Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za filozofiju

Seminarski rad iz Savremene filozofije

FRIDRIH NIE ANTIHRIST

Profesor: Dr Milo Todorovi

Student: Marko Kravi

Novi Sad

Mart 2010.

SADRAJ

Rezime Fridrih Nie Antihrist Literatura

3 4 5 6

Rezime

Delo Antihrist je nastalo 1888. godine, ali je objavljeno 1895. godine. Knjiga je usmerena protiv hrianstva, zapadne filozofije i graanskog morala. Antihrist spada u jedno od poslednjih Nieovih spisa.

Fridrih Nie

Roen je u gradu Rekenu, u Nemakoj 1844. god. Studirao je klasinu filologiju, uspesi na tom polju su mu doneli profesuru u Bazelu. Ceo svoj ivot Nie je imao problema sa zdravljem, ija kulminacija je bila potpuno pomraenje svesti, poslednjih 12. god. ivota tj. do smrti 1900. god. Nie je bio filozof i pesnik, jedan od glavnih utemeljivaa filozofije ivota. Po stilu svog pisanja predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Pisao je u aforizmima, metaforama i kratkim razmiljanjima. Nieova filozofija se obara na vei deo filozofske tradicije, glavna tema mu je svakako nezadovoljstvo nainom miljenja i ivljenja u njegovom vremenu. U prvom periodu svog duhovnog razvitka Nie je bio pod velikim uticajem openhauerove filozofije i muzike Riharda Vagnera. Smatrao je da su osnovne forme prevazilaenja vladajuih bolesti kulture, umetnost i muzika. Posle razoarenja u Vagnera, Nie se okree naturalistikom pozitivizmu i prosvetiteljstvu, i na mesto umetnosti postavlja nauku i tehniku kao ideal. Delo Antihrist, pored ostalih dela kao to su Volja za mo, Genealogija morala, Ecce Homo, predstavljaju vrhunac Nieove filozofije, koja se ovde okree protiv svih uenja koja ponitavaju ivot, zahtevom za prevladanjem starog morala, i kritikom hrianstva!

Antihrist

Fridrih Nie u predgovoru ove knjige, tvrdi da je ovo delo napisao samo za malobrojne itaoce, od kojih ni jedan moda vie ne ivi, to znai da je knjiga samo za one itaoce koji su iskreni u razmatranju intelektualnih tema, za itaoce koji su iznad nacionalnosti i politike. Za Niea je dobro sve to jaa oseanje moi, volja je mo, mo u eveku, dok je zlo sve to proistie iz slabosti. Srea je oseaj da se mo poveava. Nie smatra da rang odreuje koliinu moi koju ovek ima, a da je sve ostalo kukaviluk. Hrianstvo oznaava kao saoseanje sa slabima, gde je vera zapravo potiskivanje elje da se sazna ta je istina. Hrianstvo se zauzelo sa slabe i nerazvijene, ono je najvie intelektualne tenje proglasio grenim zabludama. Hriansvo je dakle po njemu religija saaljenja, a saaljenje negira emocije koje doprinose oseanju ivota. Po Nieu se mo gubi kada se ovek saaljeva. On smatra da ono to teolozi dre za istinu mora biti la. Filozof je po njemu novi oblik svetenika, razvijeni ali zagaen svojim nasleem. Nemaku filozofiju tako smatra jednom vrstom teologije. Smatra da oveanstvo ne predstavlja razvoj ka viem nivou i jaem, zato Nie i kae da je moderrni svet na niem nivou od renesansnog. Nie kae da ljudi slobodnog duha prevrednuju sve vrednosti. Oni objavljuju rat starim konceptima istinitosti i neistinitosti. Ljudi slobodnog duha su uvek nepoverljivi i oprezni. Smatra se da je fiktivan svet proizvod mrnje prema pravom, prirodnom svetu. Po Nieu, koncept boga kao zatitnika slabih i bolesnih je najnia taka u evoluciji poimanja boanstva. U pojmu boga je objava rata prema volji za ivljenjem, on je mrnja prema onome to je realno. Hrianin se odrie zadovoljstva, on odbacuje intelekt i slobodu, prezire svoje telo. Hriani su obuhvaeni mrnjom prema nevernicima. On krivi hrianstvo jer je predstavilo kao zlobnika snanog oveka, oveka vieg tipa. Nie navodi injenicu da su u poimanju boga hriani poeli sa bogom koji pomae, koji savetuje, a zavrili sa
6

bogom koji zahteva i kanjava. Slabi ljudi ija je volja za mo opala, predae se bogu koji je samo dobar, a onda e demonizovati boga svojih gospodara. Nie kritikuje snanije rase ljudi severne Evrope zbog prihvatanja hrianskog boga. On smatra da je hrianska istorija duboko nerazumevanje izvornog simbolizma. Nie kae da je Isus Hrist prvi i poslednji hrianin, apostoli nisu nastavili njegovo pravo uenje. Apostoli, a pogotovo apostol Pavle nakon Hrista zapoinje svoju vladavinu nad krdom sve do sudnjeg dana. Po Nieu, jedina pozitivna religija u istoriji je Budizam, jer se bavi objektivnim problemima i ne koristi koncept boga. Budizam je realistian i on se bori protiv prave patnje, dok se hrianstvo bori protiv greha. Budizam je iznad dobra i zla, ova religija pomae ljudima da se otarase patnje ivota. Za razliku od hrianstva svoje korene ima u vioj klasi ljudi, nema asketizma ni molitvi, nema sukoba sa neistomiljenicima u budizmu. Nie dalje razmatra Hinduistike Manu zakone i Islam, gde dolazi do zakljuka da su obe religije mnogo razvijenije i oveku blie. Nie iskazuje svoju mrnju prema Luterovoj reformaciji, gde zapravo optuuje Lutera da je u stvari obnovio katoliku crkvu tako to je spreio njeno propadanje u korupciju i nemoral. Nie dalje zakljuuje da se svi svetenici, bilo da su pagani, Jevreji ili Hriani koriste laima, jer je laganje crta onih koji su odani nekoj grupi ili frakciji. Nastavlja da optuuje hrianstvo jer je uskratilo naune metode starih Grka i Rimljana. Hrianstvo je svojim laima o krivici, kazni i besmrtnosti unitilo Rim.

Nice kaze da su apostoli tvrdili da je Isusova smrt bila rtva nevinoga oveka zbog grehova krivaca. Ali, Isus je ak odbacio pojam krivice, osporio je svaku raselinu izmeu Boga i oveka, on je iveo to jedinstvo boga i oveka kao njegovu radosnu vest. Da bi rekli da postoji ivot posle smrti apostoli su ignorisali Isusov primer blaenog ivljenja. Pavle je po njemu stavio besmrtnost tj. ivot posle smrti u prvi plan. On je obeavao ivot posle smrti kako bi zadobio mo nad masama ljudi iz nie klase. Ovo je promenilo Hrianstvo iz pokreta mira koji postie stvarnu sreu u religiju iji krajnji sud daje mogunost dizanja iz mrtvih i veni ivot. Najvaznija je Niceova osuda da je Pavle falsifikovao istoriju Hrianstva, Izraela, i oveanstva. Nudei veni ivot svima, Hrianstvo se svidelo svaijem egoizmu. Ovo je uticalo na politiku i dovelo do revolucija protiv aritstokratije. Jevrejski i Hrianski svetenici su preiveli i zadobili mo tako to su stali uz dekadente. Nice smatra da su se oni okrenuli protiv prirodnoga sveta. Njihov prezir prema onima koji su bili na dobrom poloaju ih je nagnao da izmisle novi svet u kome e takav stil ivota biti zao. Da bi preiveli, Jevrejski svetenici su koristili dekadente. Sami Jevreji, ipak, nisu bili dekadenti. Kako kae Nie, oni imaju najjau nacionalnu volju za ivot koja je ikada postojala na zemlji. Meutim, oni su se pretvarali da su dekadenti kako bi doli na elo svih dekadentnih pokreta, kako bi od njih napravili neto snanije. Jevrejska crkva se protivila i negirala prirodu, realnost, i svet jer je mislila da je grean i da nije svet. Hrianstvo je onda negiralo Jevrejsku crkvu i njene svete, izabrane ljude. Tako su Jevrejska crkva i jevrejski narod ovu pobunu shvatili kao pretnju njihovom postojanju,

Nice dalje zestoko kritikuje i kaze da je Hrianstvo postalo bolesno, morbidno, vulgarno, palo je nisko, postalo je varvasko. Nie navodi da se neko ne preobrauje u hrianstvo, ve da neko mora biti bolestan da bi bio hrianin. Hrianstvo su dosada napadali uvek pogreno i vie nego bojaljivo, kaze Nice. Sve dok se hrianski moral ne smatra kao smrtni zloin protiv ivota, njegovim braniocima lako je da ga brane. Pitanje o samoj istini hrianstva bilo u pogledu na postojanje njegovog Boga ili na istorinost njegova postanka, sasvim je sporednog znaaja sve dok se ne dotakne pitanje vrednosti hrianskog morala. Razotkrivanje hrianskog morala je dogaaj koji nema sebi slinog, smatra Nice. Hrianski moral je za njega najzlostiji oblik volje za lai. Dekadentni i bolesni tipovi ljudi su doli do moi kroz Hrianstvo .Svetenik vlada pomou izuma greha, smatra Nice! A taj bog koji se zalae za ljubav prema neprijatelju, kako i prema prijatelju, je za Nicea bog ljudi bez nade koji oseaju da nestaju. Crkva se sagradila iz suprotnosti evanelju. Velika la o licnoj besmrtnosti unitava svaki um, svaku prirodu u instinktu. Religiozan ovjek, onakav kakvoga hoe Crkva, tipini je decadent, smatra Nice. Po Nieu, oveanstvo je iskvareno, i najvie vrednosti oveanstva su iskvarene. oveanstvo je iskvareno jer je izgubilo svoje instinkte i daje prednost onome to je tetno po njega. ovek je po njemu mala vrsta vrlo uzbudljivih ivotinja koja, na sreu, ima svoj kraj i sav ivot na zemlji je stvar trenutka, sluajnost, izuzetak bez posledica, neto to je bez ikakve vanosti po optu prirodu zemlje. Dalje pravi razliku i kaze da se vii ovek razlikuje se od niega svojom neustraljivou i gotovou da se ponese sa nedacom.

Ropski moral je prevladao i ideje ravnopravnosti uzele su maha u politikom ivotu. Nie je smatrao da u njegovom drutvu preovlauje hrianski, i humanistiki moral,i zato jaka individua mora da se pojavi kao Antihrist i kao Natovek. Njegova filozofija tei novom odreivanju ranga, ona nije individualistiki moral. Jaka individua mora da bude Antihrist, zato to ideje hrianstva sputavaju njenu snagu i njenu jedinstvenost, a Natovek mora da bude zato to je covek danas kako Nie smatra slab i pasivan. Volja za mo zahteva naputanje vladajueg morala i povratak na dionizijski princip snage i uivanja. Aristokratija, gospodari, jake individue, oni koji imaju izraenu ivotnu snagu, odnosno volju za mo predstavljaju gospodarski moral, dok je njemu suprotstavljen tzv. ropski moral poniznosti, pasivnosti, ogranienosti, miroljubivosti, jednakosti. Upravo zbog svojih osobina robovi postaju ljubomorni na gospodare, zavide im i poinju da ih mrze. Tu mrnju i zavist koju raa svest o sopstvenoj slabosti Nie naziva resantimanom. Resantiman je, dakle, ogorenost koju ropski moral u sebi nuzno sadrzi. Robovi sebe pronalaze u hrianskom moralu. Robovi u hrianstvu nalaze zadovoljenje svoje ozlojeenosti, i opijaju se porukama o novom duhu i dobu koje dolazi, dobu jednakosti, ravnopravnosti, ovekoljublja, pratanja. On smatra da su moral i religija glavna sredstva pomou kojih se od oveka moe stvoriti ono to se eli. A sa druge strane kaze da religije upavo propadaju zbog vere u moral, tako da je Hrianska ideja moralnoga Boga neodriva. Tako isto propada kultura zbog vere u moral, dalje on kaze. Za Niea je moral sitnih ljudi kao mera stvari najodvratnija degeneracija koju je kultura do sada pokazala. Zato za njega rat protiv hrianskih ideala, treba da bude cilj zivota.

10

On deli istoriju evropske kulture na dva perioda: antiki i hrianski, svaki od njih ima karakteristinu kulturu i moralne vrednosti. Dionizijski princip koji preovlauje u antikom svetu i koji naglaava afirmaciju ivotne snage i poleta, usko je vezan za moralne vrednosti aristokratije, tj. gospodara. Aristokratija sebe smatra plemenitom, uzvienom, snanom, i namee se svojom ivotnom energijom i voljom da vodi. Sa druge strane, robovi kae Nie nisu plemenitog porekla, nisu uzvieni, nisu ni snani ni mudri, i karakterie ih pasivnost i odsustvo ambicija i ivotne snage. Zbog toga robovi moraju da budu voeni i da se pokoravaju gospodarima.. Nije nemoralno biti bez sazaljenja za degenerirane. Odumiranje je prirodni proces, a priroda ne moe biti nemoralna. Ne postoji pravo na ivot, smatra on, niti pravo na rad, niti pravo na sreu, s ovekom nije drukiji sluaj negoli to je s najniim crvom Nie dalje kaze da pokuaj da se moralne vrednosti postave za gospodare svih drugih vrednosti, tako da ne budu samo vodje i sudija ivota, nego i saznanje, umetnost, politike i drutvene tenje, pretstavlja optu injenicu u istoriji Evrope od Sokrata. Ceo evropski moral zasniva se na vrednostima koje su od koristi stadu. Po Nieu instinkt stada ceni sredinu i proseno kao neto najvie i najdragocenije, na taj nain on je protivnik svake hijerarhije. Protiv jakih pojedinaca stado je neprijateljski raspoloeno, stado tei postojanosti i odranju, ali smatra Nie u njemu nema niega stvaralakog. Kad nedostaje velikih ljudi, onda se od velikih ljudi iz prolosti prave polubogove ili bogove, pojava religije pokazuje da ovek nema vie zadovoljstva u oveku, zakljuuje Nie.

11

Zakljuak

Po Fridrihu Nieu, moderni ovek je proizvod represivnih sistema vrednosti, sam kulturni model zapada je olien u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdranosti, i potie jo iz odluke napravljene u Staroj Grkoj da se izabere apolonski umesto dioniskog kulta. Dioniski model je slavio ivot kao takav, a ne neki nadzemaljski nastavak, kao to ini hrianstvo kao posledica apolonskih vrednosti. Moderna varijanta starih dionskih vrednosti koju se Nie trudio da formulie, treba da bude vodi za PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI!

12

LITERATURA

Fridrih Nie Antihrist (Grafos, Beograd,1988) Milenko Perovi Istorija filozofije (Odsek za filozofiju, Novi Sad, 2003/04)

13