ДОДАТАК

ПРИМЕРИ ЕГЗ АКТНОГ ДОКАЗИВАЊ А

§ 1. Шша се уш врђује једш ш егзакшним доказом?

По једној древној причи, Хијеро, тиранин Сиракузе, наредио је

да се у храму бесмртних богова постави једна заветна круна од
стога злата. Али, оговарање златара навело га је да посумња да је
приликом њеног прављења мешано и сребро, па он замоли Архи-
меда да утврди, не оштећујући круну, да ли је то тачно или Шђе. Док
се купао, Архимед је запазио да су му удови необично лаки када су у
води и да се вода преливала у оној сразмери у којој је његово тело
било зароњено у кади. Одмах му постаде о^шгледан метод како да
реши проблем, и искочивши из каде, у великој радосги се вратио ку-
ћи, наг, кличући док је трчао; "Еурека! Еурека!"
Читалац можда зна да решење проблема зависи од става: Једно
чврсто тело које је Гушће од воде, када се зарони у воду, шрпи Гу-
битак тежпне који је једнак тежини истиснуте воде. Али, како
можемо заиста доказати, или како је Архимед доказао, истинитост
овог кључног става? Догађај у купатилу се не може сматрати потпу-
ним сведочанством чак иако је могао Архимеда да наведе на тај
став.
Како би читалац покушао да га докаже? Ако је читалац распо-
ложен емпиристички и ако је врло савремен, он можда може веро-
вати да све што је неопходно јесте да се изврши низ брижљивих ме-
рења тежине тела у води и изван воде, помоћу ваге с опругом. Ипак,
Архимед је био сувише мудар научник, сувише добро упознат с
условима еГзактноГ доказа да би тако неш то учинио. Јер, прво,
потврђивање става мерењем било би увек само приближно. Ни два
мерења неће дати тачно исте тежине коју је тело изгубило, нити ће
показати да је изгубљена тежина потпуно једнака тежини истиснуте
воде. А, друго, ниједан број мерењ а не мож е показати да је став
истинит за све моГуће случајеве —за неиспитане случајеве који су се
јавили у прошлости, као и за случајеве када ће тело пасти у воду у
далекој будућности. Како неко може бргги сигуран, на основу сведо-

Студеити који имају више знања нека протатају ово поспе Поглавља 1.
 Шта се једним егзактним доказом утврђује 413

чанства које пружају таква мерења, да ако чврсто тело превазилази

одређену тежину, или ако се количина воде довољно повећа, да ће
релација коју тврди овај став још увек важити? Читалац ће се сло-
жити да метод експерименталног потврђивања не може јамчити да
се изузеци неће појавити.
Како је онда Архимед доказао овај став? Срећом, егзактан доказ
за који је он нашао да је адекватан садржан је у постојећим дело-
вима његове расправе О тетша која пливају. Вековима је то био
модел како егзактан доказ треба да изгледа и служио је као инспи-
рација за дела таквих људи као што су Кеплер и Галилеј. Он се са-
стоји у показивању нужних релац 1ђа између природе или дефиници-
је течности и природе понашања чврстих тела која су зароњена у
течности. Испитајмо ово детаљно и откријмо на тај начин сами
битне одлике дедуктивног расуђивања.
Архимед почиње свој спис једним постулатом или претпосгав-
ком која служи да се дефинише природа течности. Он затим дока-
зује шест ставова помоћу овог постулата и теорема геометрије које
су већ биле доказане у списима о том предмету. Да би доказао седми
став, међутим, потребни су само постулат и два претходна става. Ми
ћемо ове једноставно изложити, а онда репродуковати доказ седме
теореме. (Овде ћемо изоставити наводнице и нешто ћемо скра-
тити.)
Постулат гласи: Нека се претпостави да је једна те^шост такве
природе да у свим сличним и сталним положајима њених делова део
који трпи већи притисак потискује део који трпи мањи притисак. А
сваки део те^шости тргш притисак од дела који је управно над њим
ако овај други потискује, или ако трпи притисак од неког другог
дела.
Став 3: Чврста тела која имају исгу густину као и течност, ако
се потопе у течност, биће тако зароњена да неће прелазити површи-
ну, али неће ни потонути.
Став 6; Ако је неко чврсто тело лакше од течности у коју је
силом зароњено, чврсто тело ће бити потиснуто навише силом која
је једнака разлици између његове тежине и тежине истиснуте теч-
ности.
Став 7 и његов доказ јесу следећи; Чврсто тело које има већу гу-
стину од неке те^шости ако се стави у ту течност потонуће на дно; а
чврсто тело када се измери у течности, биће лакше него што је
стварно теижо за тежину истиснуте течнос 1'и.
Доказ 1: Први део става је очигледан, пошто ће део течности ко-
ји је непосредно под чврстим телом бити под већим притиском него
делоБИ течносги који су под овим делом; због тога ће ови други де-
лови омогућити да чврсто тело падне на дно.
414 ДО ДАТАК - Примери егзактног докази вањ а

2. Нека А буде чврсго тело које је теже од исте запремине теч-

ности и нека (С + Н) представља његову тежину, док О предсгавља
тежину исге запремине течносги.
Узмимо једно чврсто тело, В, које је лакше од исте запремине
те^шосги и такво да тежина В износи С, док је тежина исте запреми-
не те^шости {О -I- Н). (То јесг, В треба тако изабрати да његова за-
премина буде једнака оној запремини течносги која је по тежини је-
днакателуЛ.)
Нека сада тела АтлВ буду спојена и зароњена у течносг. Онда,
пошто ће {А + В) бити исте тежине као и тежина исте запремине
течности, обе тежине ће бити једнаке {{С + Н) + С), па следи да ће
А + В лебдети у течности.
Због тога сила која узрокује да с ^ о А потоне мора бити једнака
сили супротног смера коју врши течност на само тело В. О на је
једнака разлици између {С + Н ) п С. Отуда А притискује силом која
је једнака Н, тј. њена тежина у течности је Н, или разлика између
{0 + Н)тл.0.
Читалац треба пажљиво и више пута да испита овај доказ. Када
то учини, нека размотри следећа питања:
1. У којем смислу "доказ" егзактно доказује став, претпоставља-
јући да је потпун?
2. Да ли је доказ потпун?
3. Од којих фактора или аспеката предмета који се истражује за-
виси потпуносг?
На ова питања мора недвосмислено да се одговори ако хоћемо
да избегнемо збрку у филозофији доказа.
1. Ако је доказ уверљив, онда за сва могућа чврста тела и за све
течности које задовољавају услове у постулату релахџде које су
спецификоване у ставу мора да важе. Никакви изузеци од става нису
могући и шде потребно никакво емпиријско испитивање течности
да бисмо се у ово уверили. Сгав може да се утврди без сграха од
противречности у било којем будућем експерименту - ако се посту-
лат претпостави. Али, ова реченица која ближе одређује помоћу
"ако" крајње је важна. Она нас подсећа да нисмо доказали да је став
матернјално истиннт. Нисмо показали да ће у свакој ст варној
запремини воде гушће тело да потоне на дно - ако, наравно,
актуелна вода није течност за коју је постулат истинит. Дакле,
оно што смо доказали јесге да ако је вода течност чија је природа
делимично изражена постулатом, онда ће друге релације које су из-
ложене у ставу нужно мо1ш да се о њој изричу. Али, доказ не пока-
зује и није имао циљ да покаже како је вода стварно таква течност.
 ЦЈта се једним егзактним доказом утврђује 415

Сада је Архимед можда веровао како је "самоочигледно" да је

постулат истинит за све те^шости. Ако је веровао, он је свакако гре-
шио. Као што ћемо имати прилике да видимо и као што смо већ на-
гласили, привидна самоочигледност једног става није потпуно сведо-
чанство за његову истинитост. Али, без обзира да ли је он тако
веровао или не, истинитост или лажносг постулата не игра никакву
улогу у егзактном доказивању. Претходни доказ, да поновимо, не
доказује материјалну истинитосг става. Каква је врста сведочанства
потребна за материјалну истинитост става, размотрено је у погла-
вљима VIII, XI, ХШ и XIV. Овде морамо 5^чинити савршено јасним да
једини смисао у којем се за доказ, ако је потпун, може рећи да ег-
зактно доказује, јесте то што открива нужну везу између својстава
течности и чврстих тела која се дефинишу и њихових других свој-
сгава. ЕГзактно доказивање открива релације 1шпликација између
ставова и ништа друго. Да ли нека сгварна течносг оваплоћује свој-
ства која су изложена постулатом, не решава се доказом.
Читалац ће такође запазити да запремина течности и величина
зароњеног чврстог тела не играју у доказивању никакву улогу,
пошто став следи из претпоставке о течностима као таквсша, а не
из претпоставке о течностима и чврстим телима извесне запремине.
Дакле, став је егзактно доказан ако премисе 1шплицирају став, или,
другим речима, ако је став нужна последица премиса.
2. Време је да пређемо на друго питање: да ли је доказ потпун?
Пре него што се читалац одлучи, подсетимо га да је доказ потпун
само ако је сгав нужна последица премиса. Један доказ није потпун
ако су потребне друГе премисе изузев оних које су експлицитно из-
ложене. Како онда можемо бити сигурни да није потребна ниједна
друга премиса, поред оних које су изложене, да имплицира став?
Постоји само један начин да то откријемо. Горњи егзактан доказ
морамо рашгаланити на низ импликација, од којих ниједна не сме да
захтева претпоставке поред оних које су ексшшцитно прихваћене.
Анализирајмо, дакле, доказ нешто детаљније.
Први део доказа може да се изложи овако:
1. Део течности који трпи већи притисак иего други П ост улат
делови потискује делове који су под ма1Ј.им прити-
ском.
Део течиости који је непосредно под чврсгим те- Чврст о тело је, по
лом тргш већи притисак од делова течности који су хипот ези веће Густи-
под овим делом. не неГо течност.
.-. Део течности који је непосрзедно под чврстим
телом потискује делове који су под њим.
Други део доказа може да се изложи овако; ми ћемо сваки корак
означити словима као подесним знацима.
416 Д О Д А Т А К - П р и м ер и е г за к т н о г до к а зи в а њ а

2а Тежииа тела Л једнака је (О + Н). Хипот еза

Т ежина тела В једнака је С. Хипот еза
Теж 1ша (Д + Д) једнака је (О + ^ ) + С. Тежина једноГ т ела је-
днака је с1р1иТшеТ1Ршом
збиру т е ж и н а њеГових
делова, то јест прет-
постшвља се да је свој-
аТизо тежине адшТишно.
Запремш^а тела Л једнака је запремини тевдости Хипот еза
чија је тежина С.
Запремина тела В једнака је запремини течиосги ХшшСпеза
чија је тежина (С + И).
Запремина тела (Л + В ) једнака је запремини Запрем1ша је дноГ п1ела
течности чија је теж 1ша (С + //) + С. једнака је арит м ет и-
чком збиру запрем1ша
њеГових делова, т о јест
препт ост ш вљ а се да
је својство запремине
адит ивно. О си м тоГа,
мора се преттостшви-
т и да је Гуспиша П1еч-
носпш конаТи1Нпша
(С + « ) + С је тежина течности која је по запре- З а кљ у ч а к2 к
мшш једнака запремини тела (Л + В).
Тежина тела (Д + В ) једнака је (С + //) + С. З а кљ уч а к 2а
:. Тежина тела (А + В ) једнака је тежини течности
™ја је запремшна (Л + В),
или
(Л + В) шла исту густину као и те*гаосг.
а. Чврста тела која имају исту густш 1у као течност, Спш в Ј
ако се спусте у течност, биће зароњена тако да не
прелазе површину течности, али ни не тону.
(Л + В) има исту густшгу као течност и спуштено је З а кљ ун а к2 с
уњу.
.-. (Л + В) неће прелазити површину течности, нити
ћетонути,
или
(Л + В) ће лебдети у течности.
Ако се једно чврсто тело које је лакше од неке Ст ав 6
течности силом у њу зарони, онда ће га потискива-
ти навише једна сила која је једнака разлЈОЈи изме-
ђу Јвегове тежш^е и тежине истиснуте течности.
В је једно чврсто тело које је лакше од течности у Х ипот еза
коју је силом зарон>ено.
Тело В потискује навише једна сила која је је-
днака разлици између н.егове темаше и тежине ис-
тиснуте течности.
 _________________ Шта се једним егзактним доказом утврђује 417

{. О јетеж инателаВ . Хш ш т еза

(С + Н ) је тежина те>ш(хти коју је В истисло. Х ш ш т еза
Разлика између те>ише тела В и тежине истисну-
те течности јесте разлика између С и (О + //) + О,
илиН.
2. Разлика између тежине тела В и тежине истиснуте З а к љ у ч а к2/
течности јесте Н.
Тело В потискује навише једна сила која је једнака З а кљ уч а к2 е
разлици између његове тежине и тежине истисну-
те течности.
.-. Тело В потискује навише сила Н.
ћ. (-4 + В ) осгаје да лебди у течности. З а кљ уч а к 2Л
Тело В потискује навише сила Н. З а кљ уча к 2§
ТелоЛ притиска сила Д С ш е ко је делују на је-
дно Шело д уж чсШе пра-
тежина тела Д у течности јесте Н. ве л и н и је м о Г у алГе-
б а р ск и да се сабирају.
О во је претпост авка о
адш иш ној природи ата.

С ^ а видимо да се цео егзактни доказ може рашчланити на један

број посебних ступњева. Доказ је, дакле, потпун ако је сваки по-
себан ступањ потпун. На овај начин откривамо да став не може ег-
зактно да се докаже ако претпоставимо само постулат. Поред тога
захтевамо четири друге претпоставке о адитивној природи тежи-
на, запремина и сила и о константности густине неке течности.
Архимед их шђе изложио експлицитно и утолико уколико то није
учинио, доказ није потпун. Ове претпоставке су, међутим, тако оп-
ште природе да се у готово свим физикалним истраживањима пре-
ћутно узимају за истините. Па ипак, врло је важно да их забележимо
експлицитно, јер без њих или без њихових еквивалената ми не мо-
жемо доказати Архимедов хидростатички принцип. Ш тавише, у
неким гранама модерне физике нађено је сведочанство на основу
којег се сумња у неке од њих. Пажљиво набрајање свих премиса шга
претпоставки једне аргументације од изванредне је вредности у раз-
воју наука.
3. Сада смо спремни да одговоримо на треће питање: од којих
фактора или аспеката предмета истраживања зависи потпуност ег-
зактног доказа? Видели смо да је егзактан доказ потпун ако је сваки
ступањ потпун. Заш то је онда сваки ступањ потпун? Већ смо у уво-
дном поглављу расправљали о одговору. Сваки ступањ је потпун
зато што, ако су премисе у том ступњу истините, закључак такође
мора бити истинит: релашде између премиса и закљз^чка такве су да
није могуће наћи универзз^ у којем су премисе ове форме истините,
а закључак лажан.
4 1 8 _______ Д О Д А Т А К - П ри м ер и е г з а к т н о г д о к а зн в а њ а _____________

§ 2. Неки поГрешни докази

Потребу за брижљивом анализом закључивања можемо јасније

видети ако испитамо два следећа примера закључивања која су била
славна у историји.
1. Први пример је покушај да се исправи Еуклид. Еуклид је своје
велико дело Елеменпш (геометрије) почео с двадесет три дефини-
ције, пет аксиома (који су били недоказане претпоставке заједничке
свим наукама) и пет постулата (који су били недоказани ставови
што се односе само на геометрију). Пети постулат (Књига I) јесте
став о паралелним линијама, али Еуклид шђе нашао да је нужно да
га примени све док није дошао до двадесетдеветог става своје прве
књиге. Али, док су Еуклидовим следбеницима друге аксиоме и по-
стулати изгледали као "самоочигледни", изгледало им је да пети по-
стулат захтева доказ. Како је приметио Прокле, математичар из V
века: "... чињеница да када се прави углови смањују, праве линије
конвергирају, истинито је и нужно; али исказ да ће се оне понекад
сећи, пошто конвергарају све више и више, када се продуже, само је
вероватан, а не нужан, у одсуству неке аргументације која показује
да је ово истинито у случају правих линија."^ То што је пети посту-
лат изложен без доказа вековима се сматрало маном Елемената и
у^шњени су многи покушаји да се он докаже.
Ми ћемо испитати Птоломејев доказ који саопштава Прокле.
Али, прво морамо изложити релевантне Еуклидове дефиниције и
постулате. Паралелне праве линије по њему (дефиниција 23) је-
су "праве линије које се, будући да су у истој равни и које се беско-
начно продужавају у оба правца, не секу се ни у једном смеру".
Ово је тих пет постулата:
Постулат 1: "Може се повући права линија од било које тачке ка
било којој тачки."
Постулат 2: "Ограничена права линија може се непрекидно про-
дужавати у праву лишђу."
Посгулат 3: "Може се описати круг с било којим центром и по-
лупречником."
Постулат 4:" Сви прави углови су једнаки."
Постулат 5: "Ако права лишда која пресеца две праве линије
гради уну 1'рашње углове на истој страни који су мањи од два права
угла, две праве линије, ако се неодређено продуже, секу се на оној
страш! где су углови мањи од два права угла."

^ П е Ш пееп Воокх о/Еис1Ш'х Ектепич, енгл. прев. 5!г Т. НеаШ, 1926, 3 св., Св. I,
стр. 203.
 Неки погрешни докази 419

Еуклид је овај последњи постулат увео да би доказао став 29;

"Права линија која сече паралелне праве линије гради сагласне
углове који су једнаки један с другим; спол>ашњи угао је једнак уну-
трашњем и супротном углу, а унутрашњи углови на истој страни је-
днаки су двама правим угловима." Птоломеј је покушао да докаже
постулат о паралелама доказујући прво сгав 29. без његове помоћи,
а онда показујући да је постулат последица ове теореме. Репроду-
кујемо његов покушај доказивања теореме:
В

С С О
"Права линија која сече паралеле мора да гради збир унутрашњих
углова на истој страни који је једнак, већи или мањи од два права угла.
Нека АВ, СО буду паралеле, а нека их РС сече. Ја кажем (1) да РС не
гради унутрашње угаове на истој страни који су већи од два права угла.
Јер, ако су углови АРС, ССР већи од два права угла, остали угло-
ви ВРС, ОС/^мањи су од два права угла.
Али, иста два угла су такође већа од два права угла, јер АР, СС
нису више паралелне од РВ, СО, тако да ако права лннија која пре-
лази АР, СС Гради унутраш њ е уГлове који су већи од два права
уГла, права линија која пада на РВ, СО такође ће Градити унутра-
шње уГлове који су већи од два права уГла.
Али, исги углови су такође мањи од два права угла; јер четари угла
АРС, ССР, ВРС, ОС/^једнака су са четири права угла; што је немогј^е.
Исто тако, (2) можемо показати да права линија која сече пара-
леле не гради унутрашње углове на истој страни који су мањи од два
права угла.
Али, (3) ако не гради углове који нису ни већи ни мањи од два
права угла, она може да гради само унутрашње углове на истој
страни који су једнаки двама правим угловима."’
Да ли је Птоломејев доказ исправан? Да ли став 29 нужно следи
из аксиома и постулата изосгављајући Постулат 5? Испитајмо паж-
љиво расуђивање које смо овде цитирали. Птоломеј доказује да ако
претпоставимо да су углови АРС, ССР већи од два права угла, тако-
ђе морамо претпоставити да су углови ВРС, ОСР већи (као и мањи)
од два права угла, јер све ш т о је истинит о за унутрашње уГло-
ве на једној сСпрани трансверзале РС паралелних линија нужно је
истинито у исто време за унут раш њ е уГлове на друГој страни.
Али, ова претпоставка није укључена у постулате. Птоломеј је бра-
ни тврдећи да АР, СС нису више паралелни у једном правцу него

Т1к Пиггееп Воокх о/Еис1Ш'хНетегих, енгл. преа 51гТ. и Неа1ћ, 1926,3 св., Св. 1, сгр. 205.
420 Д О Д А Т А К - При м ер и е г з а к т н о г д о к а зи в а њ а

што су РВ, СО паралелни у другом. Међутим, ово се просто своди на

то да се каже како кроз тачку Г може да се повуне само једна ли-
ннја која је паралелна линији СО. А ова претпоставка је управо
еквивалент Постулата 5, који он покушава да докаже.'’
Птоломејев доказ је, дакле, неуспео и пажљив1ђа анализа њего-
вог расуђивања могла му је показати да је то тако. Као чињеницу
знамо да се не може показати како је Постулат 5 нужна последица
преосталих постулата. Јер се може егзактно доказати да је Посту-
лат 5 независан од других постулата. О методу доказивања незави-
сности расправљамо у поглављу УШ. Читалац сада треба да запази
како строго раиплањ авањ е једне аргументације на низ ступњева
омогућује откриће свих претпоставки које су потребне да доказ учи-
не исправним. Препознавање претпоставки које правимо и спрем-
ност да размотримо све њихове могуће алтернативе битна је црта
метода науке. То је једина заштита коју можемо имати од интелек-
туалног догматизма и ароганцрђе.
2. Други пример историјски значајног "доказа" јесте покухпај
да се егзактно докаже један важан став у елементарној алгебри.
Читалац несумњиво познаје правило да је производ два негативна
цела броја увек позитиван; тако је (-3) х (-4) = (-1-12). Може ли овај
став егзактно да се докаже? Наравно, један егзактан доказ је могућ
само ако се други ставови претпоставе као премисе. Показало се да
се алгебра такође може систематски развити на основу аксиома о
сабирању и множењу вели^гана. Наше питање мора, дакле, да се из-
ложи овако: може ли се показати да је став о томе да је производ два
негативна броја позитиван логичка последица претпоставки о саби-
рању и множењу само познтивних бројева?
На жалост, систематско излагање алгебре веома је апстрактно и
захтева знатну интелектуалну зрелост како би се разумело, тако да
се почетници уводе у алгебру као да је то просто збирка правила.
а

(1 .- 4
{а-с) с

1Ш., стр. 2()6.

 Неки погрешни докази 42 1

Међутим, понекад се покушавају доказати важна правила, а следећа

аргументација се често наводи у прилог ставу о производу два не-
гативна броја. Аргументација покушава да покаже како је правило
множења негативних бројева нужна последица правила множења и
сабирар^>а позитивних бројева.
Приложени правоугаоник има сгранице од којих је једна једнака
а, а друга I?. Његова поврплша је ак, у складу с једном теоремом гео-
метрије равни. Површина мањег, неосенченог правоугаоника, са
странама које су једнаке (а - с) и {д - сђ, једнака је (а - с) ■(к - сђ.
Изразимо сада ову површину помоћу великог и мањег осенченог
правоугаоншса. Исхштивање фигуре показује да се површина нео-
сенчене фигуре може добити прво одузимањем вертикално осен-
ченог правоугаоника (његова површина је 1с) од великог правоугао-
ника, као и хоризонтално осенченог правоугаоника (његова повр-
шина је ак) и онда додавањем правоугаоника који је осенчен у оба
правца (његова поршина је сс1). Отуда можемо написати једначину 1:
(а - с)(1> —с1) = аВ —1>с- ак + сс1. Припишимосадазнацимааи^Јвредносг
нула. Онда добијамо једначину 2: (0 - с)(0 - с ђ = 0 0 - 0 с - 0 с 1 + сс1;
или једначину 3; (~с)(-сђ = (+сс1). Уопште, доказ закључује да је про-
извод два негативна броја позитиван.
Али, да ли је доказ исправан? Читалац ће лако видети да није.
Јер је једначина и развијена под претпоставком да а и 6 нису једнаки
нули. Не можемо добити једначину 3 из једна^шне 1 ако не направи-
мо нову претпоставку да ће једначина 1 бити истинита за све моГуће
вредности а и 1>. Али, ово додавање је еквивалентно претпоставци
да су сви закони који важе за сабирање и множење позит ивних
бројева такође истинити за негативне бројеве. А то је управо она
претпосгавка која је била доказивана.
Ми у ствари знамо да су правила за операц 1ђу с негативним бро-
јевима независна од правила за операцију с позитивним бројевима.
Још једном вредност рашчлањавања једне аргументације на низ
ступњева постаје о^шгледна. Баш као што је проучавање претпо-
ставки које су потребне да се докаже Еуклидов Постулат 5 довело
Лобачевског и Бољаија до открића нееуклидовских геометрија,
тако је исшггивање основних правила алгебре довело сер Вилијема
Р. Хамилтона и X. Г. Грасмана (51г\^ј1Нат К. Наппиоп, Н. С. Сгазбтап)
до открића различитих алгебарских система. Б ез нееуклидовске
геометрије и општијих алгебри напреци модерне физике тешко да
би били могући. Треба забележити далекосежне последице метода
који инсистира на излагању свих претпоставки које су потребне у
егзактним доказима и који непристрасно проучава алтернативе та-
квих претпоставки. Значај логичког метода за цивилизацију може
се најјасније увидети посматрањем његове улоге у истор1ђи науке.