ta je autoritet? | Anarhistika biblioteka http://anarhisticka-biblioteka.

net/library/mihail-bakunjin-sta-je-autoritet

Autor: Mihail Bakunjin

ta je to vlast? Nije li to neumitna sila prironih zakona koji se ispoljavaju nunim sledom
pojava u svetu prirode i drutva? Zaista, protiv takvih zakona pobuna ne samo da je
zabranjena - ona je ak neizvodljiva. Mi moemo pogreno da ih shvatimo ili da ih uopte ne
razumemo ali moramo im se pokoriti; oni ine bazu i osnovni su uslov naeg postojanja; oni
nas okruuju, proimaju nas, odreuju nae kretanje, miljenje i dela. ak i onda kada
mislimo da im se ne pokoravamo, mi samo pokazujemo njihovu svemo.

Da, mi smo u potpunosti robovi tih zakona. Ali u takvom ropsvu nema ponienja, to u stvari i
nije ropsvo. Ropstvo pretpostavlja gospodara zakonodavca koji mu komanduje, dok ovi
zakoni nisu izvan nas, oni nam pripadaju, odreuju nae bie nae celokupno bivsovanje, -
fiziko, intelektualno i moralno: ivimo, diemo, ponaamo se, mislimo; mi elimo samo
posredstvom tih zakona. Bez njih, mi i ne postojimo, mi nismo! Odakle nam onda snaga i elja
da se borimo protiv njih? U ovekovom odnosu prema prirodnim zakonima postoji samo
jedna sloboda, a to je sloboda prepoznavanja i primene ovih zakona na sve irem polju
saobraenja sa objektom kolektivne ili pojedinane emancipacije odnosno ooveenja koju
ovek sledi. Ovi zakoni, kad ih jednom prepoznamo, predstavljaju autoritet, koji za veinu
ljudi, nije vie stvaran. Neko mora biti buroaski ekonomista da bi negirao zakonitost kojom
dva puta dva jesu etiri. Neko mora imati mate da poveruje kako vatra ne saie ili da voda
ne plavi, osim ako ne potrai utoite u nekom drugom prirodnom zakonu. No ovi otpori, ili
pokuaji ludih matarija nesumnjivo su izuzeci. Moglo bi se rei da veina ljudi u svom
svakodnevom ivotu skoro apsolutno priznaje vladavinu zdravog razuma - odnoso, vladavinu
zbira prirodnih zakona koji su opte poznati.

Nesrea je u tome to veliki broj prirodnih zakona ve priznatih od strane nauke ostaje
nepoznat masama zbog predostronosti postojeih vlada, koje, kao to znamo, postoje samo
radi narodnog dobra. Ima tu jo jedna tekoa, naime, da veina prirodnih zakona koji su
povezani sa razvojem ljudskog druva a koji su potpuno nuni, nepromenljivi, kobni jer
vladaju svetom prirode, nisu ispravno prepoznati i postavljeni od same nauke.

Jednom, kada budu nauno utemeljeni, kada od nauke zahvaljujui irokom sistemu
narodnog obrazovanja i poduavanju preu u svest svih pitanje slobode bie sasvim reeno.
Najtvrdoglaviji autoriteti moraju priznati da tada nee biti potrebe za politikim
organizovanjem niti za upravljanjem ili zakonodavstvom. Te tri svari, bez obzira jesu li
proistekle voljom vladara, ili glasanjem na parlamentarnim izborima uz optu saglasnost, koje

1 of 4 10/21/2017, 9:51 AM
ta je autoritet? | Anarhistika biblioteka http://anarhisticka-biblioteka.net/library/mihail-bakunjin-sta-je-autoritet

bi se ak mogle ravnati prema sistemu priodnih zakona (to nikada nije, niti ce ikada biti
slucaj) uvek su podjednako kobne i neprijateljske za slobodu masa, poevi od same injenice
da masama nameu sistem spoljanjih i ba zato despotskih zakona.

Slobodu ovek moe dostii samo ako se pokorava prirodnim zakonima zato to ih je
prepoznao kao takve, a ne zato sto su oni njemu nametnuti neijom spoljanjom voljom, bez
obzira da li Boanskom ili ljudskom, kolektivnom ili pojedinanom.

Pretpostavimo akademiju, sastavljenu od najuvenijih predstavnika nauke; zamislimo ovu

akademiju optereenu sistemom pravnog i organizacionog regulisanja jednog druva,
inspirisanu samo istom ljubavlju za istinom, koja ne stvara nista do zakona u potpunom
skladu sa poslednjim naucnim otkriima. Ja mislim da bi takvo zakodavsvo i takva
organizacija bili udovini i to iz dva razloga: prvo, drutvene nauke su uvek i nuno
nesavrene, ako uporedimo ono do ega su dole sa onim to jos preostaje da bude otkriveno,
za njih moemo rei da su jo u povoju, kada bismo pokuali da ovekov svakodnevni zivot,
druveni i individualni, postavimo u strogu vezu sa poslednjim naunim otkriima. Osudili
bismo drutvo i pojedince da na Prokrustovoj postelji mueniki pate to bi ih na kraju sasvim
uguilo jer ivot je beskrajno sloeniji od nauke.

Drugi je razlog ovaj: drutvo koje bi se podvrglo pravnim zakonima donetim na akademijama,
ne zato to samo po sebi razume racionalni karakter tih zakona, korisno u tom sluaju
postojanje akademije bilo bi beskorisno ve zato to su ovi zakoni doneti na akademiji
nametnuti drutvu u ime nauke koja ih je donela bez razumevanja - takvo bi druvo bilo ne
drutvo ljudi - ve ivotinja. Bilo bi to drugo izdanje onih izaslanstava u Paragvaju koja su
tako dugo bila podvrgnuta vladi Jezuita. Takvo bi drutvo sigurno, ubrzo palo na najnii
stepen idiotluka.

Postoji, meutim, i trei razlog koji bi takvu vladavinu uinio nemogunom, naime, da nauna
akademija raspolae vrhovnom vlau, kako bih rekao, potuno, pa ak i ako bi bila sastavljena
od najumnijih ljudi, ona bi ubrzo skonla u vlastitoj nemoralnosti i intelektualnom
nepotenju. ak i danas sa ono nekoliko privilegija koje im se priznaju, takva je sudbina svih
akademija. Moni nauni autoriteti neizbezno postaju onje kada postanu akademici, slueno
ovlaeni strunjaci. Gube spontanost, svoju revolucionarnu smelost i onu energiju,
uznemiravajuu i pustonu, toliko karakteristinu za genije, a koja je oduvek bila pozvana da
uniti stare, klimave svetove i postavi osnove novim. Oni neizbezno postaju uglaeni, stiu
praktinu "icu" i smisao za korisno, a gube u jaini svoje misli. Jednom recju, postaju
nepoteni.

To je karakteristino za privilegije, za svako privilegovano mesto, da ubija duh i srce u oveka.

Privilegovan, bilo praktino bilo ekonomski, ovek je u srcu i dui izopaen. To je drutvena
zakonitost bez izuzetka, primenljiva kako na nacije, tako na klase, korporacije i pojedince. To

2 of 4 10/21/2017, 9:51 AM
ta je autoritet? | Anarhistika biblioteka http://anarhisticka-biblioteka.net/library/mihail-bakunjin-sta-je-autoritet

je zakon jednakosti, vrhovni uslov slobode i humanosti. Osnovni predmet ove rasprave je da
tano pokae ovu istinu u svim vidovima ljudskog ivota.

Nauno telo kome je povereno da upravlja drutvom, ubrzo bi se raspalo, jer bi se posvetilo ne
vise nauci, ve neem potpuno drugom, a to bi kao i uvek kada su u pitanju dravni organi
bilo, opet, veno zaglupljivanje tog druva koje mu je povereno i u kome bi, shodno ovome,
sve vie rasla potreba da jedno takvo telo vodi o njemu rauna.

Ono to se pokazuje istinitim za naune akademije, istinito je takoe i za sve birae i

zakonodavne skuptine, ak i za one koje su jednoglasno izabrane. Kad je re o ovim drugima
one mogu da obnove svojiu strukturu, to je tano, ali to ne spreava da se u roku od nekoliko
godina obrazuje telo sastavljeno od politiara koje je injenino a ne zakonski privilegvano i
koje posveujui sebe iskljuivo upravljanju javnim poslvima zemlje na kraju obrazuje neku
vrstu politike aristokratije ili oligarhije. Dokaz za to su Sjedinjene Amerike Drave i
vajcarska.

Sledsveno tome, nisam za zakone donete spolja, niti sam za vlast - jedno, u stvari, postaje
neodvojivo od drugog - a oboje tee da porobe drutvo i donesu poniavajue zakone.

Da li to znaci da ja odriem svaku vlast? Daleko od toga. Po pitanju cipela obraam se

autoritetu obuara, a kada se radi o kui, kanalima i putevima konsultujem arhitektu ili
inenjera. Za odreena znanja traim savet od strunjaka iz tih oblasti. Ali ja ni obuaru, kao
ni arhitekti ili strunjaku ne doputam da mi namee svoju vlast. Ja ih sluam slobodno, sa
svim moguim potovanjem njihove pameti, karaktera, njihovog znanja, zadravajuci uvek
svoje nepobitno pravo da ih kritikujem i primam od njih onoliko koliko sam elim. Ja se ne
zadovoljavam obraanjem samo jednom autoritetu u nekoj, posebnoj, oblasti - ja se
raspitujem kod nekolicine. Uporeujem njihova miljenja i opredeljujem se za ono to mi
najvie odgovara. Samo, ja ne priznajem nepogreive autoritete, ak i po specijalnim
pitanjima; prema tome, ma koliko poverenja imao u potenje i iskrenost ovih strunjaka ne
verujem u potpunosti nikome. Takvo bi verovanje bilo pogubno za mene, za moju slobodu ak
i za uspeh mojih poduhvata. To bi me odjednom prevorilo u glupog roba, u instrument to
izvrava tue sugestije i tuu volju.

Ako se do odreene granice i onoliko koliko smatram neophodnim povinujem autoritetu

strunjaka pokazujem svoju spremnost da sluam njihove savete ili ak uputsva to je zato to
me niko, ni Bog ni ovek ne prisiljavaju na to. U suprotnom, ja bih sa uasavanjem odbio
njihove upute i usluge i pozvao avola da im uzme mudrost. Siguran sam da bih platio
gubitkom slobode i samo potovanja taj deli istine a upleo bih se u mnotvo lai koje bi mi
oni mogli dati.

Povinovao sam se autoritetu odreenih ljudi jer mi to namee moj vlastiti razum. Svestan sam
sopsvene nesposobnosti da shvatim bilo koju veu ljudsku istinu u njenoj sveobuhvatnosti i

3 of 4 10/21/2017, 9:51 AM
ta je autoritet? | Anarhistika biblioteka http://anarhisticka-biblioteka.net/library/mihail-bakunjin-sta-je-autoritet

sloenosti. Ni najvea pamet ne bi bila sposobna da je spozna celu. Stoga je za nauku kao i za
industriju neophodna podela i udruzivanje rada. primam i dajem to zivot dostojan oveka.
Svako upravlja i svakim se upravlja. Ne postoji utvrena i stalna vlast nego stalne i uzajamne
promene privremenog karaktera, i iznad svega dobovoljne vlasti i podredivanja.

Isti taj razlog, sputava me da priznam stalnu, sveoptu vlast, jer ne postoji univerzalni ovek,
koji bi bio sposoban da shvati bogatsvo detalja (bez kojih je nauna primena u ivotu
nemogua ) u svim naukama i oblastima drutvenog ivota. Ako takva univerzalnost bude
ikada ostvarena kod nekog oveka i ako on poeli da bude ispred svih ostalih, da postavi svoju
vlast iznad drugih, bilo bi neophodno ukloniti takvog oveka iz drutva, jer njegova bi vlast
neizbeno pretvorila sve ostale u robove i imbecile. Nisam uveren u to da bi drutvo trebalo da
zlostavlja genije, kao sto je to do sada uvek bilo, no, isto tako, ne mislim da bi trebalo da im se
doputa previe, a jo manje da im se daju privilegije ili iskljuiva prava, pa ma o kome se
radilo. A sve to iz trojakog razloga: prvo, esto bi se dogaalo da ludaka grekom zamenimo
genijem, drugo, jer bi ovakav sistem privilegija ak i pravog genija napravio arlatanom da bi
ga zatim srozao i obezvrdio, i na kraju, zato sto bi to ustoliilo genija kao gospodara nad
samim sobom.

4 of 4 10/21/2017, 9:51 AM