Dr Zorica Mrevi

KA FEMINISTIKOJ JURISPRUDENCIJI*
UVOD
Ne dopusti da te zavara lana jednakost - tvoja dunost je da zahteva najbolje i uva svoju slobodu! Ursula Legvin

Feministika jurisprudencija, najkrae reeno, ispituje osnovne pravne principe kao to su pravda, jednakost, uslovi i situacije posedovanja ili lienosti prava, i sl. koji su relevantni za sve pravne oblasti, ali posmatrano kroz prizmu specifinih enskih potreba i zahteva. Njena osnovna ideja je uoavanje injenice da iako zakoni imaju jasne pretenzije da predstavljaju interese svih ljudskih bia, da su ene kroz donoenje i formulisanje zakona i njihovu primenu od strane mukaraca stavljene na stranu, uutkivane, loe tumaene, deprivilegovane i podre ene, neadekvatno zatiene od nasilja i diskriminacije raznih vrsta. !rilikom donoenja zakona i njihovog praktinog sprovo enja enama kroz istoriju nikada nije bilo dozvoljeno da predstavljaju same sebe. "ene su uvek bile predstavljane od strane mukaraca i to predstavljanje nije bilo nepristrasno, poteno i tano. !ravna zavisnost od mukarca u nekim periodima je bila totalna, pri emu nikada nije prestajala da tei da bude maksimalna. Feministika jurisprudencija uoava da patrijarhalni svet nije dobar za ene a zakoni i nain njihovog sprovo enja predstavljaju vane oslonce toga sveta. Feministika jurisprudencija je kritika analiza prava, zakona i njihove primene kao patrijarhalnih institucija. #ednakost pravne zatite i tretmana, diskriminacija u obrazovanju, zaposljenju, napredovanju i plaanju, zatita reproduktivnih prava i sloboda, zatita od nasilja, silovanja, incesta, seksualnog ucenjivanja i branih zloupotreba, prostitucija i pornografija, patrijarhalno pravo i primena zakona, glavne su oblasti izuavanja feministike jurisprudencije. Feministika analiza je dakle, odgovarajua bilo kojoj oblasti, ideji, religiji ili instituciji prava. $omen feministikog interesa i kritike analize prava je irok onoliko koliko je irok domen pokriven celokupnim pravom. %e utim, drutveno&pravni kontekst u kome deluje feministika jurisprudencija nije uvek isti. 'rlo je teko uopte govoriti o enskim potrebama, pravima ili njihovim aspiracijama u sluaju postojanja pravne distopije. $istopija je, naime, pojam suprotan utopiji i oznaava turobnu zajednicu u kojoj je vlast neizmerno mona a pojedinac potpuno potisnut i oneoveen. (kratko, pod pravnom distopijom se podrazumeva nedemokratina zajednica, koja zanemaruje zatitu elementarnih ljudskih prava, )zlo*upotrebljavajui pravni sistem kao instument za beskonano dugo produenje trajanja sopstvene distopinosti. +na se pretvaraj u onu najgoru i najopasniju vrstu pravne disfunkcije koja je zapravo sve vreme u funkciji formalnog odranja glavne funkcije prava, koji usled toga postaje i formalno i sutinski potpuno distopino disfunkcionalan. ,eo utisak je dakle, potpuno pesimistian, onako kako se izraava $oris -esing. /0de god pogledamo vidimo brutalnost i glupost, dok ne pone da nam izgleda da i nema nita drugo da se vidi do povratka u varvarizam, koji nismo u mogunosti da
1

!reuzeto sa sajta "enskih studija i istraivanja u 2eogradu, http.33444.zenskestudie.edu.5u3pages3e& librar53e&lib6667.html

zaustavimo./ !ravnom distopijom se moe nazvati situacija postojanja takvih karakteristika pravnog sistema koji Fuler smatra dovoljnim razlogom da se smatra da pravni sistem i ne postoji i ne zasluuje da bude potovan ako njegova pravila. ne vae na isti nain za sve gra ane8 ako postoje norme koje su tajne, neobjavljene8 ako se donose zakoni koji deluju retroaktivno, tj. unazad, tj. za period pre svog donoenja8 ako pravila nisu jasna osobama prosene inteligencije8 ako pojedini delovi protivuree drugima )kontradiktornost vaeih normi*8 ako se od gra ana trai da uine neto to ljudski nije mogue8 ako se toliko esto menja da gra ani ne mogu da zasnuju nikakav trajni odnos niti da predvide posledice svog postupanja8 ako jedno pie u zakonu a drugo se stvarno doga a, odnosno primenjuje kao pravo. !ravo dakle mora da bude stabilan sistem a ne nain izdavanja zapovesti i legalizacija vlastodrakih elja, onemoguavajui oveka da svoj ivot zasnuje na najnunijoj meri predvidljivosti i da preduzme poduhvate o ijim posledicama postoji razumna mera izvesnosti. $akle, samo nedistopian najiri okvir omoguava delovanje feministike jurisprudencije u teoretskom i praktinom smislu. Feministika jurisprudencija, iako sadri utopijsku viziju sistemskih pravnih promena, ne moe da popravi takve distopine elemente pravnog sistema, niti ima revolucionarno3reformatorsku snagu promene iz distopije ka demokratski uravnoteenom sistemu. %ada kako kae $oris -esing, /9li, mislim, iako je istina da postoji opte pogoranje, da je to upravo zato to su stvari toliko zastraujue da postajemo hipnotisani, pa ne primeujemo, ili ako primeujemo, umanjujemo podjednako jake snage druge strane & strane razuma, duha i civilizacije.: $akle, feministika jurisprudencija, budui pripadnica tih snaga razuma, duha i civilizacije, moe da bude taka kritike analize, otpora i oslonca u traenju alternative. Naime, poznato je da je najmraniji deo svih distopija, pa i onih pravnih, uzaludnost pobune. ;istem uspeva, poto milom ili silom stvara potpuni konformizam, a feministika jurisprudencija je upravo nekonformistiki pobunjena protiv patrijarhalnog pravnog sistema. 9ko ta pobuna nije pravno mogua, ako je sistem ve ni najmanje unapred ne /eli< dozvoljavajui je, tj. pravno je legitimiui, ili bar toleriui, onda je ona nemogua ili u najboljem sluaju bar, prerana. !rvi korak je da se ljudsko ponaanje meri onim pravilima koja su nesporna, kao to su me unarodno pravo, pravda ili pravinost. =o ve samo po sebi otvara iroka vrata delovanju feministike jurisprudencije kao specifine kritike patrijarhalnog pravnog sistema ako3kada on nije u saglasnosti sa me unarodnim standardima zatite enskih ljudskih prava, i ne obezbe uje enama dovoljno pravinosti svojim internim procedurama. !ravo je zbog svega reenog, nesumnjivo mesto borbe. 2. PRAVO KAO MESTO BORBE
Nismo mi te koje igramo svoje uloge, ve uloge igraju nas, ali ipak znamo da smo mi deo trenutka a ne trenutak deo nas Ursula Legvin

>odni stereotipi u pravu su jaki razlozi enskog otpora i prava mesta enskog otpora. !rethodnica (niverzalne $eklaracije o ljudskim pravima, 9tlantska povelja, proklamuje nunost da ljudi svih zemalja budu zatieni od straha i bede. Feministika jurisprudencija polazi od toga, konstatujui nedopustive manjakavosti pravnog sistema

koji upravo taj minimum ne omoguava enama. @oliko god bila razu ena, feministika pravna teorija veruje jedinstveno da je drutvo oblikovano patrijarhalno i da njime dominiraju mukarci, produkujui polno zasnovano nasilje i strah od njega, polno karakteristinu bedu i strah od nje, odravajui i tavie razvijajui pritom pravni sistem koji takve pojave nije u stanju da eliminie. Anae, tu je stalno prisutna i svest, da promena prava sama po sebi me utim ne menja strukture moi i da pravo nije jedini klju za ona vrata koje je zakljuao patrijarhat. Feministika pravna teorija kritikuje ulogu pravnog sistema u reprodukovanju diskriminacije enskog poloaja u patrijarhalnom sistemu. ; druge strane, ona nastoji da razvije transformativne elemente i metode eliminisanja patrijarhata analizirajui prirodu i obim enske podre enosti u raznim pravnim oblastima. +na zahteva reforme radi poboljanja pravnog statusa ena kritikujui pravni sistem kroz tenju ka reformama koje idu u nekoliko osnovnih pravaca. 1. Po !o "a#!ova!o !a#i $e ( ovoj oblasti su najee i najvidljivije pravne inicijative za promenu zakona. (glavnom se radi o odredbama krivinog i porodinog zakonodavstva i prekrajnih odredaba, i sl. =ako e se veoma insistira na promeni procedura tako da postanu rodno senzitivne )gender sensitive*, a to znai da slubena lica po mogunosti uvek budu ene, da ena&rtva nasilja u postupku ima pravo da bude praena drugom enom )osobom od poverenja*, kao i proireno pravo na besplatnog advokata. Naroito se insistira na promenjenom pristupu enama svedocima i rtvama krivinih dela nasilja, uz promenu teita postupka koji je po usvojenoj mizoginistikoj tradiciji smetao krivicu na rtvu fokusirajui se na utvr ivanje njenog doprinosa )pod im se podrazumeva)la* svaka neadekvatnost, odnosno odstupanje od usko postavljenih granica prihvatljivog, u oblaenju, ponaanju, prethodnom ivotu, odgovornost za ponaanje sopstvene dece, roditelja i prijatelja i srodnika i sl*. @ritikuje se nesnosni nadzor i samovolja u privatnom ivotu koja ili vodi ka nasilju ili je sastavni deo nasilne zajednice, a to se preutno smatra /normalnim< delom branog ugovora, odnosno brane zajednice. Feministike pravnice zahtevaju da pravna regulativa domaeg nasilja bude sveobuhvatna i takvog karaktera da ivljenje moe3mora da se odredi kao dostojan ivot a ne puko bitisanje pod bilo kakvim uslovima. (tvr uje se ciklinost porodinog nasilja i kod radikalnih i lezbejskih feministkinja stavlja se u istu ravan ciklus porodinog nasilja sa heteroseksualnim inom. %. Di#&ri'i!aci$a @ritiki se uoava jo uvek postojanja zakonskih odredaba koje otvoreno diskriminiu ene )nedostupnost nekih radnih mesta, profesija ili zanimanja kao i nedostupnost nekih vidova kolovanja na nekim visokokolskim institucijama, npr. u vojsci i policiji*. (kazuje se da formalna pravna jednakost u uslovima viemilenjumske legitimne pravne nejednakosti, jo uvek ne predstavlja dovoljan uslov za postizanje faktike jednakosti. ;kree se panja da formalna jednakost nejednakih znai generisanje novih nejednakosti uz odravanje satus Buo&a postojeih nejednakosti i nepravdi koje poga aju pre svega one koji su drutveno slabiji. Cahteva se dosledna i kompleksna primena programa afirmativne akcije, kako u obrazovanju svih nivoa a naroito visokokolskom, tako i u

oblasti zaposlenja, naroito onih elitnih mesta koja se po tradiciji smatraju ekskluzivnim mukim domenom. (. Siro'a)vo (oava se da siromatvo ima pol, tj. da veinu siromanih, nezaposlenih ili na ivici egzistencijalnog minimuma ine ene. =rae se i analiziraju uzroci koji su tako e i pravnog i sistemskog karaktera kao to su npr. slabije obrazovanje, usmeravanje na enska zanimanja koja su po pravilu manje plaena, iscrpljenost neplaenim kunim radom, nevrednovanje podizanja dece, pojava samohranih majki, naputanje dece i njihovih majki u vremenima drutvene krize, ili usled nastupanja privatnih kriza, kao to su neuklapanje u oekivane, tradiconalne rodne steretipne kategorije ponaanja, invaliditet, bolest i nezaposlenost. *. Re+ro,-&)iv!a +rava i ",rav#)ve!a "a)i)a 9naliziraju se injenice da se zakonima i praksom enama oduzima ili ograniava pravo kontrole svoga tela i svoje fertilnosti. Feministika jurisprudencija zahteva i afirmie novi pristup problemima kao to su kontracepcija, abortus, sterilizacija, plodnost, vetako osemenjavanje, oplo enje in vitro, testiranje i tretman fetusa, trudnoa, dostupnost i kvalitet medicinske slube, reproduktivna prava predtinejderskog, tinejderskog doba i punoletnih ena, ena u menopauzi i posle nje, fertilitet lezbejki, pripadnica manjina, siromanih i invalidnih ena. Cahteva se jednaka pravna regulativa besplatne lekarske pomoi uz kritikovanje prakse da se esto redovne potrebe odravanja enskog zdravlja smatraju neuobiajenim lekarskim zahvatom koji mora da bude plaen. @ritikuje se neadekvatnost, nedovoljnost i nepristupanost ginekolokih slubi, njihova neobuenost i nespremnost za posebne kategorije ena kao to su lezbejke )/sredovene device<*. .. /e"0e$#&a +rava ;kree se panja da nepostojea pravna regulativa ove oblasti ne znai da tu nema problema, ve da nedostaje veliki antidiskriminativni paket propisa koji izriito i pod pretnjom sankcija, zabranjuje poslovnu diskriminaciju, diskriminaciju u obrazovanju )kako na strani uenica3studentkinja tako i predavaica*, u sportu, politici, u zdravstvenim institucijama, kao i drugim drzavnim institucijama i procedurama na osnovu seksualne orijentacije. 9naliziraju se postojea uporednopravna zakonska reenja o registrovanom partnerstvu )novi /paktovi drutvene solidarnosti<E*. 1. Prava 'ar2i!a i"ova!i3 4e!a 9nalizira se dvostruka ili visestruka pravna diskriminacija koja proizilazi iz postojanja vie osnova drutvene nemoi. Npr, ena koja je pripadnica manjina i hendikepirana, izbeglica, samohrana majka bolesne dece, lezbejka, neobrazovana, siromana, i tsl. 5. Po o4a$ 4e!a - +rav!o$ +ro6e#i$i i +rav!o' o0ra"ova!$!rouava se diskriminacija koja postoji u procesu kolovanja )obeshrabrivanje ena da javno govore, ili uopte da se koluju ili imaju ambicije ka nekim pravim profesijama, naroito onim elitnim, otvorena promocija preferencije ka mukom polu u smislu njihove navodne poveane profesionalne efikasnosti*, tekoe kod zaposlenja, napredovanja )potreba da se ispuni uvek vie uslova od mukaraca kao da je mui pol vesamim tim

jedan veliki profesionalni uspeh, postojanje oficijelnih zahteva za vi i boljim stalnim rezultatima rada, nemoguost dolaja do rukovodeh poloja, diskriminacija naroto izrana s obzirom na geografski kriterijum )dihotomije mali3veliki gradovi, instancionalna G vi3ni orgaizaciona instanca, i hijerahijska unutar iste organizacije, via3nia mesta*. (oava se harasmentalno onemoguavanje ili uslovljavanje napredovanja ena uz stvaranje i odravanje profesionalnog ambijenta u kome je /normalno< da se od ena za opstanak u njemu zahtevaju neki /drugi< kriterijumi, razliiti od uobiajenih, profesionalnih, koje treba da ispunjavaju muskarci )/uspeva< ljubavnica direktora a ne i druge ene*. !reispituje se proces formulisanja obrazovnih normi i procedure u procesu obrazovanje kao prenosa duha prava sa generacije na generaciju. (oava se da je u dosadasnje pravno obrazovanje ugra ena muka pravna logika izraena mukim jezikom koji negira vrednost alternative i predstavlja se kao jedino objektivna, neutralna nauna istina. 7. Po o4a$ 4e!a - &ri"!i' +erio,i'a (kazuje se da se zakoni i prakse menjaju s obzirom na krizu tako da se ispune oekivanja da se ene vrate kui, privole tradicionalnim vrednostima, da se eliminiu sa trita rada kao konkurencija i potpomognu reprodukciju /nacije u opasnosti od izumiranja<. !ri tom, u isto vreme, zakoni uopte ne prate promene koje se odnose na povean nivo nasilja svake vrste, naroito onog uinjenog u uslovima privatnog zivota koji poga a naroito ene i decu. @ritiki se konstatuje povien stepen nasilja usmeren prema enama kao i zakonska neadekvatnost postojecih materijalnopravnih i formalnopravnih odredaba. 8. O,#-#)vo 4e!a i" $av!o29 +o i)i:&o2 i i!6or'a)iv!o2 4ivo)a Nepostojanje enskih glasova na javnoj sceni izaziva ono to feministike pravnice formuliu kao eznju za enskim govorom. Feministike jurisprudentiarke konstatuju da je svet pravni govor mukarca i da pravo, kao govor mukarca, ini svet. (esnici na pravnoj sceni i govornici na njoj su uglavnom mukarci. "ena jo uvek nema autentini glas da govori pravno, niti forum3akademiju na kojoj moe pravno da misli enski a ni drutvenu pozornicu na kojoj moe pravno da enski dela. #o uvek se vie i pre pitamo ta moemo da uinimo za dravu, umesto da formulisemo ta moemo3imamo prava da oekujemo od nje. 1;. S-+ro)#)av $a!$e !acio!a i"'@ao jedan od glavnih izvora me unacionalne, me upolne i svake druge netolerancije, identifikuje se nacionalizam, okrivljen ujedno da je jedan od glavnih generatora nevi enog bujanja zla, kao i za irenje organizovane, agresivne gluposti. @ako @risteva naziva ene prvim /drugima<, one su dakle, prve na udaru rastue drutvene netolerancije u optoj atmosferi neuvaavanja pa i sankcionisanja razliitosti. Nastoji se, kroz radikalno suprostavljanje nacionalizmu, ka postizanju drutvene i pravne atmosfere tolerancije kao jedinog mogueg okvira za delovanje feministike jurisprudencije, uz kritikovanje situacije u kojoj je vladajui nacionalizam ponovo progutao3eliminisao javni prostor kao potencijalno mesto demokratskog udruivanja i dijaloga me u polovima. Nastoji se nai pravni odgovor protiv govora me unacionalne mrnje da bi se izalo iz opte progresivne regresije. @ratko reeno, nacija ne veruje enama, a ene koje misle ne veruju naciji tako da se kao nuno namee redizajniranje politiko&pravne javne sfere.

(. <ENSKA =EO=RAFIJA PRA>NO= I DRU?T>ENO= <I>OTA

!zgnali smo je iz kruga naeg odobravanja a onda smo je osudili to nije sa nama Ursula Legvin

Na pitanje gde se nalazimo u odnosu na druge aktere pravnog i politikog ivota, odmah se uoava ironija da pravna diskriminacija ena postaje vidljiva upravo na mestima i u onim momentima najveih nastojanja da se eliminie. /'elike promene u poloaju ene, njeno sve aktivnije uee u skoro svim vrstama poslova u okviru zajednice, otkrili su koliko je pukih predrasuda ili glupe muke arogancije bilo u najveem delu :ideja: koje su podrazumevale podre enost ena<. )Irnesto ;abato* @ada se odre uju mesta unutar drutveno&pravne topike posedovana od strane ena, moraju se konstatovati dve decenije izuzetnih intelektualnih doprinosa u pogledu osnivanja enskih studija iji je konstitutivan elemenat feministika jurisprudencija od njenih samih poetaka. +d svega ?6 u kolskoj JK3L u kolskoj LJ3LK bilo ih je D6.666. =o su bila pre svega mesta saznavanja ta znai biti feministkinja, a to je uglavnom verovanje da pripadamo drutvu i civilizaciji u kojoj je ena potinjena mukarcu i da bi ivot svih bio bolji ako to ne bi bio sluaj. "ene su tokom poslednjih nekoliko decenija imale velika i permanentna postignua i u pravnoj oblasti. +ne su uveliko proirile svoje lino uee u pravnoobrazovnom, zakonodavnom, izvrnom i sudskom postupku na lokalnom i nacionalnom nivou. =ako e, ene su poveale ostvarenje jednakih mogunosti u optem i specijalistikom, obrazovanju svih nivoa do najviih, i zaposlenju. "ene nisu samo postale obrazovane pravnice, one su postale feministike pravnice. Feministika pravnica nastoji u svom domenu na razvijanju feministike pravne teorije i prakse. Feministika pravna teorija sadri pre svega denuncijaciju i kritiku prava kao patrijarhalne konstrukcije. Naime, pravo je sistem koji je milenijumima konstruisan da slui interesima svojih mukih tvoraca, odraavajui mukost kao jedino postojei princip. ;avremeni pravni sistem moe, pod permanentnim kritikama od strane feministikih pravnica, donekle da uvai neke njihove zahteve, naroito one odevene u ruho jednakih prava i jednakih mogunosti. 9li svaka takva zahtevana jednakost, za sada jo uvek, mora proi test usaglaenosti sa mukou kao univerzalnim normativom da bi se kvalifikovala za pravno priznanje npr. u obrazovanju i zaposlenju. pravima ena znai biti na ranjivoj poziciji lake diskvalifikacije zbog navodne strune i3ili akademske neadekvatnosti. ;tav da ene imaju manje smisla za pravdu od mukaraca )Momen sho4 less sense of justice than men, Freud*, daje nam specifino nasle enu lou startnu drutvenu Feministika pravna teorija zauzima poziciju sa koje se analizira ta se deava sa enama u svetu koji je oblikovan pravom, tj. pravnim institucijama, u kome se govori pravnim jezikom koji su svi od reda milenijumima ekskluzivni domen mukaraca. !onekada se to deava u formi ispoljavanje opravdanih emocija, npr. ljutnje i straha, ogorenosti i protesta. =o se po pravilu, odmah plaa prevelikom cenom u vidu negativnog reagovanja na ene koje tako javno piu i govore, diskvalifikacijom onoga to su rekle, uradile, to je

ne retko kombinovano i sa linom diskvalifikacijom. 9 taj neophodan emotivni naboj se nuno javlja kada se konstatuju manjkavosti pravnog sistema usled koga su )kao jednog od kompleksa drutvenih razloga* ene siromanije od mukaraca, vie od mukaraca seksualno i fiziki zlostavljane, manje plaene od mukaraca, vie od mukaraca podiu godinama malu decu, rtvujui vie od mukaraca svoju profesionalnu karijeru zbog toga, imaju manje mogucnosti da iskoriste svoje sposobnosti od svojih mukih kolega u nauno&obrazovnoj ili drugoj profesionalnoj sredini, vie su eksploatisane od muakraca i vie optereene nametnutim stereotipima o sopstvenoj enstvenosti i )jedino* prihvatljivom enskom ponaanju. Feministika pravna teorija zahteva donoenje propisa protiv terorizacije ena, prinudne maternizacije i seksualizacije enskog tela kao i ukidanje propisa koji to na bilo koji nain odravaju, stimuliu ili stvaraju uslove za njihovu pojavu. Feministika pravna teorija sadri i nemilosrdnu provokativnu pesnicu namenjenu tracionalistikom oku, jer ona, naime, izme u ostalog, promovie i rtvino pravo na samoodbranu kojim institutom se zahteva dekriminalizacija ubistva nasilnog partnera kao vida legitimne samoodbrane. ;ledee, nita manje bolne pesnice su zahtevi za pola&pola participacijom u svim predstavnikim, dakle zakonodavnim telima, zahtevi za legitimisanjem lezbejskih zajednica i sl. ;ve to ukazuje na potrebu za novom kulturom prava koja bi se ogledala kako u pravnoj praksi tako i u pravnom obrazovanju. (kazuje se i na prostu injenicu da je na pravnoj sceni ve dovoljno nepovoljno biti ena. 2iti, me utim, ena koja govori o poziciju za upuivanje bilo kakvih zahteva kroz jurisprudenciju koja se zapravo bavi optim pojmovima pravde i pravinosti, a za koje mi, navodno nemamo dovoljno /prirodnog< dara. Feministika kritika identifikuje to kao drutveni konstrukt, muki model prenet u idealizovanoj formi u pravni sistem i nazvan modelom univerzalne pravde. ;ledeci korak je pozivanje na etiku pravde po kojoj svi treba da budu tretirani na isti nain )obogaena savremenim etikim zahtevom nepovre ivanja drugog*. =ime smo definitivno zapale u nevolje jer smo poele da teoretiemo a teoretisanje je uopte gledano, tako e muka aktivnost. =u smo hendikepirane jer smo svesno ili nesvesno proete strahom da je enska teorija nedovoljno opremljena argumentima i da kao takva moe samo da izgubi u direktnom sukobu sa mukom. Apak, moramo teoretisati i to pre svega opresiju prema enama. %oramo se kroz feministiku jurisprudenciju angazovati na dekonstrukciji pravnog sistema kroz nu enje alternativnog sistema i razvijanja raznih strategija otpora. ;amo naa intelektualna muskuloznost i glasnost moe da dovede do afirmacije onoga to je permanentno bilo odbacivano kao iracionalno, nelogino, nekonzistentno, a to su atributi kojima je diskvalifikovana pravna teorija stvarana od strane ena, kada i ako bi se bavila /enskim< pitanjima. Feministika teorija ne zamenjuje muku teoriju ve nalazi sebi mesto pored nje u uzajamno kritiko analitikom odnosu. Nude se novi kritiiki pristupi, nove rei i pojmovi sa ciljem da omogue novu komunikaciju ena sa enama i ena sa muko& enskim pravnim ambijentom koji se eli promeniti. "ensko iskustvo stvara novu enskost razliitu od one enskosti stvorene od strane mukaraca sa ciljem da slui njihovim interesima. Formulisanje enskog pravnog prostora naseljenog enama, me utim, za sada, uglavnom govori o njenim )naim* opresorima, dakle o mukarcima i njihovom ponaanju. =ime se jo uvek plaa dug dominantoj grupi, jer ona zapravo stvara nas, /druge< onemoguavajui nam da govorimo za sebe i u svoje ime, odnosno,

ak i kada to konano ponemo da radimo, onda, bar u poetku, nemamo dovoljno rei da govorimo o sebi, ve )jo*uvek ili preteno o njima. !arcijalni uspesi ne izostaju, ali oni nisu nita drugo do parcijalna poboljanja, liberalne mere zasnovane na enskom iskustvu, bolje razumevanje prava koje vodi ka poboljanju pravnog sistema. =u se onda nuno dolazi do saznanja da feministika jurisprudencija jednostavno moe samo da ojaa pozicije opte pravne nauke u sistemu znanja a ne da je ni na koji nain dovede u pitanje. +stajemo unutar jurisprudentinih limita ogranieni univerzalnim, mukoneutralnim principima pravde i pravne jednakost. *. OCEU@IST>O9 @RATOU@IST>O I/I SAMOU@IST>O KAO PROFESIONA/NI PUT PRA>NICA
"li ja govorim o duhovnoj patnji! # ljudima koji gledaju kako im nadarenost, rad i ivot bivaju troni # valjanim umovima koji su potnjeni glupima # snazi i hrabrosti koje su sputane zaviu, pohlepom za vlau, strahom od promene Ursula Legvin

9kademsko oceubistvo je profesionalni put generacija mukaraca koji postavi prvo sledbenici jedne ideje ili prosto, uenici starije generacije pravnika, izrastajui, stvaraju novu teoriju i praksu, metaforino /ubijajui< odnosno negirajui, prevazlilazei i eliminiui teoriju i praksu svojih prethodnika, pa i njih same kroz neumitnu smenu generacija. !ravnici neminovno imaju iskustvo i /sinova< i /oeva<. !itanje je ta je autentino iskustvo pravnica, da li generacijska solidarnost sa svojim mukim kolegama, dakle iskustvo pobunjenih sinovaN !remda smo u jednom periodu jedni drugima neophodni saveznici, deo naeg enskog profesionalnog iskustva je da nam naa profesionalna i generacijska /braa< nee dozvoliti uopte, ili bar ne u punom obimu, da sa njima podelimo privilegije /oeva< kada za to do e vreme. $a li smo pak, ljubimad, izabrana deca svojih profesionalnih oeva koja se nikada nee pobuniti protiv autoriteta starijih, ali hoe protiv sopstvene generacije )poznata paradigma nemogueg otpora. rob ne sme da napadne svog gospodara, niti robovlasniki sistem, ali sme da udari na svog robovskog sapatnika, pa to poslednje i radi, verujui da preduzima autentini in pobune*N Ali smo pobunjene i protiv oeva i protiv sinova, odbacujui i oeve i brau, poto su oni, budui mukarci, prethodno odbacili nasN $a li mi moramo uopte nekoga da /ubijemo< da bi afirmisali sebe i svoje ideje i ako da, kogaN 9 ako na alost da, jesu li to primarno mukarci ili moda i ene starije3iste generacijeN Ali moda, nas profesionalni, ensko&enski problem uopte nije generacijski ve statusni )dihotomija obrazovane3neobrazovane ene, teoretiarke3aktivistkinje, elitistkinje3<prave< feministikinje, jurisprudentiarke3prakticirajue pravnice*N $a li zastupanje feministike jurisprudencije znai neminovno sukob sa svima, starijim i mla im mukarcima, starijim i mla im enamaN $a li je u tom sluaju bolje da, nemajui saveznike, ubijemo same sebe, tj. prestanemo da se uopte bavimo feministikom jurisprudencijomN Neophodni minimum je uoavanje da je tipino muka tvorevina ena& profesionalna saveznica, ena preobuena u mukarca )4omen 4ho are men in drag*. =o je ena koja barata istom teorijom, govori istim jezikom, kree se slobodno u istom

prostoru u kome sutinski ne menja nita, to u stvari znai, ne pokree /enska< pitanja u svom profesionalnom ivotu, odnosno ne pokree ih na drugaiji nacin od onoga koji tracionalno ve postoji u pravnoj teoriji. Njeno tipino ponaanje je npr. da ne pokree pitanje da li barijere u poslu proizilaze iz biolokih razlika ili diskriminacije, a ako se to pitanje nekako i pokrene, na njega odgovara sleganjem ramenima i eventualnim ukazivanjem na svoj primer )zasluene* profesionalne uspenosti i promocije. Cato je i prvobitno nastali predmet "ena i pravo, iz koga se razvila feministika jurisprudencija, uglavnom izuavao polnu diskriminaciju sadravajuci u poetku agrumente za ube ivanje mukaraca da smo /iste< odnosno da smo zasluile pravnu jednakost. !redmet "ena i pravo tako e je sadrao argumente u pravcu ostvarenja participacije ena u radu, univerzitetu, javnom i pravnom ivotu na nain koji ne bi previe uznemiravao mukarce. +n se uklapao udvoriki u njihovu predstavu da znanje3nauka jesu i mogu da budu neutralni, i da ene naunice nee biti nita drugo )znai nee traiti nita drugo i nee govoriti nikakvim drugim jezikom*, do )mnogo skromnije* kolege drugog pola. .. PRA>O TRETIRA <ENE ONAKO KAKO MU?KARCI TRETIRAJU <ENE
Nije potrebno da ume da pliva da bi prepoznao ribu, niti je potrebno da sija da bi prepoznao zvezdu Ursula Legvin

Neophodno je dakle da pravo prestane da nas tretira /muki< i da pone da nas tretira /enski< a to znai da pravo prizna nae povrede kao povrede, da ih legitimie kao takve, sa svrhom legitimizacije nae viktimiziranosti njima, bez ega je teko ii dalje. !ravo stvarno pokuava !olazna osnova feministike jurisprudencije je da se pravo ne nalazi u bespolnom prostoru mitske objektivnosti, a prvi naredni korak je nezaobilazna konstatacija da pravo tretira ene onako kako mukarci tretiraju ene. da prizna nae zahteve u pogledu silovanja, jednakih plata, porodinog nasilja, i sl. 9li je greka verovati da e se sve promeniti ako i kada se promene zakoni. !otrebne su drutvene promene u pogledu razliitih enskih potreba. Feministikinje ne pokreu samo pravna pitanja ve dovode u pitanje i navodnu prirodnost mukih privilegija, tako da je ta borba mnogo komplikovanija i kompleksnija od sukoba miljenja u okvirima pravnog sistema. Na primer, promene u porodinom pravu nisu nikada samo formalne promene jer dovode u pitanje privilegije oinstva, mukarev autoritet, specifinu raspodelu vremena koja vie slobodnog vremana namenjuje mukarcu i njegovu veu ekonomsku mo. $rutvena konstrukcija braka i porodice pribavlja specijalni kontekst koji unapre uje, podrava i odrava fiziku snagu mukarca protiv ena. 'ete feministike jurisprudentiarke tu e se npr. prisetiti rei Oamurabijevog zakona koje su aktuelne ve F hiljade godina. /Napraviu pravdu da sija kroz jezik zemlje, tako da jaki nee moi da zlostavljaju slabe<, zahtevajui u ime te univerzalne pravde zatitu za ene, dokazujui da su)smo* slabe jer su ih)nas* pravni propisi obesnaili do nemoi. !ravo dakle, nije samo jezika vetina jednog kolektiva, ona je tako e i kavez tog kolektiva. Nesvesna i bespogovorna poslunost ustaljenim znaenjima vezuje oveanstvo elinim lancima i za dobro i za zlo nae prolosti. %nogi zakoni bez

ispitivanja odraavaju kulturne pretpostavke koje diskriminiu ene. =ipian pravni neprijatelj nasle en iz prolih vremena je pravna nevidljivost, tj, odsustvo bilo kakve a naroito adekvatne regulative niza pojava veoma tipinih za ensko ivotno iskustvo kao to su iskustva npr. incesta, silovanja u braku, porodinog nasilja.0ubitak seanja je, dakle, luksuz koji feministika jurisprudencija ne sme sebi da dozvoli. 0ubitak seanja, a ne kult seanja, napravie od nas zarobljenike prolosti. ;amo dijalog prolosti i sadanjosti, starog i novog, je formalan izraz vere u promene unutar kontinuiteta. ;amo ta svest o kontinuitetu pribavie feministikoj jurisprudenciji neophodnu ravnoteu izme u identifikacije i distance, sa prolim, sadanjim i buduim pravnim sistemima. 1. NE S/A<EMO SE
$okom gladi i oaja obeala je sebi da e ubudue delati samo prema vlastitom slobodnom izboru Ursula Legvin

( feministiku jurisprudenciju se prenose stalni feministiki konflikti oko prostitucije i pornografije. +tvaraju se kritika pitanja da li pornografija i prostitucija doprinose potinjavanju ena ili suprotno, ako su oslobo ene od kontrole organizovanog kriminala, njihovom ostvarivanju. ;laemo se u tome da je pornografija teorija kulturnog sadizma a silovanje tom ideologijom proklamovana praksa. Neke od feministikih aktivistkinja i teoretiarki e u pornografiji videti uvek i samo nasilje, proglaavajui pornografiju samo i jedino oblikom diskriminacije ena i krenja njihovih ljudskih prava. Feministike pravnice e, shvatajui i uvaavajui principe slobode tampe i slobode govora pokuati da budu feleksibilnije i da formuliu koje bi radnje unutar pornografije trebalo zaista nuno da budu zabranjene i kao takve sankcionisane, ne odbacujui u celini pornografiju kao nasilje nad enama. =akva jedna lista bi npr. izgledala ovako. !ravno sankcionisanje pornografskih radnji. 7. prinu ivanje na uestvovanje u pornografskoj produkciji ?. prinu ivanje na konzumiranje pornografskih produkata D. prisilna primena pornografskih praksi, prenoenje pornografskih aktivnosti u stvarni ivot, protiv volje drugih uesnika, napadi inspirisani pornografijom F. izlaganje nekoga javnoj sramoti kroz upotrebu imena, lika ili slinog u pornografskim proizvodima. H. oslikavanje ubistava, komadanja tela, brutalnosti ili nasilja u kontekstu opscenih radnji u pornografskim proizvodima. Feministika jurisprudencija je tako e spremna da usvoji i druga enska miljenja. Na primer, da pornografija nije uvek i neophodno odraz muke dominacije nad enama, ve njihove nemoci da utiu na ene da bi one bile spremne da zadovolje njihove seksualne prohteve usled ega preduzimaju simboline aktivnosti umetnikog i kvaziumetnikog tipa kao surogatnu zamenu za usamljenost, seksualnu frustraciju i zavisnost od enske volje. $akle, pornografija nije nuno i samo guenje i zapostavljanje enskog glasa i institucionalizacija nejednakosti, ija zabrana mora da plati cenu u vidu kolizije sa slobodom tampe i slobodom govora.

76

;ledeca kontroverzna tema je prostitucija o kojoj sve feministikinje misle da e potrajati dokle god mukarci vide ene kao nejednake a ene e biti nejednake dokle god bude bilo prostitucije. Feministike jurisprudentiarke su za razliku od feministikih teoretiarki druge profesionalne orijentacije svesne npr. istorijskog postojanja Molfenden >eport&a iz 7PJ6 koji sadri stav, krucijalan za pravnu teoriju dvadesetog veka, da privatni, dobrovoljni seksualni odnosi izme u odraslih ljudi ne bi trebalo da budu ma na koji nain krivinopravno sankcionisani )pri emu se prevashodno misli na homoseksualne odnose i prostituciju*. =ako e se od strane feministike jurisprudencije usvajaju i drugaija miljenja od onih koja prostituciju svrstavaju samo u domen nasilja i obespravljivanja ena. $akle, slua se i glas onih koji smatraju da prostitucija moda pribavlja mukarcu iluziju da poseduje zenu dok u stvari, ona poseduje njega, jer on nju nikako na drugi nain ne bi imao da je nije platio. +na tako dobija i novac i njega pri emu sama odluuje kome e i kada, ta e i koliko dati i da li e uopte dati, naravno u kontekstu oslobo enja prostitutki i prostitucije od kontrole organizovanog kriminala. +staje otvoreno i pitanje da li postoji feministika pravda i feministiki pravni metod. =o nije samo pravno filozofsko pitanje ve i pitanje koje zahteva praktino reenje, u kom kontekstu je postojanje feministikog metoda ve donekle dobio pozitivan odgovor. =ako e se postavljaju i vrlo vana proceduralna pitanja kako feministiki sprovoditi, ostvarivati pravo, to zahteva novu konceptualizacija pravde. Nain baratanja pravom ostalo je tako e dugo vremena otvoreno pitanje, naroito u pogledu postojanja segregacije ili ne, posebnog prouavanja, primene, ostvarivanja, konstruisanja, uenja i sl, /zenskog< prava, nasuprot integrisanom pristupu sa uvaavanjem /enskih< aspekata u optem pravu, i sl. +d samih poetaka formiranja feministike jurisprudencije se postavilo )i ostalo otvoreno* pitanje da li ta teorija treba da pretenduje da govori u ime svih ena. ;vaka teorija ili svaki misaoni sistem koji nastoji da bude teorija, ima nuno pretenzija da bude opteg karaktera tj. da bude govor /u ime svih<. !roblem vai i za druge aspekte feministike teorije a ne samo feministiku jurisprudenciju. Ca sada se samo zna jasan stav da ne treba nametati kao opte ensko iskustvo majinstvo, iskustvo sa nasiljem, poslovnu diskriminaciju, ili npr. iskustvo studentkinje prava ili sutkinje. ;ve drugo je otvoreno za argumente i argumentovane opcije. #ednakost ili uvaavanje razliitosti, olako dolazi do odgovora da je formalna jednakost neophodna ali nedovoljna, i da nam treba zakonsko uvaavanje razliitosti i specifinosti. =amo, naime, gde zakon uoavajui razliitost, istu priznaje i uvaava, javlja se realna opasnost od ozakonjavanja diskriminacije. !roblem je kod zastupanje razliitosti kao kod zastupanja jednakosti da i jedan i drugi princip uzimaju mukarca kao normu i onda se zapravo nita ne menja. ( nekim oblastima je jednakost neophodna, npr. jednakost zarada na istim mestima, jednaka zatita ena i mukaraca u saobraaju. ( drugim oblastima je neophodno uvaavanje razlika. +d prava se oekuje da bude objektivno, racionalno, apstraktno i principijelno. >azlike odmah potvr uju opravdanost postojanja muke dominacije. =u se dolazi i do uvenog pitanja, ko smo to, mi & narodN )Mho are 4e, the peopleN*, na koje odgovor mora da obuhvati i ene, na emu institiraju jurisprudentiarke feministike orijentacije. Na kraju liste kontroverzi feministicke jurisprudencije, dolazi i ona poetna. Naime, sve dominantne strategije enskog pokreta nastojale su na naglaavanju polnih razlika u

77

nameri da umanje njihov znaaj radi postizanja cilja da pol ne sme da ima uticaja na uspostavljanje pravnih organienja. =u je neophodan kritiki pristup uz stalno prisustvo svesti da je pravo oru e koje moe da institucionalizuje ali i dovede u pitanje nejednakosti. 5. NE =O>ORIMO A ROZE MODRICE
Na podruju nedokazivnog i osporivog je jedina prilika da se iza%e iz kruga i krene napred Ursula Legvin

!ostoje, za sada, ne samo mnoga otvorena pitanja, kao i pitanja koja stalno nose tenziju neslaganja i razlaza, ve i ona koja ak nisu prihvatljiva ni za diskusiju, odnosno potpuno se odbacuju od strane nekih feministkinja. Ca sada, na primer, feministike jurisprudentiarke nemaju /dozvolu< feministikih aktivistkinja da pokrenu pitanja unutranjih ensko&enskih odnosa, a naroito ne da ukazuju na postojanje ensko&enskog nasilja, diskriminativnih i eksploatisucih praksi. =o je na primer, sluaj sa nasiljem u lezbejskim zajednicama )obuhvaen optim pojmom /roze modrice<, a ponegde i /lavander bruises<*, ili uopte nasiljem me u enama. =u se nalazi i poznato pitanje /izdatog sestrinstva< tj. nekorektnih poslovnih odnosa izme u ena od karijere, dosta retko spremnih da sara uju sa drugim enama, tj. da kao prirodne saveznice tretiraju one koje to jedino mogu da budu, a to su druge ene )umesto ega se ulazi u sumnjiva saveznitva sa mukim kolegama*. =a i druga slina /nezgodna< pitanja naravno nee ostati neistraen domen, jer su jurisprudentiarke svesne da se neophodna higijena javnog ivota izme u ostalog, ostvaruje i putem otvorenog postavljanja pitanja i pokretanjem ne ba za sve ugodnih tema. Naravno, feministiki /veto< )inae, prilino nepoznat u muko&enskom demokratskom profesionalnom ambijentu* nee spreiti profesionalnu radoznalost i profesionalnu nezavisnost jurisprudentiarki da za u i u /zabranjene< gradove. $oprinee uglavnom pojavi novih tenzija i konflikata sa kojima se i inae suoavaju generalno sve ene. $oprinee oteavanju profesionalnog puta jurisprudentiarki koje ve imaju dovoljno problema sa svojom mukom, ili muko& enskom patrijarhalnom profesionalnom zajednicom i celokupnim ambijentalnim prostorom profesionalnog delovanja. Neke e pritom i usled toga biti dovedene i do onog, gore pomenutog profesionalnog /samoubistva< tj. prestanka bavljenja feministikom jurisprudencijom kao neim to stvara samo sukobe sa svima. $ruge e pak, nastaviti svoj usamljeni put naunog rada, ali usled konflikta, ne doprinosei uopte ili doprinosei beznaajno malo, realizacije opteg piramidalnog koncepta da feministika jurisprudencija doprinosi feminizmu uopte, a da feminizam u svom krajnjem ishodu doprinosi demokratizaciji pravnog sistema i drutva u celini. =ree e nai profesionalno zadovoljstvo u ironiji )/zadovoljstva ironije su jedina uteha u prouavanju prie o oveku<*, a etvrte npr. u metastazama bizarnog humora i pravne parodije. Qin projektovanja feministike jurisprudencije koji je u poetku dakle, izgledao kao neizbeno drutveni in, tako postaje akt talentovanih i upornih pojedinki, ne lien linog herojstva, ali svakako lien grupne solidarnosti i akcionog zajednitva. No, ve

7?

smo na tom putu nauile da neizbezno nije veno ve naueno, a da ono to je naueno moe i da se kroz odre enu praksu, odui. >ezultat moe da bude nagomilavanje znanja, bez prave mogunosti delanja u smislu provokacije promena ali i ne mora. %oda e maksimalan doprinos takve feministike jurisprudencije biti ono to $oris -esing naziva velikom eksplozijom informacija o nama kao direktan proizvod sposobnosti da prema sebi ne budemo ni pristrasne ni laskave. /@ada se ljudi budu osvrtali na nae vreme, mislim da e ih jedna stvar zauditi vie od ostalih a to je da mi znamo mnogo vie o sebi nego ljudi u prolosti o sebi, ali da gotovo nita od toga nije primenjeno:.

7D