FILOZOFIJA NOVOG DOBA

EMPIRIZAM
 G. W. Lajbnic Džon Lok

Džon Lok: Nema ničega u razumu što

prethodno nije bilo u čulima.
Lajbnic: Osim razuma samog!
Empirizam i racionalizam postavljaju ista
pitanja. Odgovori se razlikuju.
Tri osnovna pitanja:
1) o izvorima, granicama i izvesnosti
saznanja
2) o metodi saznanja
3) o supstanciji
Slagali su se da ljudsko saznanje ima veze
sa čulnim opažanjima. Nisu se slagali o
tome koliki je značaj i uloga čulnog
opažanja u saznanju.
Džon Lok (1632-1704)
 Džon Lok (1632-1704)

Moja je namera da istražim

poreklo, izvesnost i doseg
ljudskog saznanja.
 Džon Lok (1632-1704)

Ogled o ljudskom razumu;

Dve rasprave o vladi
osnivač gnoseologije
utemeljitelj prosvetiteljstva
tvorac liberalizma
 Osnivač gnoseologije
Gnoseologija (epistemologija) je
filozofska disciplina koja se bavi
„poreklom, izvesnošću i dometom
ljudskog znanja (knowledge)”.
Kada bi moglo da se opiše iz čega se
znanje sastoji i kako se dobija, bilo bi
moguće odrediti granice znanja i
uvideti šta uspostvalja izvesnost znanja.
 Lokov odgovor

Nihil est in intelectu

quod antea
non fuerit in sensu
 Teorija ideja
Razlaganjem iskustva dolazi do
njegovih sastavnih delova – ideja
Ideja ne može da postoji van
duha (nasuprot Platonu)
Ideje čine sadržaj našeg duha
(kao kod Dekarta); one su
mentalne činjenice.
 Kritika urođenih ideja
Ideja predstavlja sve ono što
je sadržaj svesti.
Ako naš duh shvatimo kao
tablu, onda ideje možemo da
predstavimo kao znakove
ispisane na toj tabli.
 Kritika urođenih ideja
Kao što znakovi postoje samo ako su
ispisani na nekoj površini, a nikada
sami po sebi, isto tako ideje postoje
samo ako se nalaze u nekom duhu. Kao
što bol ne postoji izvan duha koji taj
bol oseća, tako ni ideja ne postoji izvan
duha koji je misli (opaža).
Ideja ima samo subjektivnu
egzistenciju.
 Izvesnost i matematika

Matematika je pouzdana jer

njeni pojmovi ne predstavljaju
ništa izvan sebe. Oni
predstavljaju sami sebe.
Matematičko znanje je ili intuitivno (zasniva se
na neposrednom uvidu) ili je demonstrativno
(strogo dokazano)
 Izvesnost i prirodna filozofija

Prirodna nauka se bavi

idejama koje p r e d s t a v l j a j u
nešto izvan sebe.
Da li je ta reprezentacija
pouzdana?
 Reprezentacija
Ako znanje o svetu stičemo
putem opažaja, a opažaji
pripadaju meni, kako možemo
znati bilo šta o spoljašnjem
svetu?
Ako gledam sto, onda imam skup
oseta o njemu, a oseti pripadaju
 Egzistencija spoljašnjeg sveta

Bez pretpostavke o postojanju

spoljašnjeg sveta ne bismo
mogli da objasnimo poreklo
prostih ideja u svom duhu.
 Proste i složene ideje

Proste ideje su sirovi materijal

saznanja.
Duh prima ove ideje pasivno preko čula.
Složene ideje nastaju kada ih razum
poveže u složenu celinu.
 Ideja stvari
O stolu govorimo kao o stvari.
Ideja stvari nije čulno data; nije
prosta.
Razum je dodaje prostim idejama.
Ideja stvari služi kao nosač, ali ne
znamo da li postoji nešto što joj
odgovara u stvarnosti.
 Ideje senzacije i refleksije

Senzacija je spoljašnje iskustvo,

čulno opažanje.
Njome opažamo pojedinačne stvari izvan
nas, saznajući na taj način o njihovoj
egzistenciji, svojstvima i odnosima.
Refleksija je unutrašnje iskustvo,
opažanje radnji našeg vlastitog duha.
 Ideje senzacije i refleksije

S e n z a c i j o m naš duh dobija ideje

o spoljašnjim stvarima.
R e f l e k s i j o m dobija ideje o
svojim vlastitim radnjama, opažanju,
poimanju, suđenju, zaključivanju,
pamćenju itd.
Senzacija i refleksija predstavljaju
jedini izvor ideja.
 Primarni i skundarni kvaliteti
„Moć da se u našem duhu proizvede
ideja nazivam k v a l i t e t o m tela u
kome se ta sila nalazi”.
Kvalitet tela predstavlja neko
njegovo svojstvo.
 Primarni kvaliteti
Primarni kvaliteti su „neodvojivi od
tela”. To su, na primer, „čvrstoća,
protežnost, oblik, kretanje, mirovanje
ili broj”.
Primarni kvaliteti postoje objektivno,
realno, dakle, u samim stvarima.
Ideje proizvedene primarnim kvalitetima
predstavljaju verodostojne (objektivne) slike tih
kvaliteta. Njih dobijamo upotrebom više čula.
 Sekundarni kvaliteti
„Sekundarnim kvalitetima zovem one koji nisu
ništa u samim predmetima, već su sile koje
njihovim primarnim kvalitetima, tj. veličinom,
oblikom, strukturom i kretanjem njihovih
neopažljivih delova, u nama proizvode razne
utiske, na primer, boje, zvukove, ukuse” itd.
Sekundarni kvaliteti postoje samo u našem
duhu, dakle, subjektivno.
Ideje sekundarnih kvaliteta dobijamo putem jednog čula i
one zavise od okolnosti opažanja i stanja naših čula.
 Složene ideje
Nastaju ili poređenjem i kombinovanjem
prostih ideja ili davanjem zajedničkih
imena pojedinačnim stvarima i idejama.
Kada je jednom stekao proste ideje, duh
se ne mora više ograničavati na
posmatranje: on može sopstvenom
delatnošću spajati ideje koje je stekao i
praviti od njih nove, kompleksne, koje
uopšte nije dobio kao spojene.
 Supstancija
Supstancija (stvar) je složena ideja
koja nastaje tako što razum, da bi
povezao proste ideje dodaje ovima
neki supstrat.
Naše znanje o supstanciji nije
pouzdano, ali drugačije ne bismo
mogli da objasnimo poreklo prostih
ideja u našem duhu.
 Supstancija
„Supstancija” nije ništa drugo nego
pretpostavljena podloga onih kvaliteta
koje vidimo kao postojeće, a za koje ne
možemo zamisliti da postoje bez nečega
što ih podržava, i zato zovemo tu
podlogu substantia („ono što stoji
ispod”).
Dve (su) vrste supstancija: materijalna
 Protiv teorije o urođenim idejama

„kad bi stvarno postojale neke istine

u kojima se slaže čitavo
čovečanstvo, to ne bi dokazivalo da
su one urođene, ako bi se mogao
pokazati n e k i d r u g i n a č i n na
koji ljudi mogu doći do opšteg
sporazuma o stvarima u kojima se
slažu”.
Džordž Barkli 1685-1753.

Teolog i filozof
Dela: Rasprava o
principima ljudskog
saznanja; Tri dijaloga
između Hilasa i
Filonusa
Subjektivni idealizam
Solipsizam
Esse est percipi
 Esse est percipi
„Postojao je neki miris, znači da ga je neko
mirisao; postojao je neki zvuk, znači da ga je
neko čuo; bila je neka boja ili oblik – opaženi
su vidom ili opipom. To je sve što mogu
razumeti pod tim i sličnim izrazima. Jer ono
što se kaže o apsolutnom postojanju
nemislećih stvari, bez obzira na to da li se
opažaju, izgleda savršeno nerazumljivo.
Njihov esse је percipi, i nije moguće da oni
imaju neku egzistenciju izvan duhova ili
mislećih stvari, koje ih opažaju.”
 Duh
„Postoji takođe nešto što spoznaje ili
opaža ideje, i što vrši različite radnje na
njima. To aktivno biće koje opaža jeste
ono što zovem umom, duhom, dušom ili
samim sobom. Tim rečima ne označavam
nijednu od svojih ideja, već stvar koja se
od njih potpuno razlikuje, u kojoj oni
postoje, ili što je isto, kojom se opažaju;
jer postojanje ideje sastoji se u tome da
 Zen priča
Pre mnogo godina u Kini živeše dva
prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i
jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao ili pevao o planinama,
drugi bi govorio: „Vidim planinu pred nama.”
Kada je svirao o vodi, onaj što sluša bi
rekao: „Evo jurećeg potoka!”
Ali onaj što sluša se razbole i umre. Njegov
prijatelj pokida žice na svojoj harfi i više
nikad ne zasvira.
Dejvid Hjum
1711-1776.
Istraživanje o
ljudskom
razumu
Istorija
Engleske
 Granice znanja

Najdosledniji empirista: Ako

se prihvati početna teza da
znanje potiče iz iskustva,
onda se moraju prihvatiti i
granice znanja koje slede iz
te teze.
 Utisci i ideje
Sadržaj našeg duha:
oseti
utisci
emocije

ideje (kopije utisaka)

 Imaginacija
Od utisaka nastaju ideje, a
kombinovanjem ovih ideja
dobijamo nove, izmišljene ili
fantastične ideje.
Znanje potiče iz iskustva, pa
moramo da se zapitamo da li neka
naša ideja ima osnov u iskustvu, ili
je plod mašte.
Osnova svakodnevnog iskustva

Naše iskustvo počiva na tri

ključna uverenja:
1. među objektima u svetu postoji
nužna veza (zakon uzročnosti)
2. postoji spoljašnji svet
3. postoji lični identitet
 Uzročnost

Kada kažemo da je A uzrok B,

mi tvrdimo da među njima
postoji:
1.prostorno-vremenski dodir
2.vremensko sledovanje
3.nužna veza
 Međutim

Iz iskustva ne dobijamo
utisak o nužnoj vezi,
nego je to n a š a
interpre ta c ija .
 Imaginacija i navika

Post hoc, ergo

propter hoc
Indukcija prostim
nabrajanjem
 Spoljašnji svet
Ve r u j e m o da postoji zbog
konstantnosti i međusobne
povezanosti utisaka.
Koherencija sadržaja utisaka
(svežanj utisaka) navodi našu
imaginaciju da zamisli da ono što
smo ranije opažali postoji i kada
zatvorimo oči.
 Supstancija
Spoljašnji svet Hjum koristi kao
sinonim za supstanciju.
Naše znanje o spoljašnjem svetu
postoji na osnovu naših utisaka.
Da li supstancija postoji
nezavisno od ovih utisaka?
 Lični identitet
Ono što nazivam
sopstvom (self) je još
jedan svežanj utisaka.
Ne mogu tvrditi da postoji
neki „nosač” ovih utisaka.
 Agnostik i naturalista
Agnostik – poriče mogućnost
saznanja
Naturalista – poziva se na
prirodu; kao prirodna bića, mi
verujemo prirodi, ali kao razumna
bića n e u v i đ a m o da postoje
osnovani razlozi za ta verovanja.
 Three minute philosophy
• https://www.youtube.com/watch?v=r3QZ2Ko-
FOg
• https://www.google.rs/search?q=bundle+theor
y&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&g
ws_rd=cr&ei=TOLUWKyxLuy26ASTj7uYB
Q
Citati
 Citati
It is a just political maxim,
that every man m u s t b e
supposed a knave.
Scholastic learning and
polemical divinity r e t a r d e d
the growth of all true
knowledge.
 Citati
That the sun will not rise tomorrow is
no less intelligible a proposition, and
implies no more contradiction, than the
affirmation, that it will rise.
Truth springs from argument amongst
friends.
It's when we start working together that
the real healing takes place... it's when
we start spilling our sweat, and not our
 Citati

Beauty, whether moral or

natural, is f e l t , more
properly than perceived.
It is not reason which is the
guide of life, but c u s t o m .
 Citati
Nothing is more surprising than the
easiness with which the many are
governed by the few.
Beauty in things exists in the mind
which contemplates them.
He is happy whom circumstances suit
his temper; but he is more excellent
who suits his temper to any
circumstance.
 Citati

The rules of morality

are not the conclusion
of our reason.
 Citati

Heaven and hell suppose

two distinct species of
men, the good and the
bad. But the greatest part
of mankind float betwixt
vice and virtue.
 Citati
Reason is, and ought
only to be the slave of
the passions, and can
never pretend to any
other office than to
serve and obey them.