Volcer, Područja pravde

Želja za jednakošću počinje od osećaja podređenosti. Jednako društvo je ono bez dominacije.
Prosta jednakost je standardni pojam jednakog durštva gde se ispravljaju razlike. Stvar je u
onemogućavanju da razlike utiču na spoljna područja. Dominacija je isključena ako se društvena
dobra raspodeljuju prema jasnim i unitrašnjim razlozima. Dristributivna pravda je umeće
razlikovanja.

1. Složena jednakost
Pluralizam
Ljudsko društvo je distributivna zajednica; udružujemo se da bismo razmenjivali, delili i
čestvovali, ali i da bismo proizvodili zajedničke stvari koje raspodeljujemo i razmenjujemo.
Istorjiski, postoji puno različitih dobara, distributivnih procedura, učesnika u raspodeli i
kriterijuma raspodele. (1) Nikada nije postojalo univerzalno sredstvo razmene. Novac to nije, jer
se u većini društva uvek nađe stvar koja se ne može kupiti. Tržište nikada nije bilo potpuni
distributivni sistem. (2) Nikada nije postojalo jednistveno mesto sa kog se vršila raspodela niti
jedinstven skup učesnika koji odlučuju. Uvek postoje tajne organizacije, crne berze, porodične
veze itd. (3) Nikada nije postojao jedinstven kriterijum za sve raspodele. Problem distributivne
pravde se ne rešava traženjem jedinstva. Rolsova početna pozicija pod velom neznanja verovatno
može voditi do jednog zaključka, ali je problem partikularizam kulture, istorije i članstva. Pitanje
je da li će ljudi prilikom odlučivanja o principima distributivne pravde postaviti sebi pitanje „Šta
bi rac. osobe odabrale pod određenim uslovima?“, pre će biti „Šta bi izabrali pojedinci koji su u
istom položaju kao i mi koji dele istu kuluturu i odlučni su da je dele?“. Hipoteza: Sama načela
pravde su pluralistička po obliku – različita dobra = različita raspodela = različite procedure =
različiti kriterijumi, sve zavisti od razumevanja društvenih dobara.