Prosvetiteljstvo U toku 18. veka, ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo ta je istinito, postaju ire prihvaene.

Niz francuskih filozofa !olter, "uso, #idro, #alamber, $ametri, %olbah, &ondijak, 'onteskje i %elvecijus( se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knji)ama, ve *ele da izvuku iz njih to vie posledica i u+ine ih ire poznatim i drutveno relevantnim. ,ako se javlja pokret koji je dobio ime Prosvetiteljstvo. Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da e, ukoliko joj nita ne bude stajalo na putu, uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Prepreka tom razvitku mo)u biti samo ukorenjene predrasude, sklonost ljudi da se, zatvorena duha, pridr*avaju ve usvojenih miljenja +ak i kada su ona po)rena. -a prosvetitelje je )lavni )reh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja. Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mno)o br*i ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude uti+u transcendentne natprirodne( sile, i da .o*ija volja, a ne prirodni zakon i volja ljudi, odre/uje ljudski *ivot do najsitnijih detalja. 0ko je ta+no da se .o) ne mea u ljudski *ivot, kao to je mislio 1pinoza ili da je znanje o nje)ovim namerama nemo)ue, onda je pozivanje na bo*iju volju samo paravan za interese samozvanih bo*ijih predstavnika na zemlji. -bo) to)a !olter veruje u deizam, stanovite po kome je .o) stvorio zemlju, ali se posle to)a ne mea u ljudski *ivot koji je ostavljen samim ljudima da )a urede. $judi e mno)o manje biti podlo*ni manipulaciji koja u+vruje njihove predrasude i neprijateljstva, ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode, tuma+ei je uvek iz nje same, preko zakona koji deluju u njoj. -bo) te potrebe za nau+nim znanjem o prirodi, #idro i #alamber pokreu obiman projekat 2nciklopedije, koja e biti zbornik dotadanjih nau+nih i filozofskih znanja. 2nciklopedija je izala u 34 tomova u periodu od 1541. do 15867te )odine i na njoj je radila veina filozofa prosvetiteljstva. Pratei naro+ito ideje #*ona $oka, prosvetitelji su odbacivali metafiziku. 'no)i od njih su doveli u pitanje i apsolutnu razliku izme/u due i tela koja je bila u osnovi dotadanje metafizike. $ametri pie knji)u ovek maina, a %olbah delo Sistem prirode u kome se trudi da objasni sve +ovekove osobine, pa i miljenje, or)anizacijom materije. ,ako se formiraju prva materijalisti+ka u+enja u novom veku, koja celokupnu prirodu vide kao poprite mehani+kih kretanja. U etici i politici, prosvetitelji su se sna*no suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti me/u ljudima, a zala)ali su se za slobodu miljenja i tampe, versku toleranciju, i uopte ono to su smatrali da je 8razumno8. 9blik vlasti se po njima mo*e opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada, odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to, prosudivi razumno o postupcima vlasti i drutvenom ure/enju. ,ako je drutvo, umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri, zasnovano na promenljivoj sa)lasnosti ljudi. Na taj na+in je postavljena osnova za :rancusku revoluciju, koja je bila veliki preokret u istoriji 2vrope. :rancuska revolucija imala je dvojnu prirodu. 1a jedne strane, ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje npr. pravnu jednakost(, ali je dru)e, kao npr. toleranciju, u)rozila krajnjom netolerancijom koju je pokazala prema protivnicima revolucije.