Социологија

ПРЕСТУПНИЧКО ПОНАШАЊЕ И ЗЛОЧИН

 Проучавање преступничког понашања

Друштвени живот човека регулисан је правилима или нормама

Људи крше правила, комформисти су али и ствараоци правила
Нико не крши сва правила, као што се нико и не придржава свих
Девијантно понашање – одбијање да се живи по правилима које већина поштује
Припадници тзв. озлоглашених група имају строге кодексе понашања за своје припаднике
На друштвене номе снажно утичу расподела моћи и припадност класи (подела на богате и
сиромашне)
Кад процењујемо девијантност или усаглашеност са правилима, морамо увек имати на уму о
чијим правилима је реч
Девијантност - кршење скупа норми које прихвата огромна већина људи у заједници или
друштву
Већина у друштву, како појединци тако и групе, у извесним околностима крше нека прихваћена
правила понашања (Х. Хјуз, Харе Кришна)
Друштвене норме прате санкције којима се обезбеђује њихово поштовање и спречава њихово
кршење
Санкције могу бити: позитивне (нуђење награде за придржавање норми), негативне (казне за
понашање које се не уклапа у норму), формалне (примењују их тела и органи са циљем да се
обезбеди поштовање норми - закони, полиција, судови, затвори) и неформалне ( мање
организоване и спонтаније реакције на непридржавање норми)
Теорије кривичног дела и преступничког понашања

Тамо где постоје закони постоје и кривична дела (кривично дело = понашање којим се крши закон)
Теорије кривичног дела и преступничког понашања: биолошка, психолошка, социолошке теорије
Биолошка концепција:
1) италијански криминолог Чезаре Ломброзо, седамдесетих година 19. века сматрао је да се
криминални типови могу препознати по облику лобање и да је већина криминалаца дегенерисана и
слабоумна – његова теорија је дискредитована јер није могао доказати утицај наследног фактора;
 2) теорија која указује на три главна типа телесне грађе код човека од којих је један непосредно
повезан са делинквенцијом: мускуларни и активни типови (мезоморфни) су склонији криминалу
него сувоњави (ектоморфни) или пунији (ендоморфни) – теорија није доказала утицај наследног
фактора на преступничко понашање.
Психолошко гледиште:
девијантно понашање се повезује са посебним типовима личности – код једне мањине људи се
развија аморална или психопатска личност; психопатске личности су људи који су повучени у себе и
безосећајни и који уживају у насиљу – због самог насиља;
проблем : није јасно да ли психопатске особине неизбежно воде у криминал - нема основа за тврдњу
да су људи “ове врсте” нужно и криминално настројени;
психолошким теоријама могуће је објаснити само неке аспекте злочина, неки криминалци можда
имају специфичне особине које се разликују од уобичајених у остатку популације али има много
врста криминалних радњи и неприхватљиво је да њихови извршиоци имају исте психолошке
карактеристике.
 Друштво и злочин: социолошке теорије

Сви елементи злочина зависе од друштвених институција датог друштва

Важан аспект у социолошкој мисли о злочину: повезаност феномена
поступања по правилима са феноменом одступања од њих – девијантности
у различитим друштвеним контекстима
Edvin Saderlend (1949) повезује злочин са карактеристичним
удруживањем
Понашање које је у складу са нормама једне супкултуре може се сматрати
девијантним у другој ( супкултура = скуп је норми, вредности и образаца
понашања који разликују културу једне групе људи од културе шире
заједнице којој та група припада)
1) Стечена девијантност: карактеристична удруживања
Поједине супкултуре доводе до упуштања у незаконите радње, криминално
понашање се «учи» или стиче у примарним групама и групама вршњака;
појединци уче да се понашају преступнички кроз дружење са онима који су
носиоци криминалних норми понашања – криминална склоност
 Структурална тензија: аномија као узрок злочина

Robert Merton (1957) своју теорију девијантности заснива на појму аномије

Аномија (E. Dirkem) = непостојање јасних критеријума којима се одређује понашање у
датој области друштвеног живота
R. Merton концепцију о аномији повезује са тензијом којој су изложени појединци када се
општеприхваћене норме сукобљавају са друштвеном стварношћу; преступничко
понашање је производ економских неједнакости
Пет могућих начина реаговања на супротности између друштвено прихваћених
вредности и ограничених средстава за њихово остварење:
1) конформисти – прихватају и општеприхваћене вредности и уобичајена средства за
њихово остварење
2) иноватори – држе се прихваћених вредности, али користе погрешна или незаконита
средства
3) ритуалисти – слепо се држе правила ради самих правила, не водећи рачуна о њиховој
сврси
4) они који одустају – одбацују и доминантне вредности и одобрена средства за њихово
остваривање (одбацују такмичење, сами себи су довољни)
5) бунтовници – одбацују и постојеће вредности и уобичајена средства, али желе да их
замене новим и промене друштвени систем у целини
 Теорија етикете

Преступничко понашање је процес интеракције између преступника и оних који то

нису
Поједини људи се етикетирају као “девијантни” , а то чине представници снага реда и
закона и они који намећу дефиниције конвенционалне моралности
Правила дефинисања преступништва углавном доносе богати за сиромашне,
мушкарци за жене, старији за млађе, етничка већина за мањинске групе
Кад појединац једном добије етикету делинквента, постаје обележен као криминалац
у будућим интеракцијама, што га води у даље преступништво
Примарна девијација – почетни акт кршења норми
Секундарна девијација - тренутак када појединац почне да прихвата своју етикету и
себе види као преступника
Теорија етикете је значајна јер полази од претпоставке да ниједно дело није по себи
криминално
Критичари истичу да постоје дела која су одувек, у готово свим културама, била
забрањена (убиство, силовање, разбојништво)
Закључак: у криминалним активностима је значајан контекст: друштвено “учење
кроз пракс”у и друштвено окружење
 Злочин и криминална статистика

Званичне криминалне статистике су непоуздане (њоме су обухваћена само дела које

евидентира полиција), према проценама статистичара, најмање половина тешких
криминалних дела се и не пријављује
Статистички подаци, ипак, показују да се стопа криминала (подаци за В.
Британију)непрестано увећава већ преко пола века, посебно се увећава стопа крвних
деликата и дела против имовине
Уочена је корелација између стопе кривичних дела и незапослености младих мушкараца
Нови леви рационализам – приступ који умањује значај пораста званичних стопа
криминалитета; сматрају да су медији створили непотребно узнемирење јавности и тврде
да је већина кривичних дела увијени облик протеста против неједнакости, скреће се
пажња на жртве злочина пре него на починиоце криминалних радњи; указује се на
ширење урбаних криминалних супкултура које не настају само из сиромаштва већ и због
објективне немогућности укључивања у ширу заједницу
Криминална статистика показује изузетно висок ниво криминала у САД у поређењу са
другим индустријски развијеним земљама укључујући и В.Британију – то је земља у којој
су крвни деликти распрострањена појава (доступост ватреног оружја, утицај
«граничарске» традиције Америке, постојање насилничких супкултура у великим
градовима)
 Затвори и казне

У 18. веку почело је раздвајање између прихватилишта, болница и затвора

Од тада затвори су схватани као установе за преваспитавање преступника и
њихово припремање за исправан живот и дисциплину, а идеја о јавном
кажњавању је одбачена
Живот у затвору има за последицу пре стварање зида између људи у затвору
и друштва него промену понашања у складу са нормама тог друштва – у
затворима се не остварује рехабилитација затвореника
Протест против затвора и алтернативе кажњавања 8условна казна, скраћење
трајања затворске казне због исправног држања после пресуде, пуштање на
слободу уз кауцију, диверзија или програм којим се преступници не доводе
на суд већ заједно са социјалним радником планирају шта даље да чине,
обављање послова корисних за заједницу, ноовчана накнада коју преступник
исплачује жртви итд.)
Смртна казна – спорно питање. САД су готово једина западна земља у којој се
ова казна још примењује. Алтернативно гледиште – није у складу са моралом
што је и определило већину европских законодаваца
 Пол и злочин

Статистике у вези са полом и злочином показују неравнотежу у броју

мушкараца и жена у затвору и између типова кривичних дела које врше
Жене чланови банди и чисто женске банде – младе жене се удружују у
урбане уличне банде у намери да кроз насиље стекну “углед” и дођу до
ствари које желе (En Kembel, 1986)
Насиље није искључиво карактеристика мушког криминалитета
Насилничко понашање младих мушкараца је једним делом одговор на
“кризу мушкости” у модерним друштвима: у прошлости су млади мушкарци
имали јасне циљеве у животу: имати законити посао, оженити се, засновати
породицу о којој се треба бринути; таква улога је данас изложена притиску
нарочито у сиромашнијим срединама: дугорочна незапосленост,
независним женама није потребан мушкарац да би се у ширем друштвеном
окружењу доказале – доводи до спирале социјалног погоршања и
повезивања нивоа криминалитета младих мушкараца са незапосленошћу
Жртве криминала су и мушкарци и жене
 Кривична дела имућних и моћних

Злочин беле крагне – коришћење професионалног положаја или статуса средње класе у
недозвољеним радњама 8утаја пореза, незаконита трговина, преваре у осигурању и
промету некретнина, проневера, производња или продаја опасних продуката,
загађивање животне средине, лоповлук)
Кривична дела моћних – дела у којима се власт коју даје положај користи на
криминалан начин (на пример, случај када државни функционер прими мито да би
фаворизовао одређену пословну политику)
Кривична дела привилегованих наносе огромну штету, много већу него криминал
нижих класа
Криминал власти - државе и државни органи као починиоци кривичних дела
(уништење читавих народа, бомбардовања, концентрациони логори итд.)
Организовани криминал - активности које имају особине редовног пословања, али су у
ствари незаконите; промет који се тако остварује (на пример, трговина опојним дрогама)
се равна са највећим нормалним секторима привреде; криминалне групе: тријаде,
јакузе, мафија
Решење: ако се личним слободама прикључи социјална правда – стварање друштвеног
поретка у коме нема претераних неједнакости и у коме народ као целина има могућност
да живи пун и задовољавајући живот
 Литертура и питања

Гиденс, Ентони.(2001). Социологија. Подгорица:ЦИД, стр. 124-148.

Питања:
Дефинишите девијантност
Дефинишите супкултуру и девијантну супкултуру
Дефинишите санкцију и наведите врсте санкција
Биолошка концепција кривичног дела и преступничког понашања
Психолошко гледиште о кривичном делу и преступничком понашању
Наведите социолошке теорије о кривичном делу и преступничком понашању
Карактеристично удруживање (E. Saderlend)
Аномија као узрок злочина(R.Merton)
Наведите и опишите пет могућих начина реаговања на супротности између друштвено прихваћених
вредности и ограничених средстава за њихово остварење
Теорија етикете
Протест против затвора и алтернативе кажњавања
Стопе криминалитета код мушкраца и жена
Криминал и криза “мушкости”
Злочин беле крагне
Кривична дела моћних
Организовани криминал