Универзитет у Источном Сарајеву

Православни Богословски Факултет „Свети Василије Острошки“

Фоча

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА ДОГМАТИКА 2, НА ТЕМУ:

ДУХОВНОСТ НОВОГ ДОБА (New age-a)

КАО НАЧИН ПОИМАЊА
ТЕОЛОГИЈЕ И НАУКЕ

Професор: Студент:
Проф. Др Здравко Пено Ненад Ковач
Фоча, 2017.
 САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.........................................................................................................................................2
УВОД..................................................................................................................................................3
„ЊУ ЕЈЏ“ (New age – ново доба)....................................................................................4
ОСНОВНЕ ЦРТЕ „ЊУ ЕЈЏ“-а............................................................................................................4
ОСНИВАЊЕ „ЊУ ЕЈЏ“-а..................................................................................................................4

ДУХОВНОСТ „ЊУ ЕЈЏ“-а И ТЕОЛОГИЈА.....................................................................5

ПРОДУКТ „ЊУ ЕЈЏ“-а (хришћанска квази-теологија)...............................................................5

ДУХОВНОСТ „ЊУ ЕЈЏ“-а И НАУКА.................................................................................7

НАУЧНИЧКИ ПРИСТУП ИДЕЈИ О БОГУ КАО ПОТВРДА „АУТЕНТИЧНОСТИ“ НОВОГ ДОБА. .7
НАУКА И НАУЧНИЦИ КАО ЗАГОВОРНИЦИ МИСТИЦИЗМА НОВОГ ДОБА..............................8
ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ КАО ОСНОВ „ЊУ ЕЈЏ“-А...........................................................................8

ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................9
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................10

2
 УВОД

Предстоји нам у овом раду осврнути се на једну квази духовност, тј. на једну
синкретистичку секту која у себи носи ону исконску заблуду наших прародитеља,
нећете ви умријети, него зна Бог ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити
очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло. (1.Мој.3, 4-5.)

У клици овог покрета јесте управо та заблуда, да се без Бога достигне

обожење, и Царство Небеско да се оствари овдје на земљи у овом свијету који у злу
лежи, и то не да се оприсутни, него у онтолошком смислу да се креира, људским
напорима потпомогнутим сатанском препреденошћу, лукавством и обманом.
Такав земаљски рај подразумјева један пуки глобализам остварен на свим
могућим пољима: војнополитичком, економском, религијском, научничком,
националном, еколошком, и квази-теолошком... Кријући злобу под маском добра,
помоћу које се издају за великосвјетске и широкогруде добротворе, хуманисте, и
човјекољубце, желе убити у људима осјећај јединственог вјероисповједања,
патриотизма и свега осталог што их (присталице „њу ејџ“-а) спутава у њиховим
подлим глобалистичким плановима.

Једину наду човјеку пружа Црква „групи или народу којима је овладала
идеологија тла и крви. Она (Црква) их ослобађа од затворености у племенске
оквире. Но то не значи да догма (или опитно искуство и став Цркве) има било
какву унутарњу везу са токовима глобализације.“ 1 Напротив, православно
хришћансво је „далеко од западне „теологије ослобођења“... будући да се догма
Цркве не испуњује у остварењу Царства Божијег на земљи, него у показивању
састрадалне љубави и бриге за малу браћу Христову... управо као што се Христос
поистовјетио са њима у причи о страшном суду (Мт.25, 35-46).“ 2

Приказаћемо ново доба (new age) као еклектичку, синкретистичку

духовност, кроз коју квази теологија и наука постају средства за реализацију
таквих глобалистичких тенденција.

1
Здравко Пено, Догма – основ живота у истини, увод у догматику, Београд, 2014, догма и дух
глобализма, стр. 30.
2
Исти, нав. дјело, стр.31-32.
3
 „ЊУ ЕЈЏ“
(New age – ново доба)3
ОСНОВНЕ ЦРТЕ „ЊУ ЕЈЏ“-а
Ова секта, као владајући свјетски политички правац, у својим основама има
следеће тенденције: брисање националне и вјерске посебности; формирање једне
свјетске религије, владе, војске и полиције. Из овога можемо закључити да је
примарно њихово дјеловање усмјерено ка релативизацији и дедогматизацији
главних свјетских религија, и њихово зближавање, јер је то управо оно што
отежава реализацију горе наведених планова. С обзиром да је број Јевреја у свијету
мали, а да су источњачке религије (хиндуизам и будизам) саме догматски
релативизоване, и да их има мноштво фракција, група и подгрупа, циљ јесте
гурати и утапати хришћанство у источњачке религије, и екуменизам и
универзализам прогласити догмом, а на национално-државном плану формирати
космополитизам, што алудира најприје на разбијање ислама, а потом и свих јаких
и бројних нација.4 За ново доба, врховни непријатељ човјека није гријех и његов
изумитељ, већ не познавање нашег правог идентитета, од којега се човјек отуђио,
мислећи да се отуђио од Бога, како они кажу. Стога није циљ очишћење, већ
проширење свијести тј. просветљење, проналажење самога себе, својега Ја.

ОСНИВАЊЕ „ЊУ ЕЈЏ“-а

Ново доба, у ужем смислу као синкретискичко учење, има корјен у
доктринама теозофије5. Основала га је Алиса Бејли (1880.-1949.), жена која је у
младости била хришћанка, али је, после неуспешног брака, почела да се занима за
онострано, и до руку јој је дошла „Тајна доктрина“ Блавацке 6. „Читајући књигу,
схватила је да у свијету постоји план којим руководе „виша бића“. На планети се
смјењује једна по једна раса, и припрема се скок ка „натчовештву“. „Узвишени
учитељи“ и „духовна хијерархија“ која стоји иза Плана су они „представници

3
У даљем тексту само „њу ејџ“ или ново доба.
4
Зоран Д. Луковић, Верске секте и православље, приручник за самоодбрану од секти, 4.допуњено изд,
Београд, издавачки фонд архиепископије беградско-карловачке, 2003, стр.219.
5
Теозофија (божанска мудрост) – вјерују да су они попут старих гностика, посједници праве божанске
мудрости и знања. Бог је по њима мистичка моћ еволуције, а не личност. Вјерују да ечовјек поред душе и
тијела, садржи и анималне, астралне или духовне, божанске принципе. Стога истинско знање јесте та
сам спознаја и знање о себи и таквој структури човјека, и његовим асттралним елементима. Смрт
схватају као хиндуисти.
6
Хелена Блавацка-оснивач поменутог удружења тј. секте, теозфа, који и јесу претече њу ејџа.
4
човечанства који су тријумфовали над материјом“ и постали божанска бића, па
желе да на том путу помогну својој млађој и слабијој браћи у тијелу“. 7

ДУХОВНОСТ „ЊУ ЕЈЏ“-а И ТЕОЛОГИЈА

Блавацкаа је маштала и планирала, о претварању свијета у нову Атлантиду,
која јесте сабирни центар мистичких моћи, за коју се вјерује да је уништена
потопом. Како је учио њен учитељ Тибетанац Џвал Кхул, да је основна идеја
„откривења“ управо духовна еволуција, која се постиже низом инкарнација које ће
замјенити хришћанску вјеру у Васкрсење и остале догме, вјером у епоху водолије
која долази, коју тобож најављује астрологија, у којој ће медитација која се
масовно шири са истока на запад, замјенити хришћанску „старомодну“ молитву.
Да би човјек ушао у дијалог са вишим духовима – водичима, потребно је да им
препусти своју свијест путем медитација, халуциногених дрога, визуализације,
астралне пројекције, итд.8

Вјерује се у долазећег месију Христа Маитреју, човјека из Лондона, кога

обожавају као последњег свјетског месију. У епоси водолије, која ускоро долази
након ове епохе рибе коју је обиљежило хришћантво, оставриће се „рај на земљи“
под вођством Маитреје.9 Она је настојала да јасно укаже на разлику њиховог
космичког христа, и Христа Сина Божијег у кога православни вјерују. Она овако
говори: „Тибетанац ме је замолио да разјасним да кад он говори о Христу то се
односи на његово званично име као Главе Хијерархије. Христ ради за цело
човечанство, без обзира на његову веру; он не припада хришћанском свету ништа
више но што припада будистима, мухамеданцима или било којој другој вери. Нема
потребе за било ког од људи да се придружи Хришћанској Цркви да би се
приближио Христу“.

ПРОДУКТ „ЊУ ЕЈЏ“-а (хришћанска квази-теологија)

Постојало је, и постоји мноштво квази-теолога и хришћанских конфесија
које су убачене као један од подлих планова новог свјетског поретка, како би
ослабили хришћанство и прогутали га својим прождрљивим устима синкретизма.

Тако се јављају бројни критичари 19. и 20. вијека, међу којима су и

критичари јеванђелске поруке, као што је Бултман, који је све главне хришћанске
7
Царство Божије и царство празнине, Православље и духовност Њу Ејџа (православље и секте, књига 7),
Светигора, Цетиње, 2003, преузето са; интернет издање: svetosavlje.org, 2011, претече „њу ејџ“-а,стр. 32.
8
Исто.
9
Зоран Д. Луковић, нав. дјело, стр.221.
5
догме релативизовао и објавио их као митолошку хаљину која је захваљујући
јелинизму прекрила јеванђелску поруку. Затим низ теолога који су Христа видјели
само као човјека, али не и Бога. Потом хришћански пантеизам у дјелима
католичког свештеника Пјер Тејар де Шардена, који је чврсто вјеровао у еволуцију
по Дарвиновом моделу. У својој књизи „Феномен човек“ Шарден је понудио
типично новодопски концепт космичке еволуције и еволуције свести ка
„христосвести“ и достизању божанствености.

Имамо и римокатоличког монаха Томаса Мертона, који је тврдио да је

могућа синтеза између хришћанства и источњачких секти, као и медитације и
молитве. Струја таквог става ће кулминирати у ставу доминиканског калуђера
Метју Фокса, следбеника Томасове мисли, који ће рећи да је „Христ благословио
све религије“10 Који је говорио о култу „мајке земље“ коју ће по њему Христос кад
дође дуруги пут васпоставити аутентични мистицизам. Водећи се ставом да је Бог
у свему, он се и оваплоћује не само у Исусу, него и Буди, Лао-Цеу, теби мени... Тако
отворено говорећи о „дубинском екуменизму“ наставља да се Христос оваплоћује
чак и у хомосексуалцима. Мери Дери, бивша католкиња, са своја два доктората,
говори о феминистичкој теологији, оснива женску цркву у којој се слави Евин
гријех, говорећи да је хришћанство криво за многе погроме, а у име Изиде, Буде и
других то није учињено, те у њима нема грешке. Поред снажних и еротичних
молитава, дијеле и овакве ставове: „Морамо избећи андроцентрични језик (Отац,
Син, итд.) и доминантну теологију потчињености… Не могу се више молити у
теолошком контексту који описује Бога као увредљивог родитеља и Исуса као
послушно и поверљиво дијете“.11 Затим аутор гностичког „Томиног јеванђеља“
Роберт Фанк, потом Маркус Борг, који говори да је Христос као Буда био
просветљен, као Шаман исцјељитељ...

Са њима и мноштво других квази-теолога, са модерном „новом теологијом“,

која није ништа до живот у заблуди и сатанској мудролији, лишен сваког
светотаинског, смјерног и опитног искуства Истине.

10
Царство Божије и царство празнине, нав. интернет издање, њу ејџ и хришћанска теологија стр.39.
11
Исто.
6
 ДУХОВНОСТ „ЊУ ЕЈЏ“-а И НАУКА
Осим горе наведене теолошке прелести, јавила се и научничка прелест
оличена у појединим научничким правцима и личностима, која иде у прилог,
такође заблуделом, „њу ејџ“ поимању Бога. Када говоре о Богу, говоре о безличном
богу, као некој космичкој интелигенцији, а свијет гледају кроз призму пантеизма.

Наука, као она која је сва утемељена на људској мудрости и способностима

човјека, није кадра да говори о Истинитом Богу. Истински Бог је Бог отркивења, а
не бог којега креира људска машта и мудрост, какав је управо бог научника, јер је
мудрост људска лудост пред Богом, јер Бог изабра лудост овога свијета да посрами
мудре (1.Кор.3.).

НАУЧНИЧКИ ПРИСТУП ИДЕЈИ О БОГУ

КАО ПОТВРДА „АУТЕНТИЧНОСТИ“ НОВОГ ДОБА
Савремени научници на које се нажалост у незнању често позивамо, када
говоре о Богу, говоре о безличној интелигенцији која држи и одржава сав космос у
хармонији и складу. Највећа религиозност није никаква до мистичко-ксомичка
религиозност: осећање свејединства стварности, прожете „божанским
начелима.“12 Дакле у таквим ставовима јасно се види пантеизам. Ништа није само
субјективно, нити само објективно, стварност је међузависна. На крају, такве
ставове закључују ријечима да је „религија типа Хришћанства основа је морала,
али није најсавршенија у смислу познавања „праве“ стварности.“ 13 Такав концепт
управо и одговоара новодобцима, и на тај начин и поимају науку, као једно од
средстава које ће, са оваквим ставовима који не противрјече њиховом учењу,
послужити њиховим глобалистичким плановима.

Овдје видимо да наука одступа од свог назначења, као што је то често случај
са чистом философијом која престаје да бива оно што јесте када се не креће у
задатим границама.14 Према томе, када ми православни говоримо о Богу, немојмо
се позивати на научнике када они говоре о истом, јер је то најчешће „бог
философа“ и безлична космичка енергија, а не наш Личностни Бог, Света Тројица.
Визионари и квази-духовници овакве религиозности јесу западни и источни
херметисти и окултисти, пантеисти и теософи који су учили да је свет божански

12
Нав. дјело, религиозност модерних научника, стр.37.
13
Исто.
14
Види: Здравко Пено, нав. дјело, особености философије и догматике, стр.151-155.
7
по својој природи, а Богда доживљавали као „аперсонални океан блаженства у
који се може уронити ослобађањем од илузије појавног.“15

НАУКА И НАУЧНИЦИ КАО ЗАГОВОРНИЦИ

МИСТИЦИЗМА НОВОГ ДОБА
Интерес за окултизам прво се јавио међу психолозима. Хуманистичка
психологија, нарочито она Абрахама Маслова, који је говорио о врховном искуству,
као искуству јединства са космосом, и о „самоостварењу“, дала је веома добро тле
за психолошке спекулације њу ејџа. Осим психолога имамо, занимљиво је у овој
групи су и представници једне од најрационалнијих наука, као што је физика и
личност Фритјорфа Капре окултног физичара, који каже да је прошло доба
механицистичког погледа на свет, сада нови холистички поглед захтева и
промену друштва. Такође Хајзенберг, Опенхајмер, Шредингер, али и Ајнштајн, су
се занимали за далекоисточни мистицизам. Ту је и неурфизиологија са Карл
Прибрамом који је исказао претпоставку у корист новодобаца, гдје каже да „мозак
у свом раду користи холограмски принцип обраде и чување информација –
цјелина је присутна у сваком свом дијелу.“ 16 Дакле он посмата читав космос као
холограм, онако како су то поимали и присталице новодобског мистицизма.
Ајнштајн је говорио: „Врхунска религиозност је космичка: будизам, на пример.
Космизам не зна за догме, ни за човеколиког Бога.“17

ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ КАО ОСНОВ „ЊУ ЕЈЏ“-А

Још једна од актуелнијих научних теза на коју се новодобци позивају и
помоћу које укрепљују своје ставове јесте еволуција и дарвинизам. Будући да Бога
схватају као „мистичку моћ инволуције и еволуције“, а смрт еволуционим скоком у
а асутрални и духовно божански принцип, евелуцију схватају као експлицитну
потврду својих религиозних, мистичких убјеђења. У прилог томе, вјерују да се на
планети смјењује једна по једна раса, и да се припрема „скок ка надчовјештву.“
Осим тога и смјена и еволуција сунчевих година, и доба, које врхуни у добу
водолије (новом добу, насупрот добу рибе које је обиљежило хришћанство), које и
јесте по њима круна еволуције, која је прегазивши хришћанство као нешто
старомодно, донијела свијету истинско спасењско знање.

15
Царство Божије и царство празнине, нав. поглавље и стр.
16
Нав. дјело, стр.36.
17
Нав. дјело.стр.37.
8
 Основа вјере је дакле теорија еволуције, јер заједно са космосом еволуита и
човјек, отплаћујући кармичке дугове.18 Сви ови ставови су најприје обиљежили
теозофска друштва, па преко њих и Алисе Бејли која је била члан истог, ушли у
доктрине и учења новодобаца.

ЗАКЉУЧАК

Из угла православне догматике, критици оваквог поретка неби било краја,

јер је сав у свом бићу сушти синкретизам. Да кажемо толико да, будући
глобалистички поредак, ново доба покушава да своје планове оствари безусловно,
на свим пољима, од којих су два, теологија и наука изложени у овом раду.

Темељ на коме се гради ова идеологија је прах и пепео чисто људских

напора, у пркосу Богу и Његовом величанственом домостроју спасења, и такав
темељ, будући непостојан, дунуће вјетар и разнијеће и неће се знати мјеста, као
што је било са свим сличним идеологијама. Не знајући да гдје је благо ваше, ондје ће
бити и срце ваше, пропагирајући глобализам затварају срца своја у окове овога
свијета који у злу лежи. Релативизујући основну догму о Христу, као Сину
Божијем, и крајеугаоном камену и стијени вјере, коју је Петар исповједио, ова
идеологија губи свако право позивања на хришћанство.

Свједоци смо честог позивања хришћана у разговору са атеистима, на

ставове религиозних научника. Видјели смо управо примитивизам такве
религиозности, који кулминира у пантеизму и Божанском апресонализму. Свака
наука је стихијнаи као таква није кадра да се из ње црпе богословски ставови.
Наука је данас често та која све лигитимише, а сама се не да подвргнути никаквој
легитимацији. Зато није важно само констатовати постојање Бога, како то
новодобци - научници чине, па још сводећи га на безличну космичку силу.
„Откривењем Бог не жели да људи само знају да Он постоји, него хоће да има
лични однос са њима. Зато се у историји јављао као Бог конкретних личности –
Бог Аврамов, Исаков, Јаковљев, Павлов итд.“ 19 Осим тога важно је са тим Богом,
срести се у благодатној атмосфери Цркве, како би тај сусрет имао сотириолошки
карактер, и како се не би завршио у пепелу овоземаљском, како је то био случај са
свим идеологијама и сектама, од којих је један и овај нови свјетски поредак.

18
Види: Зоран Д. Луковић, нав. дјело, стр.101-102; 218-221.
19
Здравко Пено, Нав. дјело, стр.207.
9
 ЛИТЕРАТУРА

Пено Здравко
Догма – основ живота у истини, увод у догматику, Београд 2014.

Зоран Д. Луковић
Верске секте и православље, приручник за самоодбрану од секти,
Београд, 2003.

Литература без назива аутора:

Царство Божије и царство празнине, православље и духовност њу ејџа,
(Православље и секте, књига 7), Светигора, Цетиње, 2003,
Преузето из:
Интернет издање:
Царство Божије и царство празнине, православље и духовност њу ејџа,
(Православље и секте, књига 7), Svetosavlje.org, 2011.
(https://svetosavlje.org/carstvo-bozije-i-carstvo-praznine-pravoslavlje-i-
duhovnost-nju-ejdza-pravoslavlje-i-sekte-knjiga-vii/)

10