Lok

Lokova zamisao je bila da filozofija treba da pomogne već autonomnim naukama u 17. veku tako
što će im rasčistiti prostor određivanjem toga šta čovek uopšte može da sazna. Drugim rečima
ograničavanjem spekulacija i određivanjem pitanja na koja se uopšte može odgovoriti. Motivacija
za istraživanje granica ljudskog razuma jeste dolaženje do odgovora na pitanje dokle nas razum i
iskustvo mogu doveti u istinama morala i razuma. Najznačajnije delo mu je Ogled o ljudskom
razumu (delovi: urođeni pojmovi, ideje, reči, znanje i mnenje).

Predmet znanja su samo ideje koje dobijamo iz iskustva i koje razum obrađuje.

U ogledima najpre pobija učenje o urođenim idejama. Ovo učenje je bilo popularno u 17. veku, što
zbog filozofa koji bi visoko definisali znanje i spojili ga sa nemogućnošću čula da ga dostigne, što
zbog religijske naklonosti tom učenju, nasuprot novoj nauci. Lok se borio protiv oba, istraživanje
urođenih ideja svakako spada u njegov projekat, dok uviđa i politički rđave implikacije ovog
učenja.

Nativizam odnosno učenje o urođenim idejama se može shvatiti na razne načine. Bitno je istaći da
ga Lok nije shvatao kao naivni nativizam odnosno učenje da imamo urođene ideje kojih smo svesni
od rođenja. Adekvatnija verzija, i ona koju je Lok napadao, jeste dispozicionalni nativizam.
Dispozicija koju razum ima da stekne određene ideje može se shvatiti na dva načina: kao (1)
implicitno znanje ili (2) strukturiranost naših kognitivnih sposobnosti.

(1) podrazumeva da imamo određeno implicitno znanje kojeg nismo svesni i kojeg postajemo
svesni tek kada se sa njim suočimo

Lok protiv ovog ističe da je implicitno znanje protivrečno jer ne možemo nešto imati u
razumu, ali u isto vreme ne biti ga svesni; osim toga, opšta prihvatljivost koja se smatra
indikatorom urođenosti to nije, jer se susrećemo sa izuzecima.

*Sve što postoji u svesti je takvo da smo ga svesni

*Opšte prihvatanje je znak urodenosti
#Dakle, urodenih ideja bi trebalo da je svako svestan
Postoje primeri ljudi koji nisu svesni navodno urodenih ideja
(2) je teza da naše kognitivne sposobnosti imaju takvu strukturu da su predodređene za sticanje
određenih ideja

Lok ovo pobija svođenjem na empirizam, ovako shvaćen nativizam se ne razlikuje od

empirizma u kojem je um tabula rasa i u koji ideje dolaze preko iskusta i koje razum
obrađuje.

Moguća odbrana, koju nudi Lajbnic, je razlikovanje urođenosti.

Za Loka ideje su karakteristične za sva menatalna stanja i akte. On je smatrao da strukturu, prirodu i
funkcije razumskh sposobnosti treba proučavati kao bilo koji drugi fenomen. O prirodi ideje ne
govori ništa, ni to da li su materijalne. One su pre svega svojstva mentalnih stanja. Svaki mentalni
akt ili stanje: opažanje verovanje, želja itd. kao svojstvo imaju ideje. Sva ova stanja i akti poseduju
element u koji imamo nepogrešiv uvid, a to su ideje. Ideje su najpre intencionalnog karaktera,
odnosno omogućavaju razumu da bude usmeren na predmet opažanja, verovanja itd, a u isto vreme
su reprezentacionog karaktera, predstavljaju predmet opažanja, verovanja itd. Osim toga one
predstavljaju sadržaj mentalnih stanja i predstavljaju jedini naš pristup svetu.