а
премало у другом. Покушавајући да објасни неко дело уметниковим
животом, критичар је склон да заборави - и често заборавља - да
није сва биографија, није све што се десило неком уметнику или пи-
сцу релевантно за разумевање његовог дела. Ми сигурно не знамо
довољно о узроцима уметничке способности и генијалности да би-
смо поткрепили неким логички уверљивим сведочанством мно-
гобројне неодређене генерализације помоћу којих психоаналитички
критичари покушавају да објасне дела људи као што су Леонардо да
Винчи или Шекспир. Ни сама историја није довољна да заузме месго
или функцију критике. Анализа стварног уметничког дела, ефекта
које оно може да произведе, садржи више него историју.
Филолошка кррггика, упорна у анализирању музике или поезије,
склона је да занемари проучавање њиховог ефекта на слушаоца или
читаоца, а тај еф ект је битан за потпуни естетски суд. Слабост им-
пресионизма није у томе ш то се он интересује за ефекте уметни-
чког дела на посматрача, већ у томе што не успева да предочи да
адекватно објашњење таквих ефеката садржи проучавање објекта.
Чак је и само уживање у музици или драмској представи повећано
ако знамо неш то више о предмету уметности и ако научимо да
разликујемо различите елементе у његовој структури. Када ви-
ше видимо на једној слици или у једној песми, више и уживамо.
Необразована особа се задовољава тиме да каже како су музика
или комад били "велики" или "никакви". Али, образовање нам омо-
гућује да постигнемо веће разликовање. Изјавити да је дато дело ле-
по значи, дакле, не само истаћи једно једноставно осећање или
372__________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е ' ____________

један несводљиво прост квалитет већ истаћи да предмет има извесну,

форму која производи извесне ефекте. Не можемо увек бити у сга-
њу да је анализирамо на на^шн који ће задовољити све посматраче.
Али је то нешто што треба открити, а тврђења о томе подложна су
логичким правилима.
Одредити шта чини један предмет лепим, узвишеним, или да
поседује оно што се назива естетском формом, проблем је за проу-
чавање или теорију уметности, чији је део естетика, иако ова та-
кође проучава и природну лепоту, која није предмет уметности.
Логичар је заинтересован само да запази како такво проучавање са-
држи и чињеничка разматрања, искуствено одређена, и ^шсто логи-
чка разматрања о непротивре^шости.

§ 4. Л о ги ка м оралних и иракш ичних судова

Морални судови обитао имају ф орм у заповести. Треба да по-
штујемо свог оца и своју мајку, да будемо привржени интересима
своје земље, да говоримо истину, да се уздржавамо од убиства и
слично. У којем смислу, ако га има, такви судови садрже ставове ко-
ји су истишгги или лажни тако да се на њих могу применити логички
ПрИНЦЈШИ?
Разлика између оноГ ш т о јест е и оноГ ш то треба да буде.
Пошто је то историјска чињеница, може бити мало сумње у то да су
ове максиме, уошлте узев, део нашег друштвеног наслеђа. Оне су
прописи за понашање који потичу од незапамћених времеиа и који
су сматрани светим по предањима и по прогшсима верских пропове-
дника и мудраца. Највећим делом они изражавају оно што желимо
да видимо како се спроводи у пракси и што се у великој мери заиста
остварује. ЈБуди поштују своје родитеље, говоре исгину и уздржава-
ју се од убиства не само кроз принуду већ и по преферешџђи, која
изгледа природна. Али, природна склоност, чак и када је појачана
различитим формама организованог друштвеног притиска или
санкцијама, није довољна да уклони неслагања између моралних
максима и стварног понашања. Заиста, ако се у некој заједници, без
обзЈфа колико великој, нико задуго није понашао противно неком
од ових правила и ако никакве придике о њима нису сматране нуж-
ним, можемо бити склони да их см атрам о природним законима у
смислу непроменљивих релација или једноликости стварног пона-
шања; али би још увек било логички могуће запитати: "Зашто тре-
ба увек да поштујем својину других људи?" и "Зашто треба да по-
штујем своје родитеље?" И сама-форма ових питања показује раз-
лику између максима, које се често називају моралним законима, и
 Логнка моралних и практичних судова 373

закона природних наука. Ако питамо да ли сви људи поштују људ-

ски живот, релевантно је указати да неки не поштују. Али, ако по-
ставимо спорно питање о томе да ли би требало или треба ли се
уздржавати од убиства, сама чињеница да се неки људи не уздр-
жавају није непосредно релевантна. Вредност моралне заповести
није порекнута чињеницом да се неко не првдржава те заповести.
Моралне максиме као заповести о ономе што треба да буде раз-
ликују се од природних закона као униформности егзистенције.
Обичан човек, обраћајући пажњу на своје свакодневне послове, и
приличан број филозофа који себе називају позитивистима слажу се
не само да постоји ова разлика већ и да нема науке о моралним
заповестима.
Обичан човек сматра моралне заповести правилима која треба
неоспорно усвојити. О некоме ко о њима расуђује помишља се да је
склон неморалу. Чисто ауторитативистичко гледиште о морглним
судовима ипак не може строго да се изведе, јер људи налазе нове
или тешке ситуације у којима престају да буду сигурни о томе шта
морални закон захтева. Треба ли доктор да каже лаж пацијенту
који има срчану болест? Да ли заповест "Не убиј" спречава рат?
Поштовање ипи подршка која се указује својим родитељима могу
бити у сукобу с дужностима према нашој земљи, према нашој рели-
гији или хуманости. У случајевима ове врсте људи често предочавају
неизвесности и недовољности индивидуалне свести и питају за савет
религијске или моралне учитеље. Ови последњи обично не сматрају
моралност, чак и када има натприродну санкцију, масом произ-
вољних заповести или прописа, већ скупом правила за која посгоје
добри разлози. Моралне доктрине на тај начин имају форму система
сгавова који су логички повезани.
Мислиоци које смо назвали позитивисгима не спажу се, међу-
тим, да се нека логички повезана маса сгавова може у правом сми-
слу назвати науком. Наука, противе се они, мора бити ограничена
на оно што постоји у природном свету. М ожемо имати науку о
стварним униформностима људског понашања и чак о мерилима
која стварно преовладавају или дејствују у људским пословима. Али,
сама дедукција специфшших правила из неких огалтих моралних
постулата не може се назвати науком. У најбољем случају, тврде
они, то је напор да се систематизују или рационализују наши морал-
1Ш судови, што се може назвати уметношћу, или чак рационалном
уметношћу, али не науком.
Очигледно је да ако је реч "наука" дефиницијом ограничена на
егзистешџђалне ставове, етика, као логички систем моралних судо-
ва, није наука. Читалац може узгред запазити да ако прихватимо
ову дефиницију, из тог оквира морамо такође искључити и тасту
374 ЛОГИКА И КРИТИЧКО ПРОЦЕЊИВАЊЕ

математику. Међутим, расправе о називу "наука" нису од логичког

значаја уколико се односе на углед који реч "наука" носи са собом.
Оно што је за нас важно јесте да видимо у којој је мери логички
поступак сличан, а у којој мери различит од поступка природних
наука.
ЕГзистенцијалнп елемент и у моралном оцењивању. Многе мо-
ралне заповести сличне су правилима уметности. Када човек зида
кућу, ми му кажемо да осигура тло како би било чврсто и суво, и да
његова дрвена грађа буде изложена ваздуху; наша упутства су за-
снована на опаженој униформности да без постојања средстава која
се препоручују, циљ, наиме, чврсго подигнута и сува кућа, не може
посгојати. Слична примедба може да се учини и о лепим уметности-
ма. Теорија хармоније или контрапункта, она о композицији боја,
шш она о правој сразмери у архитектури састоји се од императивних
правила за која су искуства и размишљање показали да су нужна
потреба ако уметник хоће да постигне свој циљ. То је такође случај
с правилима понашања када се процењују мерилима успешности,
економичности, разборитости, хигијене, учтивости или пристојно-
сти у разговору, облачењу или држању. Извесни начини понашања
воде губљењу времена или новца, или нас спречавају да остваримо
уобичајене циљеве својих практичних напора. Ако желимо да до-
ђемо до својих циљева, морамо се придржавати извесних правила
успешности, економичности или разборитости. Ми саветујемо људе
да се чувају промаје, или да своју децу не претоваре храном, да усво-
је извесне начине израж авањ а, облачења или држања, зато што
претпостављамо да извесни циљеви (наиме, добро здравље, или
понашање које се сматра уљудним шш друштвено правилним) не
може друкчије да се постигне.
Смисао обухватноГ система моралноГ суђења. Уобичајена мо-
рална правила се у великој мери састоје од таквих практичних запо-
вести. Али, модерни филозофи су покушали да направе општу раз-
лику између овог двога на основу тога што су морална правила ап-
солутно обавезна, док су остала условна. Правила штедње, еконо-
М1ГЧНОСГИ, разборитости или хипђене условна су у том с^шслу што
их се морамо придржавати ако желимо да остваримо извесне циље-
ве. Али, ми можемо да не маримо за те циљеве, и у том случају не
треба да следимо та правила. М орална правила, као што је оно
против лагања, апсолутна су у том смислу што их се морамо при-
државати под свим околностима без обзира на наклоности или дава-
ња предности. Сада нема сумње да велики број људи осећа многа
морална правила као апсолутна у овом смислу. Тако су амерички
Индијанци осећали да је употреба справа за гајење жита врло немо-
рална чак и када су схватали да би се њиховом употребом добила
 Логика моралних и практичних судова 375

већа залиха хране. Али, људи склони размишљању који су навикли

да гштају за разлоге уобичајених моралних правила не усвајају увек
Н.ИХОВ апсолутни карактер. Мало се њих, на пример, слаже с нема-
чким филозофом Кантом у погледу правила против лагања као ап-
солутних, и то у смислу што не сме бити прекршено ни под каквим
околностима, чак ни да би се спасао људски живот.
Разлика између моралних и практичних правила може се по-
ставити на основу обухватности пре него на основу апсолутности.
Различити практични циљеви којима тежимо и различита практич-
на правила која они захтевају понекад долазе у сукоб, а обухватни и
непротивре^ши скуп судова о правом начину живота мора прибећи
таквим општим аксиомама или постулатима како би све ситуације
могле да се исправно оцене. Већина људи, на пример, гледа на здра-
вље као на добро и чак може са чуђењем гледати на сугеспђу да би
у неким случајевима могло бити друкчије. Упркос томе, има много-
бројних прилика када смишљено жртвујемо здравље да бисмо по-
стигли друге циљеве. Понекад, гледајући уназад, можемо жалити за
таквим жртвама које смо поднели ради тренутних задовољстава, бо-
гатства, части или репутац^де због лепоте, можемо жалити и може-
мо их огласити глупим. Али, други пут, као када жртвујемо здравље
ради оних које ^шого волимо или неког цил>а као што је отаџбина
или религија, без којих живот више не сматрамо достојним, гледамо
уназад на такве жртве с одобравањем. Ово је такође тачно за друге
циљеве, као пгго су богатство, слава и слично. Морална правила,
дакле, према овом гледишту омогућују нам да правимо разлику
између крајње мудрих и крајње безумних избора. Тако чињеница да
људи оби^шо нешто желе не доказује да они треба тако да раде, јер
поступајући по својим жељама, могу на себе да навуку неко зло, чак
и веће од узалудне борбе да постигну оно што ж еле - зло које
доноси остварењ е жеља и доживљавање кајања и разочарањ а,
ако не и горе невоље. Оно што људи треба да ж еле јесте оно
што они би ж елели када би били поучени и када би знали ш та
стварно ж еле и каквим би природним средствима то постигли.
Моралност је на тај начин мудрост примењена на животно понаша-
ње, она пружа правила која бисмо следили када бисмо извели све
импликације својих бирања и када бисмо унапред знали њихове по-
следице. Међутим, очигледно је да се ово не може потпуно постићи
све док је наше сазнање несавршено. Али, моралност је идеал који
објашњава природу наших бирања кад год о њима мислимо.
Претходно гледиште о моралним ставовима није универзално
прихваћено. Огавља се примедба да ако на моралносг гледамо само
као на ствар мудрости, вишег облика разборитости, нема апсолут-
ног ауторитета у моралним правилима када се људи разликују у
3 7 6 __________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е ___________

схватању. Ипак морамо правити разлику између друштвене нужно-

сти слагања у неким правилима која људима омогућују да живе заје-
дно и логичке могућности доказивања да само један скуп моралних
судова може бити рационално доказан.
Можемо се слагати с нужношћу покоравања законима у полити-
чком смислу чак и ако се не слажемо с мудрошћу тих закона, јер по-
следице безакоња могу бити горе него зло неког посебног закона.
Али, ова друштвена нужност доношења и покоравања законима ло-
гички не спречава продужавање разлике у мишљењу о томе шта је
праведно, а шта је неправедно. Коначно, сви системи етике полазе
од извесних фундаменталних претпоставки, и ако се два човека не
слажу у погледу једне такве претпоставке, нема начина да се изгла-
де разлике у мишљењима. Али, заједница у којој је допуштено сло-
бодно истраживање спорних моралних питања обавезна је да от-
крије стабилније основе за моралне судове и понашање, баш као
што је слободна дискус1ђа у области природних наука обавезна да
уклони произвољна мишљења. Јер, све док људи живе у заједни-
чком свету и имају заједничке елементе људске природе, њихови из-
бори и судови ће се слагати у оној сразмери у којој су просвећени и
уколико препознају ту заједничку природу.
Можемо закљу^шти, иако се разлика између оног што Постоји и
оног-што би требало да буде не може уклонити, да су ове две ства-
ри чврсто повезане. Када не би било људских бића или бића сличних
природа, питан>а о моралности била би лишена смисла.
Функција лоГичке форме у крит ичком вредновању. С овим у
вези запазили бисмо да је гледипгге о етичким и естетичким фор-
мама у овом поглављу примена гледишта о формалној логици које
је изложено у овој књизи. Правила логике, као што смо видели, ни-
су спољашња правила која су нам произвољно наметнута. Другим
речима, није нужно претпостављати логичка правила да би се изве-
ли прави закључци, мада ова правила помажу у издвајању оних од-
лика које један став чине релевантним за други став. Претпоставља-
ти да су правила расуђивања премисе без којих би специфични за-
кључци изгубили своју исправност логички је неодрживо гледиште.
Слично томе, правила занатских и лепих уметности нису произ-
вољна ауторитативна мерила, већ апстрактне формуле које тврде
да извесни циљеви произлазе ако се следе одређени специфични
путеви. Лепота, узвишеност, или нека друга естетска форма, шђ'е са-
ма по себи објект или ствар као што је мермерна бисга, слика или
песма. То је пре оно што карактерише објекте извесне врсте у изве-
сним релацијама. Тако су правила или принципи етике такође фор-
муле; ове формуле показују шта је у специфичним начинима пона-
шања оно што их чини релевантним или корисним за неке људске
 __________________ Логнка моралних и практичних судова 377

циљеве који конституишу систем што може бити сврха читавог на-
шег прегнућа. Етичке формуле нису извори наишх стварних морал-
них наклоности или неслагања, али оне објашн>авају шта је с изве-
сним моралним судовима који их чине обавезнима или не, већ према
случају.

§ 5. Л о ги к а фикција

Док је сваки став истинит или лажан, била би грешка веровати

да људи употребљавају језик најпре да би саопштили истину. У са-
мом почетку, исто као и у својој данашњој улози, језик је средство за
изражавање емоцкда. Друга разматрања, а не ова која настају из же-
ље да се тачно саопшти истина, диктирају форму коју има наш
језик. Штавише, чак и у наукама, пошто је дословно тумачење изра-
за оно чему смерамо, ретко почињемо с тачним опажањима слично-
сти и разлика између ствари и стога изражавамо свој нејасан увид
помоћу језика, који је врло метафоричан. Ради разумевања елемен-
та истине који је присутан у популарним изразима и као обезбеђење
против одбацивања неког дела наука једноставно зато што употре-
бљава језичке форме које нису у стању да се дословно интерпрети-
рају, морамо испитати улогу коју такви изрази играју у свакоднев-
ном животу и наукама.
1. Емошивна употреба језика, церемонијални изрази и еуфеми-
зми. Баш као што ритуал друхптвеног живота захтева извесне фор-
ме облачења, извесне поступке или покрете без обзира на њихову
дословну истинитост. Тако правила учтивости међу К т е зи м а и не-
ким другим народима захтевају да газда увек каже како је његова
кућа "неугледна", да је његов гост "отмен" и да му чини "част" и та-
ко даље. Чак и они који не узимају овакве изразе дословно се могу
наљутити при одступању од друпггвених обичаја.
Улога цереморпђалних израза у спољапш>им формама стварања
веровања исто је толико важна у друштвеном животу уопште коли-
ко и у дечијој игри и за иримитивног човека. Друштвени живот је-
дне земље као што је Енглеска може се посматрати као игра која
захтева, између осталог, да људи говоре о војсци Његовог Величан-
ства, морнарици Његовог Величанства и ризници Његовог Вели-
чанства (мада је дуг "националан"), или да стварни лидери владе
говоре о "давању савета" краљу, у чему овај нема избора, већ мора
да се покорава. Исто је тако обичај да се о Сједињеним Државама
говори као о демократЈђи где је закон воља народа коју су извршили

У време када је ова књига писана Енглеска је имала краља, а не краљицу.

378 ЛОГИКЛ И КРИТИЧКО ПРОЦЕЊИВАЊЕ

његови представници, чак претпостављајући да мало њих зна како

се закони доносе или да ли има довољно контроле над онима који их
доносе.
Церемонијални изрази се често нападају као конвенционалне
лажи када нису намењени за обмањивање, већ за еуфемистичко из-
ражавање истине. Учтивост, или уљудност, не захтева нужно елими-
нжсање истине, већ извесних неугодних израза који су из ових или
оних разлога табу. Ово се одмах објапгњава чињеницом да речи, са
своје сгране, имају емоционалне ефекте. Тако је дозвољено говори-
ти "Гета1е" или "1а(1у с1о§", али је рђав укус употребљавати једно-
сложне речи. Пристојно је за гусаре у комаду о Петру Пану да по-
мињу будући састанак "испод земље", али би шокирали публику ка-
да би употребљавали реалистичку и теолошки каноничну реч.
2. Метафорични и обични скраћени изрази. Да би читалац пра-
вилно схватио интелектуалну или научну функцију метафора, до-
бро би било да почне експериментом. Нека пронађе сграницу или
две из филозофске прозе неког класичног списа или модерне рас-
праве. Нека пажљиво прочита тај извод и нека обележи број места
на којима је значење наговештено више метафорички него дослов-
но. Н ека прочита пасус по други пут и нека размисли која места,
која је први пут узео као дословне истине, стварно представљају ме-
тафоре на које смо навикли. Мислимо на такве изразе као што су
"корен проблема", "напредак мисли", "више друш тво", "пасти у
грешку", "ментална гимнастика". Заиста, кад год говоримо о свести
као нечему ш то дела, што скупља чињенице, ш то перципира
спољашњи свет и слично, употребљавамо метафору реификације
(латински гез = ствар), баш као што употребљавамо метафору пер-
сонификацЈђе кад год говоримо о телима која се међусобно привла-
че или одбијају. Трећи ступањ експеримента је у томе да се поново
испишу та места строго дословним изразима, без иједне метафоре.
Резултат таквог експеримента ће потврдити закључак да је немогу-
ће елиминисати све метафоре. То је нарочито јасно када покушамо
да изразимо разматрања о новој или непознатој особини. Јер, како
можемо схватити нове релације ако их не испитамо старим појмови-
ма?
У сваком случају, експеримент ће учинити вероватшдим гледи-
ште да метафоре нису само вештачки изуми како би разговор био
живахнији и поетичнији, већ да су такође нужни начини схватања и
саопштавања нових идеја.
И пак би била греш ка сматрати сваку м етафору експлицитно
формулисаном аналоп^ом у којој су изостављене ре^ш за поређење
"слично", "као" и тако даље. Ово претпоставља да познавање
дословне истинитости претходи метафори, која је на тај на^шн увек
 Логика фикција 379

свесно преношење својстава једне ствари на другу. Али, историја

показује да су м етафоре обично старије него изричите аналогије.
Ако се интелигенција развигја од неодређеног и нејасног ка јаснијем,
процесом дискриминацЈџе, можемо успешно очекивати да ће крета-
ње, које је заједничко живим и неживим бићима, учинити на нас ути-
сак пре него што смо направили јасну разлику између ове две врсге
бића. Тако, није нужно претпоставити да дете које удара ногом сто-
лицу о коју се спотакло персонификује стол1шу процесом аналопђе.
Реакција је, очигледно, једна од оних које настају на неиздиференци-
раном нивоу.
Тако се може сматрати да метафоре изражавају неодређену и
нејасну, али основну, перцепцију идентитета коју каснији процеси
дискриминације трансформишу у свесну и изричиту аналопђу изме-
ђу различитих ствари и коју даље размишљање трансформише у ја-
сно тврђење о идентитету или заједничком елементу (или релацији)
коЈИ поседују две различите ствари. То нам помаже да објаснимо
праву функпију метафора у науци, као и у религвди и уметности, и
чини нас обазривима према погрешним аргументацијама за или про-
тив гледишта која су изложена метафоричгаш језиком.
Чињеница да метафоре првобитно изражавају перцепцију неке
ствари заједно с нечим из оне неиздиференциране атмосфере која је
прати даје овим метафорама емоционалну снагу коју разрађенији и
прецизни искази немају. Ово се можда најбоље види у дубоко једно-
ставним метафорама Новог завета. "Напасај моје овце" убедљивије
је него "Проповедај моје учење", зато што оно са собом носи атмо-
сферу сугестије коју они што су истински дирнути проповеди осе-
ћају пре него што могу да је формулишу - болну симпатнду према
беспомоћнима, муку духовне глади која се испољава на напрегнутим
лицима отворених уста оријенталних слушалаца. Исто је то тачно за
поређење "сејање семена истине" или метафоре св. Павла о беседи
као "моралном уздизању", о праведном животу као "стављању
оклопа светлости", "запоседању и ојачавању срца". Гетеова ме-
тафора "Сура и хладна је свака теорија" жив је израз, за који би би-
ло потребно пршшчно размишљање да се формулшпе чисто до-
словним изразима. У практичним пословима персонификовање гра-
дова или нац 1да, као што је упоређивање државе с бродом "Не љу-
љајте чамац!", или упоређивање промене става с "клаћењем клат-
н а", има снагу коју дословни изрази немају.
Ова разматрања ће расветлити природу фикција какве се јавља-
ју у области њихове највеће развијености, то јест у правним наука-
ма. Овде се фикциде јасно појављују као тврђења која садрже један
елемент који је по општем признању лажан, али подесан, и чак не-
опходан, да изазове извесне жељене резултате. Иако фикције личе
3 80__________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е _______________

на митове, оне се могу разликовати од митова у које се истински ве-

рује и од побожних опсена које су намењене за обмањивање уз по-
моћ доброг разлога. Тако, када се закључује уговор о преносу права
на некретнину или о хипотеци, за стварно недужног купца каже се
да је о томе знао и не допушта му се да доказује супротно. Јер, ово
стварно значи да акт закључења уговора изједначава права свих
стицалаца, без обзира да ли су знали или нису, тако да је чињеница
стварног незнања ирелевантна.
Заш то, међутим, право не употребљава тачне изразе уместо
што тврди као чињеницу оно што шде ^шњеница? Захпто тврдити да
је удружење правно лице, уместо да се каже како извесна група има
права и дужности која су на неки начин аналогна правима и дуж-
ностима природне личности? Заш то рећи да је амбасада Сједи-
њених Држава у Кини или на броду који је на пу^шни на америчком
тлу када хоћемо да кажемо како извесни правни односи у њој или
према њој треба да се третирају по закону Сједињених Држава?
Одговор је делимично то ш то практична подесносг краткоће прете-
же над теоријском корисношћу веће тачносги. Али је још важнија
чињеница да за све време право мора да се проширује прилагођа-
вањем нових ситуагцда старим. А у тренуцима новотарења ми се све
више држимо старих језичких форми. Оне служе општем осећању
сигурности, нарочито тамо где је распросграњен мит или уображе-
ње да суд1ђа говори једино у име закона, а не може да га измени или
прошири. Да се закон м ож е пош товати чак и када се прошири,
често превазилази моћ схватања самих правника.
С гледишта друштвених деловања фикције су, као и елоквенци-
ја, важне у давању емоционалне енергије сгавовима које желимо да
људи усвоје. Оне се могу употребити да ублаж е шок новотарења
(као када судови штите нечији виноград називајући га дрвећем) или
да сачувају неокаљано дубоко поштовање према истинама које смо
напустили (као када дајемо нов алегоријски или психолошки смисао
старим теолошким догмама које више нису одрживе). Али, ако
фикције понекад олакшавају промену, оне је често ометају разв1ђ'а-
јући неуместан обзир према прошлости. Да друштвени интерес пре-
ма истини преовладава, ми бисмо у нашим васпитним и друштвеним
делатностима подстицали већи обзир према дословној тачности чак
и када то вређа национални понос и осетљивост људи. Али, нико
шгје озбиљно указивао на кривичну реторику и поетску елоквенцију
у дискусији о друштвеним проблемима. Интересовање за истину
није у ствари тако велико као интересовање за очување цењених ве-
ровања, чак и ако ово друго садржи крајње илузије чија је пријат-
ност више или мање пролазна.
 Логика фикција 381

3. Апстракције и Границе. Различите заблуде произлазе из неа-

декватне представе о метафоричком карактеру многих ставова и о
симболичкој природи језика. Речи су знаци или симболи, и била би
озбиљна грешка изједначити симбол с оним што он замењује или
представља. Заиста, свако мишљење настаје из запажања извесних
приметних од л ж а у стварима, симболизовања тако издвојених од-
лика погоднијим знацима и онда расуђивањем о тако апстрахованим
одликама помоћу симбола. У интелектуалном бављењу неком кон-
кретном, специфичном ситуацијом не обраћамо пажњу на све бес-
крајно сложене релацгђе које она има или на све њене квалитете.
Напротив, ми занемарујемо готово све квалитете и релације које
једна ствар има и запажамо само оне одлике које нам омогућују да
сагледамо ту ствар као случај или примерак бескрајно поновљивих
модела или типова ситуација. На тај нач1ш наше знање о стварима
садржи апстракцију бескрајно сложених и можда јединствених свој-
става које ситуације имају. Ми посматрамо два објекта као да су
"сголови" зато што сваки поседује извесна својства која се могу на-
ћи и на другом месту; не следи да зато што је нека ствар сто, она не
може такође бити и нешто друго; или да не може имати друга свој-
сгва која је разликују од других објеката који су столови. Овим про-
цесом апсгракц 1ђе разв 1ђ'амо појмове граничних или идеалних мо-
дела структуре или понашања. Тако долазимо до појмова савршено
праве линије, површине која не пружа трење, чисто економског мо-
тива, крутог тела и тако даље, од којих сваки представља фазу ове
или оне ситуације, али од којих ниједан не може да се изједната с
целокупном конкретном природом нечега.
Ипак, озбиљна је и распрострањена грешка да се претпоставља
како је наука погрепша и фикционална зато што су објекти сваког
дискурзивног мишљења одвојене апстрактне фазе ствари, а не сгва-
ри у својим конкретним, неиздиференцираним целинама.
Јер, ми бисмо рекли да су апстрактни објекти мисли као што су
"бројеви", "закони", "савршено праве лишђе" и тако даље, реални
делови природе (чак иако не постоје као посебне ствари, већ као
релације или трансформације таквих посебних сгвари). Зато што су
бројеви или разломци апстракц^де, не следи да има нечег измишље-
ног у тврђењу да Земља има "један" Месец или да се смртност деце
"процентуа&хно" смањила. Супротна претпоставка настаје из по-
грешног појма о научном поступку и његовим резултатима. Она
насгаје када се заборави да су апстракције реални делови, фазе или
елементи у стварима или њиховим релац 1ђама чак иако нису у сва-
ком погледу идентичне са стварима.
Резултати процеса апсгракције и класификације називали су се
занемарљивим фикцијама, зато што, тврди се, класа "човек" не
3 8 2 __________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е ___________

постоји, већ постоје само појединци. Али се не може порицати да та-

кви ставови као што су "Јован је човек" могу имати смисла само
ако предикат означава нешто што је стварно заједничко једном
броју појединаца. Чак и вештачка класификација влада као она
Аристотелова не може бити названа фикционалном само зато што
актуалне владе нису у складу с њом. Јер, постојеће владе могу бити
здружене форме или комбинације елемената монархнде, аристокра-
тије и демократије и њихових изопачења, а наша класификација нам
помаже да препознамо тако здружене форме на основу елемената
које оне садрже. Чињеница да се извесни елементи увек јавллју у
вези с другим елементима, а никада издвојено, није нимало више
аргументација против њиховог реалитета него што је чињеница да
нико не може бити брат или поверилац ако није и нешто друго
аргумент против могућности поседовања ових апстрактних карак-
терисггика. Наука мора да апстрахује неке елементе и да занемарује
друге, зато што нису све ствари које постоје заједно релевантне је-
дна за другу. Отуда нема никакве фикције кад се говори о чисто еко-
номским мотивима, ако се подсетимо, као што је то сигурно учинио
Адам Смит, да су у стварном животу они повезани с другим
мотивима.
Ако признамо реалитет апстракција, онда нема ничег фикцио-
налног (у лошем смислу) у савршено правим кружним линијама,
потпуно слободним телима, машинама код којих се не јавља трење
и другим ентитетима који изгледају имагинарни и за које се стварно
зна да не могу посебно посгојати. Јер, релацпја одстојања између
ствари постоји у природи тамо где су ствари и независна је од де-
бљине канапа или ланца којим је меримо. Док не постоје слободна
тела (то јест тела на које не делује никаква сила), сва постојећа тела
крећу се на такав начин да можемо открити какву улогу игра инер-
ција (шта би се десило када би све друге силе престале да делују);
исто тако, пошто ниједна стварна машина шде без трења, можемо
из извесних података израчунати удео који трење има у целокупном
раду неке машине. Није истина да су "вештачке" лишде географске
ширине или дужине фикционалне само зато што такве линије нису
стварно обележене на Земљи. Оне представљају извесне актуалне
геометријске релапЈђе на нашој Земљи. Ниједна мапа никад ни)е са-
вршена слика земаља које представља. Она мора да изостави све
изузев малобројних црта. Али, она може бити савршено тачна, исти-
нита у потребним границама.
Непотпуност карактервпле сваки људски разговор. Искази као
"Џонс је добар отац" или "Смит је способан електричар" истинити
су или лажни само ако су та својства одређена. Али, ове ближе од-
редбе или се подразумевају у контексту у којем се јављају, или могу
 Лог нка фикциј а 383

бити непотребне за степен потребне та^шости. Ово је исто тако

истинито за ставове као што су "Приходи продавница зависе од
обима њиховог пословања".
Други начин гледања на занемарљиве фикције, као што су савр-
шено крута тела, савршена расподела и сли^шо јесте сматрати их
идеалним границама. Ниједна ствар у природи њима не одговара,
али се ствари разликују по ступн>евима чврстине или хомогеносги
коју поседују. Савршена чврстина би онда била особина коју сви
чланови низа поседују у неком степену и на основу које су поређани
у низ. То је принцип реда у таквом низу.
А ко у апстракцији нема инхерентне фикцрђе, нема је ни у науч-
ној "конструкцији" таквих елемената као што су, на пример, типич-
на животиња кичмењак, типична речна дол1ша, или фабрика као
економска јединица, идеална владавина у ограниченим условима.
Многе злоупотребе су се нагомилале око "друштвеног уговора"
као фикције. Ако се он узме као историјска чињеница, то је мит.
Ово се ипак не пребацује великим мислиоцима ХУП и ХУШ века.
Њима је то била пре логичка схема за анализирање актуалних сло-
жених друнггвених процеса. Ако употребимо израз "природно сга-
ње" за људско понашање независно од деловања закона, можемо
посматрати наше стварне друпггвене релације природног стања мо-
дификоване на неке начине који су аналогни начину на који је наше
понашање модификовано уговорима. Аналопда је корисна само у
ограниченој мери у којој је истинита.
У свом трагању за истином наука мора да формулише неку анти-
ципацију о ономе што очекује да ће открити. Таква антнципација
очигледно шђ'е фикционална, чак и ако се покаже као лажна, под
претпоставком да је сматрана за хипотезу коју је требало прове-
рити. Покушавајући да замисли непознато, имагинација се мора
оденути атрибутима који су аналогни познатом. Тако је електрици-
тет прво био замишљен као флуид, онда као лишде или канали си-
ле, а сада као ток "електрона" који се узајамно одб1^ају. Тако су
британски психолози сматрали свест повезаном групом "менталних
стања", а Џемс (Јатех) "током свести". Свака од ових антиципација,
као разни механички модели етра или различитих непознатих физи-
чких процеса, сугерише аналогије, које се могу верификовати, и
тако усмерава истраживање. Ако се ова упутства покажу као лаж-
на, наша аналогија је функционисала као погрешна хипотеза.
Типична фикција која се често наводи јесте такозвани имагинар-
ни број V -!. Како у оби^шој алгебри нема бројева чији квадрат мо-
же бити негативан, ово се тријумфално наводило као јасан пример
корисног изума који је заснован на логички немогућем ентитету.
Модерна математика је, међутим, објаснила да V-! није ншпта више
3 8 4 __________ Л О Г И К А И К Р И Т И Ч К О П Р О Ц Е Њ И В А Њ Е ______________ _

имагинарно или противре^шо самом себи од VI, који се још назива

ирационалним бројем, противним разуму или апсурдним. Полазећи
од извесних корисних конвенција о пару бројева, \- 1 постаје кори-
стан путоказ ка својствима извесних поља сила. Логички, слична
разматрања важе у погледу аргументације да се противречност
налази као битно својство у појму бесконачног броја или инфините-
зималне вели^шне. Модерна математика је уклонила основу за та-
кве аргументације. Данас се чује да је етар фикција која садржи кон-
традикторна својства. Ово такође једноставно ш^е истина. Етар је
хипотетички ентитет чија егзистешџђа следи из извесних претпо-
ставки, као што је закон одржања енергије. Нека од његових свој-
става су, несумњиво, врло необична, а модерна електромагнетска
теорија чини већину његових механичких модела или аналогија неу-
потребљивом. Али, он уопште није противречан са самим собом -
сигурно не када је на неки начин корисно објашњење.
Неутралне хипотезе, оне чији садржај никада не може директно
бити доказан или оповргнут, врло су многобројне у свим наукама.
Тако старинске књиге из економике почињу замишљањем једног
или више народа који су насељени на пустом острву, баш као што
стар^ђе теорије права и политике почињу имагинарним друштвеним
уговором, или као што модерни математички физичари траже од
вас да замислите бића у једнодимензионалном или дводимензионал-
ном простору. Расуђивање на основу таквих имагинарних конструк-
цида често је нејасно, зато што не образујемо увек врло јасан појам о
томе шта се од нас тражи да замислимо. Али, нема ничег погрешног
у методу таквих аргументација. Појмови ове врсте сли^гни су по-
моћним линијама на неком цртежу или паралелама географске
ширине и дужине које употребљавамо при цртању мапа. Да нам је
неко рекао како треба да почнемо; ако хоћемо да нацртамо мапу
Северне Америке, цртањем извесног троугла, затим цртањем неких
других линија и тако дал»е, било би бесмислено замерити да Северна
Америка шде троугао и никада није била троугао. У ствари, троугао
може да представл.а релације између једне тачке на Гренланду, је-
дне тачке на Аљасци и једне на Панамском земљоузу; а п очи њ у^
овим тачкама и на показани начин, могла би да се означи релација
других тачака према њима. Мапа никада неће бити потпуна слика
Северне Америке, али може бити савршено истинита у одређеном
обиму. Фикције, као што су мапе и карте, корисне су управо зато
што не копирају све, већ само значајне релације. Ове релације су
идентичне у аналогним случајевима, а ми опажамо и савладавамо
ток појава само када видимо да се кроз њих провлачи нит идентич-
ности.