1 Biblioteka POSEBNA IZDANJA Recenzenit General-major MUP-a Srbije Dragan Ili Pukovnik MUP-a Srbije M ilenko Eri Pukovnik

Vojske Jugoslavije, neuropsihijatar prof. dr Bratislav Petrovi Episkop Porfirije Peri Struni saradnici Neboja M. Krsti Vladimir Dimitrijevi Aleksandar Seni Koautor teksta Nekrotiki rat" Aleksandar Seni Beograd, 2000. Zoran D. Lukovi 2 Prirunik za samoodbranu TREE IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE Izdavaka kua DRAGANI PRAVOSLAVNA MISIONARKA KOLA Predgovor treem izdanju Dragi itaoci, Posle kratkog vremena u prilici smo da vam predstavimo tree, dopunjeno izdanje kn jige Verske sekte prirunik za samoodbranu", autora Zorana Lukovia, kapetana kriminalistike policije M UP-a Srbije. Kada je neka knjiga traena i itana, s pravom se raduju i autor i izdava. Meutim, u ovom s luaju nije ba tako. Obuzimaju nas dvostruka oseanja tuna i radosna. Oseamo tugu zato to se u pravoslavno j zemlji Srbiji, koju je utemeljio sv. Sava sa ocem svojim, sv. Simeonom, poelo sejati seme zlover ja koje smuuje ljude i u zaborav stavlja i rastae vekovima sticanu bogatu materijalnu i duhovnu batinu srps koga naroda. Radosna nas oseanja obuzimaju, pak, zbog toga to u naem narodu. Bogu hvala, i u dravouvarnim organima postoje ljudi, ozbiljni borci, koji se suprotstavljaju neistini, kriminalu, dest rukciji i totalitarizmu koji donose sektako seme zloverja. Raduje nas, takoe, to e se ovom vrlo traenom knjigom sau vati po neka nevina ljudska dua, to e se njome umanjiti mogunost sektakog vrbovanja i manipulacije koju sprovode vukovi i jagnjeoj koi. Sektaka paukova mrea u lovu na ljudske due iroko je razapeta i u nju se sapliu zablud ele ovice. Autora knjige Verske sekte prirunik za samoodbranu". brata Zorana Lukovia, vidimo k ao hrabrog krstonosnog viteza vere, istine, pravde i ljubavi, koji znalaki, argumentovano ki da crnu paukovu mreu i iz nje izvlai prevarene, ili ih, barem, spreava da u nju uu! ta smo prepoznali kod sektaa? Osnivai i voe sekti inenjeri ljudskih dua jesu, u stvari , savremeni razarai lika Boijeg u oveku. Sekte su duhovni otrovi za ljudsku duu. Ne deluje taj o trov na sve isto. Delovanje zavisi od toga koji je otrov upotrebljen, koliku je dozu ko primio, a onda i kako ko reaguje na vrstu i dozu otrova. Tako su i psihika stanja sektaa razliita. Sekte boga" i u ime religije " nude i razrauju razliite mehanizme pretvaranja oveka u robota.

Ruski religiozni filozof Ivan Iljin na jednom mestu kae: Neodgovornost je sramna i odvratna u svim oblastima duha. Neprilian je neodgovorni naunik: on je ili brbljivac ili trgovac i stinom. Zloinac je neodgovorni vaspita. Za aljenje je i otrovan je i neodgovorni umetnik. Ali neodgov ornost u religiji, u kojoj ljudi nemaju, u sutini govorei, trajnih kriterijuma i gde iva pobonost mora svagda d a se stara o trezvenju i oienju, jeste greh neoprostiv, greh protiv Duha." Ni u emu ne stoji u is tini, jer nema istine u njemu: kad govori la, svoje govori; jer je on laa i otac lai." (Jov. 8, 44). avo je preko oveka, koji je sebe dobrovoljno uinio njegovim sasudom, seja trnja i korova po njivi Boijoj. On uiva u ov ekovom otpadnitvu, mrnji, zlim namerama i porocima, bezbotvu. nevernosti, klevetama i konan om unitenju ljudskog bia, tela i due. Kako se sauvati od zloverja? Od Hrista su apostoli primili mo nad zlim dusima da i h izgone iz ljudi. Naa starodrevna pravoslavna Crkva poseduje jo uvek tu mo. Ona nas ui kako da izbegav amo opasnosti od zamki i mrea demonskih i kako da im se odupremo. Pokorite se, dakle, Bogu, a uspro tivite se avolu i pobjei e od vas" (Jk. 4, 7). Sveti apostol Pavle savetuje neprestano rad, molitvu i bdenje, da ne bismo sotoni dali priliku da nas prevari. Zato je optepoznato da oni koji ive hrianskim ivotom, li turgijskim ivotom, skoro nikako ne mogu biti objekti delovanja sekti. Satana nije samo nepri jatelj Tvorca, ve je on bog oaja i haosa. Najuspenije dela kada poseje larmu, nemir i anarhiju. Kad rtve izgube vezu sa svojim istorijskim duhovnim kodom onda postaju lak plen sluitelja satane. Na ovim prosto rima iri se ba ovakva duhovna atmosfera i zato su se neizbeno sjatili leinari ljudskih dua, o emu g ovori i pravoslavni apologeta, protojerejstavrofor dr Lazar Milin: Sektai nastupaju odvoje no, a tuku zajedno". Sektai svojom demonskom strategijom odvajaju svoje rtve od svih koji ih ljube: od Boga, od Crkve, 3 od vere, od nacije, od roditelja, kulture, drave, i potpuno menjaju identitet lino sti. Cilj sekte jeste da u buduu rtvu usadi predstavu o novoj stvarnosti, u kojoj su sve nepoeljne informacije zapreene, i da je metodama kao to su hipnoza, sugestija, okultne tehnike, a vrlo esto i opojnim sred stvima drogom i sl., dovede u izmenjeno stanje svesti. Kakav je odnos hriana prema rtvama sekti? rtve sekti su nai sunarodnici i sugraani, za vrbovani i izmanipulisani ljudi, oni su rtve. i prema njima se ne sme imati neprijateljski i osvetniki stav. To bolesno tkivo naega tela, te bolesnike, moramo voleti i pomoi im da se izlee. Hriani treba uvek da imaju na umu da budu blagi prema oveku koji grei i da osuujui greh ne osude i grenike . Sud, ipak, pripada samo Bogu. Knjiga Verske sekte prirunik za samoodbranu", zajedno sa sedam knjiga g. Vladimira Dimitrijevia, ini jedinstveni zdravi otpor i odgovor Srpske pravoslavne crkve na duhovne poasti sad anjega vremena, i jednu

od karika u lancu crkvene i nacionalne istorije srpskoga naroda. Slava Bogu i za hvalnost autoru knjige. Vajo Jovi, protonamesnik stareina Pravoslavne misionarske kole pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog, u Beogradu VERSKE SEKTE Uvod Jedna od pojava koja se poslednjih godina sve vie iri i sve vie uzima danak u psihik om zdravlju sve veeg broja itelja Srbije i Jugoslavije, i koja time razorno deluje i na njihove porodice, jeste pojava verskih grupa koje sebi daju razliita imena i pripisuju ra zliite epitete, a koje u u daljem tekstu zvati verskim sektama. Nisu sve te verske grupe, sekte po definiciji. Negde je to guru pokret, negde psiho-kult, negde zaista sekta, ali emo radi lake komunik acije, koristiti kod nas odomaen naziv sekta". Delovanje verskih sekti vodi ka razbatinjen ju, a time i dehomogenizaciji i uopte destabilizaciji srpskog naroda. Slian problem snaao je i druge evropske drave Nemaku, Grku, Francusku ali i SAD i Japan, meutim, oni su se sa njim itekako uhvatili u kotac, o emu e posebno biti rei u daljem tekstu. Moram istai da od delovan ja mnogih destruktivnih verskih grupa nisu poteeni ni pripadnici drugih naroda koji iv e u Jugoslaviji (recimo Maari). Ovaj tekst nije protivreligijski, niti je okrenut pro tiv verskih prava i sloboda. Pravoslavna batina kojoj pripadamo i u ijem smo duhu vaspitavani, nikada nas nije uila da progonimo pripadnike drugih vera ili verskih opredeljenja. Ovaj teks t treba da ukae na mnoge zloupotrebe verskih prava i sloboda koje na Ustav nudi i garantuje. Naim e, proseno obrazovan ovek u nas zabrinjavajue malo je upuen u religiju. To ga ini prilino podloni m da prihvati, moda imajui najbolje namere, sektako uenje i da utoite za svoje duhovne potr ebe nezazorno pronae u nekoj od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo, dugorono i trajno reenje ovog problema edukacija stanovnitva i to, za poetak, u marketinki to pristupanijem i efikasnijem obrazovanju, a neka onda, posle takve osnovne verske obuke, svako bira gde e. Dakle, ne smemo i ne elimo da ugroavamo slobodu i pravo da se pripada b ilo kojoj verskoj denominaciji, nego elimo da obezbedimo mogunost da (eventualni) sledbenici steknu potrebno znanje pre nego to se zapitaju da li, i u koga, treba da veruju. Ako se i tada ljudi odlue da pristupe sekti, uinimo im eventualno potonje razoaranje manjim. Konkretno, izbe gnimo, 4 koliko je god mogue. agresiju i autoagresiju koju pripadnici sekti ispoljavaju ba u stanju naruenog duevnog zdravlja. to je posledica boravka u sekti. Posebno je potrebno rasvetliti aktivnosti i delovanje voa verskih sekti, kao i njihove prikrivene cil jeve. Znamo, naime, da verske sekte postoje jo od nastanka velikih religija. No, sekte su se u dalekoj istoriji

odvajale od svojih matica najee iz versko-doktrinarnih razloga i principa. Problem sa sektama naeg doba nije u tome to one postoje, nego u tome kako se predstavljaju i ime se sl ue u vrbovanju uglavnom, podvlaim, neobavetenih potencijalnih novih lanova, a potom i u njihovom zadravanju i iskoriavanju. Veto prikriven, a u osnovi krajnji i sutinski cil j svih verskih sekti jeste mo, i to, pre svega, verska i finansijska, a zatim politika, p rosvetna, kulturna i, na kraju, vojna. Predvodnici sekti obino su delimini uivaoci eventualno osvojene moi na odreenom terenu, a preostale efekte njihovog dejstva najee uiva krug svetski mo ih finansijsko-politikih manipulanata koji, zalaui se beskompromisno za slobodu verois povesti, utiru put sektama novog doba" koje i same sve vie podseaju na finansijske korporaci je. U ostvarenju svojih ciljeva oni pribegavaju razliitim aktivnostima, pa i zloupotreb i nauke, pogotovo psihijatrije i psihologije, Jer se primenom mehanizama i tehnika mental ne kontrole mozga stvaraju fanatini vernici, ija je celokupna linost svedena na interes sekte. Krajnje je vreme da najvie dravne instance to pre izvre analizu i procenu verskih grupa, bil o da se one predstavljaju kao verske zajednice ili udruenja graana. Potrebno je videti ko u svom funkcionisanju primenjuju gore pomenuto, te da se, shodno tome, takvim destrukti vnim i, to da krijemo neprijateljskim, organizacijama ogranii rad, jer takvo njihovo delovanje nema veze sa verom, pa tako i ne mogu uivati verska prava i slobode. Istaknimo, posebno, po stojanje grupa koje praktikuju tano odreene beskrupulozne, asocijalne, rtvene rituale: koji ne sam o da su van svih drutvenih i zakonskih normi, ve nemaju nikakve veze sa nekim ivotom u vrlini i li verom u spasenje, to propovedaju religije. Takoe, nemamo nijednu zvaninu anketu, pa ni pr ocenu, koja bi pokazala koliko lanova nekih totalitarnih i destruktivnih sekti imamo, a koji su zaposleni u nekim stratekim dravnim institucijama ili preduzeima, ili u zdravstvu i prosveti. D a li imamo, i koliko, pripadnika sekti u vojsci, policiji, diplomatiji? Da li se ti l judi dre naela i pravila slube u kojoj rade ili se, moda, vie pridravaju naela i pravila svoje sekte? Slue li oni dravi i narodu, ili sekti? Koliko je, uopte, ljudi koji su Srbi samo po imenu i dravljanstvu, a samo po imenu i dravljanstvu, a iji duh pripada nekom drugom? Dalek o od toga da pretendujem na to da dam sve odgovore na zadatu problematiku, a isprovociran sve eim traginim sluajevima sadanjih i bivih lanova sekti (ubistvima, samoubistvima, duevnim oboljenjima, nestancima), pokuau da ovim radom dam jedan skromni prilog bol jem informisanju radnika MUP-a Srbije o problematici koju, na alost. smatram sve aktu elnijom. Odmah bih izrazio i veliku zahvalnost svim kolegama koje su mi pomogle u priprem i teksta, nesebino mi ustupajui svoja saznanja i iskustva vezana za sekte. Posebno bih se za

hvalio svojim stareinama i redakciji asopisa BEZBEDNOST" na podrci koju su mi pruali tokom rada na tekstu. Naroitu zahvalnost dugujem lanovima Pravoslavne misionarske kole Hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, na ijem j e elu protojerej-stavrosfor Hadi Ljubodrag Petrovi, na obilatoj strunoj pomoi. Svakako, po sle petnaest godina istraivanja, ovaj rad dugujem i mnogim nesrenicima koje poznajem, ili koje sam poznavao, a koji su delovanje raznih verskih sekti iskusili na sebi i svojoj por odici, plativi to iskustvo svojim ivotima (koje su sami sebi oduzeli), ili duevnim oboljenjima. Sami m tim, njihove line drame koje su mi poverili i materijali dobijeni iz slube u kojoj radi m, uinili su da ovaj rad ima autentine argumente. Cilj ovog rada bio bi, zato, ostvaren ako bi sluba u kojoj radim i drava uopte, shvatile na vreme ono to su porodice ovih nesrenika ve shvatile. Plan izlaganja Objanjenje pojma sekta", te razjanjenje injenica u emu je razlika izmeu sekte i Crkve, odnosno jeretikog i zvaninog uenja, jeste ono ime elim da zaponem izlaganje, a potom bih naveo kako sve moemo grupisati sekte. Jedno od teita ovog teksta jeste i opis naina delovanja s ekti, znai i mehanizama, kako vrbovanja novih sledbenika tako i njihovog iniciranja i krtavan ja", a takoe i zadravanja i iskoriavanja lanova, te e tome biti posveeno celo jedno poglavlje. Pokua takoe, da dam istorijske razloge nastanka i uenja sekti izniklih iz hrianstva, navod ei pri tome one koje su prisutne na naim prostorima. S obzirom na uenja hinduistikih, 5 sinkretistikih i satanistikih sekti, smatrao sam da je neophodno da, radi lakeg raz umevanja ove materije, prethodno objasnim tehnike tih sekti, i to kroz poglavlja o okulti zmu i magiji, te meditaciji i jogi. Posebna poglavlja u posvetiti komercijalnim kultovima, kao i n eposrednoj sprezi neokortikog rata i delovanja verskih sekti. Sve reeno bie ilustrovano autent inim primerima iz kriminalistike prakse, kao i istinitim sluajevima bivih lanova sekti ili lanova njihovih porodica. To poglavlje nazvao sam crnom hronikom sekti". Kako se vlade i policije nekih drava suprotstavljaju destruktivnom delovanju nekih verskih sekti? To elim da navedem kao primere koje bi trebalo razmotriti. Tome neminovno moraju prethoditi adekvatna zakonska reenja, za koja takoe imamo primere u inostranstvu, to e u ovom tekstu biti izneseno. 1. POJMOVI TA JE CRKVA, TA JE SEKTA, A TA KULT? Kaimo najpre da verske zajednice u naelu, a takoe i one novijeg datuma, umeu u svoj naziv ono to smatraju sutinskim za sebe, mada je to nekad pretenciozno i esto neto to se podraz umeva, pa samim tim predstavlja i svojevrstan pleonazam. Primera takve pretencioznosti kod verskih sekti ima na pretek. Ne mali broj njih, na primer, naziva sebe Crkvom, mada se t o apsolutno ne

uklapa u sam pojam Crkve, niti ima veze sa njenom jerarhijom i njenim propovedim a, te takva organizacija sama sebi skae u usta. Kod verskih sekti, kao i kod politikih partija , nailazimo tako na istu tautologiju u nazivima. Tradicionalne crkve davale su sebi imena po principu pretene pripadnosti odreenoj naciji. Na primer: Srpska pravoslavna crkva, Rumunska pravoslavna crkva, ili pak, po mestu stolovanja: Carigradska patrijarija, Moskovs ka patrijarija, a ne po versko-dogmatskim obelejima koja se podrazumevaju. ta znai ako neka verska zajednica naziva sebe Hristovom duhovnom crkvom" ili Hrianskom adventistikom crkvom"? Sve tradicionalne hrianske crkve jesu po svojim uenjima, dogmama, simvolima vere", kao i po drugim atributima Hristove, duhovne i adventistike (oekuju drugi dolazak Isusa Hrista). Dakle, i Srpska pravoslavna crkva je hrianska. adventistika i duhovna, ali je crkva, a ne sekta. Evo zato: Pojam crkve 1. Crkva je produetak (nastavak) Hristovog prisustva na Zemlji: Crkva je telo Hris tovo ijaje on glava". 2. Crkva je apostolska samo odabranih dvanaest apostola Hristovih sledbenika dob ilo je vlast od Hrista i bilo obdareno Svetim Duhom (na njih je siao Duh sveti) da ire veru hriansku, da krtavaju, prieuju... Ne stiui svugde, apostoli su rukopoloili episkope, prezvitere i akone, a ovi, opet, svoje sledbenike, i to je apostolsko p rejemstvo. Postoji posebna sveta tajna svetenstva, neprekinuta od Gospoda naeg Isusa Hrista d o danas, do dananjih episkopa i svetenika. To je jedina, autentina i istinita veza i dokaz p risustva Boijeg, to jest prisustva Svetoga Duha u Crkvi i dokaz Hristovih rei: Ja sam sa vam a u sve dane do svretka veka". Samo, dakle, ovako hirotonisani, odnosno rukopoloeni, sveten ici i episkopi po prethodno opisanom sledu apostolskog prejemstva, to jest neprekinute svetoduhovne i evaneoske veze sa Gospodom, mogu danas da ine i vode Crkvu, da krtav aju i vre druge crkvene radnje koje im je osniva Crkve, Isus Hristos, ostavio u naslee jo pre dve hiljade, a ne pre 150 godina. 3. Crkva je stub i tvrava istine i laa spasenja." Isus Hristos je zato i osnovao sv oju Crkvu za ivota, dajui vlast apostolima: Idite i krstite sve narode u ime Oca i Sina i Sve toga Duha. Ko poveruje i krsti se, spae se. Ko ne poveruje, nee se spasiti." Pedesetog d ana posle vaskrsenja Hristovog, a desetog dana posle vaznesenja, siao je Sveti Duh na apost ole, te su se oni, tek njime obdareni, razili po svetu, irei hrianstvo. Jo jednom ponovimo: Crkva hrianska nastala je tada. 4. Crkva hrianska je jedna: jedan je Gospod, jedna vera, jedno krtenje, jedan Sveti Duh. Sledivi prethodno Hristovo uputstvo ... idite u sve narode...", nastale 6 5. su pomesne crkve (ruska, srpska...), ali sa jednom dogmatikom. Odreenih razlik a danas ima izmeu rimokatolika i pravoslavnih, to je posledica izvesnih dogmatskih i

strukturalnih razlika, ali se zbog toga ne dovode u pitanje autentinost, dogmatska postojanost i, to je najvanije, apostolsko prejemstvo ni jednih ni drugi h. 6. Crkva je sveta, jer je blagodatno vodi Duh sveti. 7. Crkva je vaseljenska sveopta. Nije namenjena samo jednom narodu ili jednom ple menu. 8. Uenje Crkve zasnovano je kako na Svetom pismu, tako i na svetom predanju, dakl e i na onim primerima i poukama iz ivota Isusa Hrista koje jednostavno nisu zabeleene u jevanel jima, a koje su apostoli usmeno prenosili sledbenicima. Sveto predanje obuhvata i iskuenik e i podvinike poruke svetih otaca i velikomuenika iz istorije hrianstva, a koje se pominj u u propovedima Crkve. Od Hrista i njegovih neposrednih sledbenika, od tih svedoka Boj ih", koji su ivote posveivali Hristu, ne moe biti boljih tumaa hrianstva. Njihova bogougodnost ili njihovo stradalnitvo stvorilo je od njih u Crkvi svetitelje, ija imena slavimo i danas, i ije pouke esto pominjemo na sopstvenom putu bogopoznanja. Da se razumemo: svetitel jima, kao i Bogorodici, obraamo se za molitveno posredovanje pred Bogom, a ne kao bogovima (t e, toboe, ispadamo mnogoboci, to nam prebacuju sektai, sasvim pogreno i zlonamerno). 9. Crkvom zovemo i zajednicu vernih sledbenika uenja Isusa Hrista i svetog predan ja, okupljenih na ve opisan nain, te imamo Rusku pravoslavnu crkvu, Srpsku pravoslavnu crkvu, Bugarsku pravoslavnu crkvu i ostale pomesne crkve. 10. Crkvom nazivamo i Dom Gospodnji, dakle zgrade u kojima se obavljaju svetene r adnje. Pojam sekte Re sekta" potie od latinske rei sequi", to znai slediti. Enciklopedijska definicija se ti kae da je re o malim grupama istomiljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Poto svaka tradicionalna, da kaemo zvanina religija im a svoje sekte, to e se o pojmovnim razlikama svake vrste govoriti pojedinano, navodei pri t ome glavne odlike. Krenimo od pseudohrianskih sekti. Glavno je pitanje svakako, zato ih ne moem o smatrati crkvama, iako one sebe tako zovu. Ne moemo, najpre, zbog odstupanja u nj ihovim uenjima. Naime, re je o velikim odstupanjima u tumaenju Svetog pisma u odnosu na crkvena tu maenja. Svaka od sekti na svoj nain izvlai iz konteksta odreene delove Svetoga pisma i daje im na roit znaaj, te se tako, po pravilu, stvara jedino autentino, spasonosno, pravoverno i apsolut no tano uenje. Pri tome su sama odstupanja vrlo velika. Ona mogu biti: odbacivanje dogmi o Svet oj Trojici (kod nekih) ili bogooveanskoj prirodi Isusa Hrista, odbacivanje molitvenog potovanj a Presvete Bogorodice i slino. Recimo odmah, radi razjanjenja, i koju re o dogmama. D ogma je bogootkrivena istina, najpre prorokovana, zatim otkrivena kroz ivot i delo Isusa Hrista, a potom uvana i propovedana kroz simbol vere u Crkvi Hristovoj. Dogme su, dakle, je dnom date i

nepromenljive. To su bogoslovske kategorije, a ne naune i ideoloke definicije koje vremenom mogu biti prevaziene, menjane i slino. U njih, dakako, neko moe verovati, ali i ne mora, ali se, bez obzira na to, one ne mogu menjati ili ukidati. Onaj koji to ini iz svojih mat erijalistikih ili drugih linih pogleda na svet, i pri tome po opredeljenju ne veruje u Boga, je ste ateista, ali onaj koji sebe smatra vernikom, a ne sledi bogootkrivene istine, dogme, jeste je retik. Prema tome, sekte su jeretike verske zajednice, a ne crkve. O konkretnim odstupanjima svake s ekte pojedinano bie rei naknadno. Naravno, rei emo neto i o zapostavljanju svetog predanja od strane pseudohrianskih sekti. Time one odbacuju ne samo bogoslovsko-crkvene, nego i moralnoetike domete hrianske civilizacije, oliene u svetiteljima i njihovim bogonadahnutim i opteoveanskim porukama i poukama. Sekte na taj nain skrnave tekovine hrianstva uopte. Takoe, sekte su verske zajednice koje nemaju vaseljensku (sveoptu) veru i apostols ko prejemstvo. Dakle, njihovi samozvani i samorukopoloeni svetenici" nemaju apostolsku vezu sa osn ivaem Crkve, Gospodom naim Isusom Hristom. Zato iako mnoge sebe nazivaju crkvama, iako (neke) imaju i milione vernika", iako raspolau velikim brojem objekata i materijalnim bogatstvima , iako uestvuju u mnogim humanitarnim akcijama (to e Gospod, verujemo, pozitivno ocen iti na Stranome sudu), mi ih, cenei po crkvenim dogmatsko-doktrinarnim naelima, nikako ne moemo 7 smatrati crkvama. Kada se govori o sinkretistikim* i satanistiim sektama tu vie nij e re ni o kakvoj jeresi, ili odstupanju od Svetog pisma ili predanja. Tu je re o potpuno su protnim doktrinama i verovanju u sasvim drugi sistem verskih i moralno-etikih vrednosti. Tu vie nije re o hrianstvu, ve o smesi hrianstva, okultizma, magije, hinduizma, budizma, New Age", a sve pod platom ekumenistikog i univerzalnog ovladavanja istinom, za koje delimino k oriste i pomenute zvanine principe ali i tajna okultna znanja, vekovima skrivana od zvanine Crkve" koju oni sa indignacijom i prezirom odbacuju. Posveenici hinduizma sa indignacijom, uenj em i gotovo podsmehom govore o dekadenciji ove religije, modifikovane, prilagoene i pr agmatizovane po meri industrijskog oveka. Hinduizam se predstavlja kroz plagijatorska i falsif ikatorska uenja raznih nadrigurua i grupa rairenih po Zapadu. Oni su komercijalizovali tehni ke i znanja koja su, inae, vekovima sakupljana i prenoena kroz estoku askezu i podvinitvo monaha po aramima (hramovima) irom Indije. Neretko samo kopirana, a inae iz konteksta vrem ena i mesta nastanka izvaena, ova uenja i tehnike imaju za cilj samo da impresioniraju e ventualne aspirante, tako da ove instant verske grupe imaju sledbenike na Zapadu i, to je k arakteristino, one ba sa Zapada, a ne sa svojih matinih podruja, stiu i na nae prostore.

* Sinkretizam, po definiciji predstavlja verski pravac koji sadri elemente vie rel igija uz prisustvo okultizma i magije, kao i jeretikih pravaca svih religija. Razumljivo da imamo i vie sinkrestikih zajednica, razliitih po svom pretenom obeleju. Pojam kulta to se tie kulta, tu imamo dva pristupa problematici i dve definicije. Najpre da kae mo da je kult jedan od etiri vida ispoljavanja religije, a to su: dogma, kult, moral i ver ska zajednica. Dok dogma predstavlja bogootkrivenu istinu, istinu koja govori o Bogu i njegovom del u, kult poodrazumeva bogoslubeneradnje (molitvu, blagosiljanje...). Dakle, kult je spoljn a manifestacija dogme, te prema tome, tamo gde se deformisala dogma deformisao se i kult. Ba to, recimo, pronalazimo u pseudohrianskim sektama, gde su drugaije (ukoliko postoje) neke bogos lubene radnje (krtenje, priee, ispovedanje...). Meutim, u odreenim zajednicama daje se vei zn j ritualu, gde je ritual jednak dogmi ili je ak iznad nje. To nalazimo u sinkretist ikim, satanistikim i pseudohinduistikim sektama. Za kult u njegovom drugom vidu osobeni su, bar tako primeri govore, jo neki posebni elementi: mnogo vea disciplina lanstva nego kod crk ava ili sekti; naglasak na ritualima i njihovoj mistinosti i ezoterinosti; esti rituali sa prinoenjem krvnih rtava (rtava u krvi). Izlaganje u nastavku opravdano e dovesti do pitanja da li su neke verske zajednice sekte ili kultovi. O toj problematici, ve smo rekli, raspravlja se u svetu ve naveliko. Recimo da je u Kongresu drave Merilend u SAD jo sedamdesetih godina data jedna definicija kulta: Kult je grupa ili pokret, odana preko mere voi ili ideji, koji k oristi neetine manipulativne tehnike ispiranja mozga, da bi usredsredila lanstvo na efika snije ostvarivanje ciljeva svojih voa". U svakom sluaju, to su grupe sa ekstremistikim ci ljevima i idejama, gde je vera samo sredstvo za postizanje fanatizma u ostvarenju konkretn ih ciljeva, zadatih od strane voa. 2. PODELA Sekti je danas mnogo. Rauna se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, razliiti h su obeleja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji vie principa po kojima moemo izvriti po delu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto uenje, to jest zvanina religija, od koj e su se sekte odvojile. Tako imamo: 1. Pseudohrianske sekte one koje su se odvojile od zvaninog uenja hrianske crkve. 2. Pseudohinduistike i dalekoistone sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam i budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obraeni na Zapadu, pa izvezeni nama. 3. Sinkretistike sekte meavine raznih zvaninih religijskih i jeretikih pravaca, kao i okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadre i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, poto uopte ne prihvataju da su del om i

satanistike. 4. Satanistike sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je avo (Satan a) bog i da mu se treba klanjati i rtve prinositi. 8 3. DELOVANJE VERSKIH SEKTI Prilikom analize aktivnosti delovanja verskih sekti polazimo sa tri gledita: 1. opti drutveni odnosi i sistem vrednosti kao dobri preduslovi uspeha sektakog del ovanja; 2. spoljni, opti ili javni, naini predstavljanja i uticanja verskih sekti na graanstvo; 3. mehanizmi delovanja unutar samih sekti, kako meu lanstvom, tako, pre svega, izm eu voa i lanstva. Opti drutveni odnosi i sistem vrednosti kao dobri preduslovi uspeha sektakog delovanja Verska neobrazovanost Neka mi bude dozvoljeno da kaem da smo, i pored nekih pozitivnih trendova u novij e vreme, ipak i dalje samo proseni poznavaoci religije, to je sluaj i kod ljudi akademskog obrazova nja. Ne zagovaram neku prisilnu ili pomodarsku crkvenost. Crkvena ili, uopte gledano, rel igijska uenja, svete knjige, predanja, a onda i arhitektura, slikarstvo, muzika, prosveta , etika i moral, jesu i optecivilizacijske tekovine, o kojima bi, u osnovnim i najvanijim crtama, svaki srednjokolac morao neto da zna. Sledstveno tome, a primenjeno na nae podneblje, tradicija, crkvenost, osnove pravoslavne vere i njene opteistorijske i kulturne t ekovine trebalo bi, po mom miljenju, da poznaje svaki na graanin, i to kao preduslov i kvalitet vie, te da na svom ivotnom i obrazovnom putu bez stida i kompleksa predstavlja i brani svoju bat inu, bez obzira na to da li to ini u zemlji ili inostranstvu. Tako nas, neobaveteni u svetu, esto pojednostavljujui stvari, ola ko svrstavaju u n arode sa zaostalom kulturom, zastarelom tehnologijom i ovetalim shvatanjima. Nai intelektual ci", katkad, naalost, u svom kosmopolitskom" duhu, pothranjujui svoju sujetu i maskirajui svoju profesionalnu prosenost, pridruuju se takvim ocenama, koristei priliku da dele milje nje sa dotinim visokim funkcionerom ili misliocem" svetskog ranga, pa bilo to i na tetu sopstvenog naroda. To da se neko odrie sebe i svojih korena, ili da ih ak ismejava , niko u svetu niti trai od nas, niti valorizuje. Graanin sveta postaje se visokim obrazovanjem, obavetenou ili vetinom, kao nadgradnjama svojih korena i osnovnog obrazovanja, a ne negiranj em svoje batine ili odricanjem od nje. Kako stoji u jednoj od knjiga dr Ostoje Krstia: Onaj ko ne zna odakle dolazi, ne zna ni kuda ide". O svemu ovome bi, naravno, prevashodno morali voditi rauna oni koji prave obrazov ne programe, a samim tim i predavai, bez obzira na to da li veruju u Boga ili sebe smatraju atei stima. Mislim da nimalo nee pomraiti svoju kosmopolitsku akademsku vizionarnost ako kau koju re vie o svetom Savi i srpskom pravoslavlju i tradiciji. Ovako, imamo omladinu koja nesum

njivo pokazuje svoje duhovne potrebe, ali koja, budui nedovoljno upuena, podlee obino prvoj verskoj grupi na koju naleti, to jest uenju koje joj ona ponudi. Ono to danas nazivamo postmetafizikim" stanjem duha, nije nita drugo do rastakanje s vakog smi-| slenog odnosa prema svetu i Bogu i tehnoloko-medijsko otuenje naeg oveka od pr avoslavne bogopodobnosti. Crkva i nova politika elita moraju biti iznad prizemne partijske politike te da s e vrednosti pravoslavne vere unesu u samu svakodnevnicu, a da svetenici svojim delovanjem soc ijalizuju svoje profesionalno i ivotno opredeljenje, pa da svoje parohijane okupljaju i zbliavaju kroz bogosluenja, verske besede, predavanja, organizovanjem hodoaa, organizovanjem horova , i raznih oblika pomoi pastvi. 9 Mnogi, takozvani lanovi Pravoslavne crkve, borei se za jeftine ovosvetske interese ne mogu pojmiti dubinu naeg pada ni blizinu duhovne opasnosti koja nam preti. Dakle, sekt e su uvek tamo, gde drava, Crkva i kola nisu matica. Kriza porodice Mnogi su uzroci koji su doveli do krize porodice u nas. U dve-tri generacije des io nam se prelazak od patrijarhalne do potroake porodice, sa bitno izmenjenim ulogama, sa emancipacij om ene, seksualnom revolucijom, enormnim uticajem medija, naravno uz sve ideoloke traume i materijalno-finansijske krajnosti. Pojava kriminala i narkotika, te ratno okruenj e, jesu finale svega. Mladi trae utoite, razumevanje, afirmaciju, odgovore, a tek posle izgraivanja kriterijuma pronalaze i biraju drutvo, prijatelje i, na kraju krajeva, idole. Modeli vaspitanja naih dedova, oeva, nas i nae dece potpuno su razliiti. Roditelji m oraju imati mnogo sree i umenosti i moraju uloiti mnogo vremena i posveenosti da bi deci pruili ono to ona oekuju u uzrastu kada ne mogu sama oblikovati svoj ivot. Ako tada to ne uine oni uinie neko drugi. Moda neko sportsko ili kulturno-umetniko drutvo, ali moda i neki gang" ili neka sekta. Traenje pripadnosti U dobroj meri ono to elim rei u ovoj taki sledi iz prethodne. Zbog razbijanja tradic ionalnog naina ivota, ljudi uopte, a ne samo mladi, imaju oseaj usamljenosti i otuenosti, poev od porodice, preko kole do drutva u celini. Trka za materijalnim blagostanjem i uspeno st u njoj uglavnom je danas mera drutvene afirmacije, ne ulazei pri tome u naine sticanj a bogatstva. Tako su odreeni pojedinci doli do tog cilja, ali su mnoge opustoene due i isfrustrirane linosti ostale u sivilu proseka. Sekte tom malom oveku" nude upravo l judsku toplinu, panju, podrku, zatitu i oseaj posebnosti. Dok me svi u koli ismevaju to nosim demodirane patike, ovde se svakog ponedeljka i etvrtka druim i zagrljen sa braom i sestrama pevam i Bogu se molim", rei su jednog lana sekte. Zakljuimo, dakle, jednostavno: on o to su do sada nudile plesne kole, sportska i kulturno-umetnika drutva, ferijalni savezi,

drutva izviaa, a pre Drugog svetskog rata misionarske kole i hodoaa, to sada nude sekt . Jedan roditelj e, posle posete sinu (inae lanu sekte), koji je u bolnici leao zbog s amoranjavanja, rei sledee: Znao sam da je u sekti, ali mislio sam da je i to bolje, nego da se dro gira". Da rezimiramo: razvijajui kod sledbenika najpre visok stepen oseaja posebnosti a z atim pripadnosti, podstiui solidarnost, meusobno potovanje i zadovoljavajui potrebu za druenjem, sekte su privukle sebi veliki broj ljudi. Traenje odgovora Mnogi danas, i stari i mladi, ne mogu da se snau u ovoj medijskoj poplavi koja da je bezbroj objanjenja ove objektivno sloene drutvene situacije u kojoj se nalazimo, ukljuujui i pitanja na svetskom nivou. Sekte, po pravilu, daju kratke i jasne odgovore na pitanja sv ojih sledbenika i nude im svoja vienja oveka, oveanstva, istorije, kosmosa. Obeavaju poetak nove ere, novog doba", a sadrina se razlikuje u zavisnosti od uenja konkretne sekte. Dakle, t voje je da bude revnostan, a sve ostalo kazae ti se samo. U ovo doba pragmatizma, te velikih pojednostavljivanja itavih filozofskih, knjievnih i istorijskih kompleksa znanja, a sve u trci za ovladavanjem neim novim, sektaki odgovori potpuno su u duhu vremena. Zaboravlja se pri tome da religije nisu ideologije. To pogotovo nisu religije ot krovenja, kao to je hrianstvo, koje su date jednom doveka i kao takve uvek su aktuelne, nikad ne za starevaju, te se ne mogu skraivati, pojednostavljivati i zamenjivati nikakvim instant religijskim pra vcima 10 Ovakve upitnike popunjavali su po beogradskim stanovima briljivo izabrani mladi i ntelektualci. Njihovi anketari su se predstavljali kao predstavnici Porodine federacije za mir u svetu". . Traenje identiteta U vremenu smo kada iz jednog sistema vrednosti, komunistiko-kosmopolitskog, ulazi mo u New age''-ovski, ekumensko-univerzalistiki kosmopolitizam. Sve to nam se deava u vreme nu potpune verske i politike dezorijentacije. Kao pravoslavci po dedi, a ateisti po ocu, trai mo identitet za sebe, pitamo se ko smo, da li emo biti iskreni ako se vratimo pravoslavlju, il i je, pak, bolje da nastavimo sa ateizmom, pa da usput pronaemo neko tree reenje. Sekte argumentovano i kritiki", gotovo podjednako kritikuju i komunistiki ateizam i , navodno greno i mnogoboako, pravoslavlje zbog potovanja svetaca, a rimokatoliku crkvu zovu velikom bludnicom". Pritom, uz svu ljubav, panju, modernu terminologiju, savremenu hriansku muziku", sekte nude i potpunu i pravu istinu". Vreme je, eto, toboe, htelo da ba mi prvi u lozi saznamo celu istinu, da se oboimo i oslobodimo zabluda prolosti", a da se tako, zapravo (svidelo se to nekome ili ne), bez ikakvog oseaja krivice odreknemo porod ice, te da se celim svojim biem okrenemo sekti, koja nas, kao posebno odabrane i revnosne", vodi ka spasenju. Sve ovo tim pre jer naa sekta postoji u svim delovima sveta i broji ve preko deset miliona vernika". Kroz nju, dakle, postajemo i bogoodabrani i bogoobdareni i graani sveta,

i biemo spaseni", ali samo, dakle, ako dosledno izvravamo sve to se od nas oekuje. Tako mi u trenutku gubimo dravu, nac iju, pradedovsku veru, porodicu, ali imamo sektu. Mi emo se, tako razmiljaju sektai, pot ruditi da i porodica i drava imaju nas, ali treba da potuju nae uenje i da ga slede, pa e uz nas i one obezbediti spasenje, a za to emo se mi potruditi naim misionarenjem meu njima. Potreba da se bude neto posebno" Ova potreba sledi iz prethodnog. Ljudi tako oseaju potrebu da pobegnu iz anonimno sti, da izgrade identitet i imid, da steknu oseaj da su neto posebno", a ne samo broj u masi (parohiji). Dakle, ini se da ba sekte nude odreenu brigu za pojedinca. Osim toga, sekte vrlo esto u svojim uenjima o apokalipsi i njenoj blizini, pruaju s vojim lanovima uverenja da su ba oni, ali samo ako budu revnosni i dosledni, jedini koji e biti spaseni, poto pripadaju jednoj elitnoj zajednici autentino bojeg i istinitog uenja". 11 Spoljni, opti ili javni, naini predstavljanja i uticaja verskih sekti na graanstvo Kao to sam naslov kae, u pitanju su razliita ispoljavanja verskih sekti, namenjena nepreciziranom broju ljudi, to jest svima koji proitaju letak, oglas, svima koji popune upitnik i slino. Ti tampani materijali dele se po ulicama, trgovima, pijacama, kolama, bolnic ama i drugim javnim mestima na kojima se oekuje prisustvo velikog broja ljudi. Programi koji se nude jesu raznoliki: predavanja i tribine, koncerti duhovne muzike, teajevi medit acije, razni vidovi aktivnosti i interesovanja koje sam graanin navede u upitniku, a koje mu sekta nudi, naravno uz atraktivne mogunosti za meunarodnu saradnju, putovanja i tota drugo. Odskora se nude i teajevi stranih jezika, kole modernog plesa, pa ak i zapos lenje. Inae, sve savremene sekte, kao to su Munova sekta ili sajentologija, imaju i svoje firm e, a novozaposleni najee rade za procenat od prodatih proizvoda. Ko se dobro pokae dobija vii rang, a najbolji dobijaju vizu za rad u inostranstvu. Sve sekte imaju izdavaku de latnost, pa samim tim tampaju sve materijale knjige, broure, asopise, letke u kojima se obrazlae sve to je vezano za njihovo uenje. Za najmlae se tampaju stripovi. Kako to otprilike izgleda, pokazuju prikazane ilustracije. Analizirajmo sledei asopis: Zapaamo sledee: asopis je tampan irilicom, a na udarnim mestima korieno je Miroslavljevo pismo" (krasnopis); naslov asopisa pretenduje na to da zainteresovanom itaocu prui presek informacija i z miljea / oblasti hrianstva; teme su zaista pikantne: vrednost ljudske due, evangelizacija, kultura i hrianstvo, hrianski pogled na svet, Miroslavljevo jevanelje (dat je ak i tekst), dravno kolovanje ili paganska indoktrinacija,

 upuuje se estitka za Boi, pri emu se koristi na srpski pozdrav Hristos se rodi!". Po toga, dat je i kritiki tekst o nama poznatim i esto prozivanim Mormonima i Jehovinim svedocima. Na kraju, tu je i poziv na pretplatu. 12 Treba da znamo da u okviru verskih prava postoji i pravo na misionarenje, ali po d pravim imenom odgovarajue verske zajednice. Ono zbog ega se izraava protest i zbog ega se, izmeu os talog, i pie ovaj rad, jste injenica da iza celog ovog asopisa stoji Pentekostalna crkva", vet o kamuflirana iza svog objekta, posveenog Svetoj Trojici. Naime, pojedine bogomolje svih hrianskih crkava i gotovo svih denominacija, posveene su upravo Svetoj Trojici (kod nepravoslavnih crkava i denominacija koristi se ime Sveto Trojstvo, to je, pogoto vo za laike i neupuene, potpuno beznaajna razlika), tako da se na osnovu ovog univerzalnog hriansk og imena ne moe zakljuiti koja crkva stvarno stoji iza takvog objekta. Dakle, Hram Svete Trojice" slovi kao izdava. Takoe su i tekstovi veto i prikladno od abrani, prilagoeni verski nedovoljno obrazovanim graanima, sa ciljem da se oni privole da dou na slubu", a, zapravo, pod okrilje pentekostalaca. Ljude koji pedeset godina nisu ima li prilike da se verski obrazuju nepoteno je i koristoljubivo hvatati u neznanju i na prevaru v rbovati. Nepotrebno je stideti se svog imena, ako za to nema razloga! Vaistinu se rodi! Sataniste poslednjih meseci uveliko pronalazimo na Internetu 13 Jehovinim svedocima mora se priznati da su u marketinkom pristupu ampioni meu sekta ma. Ovo je deo stripa sa uenjem ove sekte koji je deljen besplatno ispred osnovnih kola u Beogradu Rozenkrojceri se najee okupljaju u Klubu inenjera i tehniara u Beogradu 14 Prikaz sekte Ordo Templi Orientis na Internetu 15 Primer neznanja i dvolinosti kod pseudohrianskih sekti. Dok svi listom odbijaju potovanje ikona kao, toboe, bogohulno i vid izopaenja hrianstva (a to je, prema odlukama sedmog Vaseljenskog sabora, ocenjeno upravo kao dozvoljeno), oni sebi dozvoljavaju da slikaju Boga Oca, to je na tom istom saboru ocenjeno kao bogohulno Kod nas je dozvoljeno da se teajevi joge odravaju Ovaj plakat govori sve ak i po obdanitima 16 Sadraj asopisa ovek i univerzum" Savez za transcendentalnu medicinu Srbije, pored asopisa Prirodni zakon", tampa i as opis ovek i Univerzum", vrlo ambiciozan, bogato opremljen, visoko zadatih tema, uz rece pte za lagodniji ivot, gde je transcendentalna medicina, naravno, neizbena, a kako se njena blagotvornost vremenom umnoava, izgleda svemogua. Mehanizmi delovanja unutar sekti: odnosi meu lanstvom, i izmeu voa i lanova Koristei ve navedene drutvene (pred)uslove, a predstavljajui se u javnosti uestalo i

na razne naine, ljudi iz sekti spremno reaguju ako uoe (a za to su posebno obueni i izvebani) vei ili manji broj ljudi (aspiranata) zainteresovanih za uenje dotinih sekti i neosetno ih uvlae u svoje lavirinte. Programe ovih aktivnosti za sekte obino izrauje tim ljudi velikih specijalistikih z nanja iz psihijatrije, psihologije, teologije, neurofiziologije i biohemije. Bez obzira n a to da li to rade iz ubeenja ili ne, uvek je u pitanju veliki novac, i nikada se ne eksponiraju u j avnosti. Razraeni marketinki, dogmatski i psiholoki programi dolaze do novog tima, ovaj put iskljuivo onog iz sekte, koji se moe nazvati timom egzekutora (izvrilaca)". Oni su podeljeni na vie gr upa, od 17 kojih je najbrojnija i najvie razgranata ona iji je zadatak da proceni ko bi mogao biti novi lan. Ova grupa takoe distribuira letke, broure, asopise i knjige. Novi lan bira se obino i z okruenja lana sekte (egzekutora), dakle sa radnog mesta, fakulteta, iz kole, komiluk a, od rodbine... Neretko se bira ovek koga treba uteiti u asu nekog njegovog ivotnog bola (smrti u porodici, raskida veze mladia i devojke). Moe se desiti i da tragom letka, asopisa ili broure, neko sa m doe na naznaenu adresu. Ukoliko novajlija pokae interesovanje odmah ga, sa pripremljenim podacima o broju telefona, adresi, omiljenom kafiu, hobijima, interesovanjima, predaju drugo j grupi grupi za prvi kontakt". U pogodnom trenutku i na pogodnom mestu, grupa za prvi kontakt" , sa puno podataka o eventualnom kandidatu i sa mnogo elokvencije, stupa u razgovor sa nov ajlijom, laskanjem mu vezuju panju, i obino se interesuje i pita, na primer, kako takav kapacitet, ni je uspeo u ivotu. Tu se otkrivaju kandidatove konfliktne zone koje su prepreke za njegovu punu afirmaciju. Tada programer" nudi reenje, put u osloboenje i reavanje svih problema". Sagovornik j o uvek ne vidi da je u pitanju sekta, ali se, ve impresioniran i sa puno poverenja, kao nekom duhovnom voi, preputa svom dobroinitelju" i oveku koji ga razume" i koji mu nudi reenja. Samim im, on se preputa i svemu emu ga ovaj podui i poui, i pri tome slua i izvrava sve njegove zapovesti. Novajlija tako poinje da dolazi u prostorije sekte, a posle se sve deava sinhroniz ovano. Primaju ga sa panjom i ljubavlju. lanovi sekte zajedno se mole bogu, meditiraju, mantraju. pevaju, pleu, grle se i ljube, izlaze u etnju, proslavljaju roendane, okupljaju se po kuama. Dakl e, na delu je jedan specifian model vezivanja za grupu sektu iji rezultat treba da bude oseaj pri jatnosti i zadovoljstva kod novajlije, oseaj da on negde pripada. da ima nekog ko o njemu br ine... Kroz takvu sreu" i takvo zadovoljstvo" novom lanu neosetno se usauje novi kvalitet, a to je

oseaj izabranosti, elitizma i nadmoi u odnosu na ostale. On je novo bie na putu ka potpunoj srei i blaenstvu", za razliku o d neprosvetljenih masa", koje se nalaze na putu ka propasti. To je i poetna taka u pr ocesu izolacije novog lana od njegovog drutva, njegovih prijatelja i njegove porodice. On je sada ve stalno uz nekog iz sekte, tako da mu je preseena veza sa stvarnou, budui da mu je preseen dotok spoljnih informacija. Lagano se, zatim, novom lanu provlai kroz glavu da je u odreenim stvarima poeljno da unese neke promene. Potrebno je da promeni stil ivljenja, hobi, kulturna opredeljenja ( muziku, knjige), pogled na ivot i svet, kao i da promeni svoj konani cilj u ivotu. Insistira se i na raskidu sa nacionalnom tradicijom, jer je on (novi lan) ipak neto posebno, i ne treba da se t roi i optereuje oko prevazienih stvari. U pogodnom momentu od novog lana zahteva se da ja vno ispovedi grehove iz svog dotadanjeg ivota, to vodi ka razvijanju grupne svesti i takozvanog MI-oseanja", zasnovanog na uzajamnom poznavanju intimnih ivota lanova sek te. Odmah da dodam da se te javno iznesene ispovesti koriste, naalost, kao sredstvo u cene, ako, recimo, lan hoe da napusti sektu. Sve ovo prati i vodi za svaku priliku posebno iz abran armantno-harizmatini duhovnik" (dodeljen novopridolom) koji, dok se sve gore izneto deava, u kljunim momentima daje kratke instrukcije/zapovesti ili objanjenja koja su od pr esudnog znaaja za dalju obradu lana. 1- Instrukcija ne daj na sebe" daje se u vezi sa jednim od presudnih preduslova z a uspenu obradu linosti, a to je odvajanje od porodice i najbliih, koji samim tim postaju a gresori na linost novopeenog kandidata. Oni (roditelji) ne razumeju te. Oni te sputavaju. J a u ti rei ta bi ti sve mogao postii." 2- Instrukcija, ja te jedini razumem" funkcionie u sprezi sa prethodnom. Ona rezu ltira derogiranjem ustaljenih moralnih i obiajnih normi i stvaranjem prelazne nesigurno sti, to vodi ka fascinaciji uiteljem i prihvatanju nametnutih novih normi. 3- Instrukcija uini neto za sebe" irom otvara vrata poverenja prema uitelju koji kandidata, ako je nepoverljiv, navodi da pone da radi na sebi" (na primer, da pone da se bavi sportom, jogom, aerobikom, etnjama). Ako je kandidat naivniji ubrzo slede pr eporuke duhovne prirode, a iz programa dotine sekte da se neto proita, da se novom lanu pomo gne... Cilj je da se kandidat odvrati od redovnih aktivnosti koje ima u porodici i da se kod njega izbrie oseaj obaveze prema okolini, a da se razvije odgovornost prema uitelju. 4- Instrukcija to je samo tvoje". Ovo je pouka koja prva uvodi zabrane u program, i to po 18 sistemu Nemoj nikom objanjavati ta radi, oni to ionako ne razumeju, ni dosad te nisu razumeli. Ne diskutuj sa niim biima o tvom putu prosvetljenja". Tada se novopridoli osea

snano, pun je poleta jer je dobio oslonac za put meu via bia, a oseanje elitizma je n a vrhuncu. 5- Instrukcija konzumiraj samo ono to ti ja predloim". Na ovaj nain uspostavlja se samozatita programa obrade kandidata. Instrukcija se o dnosi na literaturu, obrede, razmiljanje. U ovom stadijumu kandidat ostaje skoro potpun o bez svoga Ja", mada se ponaa naizgled normalno, ne uputa se javno u dijaloge i diskusije jer jo ni je dovoljno spreman (obraen) da iri znanje (svetlost)". 6- Protumaiu ti konzumirano ono to rtva nije dobro" shvatila uitelj veto tumai u cilju jaanja programa. Tako se postojee moralne i ljudske norme potpuno zamenjuj u novim. 7- Instrukcija vidi kako ti je sad dobro". Novopridoli lan sekte stvarno se osea dob ro, jer je dospeo u stanje no brain no pain" (nema mozga nema bola/brige"), ime su otklonje ni i poslednji tragovi eventualnih sumnji u uiteljeve dobre namere. Kandidat postaje o tporan na svakodnevne probleme i iskuenja. 8- Instrukcija nije sve tako kako ti na prvi pogled izgleda". Okolina je poela da primeuje promene i reaguje razliito neki put mirno, neki put burno. Tako ova instrukcija d aje kandidatu na znanje da treba da se uzdrava od bilo kakve reakcije, i da u sebi zadri mir. 9- Instrukcija ti si iznad toga" nadovezuje se na prethodno. Ona je signal samom uitelju da on, poto okolina poinje da reaguje, treba da ubrza ritam, da pojaa vebe, meditacije, razgovore, i sve druge aktivnosti , da bi elitistinog (ti si iznad toga") i dovoljno zaposlenog kandidata izveo iz jo jedne o pasnosti po program obrade njegove linosti. 10- Instrukcija zato to ne zavri?" Kandidat nikad nije dovoljno dobar i revnostan. Uvek poneto nedostaje i dok je god u sekti borie se, ali nikad nee uspevati da zavri sve kako treba. Kako se on sve vie trudi, tako se podiu i kriterijumi. Meutim, obrada je ovi m dola otprilike do take da kandidat, iako nije ba sve sjajno", moe da bude zvanino prim ljen u sektu, a to e se obaviti krtenjem" ili inicijacijom, to zavisi od toga koja je sekta u pitanju. Posle toga imamo, dakle, novog lana sekte. Program sekte, odnosno duhovnog voe, po staje iskljuivi gospodar njegove linosti. Emocije i volja izbrisani su iz svih segmenata dotadanjeg ivota. Ukratko: novi lan je u stanju izmenjene svesti, on samostalno besomuno propo veda, iitava jevanelje, mantra, meditira, preduzima astralna putovanja" ili uspostavlja ko ntakte sa duhovima-vodiima". Duhovni voa jo uvek je tu, jer se novi lan obraa uitelju za savet k d god nije siguran da li je neki njegov postupak u skladu sa programom ili nije. U ovoj fazi stupa na delo ostvarenje interesa voe sekte, pa novi lan pokorno slui v oi i ukljuuje se u sve aktivnosti, kao, na primer: oko poveanja lanstva, te on poinje da deli letke, dri govore, diskutuje, odabira i v rbuje nove lanove; oko sticanja materijalnog bogatstva, najee sakupljanjem dobrovoljnih priloga i prod

ajom raznih predmeta. Odskora nastale sekte (znai one novijeg datuma), imaju svoje fabrike, pa lanstvo b espogovorno vri distribuciju ili prodaju proizvoda. Uvek se daje vie zadataka nego to lan moe da izvri, to kod njega stvara oseaj krivice i kompleks nesposobnog misionara, ali to e rasplamsati njegovu buduu poslunost i odanost. Posebno odabrani stariji lanovi prate dalje ponaanje mlaih i stepen preoblikovanost i njihovog miljenja (ili, popularno reeno, stepen ispranosti njihovog mozga), te, st oga, u zavisnosti od sluaja do sluaja, pohvaljuju ili kude mlae lanove. Ipak, s obzirom na to da program nikada ne moe da u potpunosti okupira celinu sva ke linosti, postoji izvestan broj lanova sekti kod kojih se, posle odreenog vremena. javljaju sumnje, to jest unutranje pobune. One su obino plod povratka nekih neizbrisivih uspomena, pojave n ekih dragih ljudi, zaljubljenosti, ili pak otkrivanja nekog svog skrivenog talenta, ime se ko d lana neminovno otvara neko novo polje interesovanja koje moe biti nespojivo sa uenjem sekte. Tako kandidat poinje da sumnja i da se pita: Ko su, zapravo, ovi ljudi? Gde se ja nalazim? Gde sam bio pre? ta mi se to deava? Ko je ovde lud? 19 U izvesnom broju sluajeva pripadnik izraava elju da se iskljui iz sekte, a u tom mom entu poinje borba sa samim sobom i sa nesnosnim oseanjem krivice. Naime, obuzima ga osea j da je izdao vou, grupu, istinu, i samog Boga. Tada biva izloen energinim verbalnim, a neg de i fizikim, napadima. Prete mu, poniavaju ga, a istovremeno mu obeavaju da e mu sve bit i oproteno ako se vrati. Neretko lana sekte tada sav taj komar dovodi do neuroza, raz liitih oblika psihopatolokog reagovanja, pa i tekih oblika duevnih oboljenja koja, katkad, dovode i do akta autoagresije, bilo samoranjavanja ili samoubistava. Dakle, svakako je neoph odno obavestiti graanstvo o svemu ovome, ali je najvanije podstaknuti dravu da onemogui zloupotrebu verskih prava i s loboda od strane pojedinih verskih zajednica. Sloboda veroispovesti podrazumeva i pravo na misionarenje, ali ne i na navalentno, pretee, ucenjujue, a nekada ak i nasilniko, ponaanje prema potencijalnim vernicima. U ovom poglavlju je dat jedan opti i zbirni prikaz marketinkog delovanja verskih s ekti, te naina na koji pridobijaju vernike. Modus im je uglavnom slian te je zato obraen obj edinjeno. Oi u oi sa misionarom sekte kako postupati* Svi se mi navikavamo da ivimo u novim, trinim uslovima. Trite je sa svojim zakonima zavladalo u mnogim oblastima naeg ivota, pa tako, naalost, i u oblasti vere. Zaplju snuti smo snanom bujicom informacija o religiji, neretko i isto reklamnog karaktera. Neprest ano dospevamo u situacije u kojima se nalazimo pred izborom. Rekli bismo da je danas teko nai oveka koji nije imao kontakta sa misionarima, uiteljima, propovednicima novih reli

gija, uenja, filozofskih sistema. U gradovima se pojavilo mnotvo verskih grupa i organizacija. O nekima smo poneto i znali po uvenju, o mnogima nismo nikada nita ranije uli. Svaka od njih sebe proglaava za nosioca istine u krajnjoj instanci, tvrdi da e vas privesti spasenju, da e vam pomoi da prevaziete sve probleme i postignete neviene uspehe. Kako da saznamo koliko su ta obeanja istinita? Kako da saznamo da li ovek koji nam je priao pripada totalitarnoj sekti (destrukti vnom kultu)? Kako da saznamo da li smo objekat vrbovanja, da li nas uvlae u neku organizaciju u koju nikada ne bismo uli ukoliko bismo posedovali verodostojne i potpune podatke o njoj? Moram odmah da upozorim da sve to e ovde biti izreeno nema nikakve veze sa religija ma koje su tradicionalno prisutne. Ovde se govori samo o novim, u naoj sredini ranije nepozn atim, verskim uenjima i teorijama. Obraam se u prvom redu onim ljudima koji jo nisu nainili svoj v erski izbor: molim vas, budite budni i oprezni! Nije tano da se Pravoslavna crkva bori protiv drugih verskih zajednica iz bojazni od konkurencije. Crkva samo upozorava: ako nam je v e palo u udeo da ivimo u uslovima velikog trita", moramo se truditi da budemo pismeni potroai, dobro upueni konzumenti. Svako od nas paljiv je prilikom kupovine robe; svi mi pro veravamo kvalitet proizvoda, uvamo se da nam ne prodaju neki falsifikat, premda, ako imamo posla sa duhovnim falsifikatima, rizikovaemo da izgubimo neto mnogo vee: svoje zdravlje, itav u svoju imovinu, okruenje, karijeru, porodicu, pa i itav svoj ivot, na kraju krajeva. Dakle, ukoliko vam prie nepoznata osoba pozivajui vas da doete na predavanje ili se minar, obeavajui vam atraktivan posao u stranoj firmi sa odlinom platom, predlaui vam da uve dete u vaoj koli (na fakultetu, u preduzeu) novi nastavni kurs, savetujemo vam da toj osobi postavite deset konkretnih pitanja, k oja e vam pomoi da eliminiete makar 90% svih sektaa koji se bave vrbovanjem novih lanova. Najbolje bi bilo da pitanja koja ovde nudimo zadate spokojnim, mirnim tonom, bez ikakve agresivnosti , ali da pri tome pridolici jasno stavite do znanja da neete biti zadovoljni izbegavanjem odgovora, poluistinama, nego da elite direktan i iskren odgovor. Morate znati da sve totalitarne sekte pri vrbovanju koriste obmanu, u manjoj ili veoj meri. Pa ipak, nisu svi sektai svesni injenice da pri pokuajima vrbovanja novih lanova uvode ljude u zabludu. Zbog toga ete zahvaljujui ovim pitanjima moi da otkrijete da li sekta skriv a od vas deo istine, ili da i on sam ne poznaje sve potrebne podatke. Sektai najee pokuavaju da se ree ovakvih pitanja izbegavanjem neposrednog odgovora. Za to, ako zaujete fraze poput ovih: Mi prosto elimo da pomognemo ljudima da se oslobode s vojih 20 problema", Hteli bismo samo da vas pozovemo na jedan zanimljiv seminar na kome e s e raspravljati o pitanjima sudbonosnim za itavo oveanstvo", ili Okupljamo se da bismo

prouavali slovo Boje", ili ak eleli bismo samo da vas ugostimo besplatnim vegetarijan skim obrokom", imate mnogo osnova da budete oprezni. Fraze tipa: Potpuno razumem va ske ptian odnos prema nama; i sam sam bio takav pre nego to sam dospeo u poznanje istine", ili Zar vas to zaista ne zanima?" takoe bi trebalo da shvatite kao upozorenje. Jedan drugi metod kojim se takoe nere tko slue sektai jeste promena teme o kojoj se govori. Na primer, ukoliko pitate da li je o sniva sekte krivino gonjen, umesto odgovora uete dugaki monolog o tome da su sve verske voe bile gonjene i trpele neprijateljstvo okoline. Mogu vam pri tome navesti primer Sokrata, osuenog za razvraanje omladine, ili vam ispriati da je i Isus trpeo osude zbog toga to je bio prijatelj bludnicama i svakojakom drutvenom ljamu, i tako dalje. U takvoj situaciji treba da utivo, ali od luno, prekinete sagovornika i stavite mu na znanje da nemate nameru da tog trenutka ot varate diskusiju o Isusu ili Sokratu, nego da elite da ujete direktan odgovor u vezi sa voom njegove g rupe. Ako se on trudi da izbegne neposredan, jasan i konkretan odgovor, moete biti sigu rni da eli da od vas neto sakrije. Znajte da uvek raspolaete jo jednim rezervnim" argumentom, protiv koga nijedan sekt aki propovednik ne moe nita rei; naime, u svakom trenutku moete da se udaljite ili da se ktaa zamolite da iz tih stopa napusti va stan ili kancelariju. Jo jedno pravilo za vas mora imati apsolutnu vrednost: nikada nemojte davati svoj u adresu ili broj telefona ljudima za koje pretpostavljate da su u nekoj sekti. Ako imate odr eene sumnje, ali biste ipak voleli da dobijete vie informacija pre nego to formuliete definitivne za kljuke, zamolite takvu osobu da vam da svoju adresu i telefon, kako bi se dalji kontakti odravali u skladu sa vaom voljom i inicijativom. Imajte na umu: vi treba da drite situaciju pod kontrolom! Ne doputajte nikome da vri pritisak na vas sa namerom da mu date svoje line podatke . Ugledajte se na skromne i stidljive devojke koje nikada nee dati svoju adresu ili telefon m omku koga prvi put vide. dok se ne raspitaju o njemu. Uvek je bolje malo saekati, nego odmah dat i svoj broj telefona nepoznatoj ili malo poznatoj osobi, a zatim dan i no nemati mira od navaljivanja i dosaivanja. Ako vam poe za rukom da pitanja koja ovde predlaemo postavite mirnim tonom, bez agresivnosti ili skrivenog cinizma, to moe i sektaa da navede da se zamisli. A tak o neto zaista mnogo znai: naime, ako ozbiljno pone da razmilja, ovek moe u potpuno drugaijoj svetlosti da sagleda i svoje lanstvo u sekti, i da uini prve korake u pravcu njeno g naputanja. Ne zaboravite: ovek koji stoji pred vama je pre svega rtva kojoj je preko potrebno saoseanje i snishoenje. Evo, dakle, i deset pitanja koja vam predlaemo: 1. Koliko dugo ste lan grupe?

Veoma je vano od samog poetka znati sa kim imate posla. Osobe koje su uvuene u tota litarnu sektu pre manje od godinu dana obino su jo uvek veoma neiskusne. Prema tome, manja je verovatnoa da e posezati za laima, a posve je sigurno da nee umeti tako maestralno da obmanjuj e, kao to to ine iskusni propovednici". Ako je va sagovornik ve vie godina lan neke verske grupe, zahtevajte od njega da vam prui najkonkretnije mogue odgovore na svako vae pitanje. Ukoliko pokuava da vrda, u svakom momentu prua vam se prilika da izrazite uenje kako to da dugogodinji lan verske zajednice nije u stanju da prui odgovor na najjednostavnija pitanja. 2. Da li elite da me zavrbujete u neku organizaciju? Propovednik" e najee na to pitanje odgovoriti: Ne, vi ste mi se prosto svideli, pa sam poeleo da vas upoznam sa naim uenjem (naom metodom, organizacijom). Dalji tok razgov ora zavisie iskljuivo od vas elite li da iskoristite ovu priliku ili ne." Sjajno! Zapam tite taj odgovor, jer, ako je va sagovornik pripadnik totalitarne sekte, on e ipak neizosta vno pokuati da pribegne metodama vrbovanja i pritiska, i u tom momentu nee biti na odmet da 21 ga podsetite na njegove vlastite rei, te da ga utivo, ali energino, zamolite da vas ostavi na miru. 3. Moete li da nabrojite ostale organizacije koje imaju veze sa vaom verskom zajed nicom? Postavljanjem tog pitanja zapravo ete pokuati da ustanovite da li je va sabesednik moda lan neke totalitarne sekte za koju ste uli. Skoro sve takve sekte oko sebe organizuju niz prateih udruenja i grupa kojima se pokriva njihov rad, kako se potencijalni lanovi ne bi p laili na prvom koraku. Recimo: Hristova crkva" neretko deluje kao kruok ili drutvo za prouavanje biblijske literatu re; sekta Porodica" (ili Deca boja") predstavlja se kao Familija ljubavi"; Dijanetika", Narkonon", Kriminon", Habard-koled" itd., samo su drugaiji nazivi za takozvanu Sajentoloku crkvu". Najvie takvih prateih organizacija deluje u okviru Munove sekte, iji je zvanini nazi v Asocijacija svetog duha za ujedinjenje svetskog hrianstva". Spisak tih organizacija sainio bi deblju brouru. Tu spadaju i Meunarodni fond", i Meunarodna zajednica za prouavanje principa SAKR", i Meunarodni fond ena za mir u svetu", Akademija profesora za mir u svetu" i mnoge druge institucije i udruenja. Strpljivo ponovite svoje pitanje: da li postoje neke organizacije koje su u vezi sa dotinom verskom zajednicom, ili da li su takve organizacije ranije postojale? Ako propove dnik" kae da nije upoznat sa tim injenicama, zamolite ga da to sazna raspitivanjem kod svojih kolega i da vam zapie na posebnoj hartiji nazive svih tih organizacija, pa mu sutradan telefonira jte. Ako vam propovednik" da informaciju da takve organizacije ne postoje, a vi kasnij e saznate da to nije tano, da ste obmanuti eto dobrog povoda da sa njim raskinete. Ukoliko ne pos tavite takvo pitanje, rizikovaete da ne otkrijete da ste prevareni. 4. Recite mi ko je osniva vae grupe, a ukoliko je preminuo, kako se zove sadanji vr

hovni rukovodilac? Pokuajte da i ovde dobijete maksimalno celovit i taan odgovor. Nije iskljuena moguno st da e propovednik" pokuati da sakrije od vas ko je pravi voa zajednice, poto njegovo ime m oe biti dovoljno iskompromitovano. Zahtevajte da neizostavno ujete ime vrhovnog voe. Moda e vam odmah sve postati jasno im ujete to ime. ma neete udeti za nastavkom dijaloga.. 5. Ispriajte mi sve to znate o prolosti lidera vae organizacije. Kakvo je njegovo obrazovanje? Da nije moda krivino Gonjen? Da lije pozivan na odgovornost pred sudom? Ako jeste, zbog ega? Veoma je vano znati da li je voa grupe zaista onakva osoba za kakvu se izdaje. Na primer, osniva Herbalajfa", Mark Hjuz, ne poseduje ni medicinsko, ni farmaceutsko obrazovanje. S amozvani Hristos Visarion (Sergej Torop) ranije je radio kao milicionar. Prvi mormon, Coz ef Smit, svoju duhovnu karijeru zapoeo je spiritizmom i traganjem za blagom, dok je osniva jehovi stike sekte, arls Tejz Rasel, od svoje jedanaeste godine bio sitni bakalin. Bhaktivedanta Svam i Probhupada, osniva sekte Hare Krina, pre odlaska u penziju i proglaenja celokupnog materijalnog sveta za istu iluziju, bio je uspeni biznismen, kao to je boanski uitelj" ili duh istine" ka o sebe sam naziva oko Asahara, voa sekte Aum inrikjo", vlasnik mree restorana za brzu ishranu u Japanu. Ne moemo a da ne pomenemo i osnivaa sajentologije, genija svih vr emena i svih naroda", L. Rona Gabarda, koji nije uspeo da zavri nijedan fakultet, koji je svak i posao koga bi se latio upropatavao, koji je bio umean u niz prljavih finansijskih mahinacija i koji je jedva sastavljao kraj sa krajem, bavei se tancovanjem naune fantastike niske vrednosti za utu tampu sve dok nije otkrio sajentologiju! Isto toliko je vano pitanje o kriminalistikoj prolosti osnivaa sekti. Recimo, osniva Unifikacione crkve", korejski preduzima San Mjung Mun dva puta je bio pozivan na o dgovornost u svojoj domovini (po nekim podacima, zbog poligamije i seksualnih nastranosti). Godine 1985. proveo je 13 meseci u amerikom federalnom zatvoru, poto je krio zakone o plaanju por eza. 22 Naravno, biografija osnivaa sekte ne ini ga automatski lopovom ili arlatanom, ali, po pravilu, ipak, gde ima dima, ima i vatre. Neverovatno je koliko je ugled rukovod ilaca destruktivnih kultova iskompromitovan. Kada se upoznate sa ivotom osnivaa (voe) sekte i njegovim stilom, moi ete da izvuete b arem najosnovnije zakljuke o tome sa kakvim poverenjem je uputno da se odnosite prema njemu. Na primer, ako vam sekta predlae da pohaate predavanja o tome kako se grade uspeni i efikasni meuljudski odnosi, ne bi bilo zgoreg da se obavestite nije li se njen lider razveo ve tri pu ta. Ako osniva sekte koristi drogu, ako ga bije glas o udnovatom (da ne kaemo jau re) ponaanju i nain u ivota, kao to je sluaj, recimo, sa L. Ronom Habardom, vredelo bi zamisliti se da li

je on stvarno u stanju da rei sve probleme ljudskog roda, kao to za sebe tvrdi. Ako sazn ate da se vatreni propovednik boanstvene ljubavi osniva sekte familija ljubavi" Dejvid Berg p od stare dane sakrio od sveta, zavukao u nekakvu jazbinu i okupio oko sebe itav harem mlad ih devojaka, te skuplja bez zazora pornografske video-materijale od lanova svoje sekte, vredel o bi da se zamislite na kakvu ljubav taj samozvani prorok" poziva. Kada San Mjung Mun tvrdi da je celokupna njegova delatnost usmerena na jaanje i afirmaciju mira u svetu, umesno je setiti se injenice da u Koreji njegov pokret poseduje fabriku u kojoj se proizvode automatske puke M-16. Sasvim prirodno, mogue je da ni va sagovornik nita ne zna o biografiji lidera svoje grupe, poto nije na vreme postavio odgovarajue pitanje onom sektau koji je njega zavrbovao . Tada je pogodan trenutak da ga pitate: Pa kako ste mogli da itav svoj ivot posvetite oveku o kome nita ne znate?" Znajte da se svaki destruktivni kult trudi da tako zavrbuje ljude da oni do pristupanja ne saznaju znaajne podatke o organizaciji i njenom lideru, za razliku od normalnih organizacija i udruenja koje ve na startu nude celovitu i potpunu sliku o sebi, i pozivaju na ulanjenje tek kada potencijalni lan postane svestan da je sam, svojom voljom sprem an na takav in. 6. U ta veruje vaa Grupa? Da li ona smatra da cilj opravdava sredstva? Da li posto je okolnosti u kojima je za oveka korisno da bude obmanut? Veina propovednika teko da e poeti iz rukava da vam izlae ue nje svoje sekte. Oni su o bueni da raspaljuju nau znatielju kako bi nas privukli sebi kroz poseivanje predavanja, g ledanje filmova, uestvovanja u radu seminara. Takvi odlino znaju da e na njihovoj teritorij i imati daleko vee mogunosti i nain da vas potine uticaju svoje sekte, pa zato na ulici ne g ovore mnogo. Ako propovednik", uvi vae pitanje, odbije da vam izloi osnovne postavke verouenja svoj e grupe, budite sigurni da eli da neto sakrije od vas. On moe da vam kae, recimo, da s e plai da ga ne shvatite pogreno, da ne steknete neadekvatnu predstavu o grupi samo zbog kr atkoe i nesavrenosti njegovog odgovora. A svaka valjana verska organizacija u stanju je d a ukratko izloi osnovne postavke svoje vere! Totalitarne sekte, meutim, uopte nisu zainteresovane za to da vi odmah, bez odgovarajue pripreme, saznate sve u ta su duni da veruju njihovi lanov i, sve ono to sadre njihovi materijali za internu upotrebu". Ako ovek koji vas vrbuje pone da vam izlae uenje svoje sekte, ne doputajte mu da se r asplinjava i da vas zavarava terminima kojima se iskazuje subjektivna ocena: dobra", uzviena", asna", istinski hrianska" itd. Sve je to samo jo jedan pokuaj obmane i promene teme za razgo vor. Zamolite propovednika da bude to konkretniji. Ako posle izvesnog vremena saznate da je tumaenje

koje vam je ponueno sadralo znaajne nedostatke i iskrivljavanja istine, imate puno moralno pravo da zahtevate od misionara da se udalji. Sektai u takvim situacijama ulau mak simum napora ne bi li vas ubedili da su tom prilikom bili prinueni da vas samo privreme no obmanu (tj. da vam ne saopte punu istinu), poto ste se tada jo uvek nalazili pod uticajem sreds tava javnog informisanja koja su odvie uticala na vau svest, tako da ih ne biste sasluali ukoli ko bi oni pokuali da vam sve iznesu crno na belo. Nemojte padati na taj argument, poto on po kazuje samo jedno: da organizacija koja vas vrbuje dri da cilj opravdava sredstva. Nijedna ug ledna organizacija nee pribegavati laima i obmanama radi tobonje pomoi ljudima. 7. Ukoliko pristupim vaoj organizaciji, na koji nain u moi da izmenim svoj ivot? Da l i u morati da napustim studije ili posao, da li me oekuje obaveza da u vau korist rtvujem svoju uteevinu i svoje vlasnitvo, da radi vas raskinem sve veze sa rodbinom i prijateljima ako naiem na njihov otpor? 23 Ako je va sagovornik lan totalitarne sekte, on e vam najverovatnije kazati da se od vas nee zahtevati nita ili gotovo nita, da ete moi i da nastavite da vodite svoj uobiajeni nai n ivota i da ete ak uspeti da odjedanput postignete sve ono ka emu ste ve dugo teili. Pa ipak, ovakvo pitanje veini sektaa veoma je neprijatno, ono ih nagoni da zauzmu odbramben u poziciju. Zbog toga, im postavite to pitanje, paljivo pratite reakciju vaeg sagovornika. Kada vam odgovori, zapitajte ga ime se on sam bovio pre nego to je pristupio sekti, a ime se bavi danas. Dozvolite sebi i da iskaete sumnju ukoliko on nastupi sa samoreklamiranjem da se toboe bavi jednom veoma retkom profesijom ili da studira na prestinoj visokokolskoj ustanovi. Ponovo ga zapitajte da li je lanovima njegove organizacije doputeno da lau. Ako vam predloe da se upiete na besplatan program, korisno bi bilo da to pre preciz irate da li je taj program zaista besplatan, ili biste posle poetnog, uvodnog kursa morali da platite nastavak kolovanja" po cenovniku koji se poveava geometrijskom progresijom. Isto vai i za rad pod isuvie povoljnim uslovima: toboe, treba platiti samo pristupni ulog (zavriti pr ipremni kurs koji se plaa, po povoljnim" cenama nabaviti prvu isporuku robe, i sl.). Znajt e da u svakoj piramidi bogatstvo stie samo njen vrh. 8. Da li se smatra da je delatnost vae organizacije sporna? Ako ima onih koji otv oreno istupaju protiv nje, koje argumente navode? Ovo pitanje pokazae vam koliko je informisan va sagovornik i u kojoj meri je sprem an na otvoreni dijalog. Ako to pitanje postavite sa naglaenom pristojnou i sa prijateljsk im osmehom, ma koliko to zvualo neverovatno, esto ete dobiti ovakav odgovor: Znate, ima svakakvi h udaka koji tvrde za nas da smo totalitarna sekta, da su svima nama isprani mozgovi, ne

ki nas nazivaju zombijima. Moete li to uopte da zamislite? Evo, zar vama, recimo, liim na zombija s a ispranim mozgom?" U takvoj prilici umesno je postaviti kontrapitanje: A kako bi trebalo da izgledaju zombirani ljudi ispranih mozgova? Kako se oni ponaaju?" Najee e va sagovornik osetiti poprilinu nelagodnost, pa, ako budete insistirali da vam odgovori, moete oekivati d a e se potruditi da to pre nae izgovor da se udalji. 9. ta mislite o bivim lanovima vae organizacije? Da li ste nekada imali prilike da ozbiljno razgovarate sa bivim lanom vae zajednice i sasluate razloge zbog kojih je napustio organizaciju? Ako niste, zato je to tako? Zar vam vaa organizacija ne dop uta da kontaktirate sa ljudima koji su je napustili? Reakcija na to pitanje otkrie vam mnogo toga. Nijedna ugledna i valjana organizac ija ne zabranjuje svojim lanovima da odravaju vezu sa onima koji su je napustili, potujui ljudsku slob odu, pa prema tome i slobodu izlaska iz lanstva. Ma koliko ta organizacija oseala aljenje z bog njihove odluke, ona ih nikada nee spreavati da je napuste. Ali, za destruktivne kultove to se ne bi moglo kazati. Za njih su svi bivi lanovi najljui neprijatelji i izdajnici. Sve sekte svoj im lanovima sugeriraju da se takvih boje, da ih izbegavaju, i ine sve to je u njihovoj moi da s pree kontakte sa kritiarima organizacije i sa svima koji su iz nje istupili. Mnogi iskusni misionari" odgovorie vam: Razume se, neki moji bliski prijatelji su n apustili nau zajednicu". Meutim, ako zatim zamolite da vam ispriaju neto detaljnije o njima, opet ete se suoiti sa obmanom. Bilo bi umesno zapitati: Koje razloge ti ljudi navode kada o brazlau svoju odluku da istupe iz redova vae organizacije?" i A da li se sada, poto su napustili zajednicu, ti ljudi oseaju srenijim i zadovoljnijim?" Malo je propovednika koji bi vam ponudili smislen odgovor. 10. Navedite mi samo tri stvari koje vam se ne dopadaju u vaoj verskoj zajednici i kod vaeg voe. Svako od nas poznaje mnoge pravoslavce koji otvoreno kritikuju svoju Crkvu i nje nu hijerarhiju. Poznato nam je da postoje katolici skloni kritikovanju rimskog pape, i protestanti koji se veoma kritiki izraavaju o svojim crkvama. U vezi sa tim moemo imati razliita miljenja i vrednosne ocene, ali to je in jenica. A jeste li uli makar za jednog sektaa koji otvoreno iznosi makar i umereno kritike su dove o 24 osnivau svoje grupe, njenom rukovodstvu ili o samoj toj zajednici? Mnogo puta imao sam prilike da na pitanje da li se u nekoj organizaciji upranjava kontrola svesti zaujem odgovor sektaa, propraen irokim osmehom: Ah, naravno ne; kako ste mogli tako n eto da pomislite". Ali isto tako i duevni bolesnik nee priznati za sebe da je oboleo, kao to e i alkoholiar vatreno negirati svoju zavisnost od aice. Ako je ovek svestan svoje boles ti, uinio

je prvi korak ka ozdravljenju. Najbolji nain da dokaete oveku da je narkoman jeste da ga nagovorite da nekoliko da na apstinira, da ostavi drogu. Takoe, najbolji nain da proverite da li je ovek pod uti cajem kontrole svesti jeste da ispitate da li je zadrao u sebi sposobnost kritikog odnos a prema okolini. Paljivo posmatrajte sektaa kada mu postavite ovo pitanje. Uoiete da je iznenaen, smet en, i nekoliko trenutaka delovae potpuno izgubljeno. A kada se sabere u mislima, teko da e moi da vam kae ma ta konkretno. To je sasvim prirodno", poto je sektaima zabranjeno ne samo da javno izriu, nego da i u mislima sebi doputaju kritiki odnos prema svojoj organizaciji i njenom voi. Ukoliko ste postavili sva ova pitanja, a potom u odgovorima vaeg sagovornika nist e uspeli da primetite nita loe, te elite da dobijete jo informacija o njegovoj organizaciji, pre duzmite jo neke mere predostronosti pre nego to donesete konanu odluku. Nastojte da se upozn ate i sa drugim lanovima grupe, da im postavite ista ova pitanja i da utvrdite koliko se o dgovori dobijeni od razliitih osoba poklapaju. Ako se uoava vea razlika meu stavovima raznih osoba, u pitajte vae sagovornike za uzroke njihovog razmimoilaenja i obratite panju na to to e vam oni kazati. Pre nego to se saglasite sa ueem u nekoj manifestaciji koja se odrava pod okriljem ne ke nove organizacije, nastojte da se raspitate kakva je to organizacija. Ako organi zacija tvrdi da su njeni osnivai uspeli da u svom uenju ujedine sve religije sveta, budite naroito na oprezu! Kako pokazuje viemilenijumska istorija verske misli, takvi vetaki pokuaji ujedinjavanja" d ovode jedino do daljih deoba i odvajanja. Nije nimalo sluajno to to su osnivai svih najstranijih totalitarnih sekti 20. veka izjavljivali da su najzad uspeli da pron au maginu formulu sveopteg jedinstva. Ako niste uspeli nita da saznate o organizaciji, ali vam se ona jo uvek ini privlano m i zanimljivom, povedite na neki njen skup ili manifestaciju na koju elite da odete i prijatelja u koga imate poverenja. Tako ete imati prilike da sa nekim razmenite misli i utiske o svemu to ste videli i uli. Istina, moramo vas upozoriti da e mnogi destruktivni kultovi, iji je osnovni princip delovanja zavadi. pa vladaj", odmah pokuati da vas odvoje od prijatelja. O bino se ini sve da to izgleda spontano: neko e otpoeti razgovor sa vaim prijateljem, za to vrem e druga osoba postavie pitanje vama, i kroz nekoliko minuta nai ete se u razliitim delovima prostorije. Neke sekte od samog poetka mogu da postave uslov da na seminaru svaki uesnik reava zadatke samo u paru sa nepoznatim ovekom. Ne pristajte na ovu varijantu: zahtevaj te da ne budete rastavljeni od prijatelja. Ako predstavnici organizacije budu insistirali na vaem pokoravanju izvolite izai napolje.

Ako na skupu osetite da se na vas vri pritisak da prihvatite miljenje veine pre no t o ste stigli da formirate svoj stav, ili da se potinite stereotipu ponaanja koji vam se ne dopada drugim reima da je otpoeo proces kodiranja ustanite ne asei ni asa i recite da vam se ne svia da drugi manipuliu vama i da drugi kontroliu vau svest. to glasnije to izjavite, bre e te biti izbaeni sa skupa. Ko zna, moda e jo neko nalik vama iskoristiti priliku da napu sti prostoriju zajedno sa vama. Ukoliko se sve ovo bude deavalo u inostranstvu, na seminaru na kome se nalazite o troku organizacije, nemojte se zbunjivati. Nema razloga da oseate ma kakvu obavezu prem a organizatoru! Budite realni: ako je organizator snosio trokove vaeg putovanja i boravka, znai da ste vi potrebniji njemu nego on vama! Imajte na umu da se organizator pred lokalnim vlastima obavezao da e se starati o vama i da e vam pruiti i medicinsku pomo ako zatreba, sve do kraja vaeg boravka u toj zemlji. Mogunost da u nepoznatom stranom gradu ostanete na ulici be z sredstava za ivot i bez povratne karte je, budite sigurni, praktino iskljuena! Ako bi se tako net o, neoekivano, ipak dogodilo, ostaje vam mogunost da se obratite najblioj stanici poli cije i tamo date izjavu da ste u neznanju prihvatili da budete gost te i te organizacij e, koja na vas vri 25 psiholoki pritisak i koja odbija da izvri obaveze pred imigracionim vlastima. Znaj te da nikakve vae izjave koje ste mogli dati pre polaska ne skidaju sa organizacije oba veze vezane za va boravak u inostranstvu. Nemate se ega plaiti. Najvanije je ispoljavati razuman oprez. Ne predajte se praznoj znatielji na utrb zd ravog smisla. Suvie je ljudi upecano u zamke raznih verskih sekti samo zbog sopstvene p rekomerne samouverenosti. Takvi ljudi verovali su da e moi da se kontroliu u svakoj situaciji , te da nikada nee potpasti pod neiji rav uticaj. Tako ljudi misle i kad poinju da pue (pa ta, mogu uvek da ostavim duvan ako to poelim), da piju, da se drogiraju... Naalost, ne kontrolisana znatielja i preterana samouverenost mnoge su odvele u propast! Uinimo sve da ne po stanemo i sami rtve takvih iskuenja! (Pri pisanju lanka koristili smo materijale iz knjige Stivena Hasana.) * Tekst ruskog sektologa dr Aleksandra Dvorkina, preuzet iz Beogradskog dijaloga" , broj 2, mart 1998. (sa ruskog prevela Ksenija Konarevi). Kako da se ponaate ako se neko od lanova vae porodice nalazi u sekti ta treba da inite: * Pokuajte da ostanete u redovnom kontaktu putem pote ili telefona, ak i kada vam o soba malo ili retko odgovara. * Izraavajte iskrenu ljubav prema lanu sekte u svakoj moguoj prilici. * Vodite dnevnik komentara, stavova i dogaaja povezanih sa njegovim ivotom u sekti .

* Uvek sa dobrodolicom doekujte povratak sektaa" u porodini dom, bez obzira na to ta j e reeno. * Sauvajte kopije prepiski izmeu vas i te osobe. *Zabeleite sva imena, adrese i brojeve telefona ljudi povezanih sa sektom. * Drite jezik za zubima" ako sekta" pravi neumesne komentare. * Proitajte sve preporuene knjige o sektama i kontroli uma, kao i sve ostalo to e va m pruiti dodatna obavetenja o dotinoj sekti. * Traite pomo i informacije od organizacija specijalizovanih za protivsektako delov anje; one brinu o vama i vaoj linoj situaciji. * Lagano ga podseajte na predsektaki ivot. Pokazujte mu (joj) slike bive ljubavi, sp ortskog kluba gde je igrao(la), putajte muziku koju je sluao(la) u predsektakom ivotu. ta ne treba da inite: * Nemojte srljati u prihvatanje mogueg reenja pre nego to paljivo istraite problem se kti. * Nemojte govoriti: Ti si u sekti, tebi je ispran mozak", iako je to, naalost, tano . * Nemojte davati novac lanu sekte. * Nemojte se oseati krivim; porodice nisu uzronici ovog problema. * Nemojte se ljutito ili neprijateljski ponaati prema dotinoj osobi. * Nemojte misliti da ste usamljeni to se deava hiljadama porodica svake godine. * Nemojte potcenjivati mo koju sekta ima nad svojim lanom. * Nemojte izazivati neprijateljstvo sektaa" ismevajui njegova verovanja. * Nemojte se ponaati kao sudija ili protivnik osobe koja je u sekti, njegovog uite lja, niti uenja sekte. * Nemojte se sukobljavati ni sa jednim od voa ili lanova sekte. * Nemojte dozvoliti da vas neki strunjak" za sekte ubedi da platite velike sume no vca bez prethodne provere njegovih kvalifikacija. 26 * Ne gubite nadu u uspeh u pomaganju lanu vae porodice da napusti sektu, bez obzir a na to koliko je drugo rtva u sekti. * Nemojte zapostavljati sebe niti ostale lanove porodice. Kako prihvatiti i kako se ponaati sa svojim detetom koje je tek izalo iz sekte Izlazak vaeg sina ili kerke iz sekte moe biti teak. Ovo je napisano da bi vam umanji lo tekoe pri uspostavljanju delotvornog optenja i jaanja porodinih veza. Ali nemojte to shvatiti kao da treba da preuzmete ulogu savetnika ili terapeuta, ve da vaa svest o tome moe znatno pomoi procesu ponovnog prilagoavanja. Vae dete nije autsajder" Pristupanje sekti ne ukazuje na greku, manu ili slab karakter. Sekta trai najbolje kvalitete: lan zbog njih biva vrbovan. lanovi pokuavaju da vode perspektivan ivot u ljubavi. Ne zastraujte ih tvrdnjom da t o ine iz slabosti ili zlobe. Va potomak je rtva sopstvenog idealizma i elje za promenom u spoju sa procesom sektake indoktrinacije. Takoe, bitno je shvatiti da su slabosti, strahovi , nesigurnost, oseanje krivice, podsticani i gajeni da bi sekta razvila zavisnost i unitila slobo dnu volju pojedinaca. Va sin ili kerka e pokuavati da se oporave od ovog oblika jake manipulac ije.

Vae dete nije bolesno Raniji posmatrai bivih lanova sekti izneli su neke pretpostavke o pojavi izofrenije. Postoji kultna linost koja funkcionie nalik na normalnu linost. Vremenom, moe se prepoznati ova sektom zavedena (izmenjena) linost. Vreme i to lei. Razgovor sa bivi m lanom, istraivanje, razumevanje kontrole uma, i povratak u normalni ivot, ak i lagan, poka zali su se kao najbolji lek. Postoje i oni kojima moe zatrebati dodatna profesionalna nega, psiholoka ili psihijatrijska. Meutim, ovim ljudima je takva pomo mogla biti potrebna i pre s tupanja u sektu. Strpljenje i podrka su ono najbolje to im vi moete pruiti. Rasejanost Povremeno se moe javiti stanje zbunjenosti ili dezorijentisanosti. Termin rasejano st" se obino odnosi na reaktiviranje sektake indoktrinacije. Zbunjenost moe poticati ili o d potekoa pri prilagoavanju, ili od rasejanosti. Te smene, obino, nisu ozbiljne, budui da ih je mogue prebrinuti kraim razgovorom ili prebacivanjem panje na neto drugo. Veina bivih lanova prolazi kroz to. Ne treba se plaiti razgovora sa detetom o tome. Ovo stanje, obino, ne ukazuje na pretnju za povratak u sektu, ali i moe. Takoe, posavetujte se sa osobljem rehabilitacionog centra, jer oni znaju va sluaj. Bivi lanovi mogu imati potekoa pri odluivanju U podsvesti, lanovi sekti su utekli od (donoenja) nekih munih, tekih odluka u svom l inom ivotu. Sekta je, umesto njih donosila veinu odluka. Pre svega, potrebna im je prak sa da bi se vratili u potpuno odluivanje. Za neke je to, u poetku, pravi problem. Svakodnevne i votne nejasnoe mogu se zloslutno pomaljati. Budite svesni procesa. Moe potrajati due no to mislite. Odluke vaeg sina ili erke o buduim planovima (ivotnim) vrednostima itd., mo gu se, ini se, maglovito i sporo pomaljati. Ovde e vae strpljenje biti od pomoi. Bivi lanovi, takoe, moraju biti i sami strpljivi. U toj situaciji najbolja pomo je da se konkre tne odluke donose korak po korak. * Kris Karson, preuzet iz knjige Vladimira Dimitrijevia Pravoslavlje i sekte", bro j 5. 27 Ponekad e bivi lan delovati izgubljeno Van strukture sekte, uurbanosti i podrke, postoji prazan prostor. Treba malo vreme na da bi se on ispunio. Dotle, oni moda neko vreme nee znati ta da rade sa sobom. Neki padaju u, naizgled bezrazlonu, depresiju. Ipak, budite svesni novih oslonaca koji se razvijaju. Jo jedan pozitivan faktor je i njihovo sopstveno otkrie da su bili zlou potrebljeni i obmanuti. Bol esto za sobom ostavlja oseaj praznine i ranjivosti. Pa opet, nekima je toliko laknulo to su izali, da jedva ekaju da produe ivot. Drutveni odnosi Bivem lanu moe jako teko ii sklapanje novih prijateljstava, recimo zbog stida. Najobin iji drutveni razgovori mogu predstavljati problem. Vae dete se upravo opeklo, tako da e uspostavljanje poverenja, bar izvesno vreme, ii teko. Nije jednostavno ne doticati se uea u sekti tokom razgovora, a i o tome je teko priati. Moda i nije neophodno da se razgo

vara o bilo kom pitanju. Samo, budite svesni razliitih mogunosti. Samostalno procenjivanje Samostalno procenjivanje, obino, ne postoji zbog degradacije i podreenosti pojedin aca nainu ivota u sekti. Pre svega, oseaji neukorenjenosti i ispraznosti mogu biti razlog to me. ivotne vrednosti i verovanja One e, najverovatnije, biti krhke i neutvrene. Budite blagi i ne nameite svoje. Pot rebno je neko vreme da bi bivi lan stekao oseaj za sopstvene vrednosti, opaanje i verovanje. Nad o vim je sekta imala jak uticaj, zamenjujui ih, prvenstveno, svojim sopstvenim sistemom. Pored v remena provedenog u lanstvu pokreta, kao i uvianja, moguno i preko deprogramiranja, da je bilo prevareno, indoktrinirano i izrabljivano, vae dete je bilo ubaeno u pravu main eriju. Roditelji sa naroito jakim religioznim ubeenjima, moraju biti jako oprezni. Sekte se na podmukli nain koriste religijom. Prerano etiketiranje moe biti tetno. Neka vae dete, vremenom, samo odlui. Nadoknaivanje vremena (i preterano nadoknaivanje vremena) Neki ele da nadoknade izgubljeno vreme, i tako se ponaaju. Neki e biti jo oprezniji nego pre. uvajte se fanatizma uperenog protiv sekte. On moe da statira, a i da bude oslonac, ali mnogi bivi lanovi se odlue da otvoreno istupaju, ili, ak, i da pomau drugima da se izbave i z sekte i to ine na jedan zdrav nain. Razliite aktivnosti, naroito one nevezane za uee u sekti, korisne su kao deo kombinacije. Mnogim bivim lanovima je potreban odreeni odmor, be z preteranog uea u planiranim aktivnostima. Ne terajte bive lanove sekte da se odmah uk ljue u borbu protiv sekti. Mogu se pojaviti totalistike tenje ili tenje tipa 'sve ili nita' Oni su iveli u stanju uma u kome se zlo i dobro odreuje pojednostavljeno, kao u ba jkama, previe crno ili belo. Ohrabrujte, pri ovakvom stanju, smisleno razmiljenje i procenjivan je. Oni e, verovatno, biti previe osetljivi na sopstvena i vaa oseanja Kod njih e se, verovatno, javljati mnoga snana oseanja. Ovo pothranjuje jasno uvianj e stvari i plahovitost zbog ranijeg uea u sekti. Njih je znatno lake povrediti. Zbog toga su i mnogo osetljiviji na ostalo. To je period ranjivosti. Vae dete moe eleti da dugo boravi k od kue, a moda i nee. Odnosi sa suprotnim polom ak i sama ta tema moe predstavljati problem, pa i traumu za biveg lana. Sekte smrve polnost i intimu, proklamujui moralnost i uzdravanje ali se time, u sutini, koriste kao sre dstvom kontrole. Budui da veina kultova tretira seksualnu elju kao jedan od najveih tabua, javlja se nezdravi ostatak krivice koju bivi lan nosi. Mnogim roditeljima je esto teko da razm atraju polnost, naroito sa odraslom decom. U ovom sluaju, to ipak moe koristiti. Ponovno uspostavljanje zdravih polnih normi moe biti veoma osetljiv problem. 28 Prijatelji

Raniji prijatelji moda nisu odrasli na isti nain kao i bivi lan, ali su uznapredoval i u svojim ivotima, ostavljajui biveg lana iza sebe. Odlazak u sekte i izlazak iz nje na nosi traumu, pa ipak ui. U takvoj situaciji moe se zauujue sazreti. Prijatelji mogu da ne shvate p rirodu iskustva biveg lana kulta. Neki e umreti od radoznalosti"; druge to nee mnogo zanimat i. Prijatelji mogu odigrati znaajnu ulogu da bi se neko ponovo osetio ovekom. uvajte mogunost da pozovete ili se vidite sa drugim bivim lanovima Razmena iskustava je veoma bitna. Veoma je znaajno imati nekog ko vas razume. Odravajte kontakt sa prijateljima koji su jo uvek u sekti Ovo je, verovatno, suvie rizino, i to u duem periodu. Razgovarajte o tome sa vaim de tetom. Ohrabrite ga da, pre svega, bude oprezno. Pisanje pisama je bolja alternativa. Ne strahujte... ... ako vae dete uvidi neke korisne aspekte u vezi sa boravkom u sekti gde su se mogle desiti mnoge zanimljive i pozitivne stvari. Tu se, takoe, sklapaju mnoga prijateljstva. Drite t o na umu. Bolje je u celosti razumeti doivljaj, nego pretvarati pozitivne aspekte u negativne. Takva mera suvie nalikuje praksi sekte. Oseanje daje eljen i prihvaen od svoje porodice, prava je blagodet Blago uveravanje moe otupeti aoku oseanja ispraznosti. Vano je da se prema svom dete tu odnosite kao prema odrasloj osobi, uz opravdane brige, misli i oseanja. Optenje je presudno. Pokuajte da shvatite jedni druge. Znaajan je napor sa obe strane. Razgovarajte o p orodici. Delite sve, misli, oseanja, nade i razoaranja. Oni treba da znaju da ste i vi ovek. Sluajte . Stvarno ih ujte. Propatili ste zbog uea svog sina ili kerke u sekti Moda ste pretrpeli velike muke i trokove da biste uticali na izbavljenje. Bitno je da zbog tih svojih potekoa ne gajite u sebi ozlojeenost. Oni nisu to uinili da bi vas bacili u p robleme, ak ako se i ini da je tako. Ako je neophodno, pronaite drugi oduak za takvu ozlojeeno st. Budunost vam moe pruiti ansu da to razmotrite sa vaim potomkom. Verovatno svaki roditelj osea neku krivicu za ono to se dogodilo. Nije to vaa krivi ca. Zadatak da se pomogne bivem lanu da se povrati iziskuje ljubav, strpljenje, oseajnost i raz umevanje. To e se isplatiti. 4. PSEUDOHRIANSKE SEKTE ... I ako vam ko tada kae: evo ovde je Hristos, evo onde, ne verujte! Jer e se pojaviti lane mesije, i lani proroci e initi znake i uda, da bi zaveli izabrane ako je mogue. A vi pazite! Eto, sve sam vam unapred kazao." Sekte (verske grupe koje su se odvojile od zvanine Crkve i zvaninog uenja) postoje jo od prvih vekova hrianstva. Crkva je, da to najpre kaemo, primala u svoje okrilje i neznaboce i ljude

koji nisu bili obavezni da se podvrgavaju Mojsijevom zakonu. Dovoljno je bilo ve rovati u Isusa Hrista kao Gospoda, ispovedati grehe i krstiti se. Crkve su vodili episkopi i prezviteri (svetenici), ali rukopoloeni od apostola. U tim vremenima, sekte se odvajaju od zvanine Crkve uglavnom iz dogmatsko-doktrinarnih razloga. O tome se u krugovima zvaninih crkava vodilo i te kako rauna, te su pitanja jeresi raspravljana na vasel jenskim saborima gde su i anatemisane. 29 U narednom tekstu bie najpre dat jedan osvrt na te ranohrianske sekte, zatim na nek e srednjovekovne, a najvie e biti rei o novovekovnim, aktuelnim pseudohrianskim sektama . Pseudohrianske sekte kroz istoriju Evioniti Prva sekta, to jest prva jeres hrianska, bili su evioniti. Naime, Hrianska crkva, po nikavi u centru judejstva, najpre je dola u dodir sa samim Jevrejima, te je prirodno to se odmah i postavilo pitanje odnosa h rianstva prema judaizmu, tim pre to je 51. godine na Apostolskom saboru donesena odluka o ukidanju starozavetnog obrednog zakona. Ovim nisu bili zadovoljni neki od hriana koji su ele li da ostanu verni Mojsijevom obrednom zakonu, te se odvojie i osnovae sektu evionita sektu judejstvujuih hriana". Gnostici Ovde e biti dat samo prvi deo prie o gnosticima. To su gnostici sa kraja prvog i p oetka drugog veka nae ere. Drugi deo prie vezan je za reaktuelizovani gnosticizam, od 18. veka pa do danas, to e biti objanjeno u grupi savremenih sinkretistikih sekti. Zato je interesantno vide ti na kojem prauenju poiva ovaj jo uvek aktuelni jeretiki pravac. Sam naziv potie od grke rei gno ", to znai znanje". Gnostici su delovali krajem prvog i poetkom drugog veka. Hrianstvo tu mae kao jednu vrstu spiritualistiko-intelektualistike filozofije, gde se duhovno odvaj a od materijalnog. Hrista stavljaju u centar, ali Crkvu odbijaju. Slediti Hrista znai ovladati istinom i tehnikom kojom moemo osetiti Hristov boanski duh u sebi. Tako gnostici u hrianstvu vide transcendentalnu nadgradnju svog filozofskog obrazo vanja ijim ovladavanjem ne samo da mogu probuditi boanski duh u sebi nego mogu dati i odgovo re na neka sutinska pitanja o ivotu, vremenu, kosmosu. Pri tome gnostici ne tumae samo hrianstvo , nego i druge istonjake pravce. Sutina starovekovnog gnostikog uenja jeste u odnosu Boga i materije. Materija je beivotna masa, a Bog joj daje formu, znaaj i ivot, putem slanja duhovni h sutina, koje se zovu eoni. Svi eoni zajedno ine duhovnu punou, pri emu su savreniji oni proi stekli iz vrhovne sutine. Poslednji eon kao najslabiji sam je upao u materiju, a kako je sam po sebi duh reda i harmonije, on se trudi da to uini i sa materijom. On se zove demijurg i on je dua sveta. Ipak, ovo duhovno naelo eli osloboenje od materije, to dovodi do borbe duha i materi je. Po

jednoj varijanti, to je bio aleksandrijski gnosticizam (demijurg je jai od materij e"), a po drugoj varijanti (sirijskom gnosticizmu) demijurg je u vlasti materije i sotone". Tako on misionari po svetu, podjarmljujui materiju duhu. E sad, radi oslobaanja i potpunog ovladavanja duhovnog naela, Bog alje veeg eona, Hrista, koji se sjedinjuje sa ovekom Isusom. Cil j njegovog dolaska nije da ljude iskupi, ve da ih naui religijskom znanju i pokae sre dstva za borbu sa materijom. Dok neki uz ta saznanja podrazumevaju i voenje ivota u vrlini, drugi ta saznanja smatraju dovoljnim, a sam nain ivota nebitnim, te ive u razbludu i nemoralu, u injen ju svega po sopstvenoj volji. Da zakljuim: obe varijante reflektuju se i na dananje gnostike, o kojima e biti rei kasnije. Montanisti Krajem drugog veka pojavili su se montanisti, kao reakcija na sve uestalije prime re nedolinog ponaanja nekih hriana. Ime su dobili po osnivau Montanu, a osim toga zvali su ih jo i rigoroznima, jer su propovedali pravi asketski ivot za sve, kao preduslov pravog hrianskog ivota. Posebno su svom svetenstvu ukinuli: upotrebu mesa, venanja, prijem grenica u Crkvu i svaki kontakt sa svetovnim vlastima. Svetenicima je bila obavezna etika besprekorn ost. Sve to su preduslovi da svetenstvo moe prenositi svete tajne. 30 Takoe su narodu stalno propovedali o moralnoj istoti, tim pre to se moe oekivati skor i drugi dolazak Isusa Hrista (dakle, i najranije sekte, poput montanista, i one po sle njih, bave se drugim Hristovim dolaskom). Apokrifi Apokrifi su spisi s kraja drugog i poetka treeg veka, nastali u tadanjem, prema hrian stvu jo uvek nenaklonjenom, Rimskom carstvu. U tim se spisima na jedan fantastian i baj kovit nain (kao u legendama) opisuju ivoti Isusa Hrista, Bogorodice i apostola. Sutina autora i sledbenika apokrifa jeste kompromitacija hrianskog uenja i odvraanje naroda od uenja hrianstva, budui da se ono tretira kao zbirka pria iz ivota Isusa Hrista, a ne kao celovit versko-doktrinarni sistem i put spasenja. Arijci Prema uenju Arija iz prve polovine etvrtog veka, Bog nije Sveto Trojstvo, ve je Bog otac samo stvoritelj. Tako je on i stvorio Sina i Svetog Duha kao instrumente spasenja. Da kle, po arijcima, Isus Hristos nije boanske prirode kao njegov otac, ve stvorenje kao i Sveti Duh. P otinjavanjem svom ocu (Bogu), on, dakle ovek neboanske prirode, vrio je mesijansku misiju u svet u. Nestorijanci Ime su dobili prema svom osnivau Nestoriju, sa poetka petog veka. Sutina uenja jeste u osporavanju presvete Djeve Marije kao Bogorodice. Ona je, po njima, samo rodila Isusa Hrista, dakle ona je Hristorodica", a potom se u njega uselila boanska priroda. Monofiziti

Monofiziti odbacuju oveansku prirodu Gospoda Isusa Hrista i istiu njegovu iskljuivo boansku prirodu. Mnogi pokuaji, od tada (od petog veka) pa do danas, da se doktrin arno priblie zvaninoj crkvenoj doktrini o dvostrukoj (i oveanskoj i boanskoj, to jest bogooveanskoj) prirodi Isusa Hrista, propali su. Monofiziti postoje i danas. Zbog nekih drugih ispravnih doktrinarnih stavova, do gmatike, doslednosti i apostolskog prejemstva, smatraju se (monofizitskim) crkvama. One p ostoje i danas, a istoriari religije smatraju da su najblie pravoslavnim crkvama. Monofizitske crkve su: Koptska crkva u Egiptu (ima oko pet miliona vernika), jakovitska crkva (pod Antiohijskom patrijarijom, sa oko sto hiljada vernika), Sirijska crkva Indije (takoe pod Antioh ijskom patrijarijom sa oko dvesta hiljada vernika), Etiopska crkva (ima oko sedam milion a vernika) i Jermenska crkva (koja ukupno u svetu ima oko pet miliona vernika). Ikonoborci Savremeni sektai, kada govore o pravoslavcima, istiu kako su ovi fetiisti i mnogoboci ", jer oboavaju svakakve predmete" (mislei pri tome na pravoslavne svetitelje). Zato e ikonoborstvo biti podrabnije opisano. Ikonoborstvo kulminira u sedmom i osmom veku. Ikonoborci slikanje Boga Oca, Isus a Hrista i Bogorodice smatraju bogohuljenjem, fetiizacijom i izopaavanjem hrianstva i protive s e tome. Problem je raspravljen i razreen na sedmom Vaseljenskom saboru. Konstatovano je d a je slikanje Isusa Hrista, Bogorodice i svetitelja upravo bogougodno, da se kroz slikanje Gos poda Isusa Hrista ljudima daje slika-ikona Isusa Hrista i kao Boga, ali se, to je jo vanije, kroz nju vidi i oveanska priroda Gospoda Isusa Hrista i osvedoava da je Bog oveka stvorio po svojoj (znai Bojoj) slici i prilici. Slikajui Gospoda Isusa Hrista, Bogorodicu i svetitelje, po tvrujemo i svedoimo o njihovoj ljudskoj prirodi. Slikanje ikone, dakle, nije svetogre, jer su na njoj Isus ili neki svetitelj naslikani kao ljudi. Sledstveno tome, vernici se ne mole drvetu, niti raznim bogovima, kako tvrde sek tai, ve se ikoni sa Isusovim likom obraaju kroz molitvu kao Gospodu koji je ovaploen kao ovek i stradao i 31 vaskrsao zarad naeg spasenja i iskupljenja, a ija je ikona slika njegova po uzoru na lik njegov prilikom prvog boravka na Zemlji. Takoe se Bogorodici i svetiteljima ne obraamo ka o bogovima, nego za molitveno posredovanje za nas pred Bogom. Bogumili neomanihejci Bogumilska jeres pojavila se na Balkanu u desetom veku i to najpre u Makedoniji i Bugarskoj, a zatim se irila prema Rakoj, Bosni i Habzburkoj monarhiji. Rimokatolika i Pravoslavna crkva suprotstavile su se bogumilima, ali bez veeg uspeha. Oni su se postojano odravali, pogotovu na teritoriji dananje Bosne. Mnogi smatraju, ali to nije dokaza no, da je vei broj Slovena koji primaju islam u Bosni, nego u drugim delovima Balkana, rezltat njihove prethodne pripadnosti bogumilima. Bogumile (babune) zovu jo i neomanihejcima, jer su umnogome prihvatili sinkretist

iko uenje vavilonskog proroka Manija (216-277). Manije je bio vrlo obrazovan, vrstan pozna valac matematike, astronomije, muzike i slikarstva. Sam se predstavljao kao odabran od Boga", te da je upuen da ljudima saopti istinu". eleo je da, izmeu ostalog, reformie persijsku zoroastrijansk u religiju. Putuje po Indiji i Dalekom istoku, usvaja budizam i hinduizam, a uzima i neto od hrianstva i gnosticizma. Kao boji izabranik" vri propovedi, kako u cilju reformaci je Zoroastrine religije, tako i u cilju davanja jednog sinkretistikog pogleda na sve t, a koji se sastoji u sledeem: odvajkada postoje dva naela dobro i zlo. Bog, sa dvanaest istih eona, stoji na elu carstva svetlosti. Zlo Satana stoji sa dvanaest zlih duhova i gospodar je carstva tame. Carstvo svetlosti sastoji se od pet istih elemenata, a carstvo tame od pet neistih stihija . U carstvu svetlosti vladaju red i harmonija, a u carstvu tame nered i haos. Jedan eon iz c arstva svetlosti Hristove silazi sa pet istih elemenata u carstvo tame i stupa u borbu sa demonima . U toj borbi jedna polovina Isusa Hrista, raspoluena i iznemogla, biva oteta od demona, a drug u polovinu spase jedan sveti eon. Hristova jedna polovina pritenjena je tako u carstvu tame, a druga je u Suncu. Ova prva Hristova polovina izaziva meavinu svetlosti i tame, i tako nastaj e vidljivi svet. Tako Hristos tom svojom polovinom postade dua tog sveta, a sve elei da se osl obodi materije. U tome mu pomae druga polovina sa Sunca. Da bi to spreio, Satana stvara o veka po liku bogooveka Isusa Hrista, a da bi ga drao u ropstvu daje mu drugu nisku duu, punu telesnosti i poude. Tako se u oveku razbuktava borba niske poudne satanske due i dru ge visoko moralne Hristove. Da bi pothranjivao ovekovu materijalnu duu, Satana mu dozvoljava da je pothranjuje svim poudama, osim da proba plodove sa drveta poznanja. Isus, mask iran u vidu zmije, privoli oveka da to prekri i ovek zaista okusi plod sa drveta poznanja, ispu nivi Isusovu poruku da je saznanje cilj. Da bi razruio ovo saznanje, Sotona stvara enu i prouzrokuje razlikovanje sa njom. Tako Manije i silazak druge polovine Isusa Hrista objanjava ne kao vid iskupljenja nego kao obavetavanje naroda o pravoj istini", koja je, kao to vidimo, obratna od onoga to stoji u Svetom pismu. Po Svetom pismu, da okusi plodove drveta poznanja oveka je privoleo avo, a ovde to navodno radi Hri st. Uz to, Manije opovrgava uenja apostola i smatra da su jevanelja u stvari krivo shvaena Hri stova misija. Dakle, u pitanju je jo jedan vid gnosticizma. irenje ove jeresi po Balkanu uzima n ajvee razmere u 11. i 12. veku. Sa bogumilima se najvie sukobljavao Stefan Nemanja, a protiv nj ih se borio i sveti Sava.

Sve u svemu, bogumili su uz manihejce i katare, mogli bismo rei, zaetnici religijs kog sinkretizma. Uz prethodno, zakljuimo da je za bogumile bog zla tvorac vidljivog s veta, a pravi bog stoji iza ovog. Za bogumile, sakramenti i liturgije su suvini, a spisi i predanje Crkve netani. Isus Hristos, ponovimo, nije, po njima, iskupitelj, ve boji eon i objavitelj istine ", i zato su bogumili propovedali da su usvajanje istine i ovladavanje principa svetlosni put duhovnog osloboenja. Katari Kao to je reeno, katari su srednjovekovni jeretici sinkretistiko-dogmatskog usmeren ja. Deluju u zapadnoj Evropi (od 11. do 13. veka), a posebno su bili koncentrisani u junoj F rancuskoj. S obzirom na prethodna poglavlja o bogumilima, odnosno manihejcima, uenje katara bie ukratko 32 izneto u sledeim takama: prihvatali su reinkarnaciju; propovedali su o postojanju dvaju bogova boga dobra i boga zla koji su stalno u raskolskom sukobu koji se reflektuje i meu ljudima na Zemlji; katari su odbacili i crkvu i svetenstvo, a i sam krst; verovali su, kao i bogumili, da je ovaj svet stvorio bog zla; Hristos je, po njima bio samo uen ovek, a ne i Bogoovek; put bogopoznanja vodi kroz mistiko iskustvo i znanje. Katari su bili prosto satrveni u krstakim pohodima rimokatolike crkve u 13. veku, tako da su nestali sa lica Zemlje. Staroverci Pomenuu na kraju ovog poglavlja i jednu rusku sektu, najpoznatiju meu pravoslavnim a, a to je sekta staroveraca, to jest staroobrednika. U Rusiji je od 1652-1676. godine vladao car Aleksej Romanov, jedan od najvanijih vladara u ruskoj istoriji. On 1652. postavlja mitropolita novgorodskog Nikona za patrijarha. Godi ne 1653. patrijarh Nikon poinje sa odreenim manjim reformama i promenama u Ruskoj crkvi, po sebno u vezi sa crkvenom praksom, usaglaavajui liturgijsku praksu sa praksom drugih pravoslavnih zemalja. To su bile nevelike izmene: trebalo je da se ljudi krste s a tri prsta umesto sa dva, da tri puta izgovaraju aleluja", i slino. Ali to nailazi na veliki bunt, koji dovodi do raskola. Na jednoj strani bili su Nikon i pristalice reformacije, a na drugoj st aroverci. Car je bio nezadovoljan situacijom. Patrijarh 1658. podnosi ostavku, a potom odlazi u z atvor, jer nikako nije smeo da samovoljno i toliko neodgovorno napusti patrijarijski tron. Tako 1666. Rusija nema patrijarha, a te godine se odrava sabor u Moskvi, kome su predsedavali episkopi Aleksandrije i Antiohije. Sabor je izoptio Nikonove oponente, dao za pra vo Nikonovim idejama oko reformi, ali je i rainio Nikona zbog naputanja slube i postavio novog patrijarha. Voa staroveraca, protopop Avakum, nastavio je sa raskolnitvom sve dok nije javno s paljen 1682. godine. Ovakav vid raskolnitva sa politikim primesama karakteristian je za pravoslavne crkv

e. Imali smo ga doskora i mi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sa crkvom u Makedoniji takoe im amo slinih problema. Da zakljuimo o starovercima, naglaavajui da, kulturoloki gledano, i bez obzira na ta danju politiku Ruske crkve i na to ko je bio u pravu, njima moemo biti zahvalni to su od zaborava sauvali staro rusko liturgijsko pojanje i ikonopisanje, koje e se kasnije opet ukl opiti u obred zvanine Ruske pravoslavne crkve. Ovde je potrebno naglasiti da tema ovog rada nije raskol izmeu Rimokatolike i Prav oslavne crkve. Meutim, svakako je neophodno detaljnije objasniti reformaciju kao idejni i zvor savremenog sektatva. U vezi sa tim preuzet je tekst pod istim naslovom iz knjige dr Lazara M ilina Nauno opravdanje religije Crkva i sekte", a bie korieni i tekstovi vezani za baptiste, ad ventiste, nazarene, mormone i pentekostalce. 33 Reformacija kao idejni izvor savremenog sektatva Papstvo u srednjem veku postie veliku politiku mo, ali se to ne moe rei i za moral ne kih papa (Kaliksta III, Pija II, Siksta IV, Inokentija VIII, a posebno Aleksandra VI i Lava X). Takoe, mnoge novotarije u veri (dogme o liturgijskom beskvasnom hlebu, o istilitu, o nepo greivosti pape) izazivaju postepeno sve vei revolt masa. Varnica je izbila po pitanju indulgencija (iliti oprotajnica), budui da se, u tom sluaju, oprotenje grehova moglo dobiti za novac, a ne pobonou. Papi Lavu X bio je potreban n ovac za dovrenje katedrale Svetog Petra u Rimu, te je on 1517. raspisao indulgencije, a n jih je dominikanski kaluer Jovan Tetcel sprovodio tako drsko, da je u svakoj kneevini u N emakoj izazvao ogromno negodovanje, a posebno profesora teologije sa univerziteta u Vit enbergu, dr Martina Lutera, koji je ustao javno ne samo protiv Tetcelovog poslovanja sa indu lgencijama, nego i protiv drugih rimokatolikih uenja, osporavajui ak i samog papu. To je bio poetak je dne velike verske revolucije. Luterani sledbenici Martina Lutera, postaju prva Prote stantska crkva. U vajcarskoj se iri reformatorski pokret sa Kalvinom i Cvinglijem na elu, a u Engle skoj se, pod Henrikom VIII, osniva Anglikanska crkva. Reformacija snano zahvata Skandinavi ju, a takoe i Francusku. Habzburka monarhija je uz velike napore sauvala rimokatolicizam od reformatorskih proglasa i programa, a panija, Italija i Portugalija nisu ni bile zahvaene protestantizmom. U to vreme protestantizam je inicirao nastanak mnogih drugih ve rskih grupa (sekti), a pojavila se i tuta i tma samozvanih proroka koji su, sa svojim sledben icima, partali Evropom. Bili su to valdeani, venkfeldovci, antitrinitarci, hernhuti, svedenborgij anci, menoniti. Tako, navedenih godina, dolazi do velikih sukoba i do velike verske is kljuivosti i

prole su mnoge godine dok se situacija nije stiala i iskristalisala i dok se sam p rotestantizam nije dogmatizovao i organizovao. On je danas ozvanien i egzistira paralelno sa ri mokatolicizmom u gotovo celoj srednjoj i zapadnoj Evropi, naravno sa brojem vernika koji se raz likuje od drave do drave. Osim toga, prisutan je i u severnoj Americi i Australiji. Koja su to osnov na naela protestantizma kao krajnji osnov za pojavu sekti: 1. Materijalni princip reformacije: ovek se pred Bogom opravdava verom, a ne dobr im delima, kao po pravilu: grei jako, veruj jae, pa e se spasiti". 2. Formalni princip reformacije: Sveto pismo je jedini izvor vere i mera istinit osti. Svako ko ga ita moe ga tumaiti kako hoe, bez obzira na autoritet Crkve, svetih otaca i svetog predanja. 3. Protestantski racionalizam: Protestanti tako vremenom svode Bibliju na versku knjigu kakva, u nekom obliku i pod nekim drugim imenom, postoji i u drugim religijama, i postaju sve ee njenn kritiari, da bi, kao takvi, kasnije esto bili citirani od strane sekti koje se predstavljaju kas ozbiljne i dosledne sledbenice Biblije. Baptisti Godine 1521. u nemakom gradiu Cvikauu pojavljuje se sekta baptista (u prevodu: prekrstitelja), koju je osnovao Toma Mincer, bivi luteranski pastor. Stvaranje se kte baptista ima preduslove u injenici da je u svom sastavu imala ljude i voe radikalnije od reformatora. Baptisti nisu zadovoljni samo deliminim promenama koje su uveli refo rmatori, nego trae i socijalne i politike promene. Evo glavnih karakteristika baptistikog uen ja. Najpre dogmatska usaglaenost nekih elemenata sa Svetim pismom i zvaninim uenjem Pravoslavne crkve. Ti elementi su sledei: bogoovaploenje Gospoda Isusa Hrista i Presvete Deve Marije; raspee Hristovo; vaskrsenje Hristovo; vaznesenje Hristovo; ne prognoziraju drugi Hristov dolazak; 34 praznuju nedelju, Boi, Vaskrs, Duhove. Naravno, postoje i odstupanja: Sveto pismo je veliko, nepogreivo i jedini izvor dela; ne postoji praroditeljski greh; lanovi mogu biti samo novokrtene osobe; krtavaju se (i to obrednim uranjanjem u vodu) samo odrasle osobe, starije od 15 godina, proverene i procenjene od strane ostalih lanova; lan, dakle, mora biti proveren, to znai besprekoran u poznavanju Svetog pisma, u urednosti koju propisuje Crkva kojoj eli da pripada; nema klasinog/zvaninog svetenstva. Postoje akoni" i propovednici" koji se biraju meu vernicima; ne postoje svete tajne, ve obredi: krtenja, veere Gospodnje, braka i slino; odbacuju se molitveno obraanje Bogorodici i svetiteljima; ne potuju se krst i ikone; jedna od najkarakteristinijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odva janju Crkve od drave. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a poev od Francuske buroaske revolucije naovamo u gotovo svim evropskim dravama ona je i ostvarena. Naelno gledano, baptisti su, kao jedna od prvih organizovanih sekti sa, za ono vr

eme, prilino disciplinovanim lanstvom, bili idejni oslonac nastanka i nekih drugih sekti na pr imer, adventista i Jehovinih svedoka, a na socijalno-politikom planu francuskom i rusko m laicizmu. Po pitanju vojnog roka oni ne odbijaju sluenje, ali prihvataju samo civilno sluenj e Tako je i predsednik SAD, Bil Klinton, budui da je baptista, odbio da ide u rat u Vijetnam. S obzirom na trenut no ponaanje, ili su se dogme baptista izmenile ili su one, moda, fakultativne, ili Klinton vie nije baptista, a moe biti i da bombardovanja Republike Srpske i SR Jugoslavije zapravo nije ni bilo. Baptisti su najbrojnija pseudohrianska sekta. Rauna se da ih u celom svetu ima oko e zdeset miliona krtenih, to sa lanovima porodica kandidatima za krtenje i simpatizerima, prevazilazi broj od sto miliona. S obzirom na to da su mnogobrojni, te da su od svih novovekovnih hrianskih denominacija dogmatski najpribliniji tradicionalnim crkvama, u svetu se v odi polemika da li su baptisti sektai ili se, moda, moe govoriti i o baptistikoj crkvi. Stav Srpske pravoslavne crkve jeste da baptiste, iako su dogmatski bliski tradicional nim crkvama, ne moemo nazvati crkvom, poto nemaju jerarhiju (svetenstvo), te nemaju apostolsku i svetoduhovnu vezu sa osnivaem Crkve, Gospodom Isusom Hristom. Sledstveno tome, nov okrteni" ne prima Sveti Duh, niti Svetog Duha uopte ima u baptistikim bogomoljama. Ovo je s asvim dovoljno da se zakljui da baptisti ne mogu nikako biti crkva. Mislimo da e Gospod Bog u datom trenutku ceniti dobrotvorne i humanitarne aktivnosti baptista koje oni spr ovode kroz razne organizacije i razna udruenja kao to su Ljubi blinjega svog" i slino. Pored ovih orga nizacija postoji i izdavaka kua Alfa i omega". Prvi baptisti u Srba javili su se 1905. Bilo ih je oko 70. Danas ih je vie, i to zahvaljujui jednom Peancu, Srbinu. Peka patrijarija je posle velike seobe bila neko vreme zatvorena, a prilikom obnavljanja u 18. veku naselila je na crkvenom imanju u svojoj neposrednoj okoli ni vie stotina Srba iz Crne Gore. Tako e nastati selo Ljevoa. iji e itelji vie vekova odano uvati i negovati manastir i imanje, ali e, gle uda, iznedriti trenutno vodeeg srpskog bapti stu, Sima Ralevia! Prve baptistike istine" Ralevi (1940) je doznao na odsluenju vojnog roka od jednog v ojnika baptiste. To ga je potaklo da razmilja o ivotu i ivotnim istinama, te baptistikim pou kama" i sutinama". Tako mu se u snu jedne noi javio" Gospod i rekao: Simo, srui staru kuu i idaj novu". Simo je to prenosno shvatio kao poruku da treba da promeni veru i sagradi baptistiku bogomolju. Tako se i desilo da, povie Peke patrijarije, danas postoji velelepna, 35 moderno arhitektonski reena, baptistika bogomolja, a koju, za sada, (osim kada dou gosti sa strane) poseuje, sreom, samo Ralevieva porodica.

Rauna se, prema broju krtenja, da u SRJ ivi oko 3.000 baptista, a da ih je, sa lanovima porodica, kandidatima za krtenje i simpatizerima, neto preko 5.0 00. Imaju 92 objekta u SRJ i podeljeni su u dva saveza severni i juni. Baptisti su inae, slino pravoslavnim crkvama, organizovani po principu autokefalno sti, mada postoji tesna meusobna povezanost i saradnja, kako dogmatsko-teoloka, tako i socij alna, finansijska i karitativna. Baptistima Evrope koordinira centar iz Londona, pod i menom Savez baptistikih crkava Evrope, a na nivou sveta Unija baptistikih crkava sveta, sa cen trom u Vaingtonu. Nazareni Nazareni su prvi sektai meu Srbima. Jo prema austrougarskim podacima sa kraja 19. v eka, od ukupnog broja nazarena u carevini, a bilo ih je oko 10.000, njih 4.500, dakle go tovo polovina, bili su Srbi. Danas se procenjuje da u SRJ ivi oko 5.000 nazarena, prema broju krtenja, a sa lanovima porodica, sekta ukupno ima oko 8.000 sledbenika. Centar im je u Novom Sadu i ima ju u svom vlasnitvu 80 objekata. Osnovao ih je 1830. godine vajcarac Samuel Frelih. On je pre toga bio luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao svoju svetu optinu" u gradiu Lajpvilu. U svom uen ju nazareni odbacuju: Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knji gom; Bogorodicu i svetitelje; potovanje krsta i ikona; post; crkvene praznike; sluenje vojnog roka i uee u ratu. Rimokatoliku crkvu smatraju velikom bludnicom", a prema pravoslavnima su prozelits ki raspoloeni. Osim navedenog potrebno je navesti i sledee: jerarhiju ine akoni". Na elu svake oblasti, koja moe imati i vie bogomolja, stoji ak potom sluge, pa vernici. Savez akona" vodi zajednicu koja je organizovana na autok efalnom principu, a na ijem elu je stareina; krtavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sag orevanje) greha ognjem; priest i veera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha. Nazareni su sekta ija brojnost poslednjih decenija stagnira. Adventisti subotari Sama re adventisti" potie od engleske rei adventure", to znai dolazak. U bukvalnom smi lu svi hriani su adventisti, jer veruju u drugi dolazak Gospoda naeg Isusa Hrista i na daju mu se. Ovu sektu (koja, inae, sebe naziva crkvom) osnovao je 1833. Vilijem Miler (1781-1 849). Najobimnije radove i moda najvei autoritet meu adventistikim teolozima ima Elen Vajt (18271915), koja je napisala 43 knjige, uz veliki misionarski rad. Najvie svojim linim delom izgradila je i uobliila adventistike dogmatsko-doktrinarne poglede na svet, obila j e mnoge

drave i svojim prorokovanjem na jedan pragmatian nain privukla je veliki broj pristalica. Njenim uenjima definitivno se zaokruuje i zavrava uenje adventista, a po kree se i asopis Straari istine". Sam Miler, osim toga to je osniva adventista i to se dva puta (1843. i 1844. godine ) kompromitovao proraunavajui i objanjavajui te godine drugi dolazak Gospoda Isusa Hri sta, 36 nije ostavio vidnog traga meu adventistima. Opta obeleja adventista samofinansiranje, budui da je jo 1858. uveden desetak, to znai da svaki lan daje zajednici jednu desetinu svih prihoda, i to ovu zajednicu ini moda najbogatijom od svih koje pominjemo; misionarstvo, koje je od poetka organizovano kroz misionarska predavanja, tribine , asopise, dopisne kole, radionice, kolporterstvo, a uz to se organizuju i prigodni koncerti , okupljaju horovi, folklorne grupe; imaju svoje kole, tamparije, fakultete i obdanita, radioni ce i fabrike; osnivaju i pomau mnoge humanitarne organizacije. Organizacija Najmanja organizaciona jedinica jeste crkvena optina. Dovoljno je da broji i tri vernika. Vie optina ini okruni savez. Vie saveza ini uniju. Vie unija ini Generalnu konferenciju. Generalna konferencija nalazi se u Vaingtonu, a njen predsednik je Robert Folenbe rg. Sedite za Evropu je u Londonu, a vodi ga Holananin Jan Polsen. Inae, procenjuje se da u svetu imaju oko deset miliona pristalica. Objavljuju oko 300 listova na 273 svetska jezika. Imaju 4.200 kola, 11.000 uitelja i oko 300.000 polaznika. Imaju oko 500 viih kola i 22 fakulteta, zatim 140 bolnica sa oko 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 starakih domova i 30 prehrambenih industrija. Dakle, u pitanju je vrlo organizovana verska zajednica, sa relativno velikim bro jem sledbenika, razvijenim prateim delatnostima i jakom svetovnom infrastrukturom. Dogmaska obeleja Izvor vere i mera istinitosti je Sveto pismo. ovek se spasava verom u iskupiteljsku rtvu Gospoda Isusa Hrista. Hristos je jedini posrednik izmeu Boga i oveka i nema potrebe za molitvenim obraanj em Bogorodici i svecima. Ne postoji sedam svetih tajni (kao u tradicionalnim crkvama), ve samo tri: veera G ospodnja (priest), krtenje i svetenstvo. Nema monatva. Nema potovanja ikona, relikvija i krsta. Zabranjeni su alkohol, duvan i od jela svinjetina. Rimokatoliku crkvu nazivaju velikom bludnicom", dok su prema pravoslavnima prozelitski orijentisani. Sada e biti navedene postavke po kojima su adventisti postali poznati i meu ljudim a koji se ne zanimaju za verska pitanja. 1. Ono po emu svi znaju adventiste jeste to da slave subotu, pa ih po tome i zovu subotarima. 2. Po adventistima, nema svesnog ivota posle smrti. Due pravednika stradaju da bi

vaskrsle, a due grenika umiru. 3. Adventisti tvrde da imaju dar prorotva, te da, i pored greaka njihovog osnivaa M ilera u vezi sa proricanjem vremena drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, oni ipak znaju da je dan njegovog drugog silaska vrlo skoro, jer su tu znaci vremena: mnoge crkve, mnogi proroci, r atovi, bolesti, 37 nesree..." 4. Jedan od nezaobilaznih adventistikih dogmi jeste i ona o viziji,, drugog dolask a Hristovog, a dala ju je Elen Vajt. Ta vizija, inae, ne postoji ni u jednom crkvenom dokumentu, kao ni u Svetom pismu. Ta vizija" bie ovde predstavljena grafiki. Ova vizija" nema veze ni sa Svetim pismom, gde je kraj sveta prorokovan u Otkrove nju Jovanovom, niti ima veze sa simvolima vere zvanine Crkve. Adventisti su najbrojnija sekta u SRJ. Broje oko 80.000 lanova, po broju krtenja, a ukupno oko 150.000 pristalica. Imaju 50 objekata na teritoriji SRJ i teoloki fakultet u Beog radu. U okviru adventistike verske zajednice deluje humanitarna organizacija ADRA", a objavljuju i asopis Znaci vremena". U Beogradu takoe imaju i radio-stanicu Radio Glas nade". Adventisti sebe smatraju crkvom i tako se i nominuju svuda po svetu, pa i ovde. U SRJ imamo tri centra u Beogradu, Novom Sadu i Niu. Jehovini svedoci Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplino vanijih sekti u svetu. Broj lanova iz godine u godinu raste, a ceni se da ih trenutno ima oko dva deset miliona u svetu. Glavno sedite im je u Bruklinu (savezna drava Njujork u SAD), a njoj je poti njena podrunica za Evroiu. koja se nalazi u Nemakoj, u blizini Frankfurta. Piramidalno u strojena, sputa se sa nivoa kontinenta, na nivo drava, gde postoji predsednik, stareina zajed nice za svaku pojedinu dravu. Njemu su potinjeni glavni odbori, koji se biraju od starei na skuptina. Svaka skuptina obuhvata vie kraljevskih dvorana", kako Jehovini svedoci na zivaju svoje bogomolje i mesta okupljanja. Hrista nazivaju svojim kraljem, a sami sebe o bjaviteljima kraljevstva". Sedite sekte Jehovinih svedoka za SRJ je u Beogradu, a ukupan broj pristalica je oko 5.000. Imaju u zemlji oko 70 objekata. Jehovine svedoke osnovao je 1851. godine Amerikanac arls Tejz Rasel. Oni su se na jpre zvali Drutvo narodnih propovednika", a potom Drutvo ozbiljnih istraivaa Biblije". Od 1931. zovu se Jehovini svedoci. Objavljuju asopise Kula straara" i Probudite se!". i to na svim jezicima sveta. Misionare takoe po celom svetu. Ako emo baptiste zapamtiti kao naj brojnije, adventiste kao subotare i neuspene proroke drugog Hristovog dolaska, onda Jehovin e svedoke moemo proglasiti kao misionarsko-marketinki najspremniju sektu. To su vernici koji druge

ljude gledaju ili kao demone ili kao potencijalne jehoviste. Neka jedan lan porod ice, kluba, firme... postane Jehovin svedok, ostali vie ne mogu ostati mirni, jer e biti ili v rbovani ili demonizovani. U svojim bogomoljama-skuptinama, jehovisti ue svoje uenje, ali ue i ka ko da pouavaju, tj. kako da prenose i ire svoje uenje. Skruena superiornost, ali i psiholoka gordost glavne su karakteristike jehovista misionara. 38 Naslovne strane nekih stripova. Misija Jehoviiih svedoka zahvata sledbenike svih religija 39 ista neistina. Pred svoje raspee Hristos je apostolu Petru rekao: Na leina tvojim sa gradiu crkvu svoju" Po nainu na koji najpre osmotre sagovornika, sposobnosti zapoinjanja dijaloga i da vanju komplimenata sa puno stila, ravni su stilu nekog uspenog novinara-terenca ili pre kaljenog udvaraa. Ako se sagovornik ukljui u razgovor velike su anse da za neki dan doe u sku ptinu, gde e, uz eksploziju oduevljenja, biti doekan kao olimpijski pobednik, a posle e se deava ti ono to je ve opisano u 5. poglavlju. Inae, jehoviste zaista moemo sresti gotovo svuda: u potama, bolnicama, na pijacama, ispred kola, fakulteta, na trgovima. Nadalje neka govore prethodno date ilustracije. To su iseci iz stripova koji su se delili ispred osnovnih kola u Beog radu. Osim: bogohulnog slikanja Boga Oca nita vaspitno loe ne moe da sledi iz poruka tih stripova. No, svako ko nekog vrbuje u stvari mu se dodvorava i eli da mu se svidi. Iza ovih stripova i pomenutih asopisa, unutar sekte, voe besomuno teraju polaznike da propovedaju 100 sati meseno, a propovednici to ine 9 sati dnevno. Ovako vojniki oba vezno propovedanje bez ivotnosti, vere, bez potvrde linim radom i delom daje propovedi k oje su besmislene i koje postaju suprotnost samima sebi. Meutim, apokaliptino stanje o kojem propovedaju uitelji i voe ratovi, bolesti, nesree nagovetavaju skori dolazak Isusa Hrista drugi put na Zemlju, pa se samim tim nagl aava potreba za veom discitinom, revnou i propovedanjem. Neretko se tako psihiki slabiji pripadnic i Jehovinih svedoka dovode do paranoje, razliitih strahova i tekih frustracija, pa i do teeg duevnog oboljenja. Takoe, imamo ak zabeleene sluajeve naprasnih samoubistava lanova Jehovinih svedoka, koji prethodno nisu imali dijagnozu o eventualnim psihopatolok im poremeajima. Uenje i karakteristike Jehovinih svedoka: Uenje Jehovinih svedoka jeste smesa svih jeresi osuenih na svih sedam Vaseljenskih sabora. ... svaki greh u oprostiti ali Greh protiv Duha Svetoga neu oprostiti..." Mi ostali hriani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova. O emu je re? Jevreji, svojevremeno, iz bogobojaznosti nisu uzimali ime Boje ni u govornoj, nit i u pisanoj 40 upotrebi, ve su koristili razne formulacije. Tako je jedna od zapisanih strozavet nih formula

JHVH, a ita se Jahve", to znai Bog". Dakle, Jehova je pogreno izgovorena formula JHVH, no objavitelji kraljevstva" Boga nazvae Jehovom, a sebe Jehovinim svedocima. Ne postoji Sveti Duh, nego sila boja". Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Boji, ali nije Bog. Pre svog ivota na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu. Isus Hristos nije razapet na krstu, ve je bio obeen. Nema potovanja krsta. Hristova majka nije Bogorodica. Ne slave nikakve praznike. Dua nije nikakva duhovna sutina, razliita od tela, niti nadivljuje telo. Telo je nosilac ivota, a dua je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju kr vi, jer ako Jehovin svedok uzme tuu krv, krv nekog grenika, onda vie nee biti onaj isti od pre objavitelj kraljevstva". Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgreiti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista. Molitve su u stvari slobodni lini razgovori sa Bogom. Krtenje se vri potapanjem u vodu. Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i ra se, koji e, vodei svoj ivot u skladu sa Bojim zakonima i u revnosti, ostvariti meunarodno bratstvo novog sv eta" i to e biti savremeno meunarodno udo. Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj pr ii. Tada e Isus, toboe, uskrsnuti, a sa njim i prilian broj ljudi njih 144.000 odabrani h. Ostali e biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana e biti vezan. Jehovini svedoci tako proriu i kraj drugih hrianskih zajednica. Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da su Jehovini sved oci trojanski konj novog svetskog poretka", i to na terenu hrianstva. Kao to je ve reeno, oni stalno komentariu apokaliptino vreme" ovoga veka ratove, bolesti, nesree kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog uenja. Tvr dnjom da e oni jedini biti spaseni daju sebi na autentinosti i znaaju, a to je, da opet ponov im, mamac za novo lanstvo u poetnoj fazi, a u potonjoj podiu tenziju od sve skorijeg povratka Is usa Hrista, ire strah i obezbeuju revnost i disciplinu svojih sledbenika. to se tie drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov osniva, arls T. Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914. Rasel se, ipak, na neki nain opravdao, rekavi da Isus Hristos jeste doao 1914. ali da je za sada nevidljiv. Za budue vreme, najzad, Jehovini svedoci predviaju teokratsko drutvo u kojem e na ne bu carovati Isus Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi. Mormoni Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana" Reformisanje Rimokatolike crkve, poev od Lutera, ide sve dalje, sve do Jehovinih s vedoka koji su se najvie udaljili od uenja Rimokatolike crkve. Mormoni, meutim, ne smatraju sebe produetkom ili reformacijskim oblikom neke preth odne

verske zajednice, ve crkvom novog otkrovenja" koje treba pridodati Bibliji. O emu je ovde re? Najpre nekoliko rei o osnivau. To je Dozef Smit, Amerikanac, ija se porodica, za vre me njegove mladosti, esto selila s kraja na kraj SAD. Smit je opsednut religijom i B ogom. Aneli mu se esto javljaju i navode da je punoa venog jevanelja izraena kroz knjigu o prastanov nicima Amerike, napisanu na zlatnim ploama, da bi mu aneli, najzad, pokazali gde je ta kn jiga, 41 Plakat Mormona davi mu blagoslov za itanje, prevoenje i objavljivanje njene sadrine. Knjiga je tampa na 1830. godine. Ima 585 strana i ona je, po mormonskom uenju, novo otkrovenje i por uka Biblije. Napisao ju je prorok Mormon, a zapeatio sin Moroni da bi sluila za nae vreme. Mislim da bi bilo interesantno, a i neophodno za razumevanje mormonskog uenja, da se ukratko da sadraj knjige. Naime, prilikom gradnje vavilonske kule (up. Stari zavet) ljudi su zbog svoje oholosti Bojom voljom bili pometeni irom sveta. Tako su i Jaredovi potomci stigli u Severnu Ameriku. Meu njima je ubrzo izbio rat, ali ih sam Bog pomiri, poslavi im proroka E gera, koji njihovu istoriju napisa na zlatnim ploama i sakri ih. Oko 600 godina pre Hrista d oe u Junu Ameriku porodica sa etiri sina. Njihovi potomci podelie se na pobone Nefite i bezbonike Lamante, koji za kaznu dobie bakarno crvenu boju koe. Nefiti pronaoe Egerov u 42 skrivenu hroniku, to jo vie rasplamsa njihovu pobonost. Nefitski proroci e ak i prorokovati o dolasku Isusa Hrista. Posle vaznesenja, Isus Hristos, po uenju morm ona, poseuje i Ameriku i tu, meu Nefitima, ostavlja dvanaest apostola. Ubrzo, meutim, doe do rat a izmeu Nefita i Lamanata, u kojem Lamanti potukoe Nefite. Jedan od preivelih Nefita, po i menu Mormon, napisa celu hroniku od Egera do njegovih dana, a knjigu zavri, zapeati i n a brdu Kumorah sakri njegov sin Moroni. Tu se nalazila sve dok je nije pronaao Dozef Smit . O verodostojnosti Knjige Mormonove" neu govoriti, osim onog to znam kao obian italac, a to je da Biblija zna za Jareda, ali da on nije savremenik vavilonske kule, te da mn ogi mormonski teolozi pokuavaju da neka izgubljena plemena" iz Biblije uklope u svoju doktrinu i presele ih sa Bliskog istoka u Ameriku. Napomenimo da ne postoji nijedan arheoloki dokaz koji b i dokazivao tanost mormonskih tvrdnji. I pored ilustrovanih naela vere, sve vie snaei i po broju lanova i po finansijskoj moi , mormoni jo uvek vode estoku apologetsku borbu za priznanje i autentinost, i po tome su jedinstveni u svetu. Krtavaju ak i pokojne, meu kojima su i mnoge istorijske linosti kao to su: Aleksandar Makedonski, Napoleon, i drugi. Sve, dakle, sa ciljem da svoje kor ene veu za zvaninu, priznatu istoriju. Osim toga, oni tvrde kako Crkvu koju je osnovao Is

us Hristos priznaju, ali da vie nije bilo Bojih objava niti pravih tumaenja. Svaka crkva je Sv eto pismo tumaila na svoj nain, a u stvari se sve vie udaljavala od istog Jevanelja. Mormoni navode i sledee: da je Gospod rekao kako e poslednjih dana obnoviti Crkvu svoju, a pro rok" Dozef Smit upitao je Gospoda jo 1820. u koju crkvu da veruje, na ta mu je Gosp od odgovorio da nijedna ne valja. Posle vie boanskih objava" koje je primio, Dozef Smit je 06. 04 .1830. ustanovio Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjih dana". Boanskom moi prorok" Dozef Smit uspeo je da prevede Knjigu Mormonovu" koja, kako veru ju mormoni, sadri neprocenjive evaneoske norme, a takoe i boanske objave" u posebnim cel inama: Doktrina i zaveti" i Dragoceni biseri". Mormoni sebe zovu Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", smatrajui da su je dina istinita i autentina crkva danas u svetu, sa pravim i istim evaneoskim znanjem, apo stolskim prejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko Dozefa Smita do samih sledb enika. Osim prikazane ilustracije, dopuniu opis mormonskog uenja jo nekim navodima: Otac, Sin i Sveti duh nisu jedna boanska priroda, ve tri boga koja imaju savrenu lj udsku prirodu. Bog Otac poistoveuje se sa Adamomom, sin Hristos nije roen silaskom Duha svetoga, ve putem fizikog sjedinjenja Adama Boga i smrtne Deve Marije. Boga Oca zovu Elohim , ali on je samo jedan od bogova, i to bog ovog sveta, dakle, nije jedini. Zaista je opravda no zapitati se, kako mormoni, koji sebe smatraju jedinim autentinim sledbenicima Jevanelja, mogu biti t oliko udaljeni od hrianstva i samog Jevanelja. Kako mogu zagovarati politeizam, krstiti m rtve, sklapati brakove izmeu mrtvih? Kako mogu obarati dogmu o Svetom Duhu, Presvetoj d evi Mariji, njenom bezgrenom zaeu, te samom roenju Gospoda Isusa Hrista? Sa druge strane potrebno je istai da su mormoni vrlo organizovana i disciplinovan a verska zajednica. Njihovi lanovi su, po pravilu, vredni, etiki i porodini ljudi, koji taka v odnos imaju i prema svojim preduzeima i itavoj zajednici. Mormonska verska zajednica ima oko deset miliona lanova. Najvie ih je u SAD, i to u dravi Juti, gde je i sedite mormona, u gradu Solt Lejk Sitiju. Organizaciona struktura slina je piramidi: Dno sainjavaju obini lanovi, koji su rasporeeni u ogranke kojima rukovode efovi sa svojim savetnicima. Iznad njih je trolano predsednitvo biskupije". Iznad ovoga tela nalazi se savet sedamdesetorice", podeljen u dva kvoruma: prvi, koji ne podlee reizbornosti, i drugi, koji se bira svake pete godine. Iznad njih je savet od 7 ljudi. 43 Iznad tog saveta je kvorum od 12 uticajnih mormona, iskljuivo amerikih dravljana. T o su obavezno vrsni granski strunjaci iz raznih oblasti. Predsednik je Ezra Taft Benson, sa dva savetnika. ene ne mogu biti lanovi nijednog svetog reda.

Finansiranje se vri na tri naina: 1.davanjem desetine prihoda, to vai za sve lanove; 2.dobrovoljnim prilozima; 3.kupovinom akcija i prihodima od firmi iji je vlasnik crkva. Verski obredi u crkvama i hramovima: U crkvu moe da ue svaki znatieljnik, a u hram samo provereni lan posle polaganja zakletve o uvanju tajne. Proverenim lanovima posle se poveravaju i tajni zadaci: t ajno krtenje mrtvih, sklapanje venog braka (braka i posle smrti). Oni takoe treba da unapreuju s voju duhovnost i da je prenose na mlae. Centar mormona za SRJ je u Beogradu. Rauna se da ih ima do 300. Ogranak mormona u SRJ pripada misiji sa seditem u Beu, a duhovna uprava za Evropu i jedini hram u Evropi nalazi se u Frankfurtu. Pentekostalci Ime ove sekte potie od grke rei pentekostas", to znai sveta pedesetnica", praznik sila ka Svetog Duha na apostole. U naem narodu to se obeleava kao nedelja na Duhove ili pr aznik Svete Trojice. To se, podstimo, desilo deset dana posle Hristovog vaznesenja ili pedes et dana posle vaskrsenja Hristovog. Zvanine crkve, dakle, poznaju sve ove praznike i slave ih, a dan silaska Svetog Duha (po prethodnoj Hristovoj najavi da e se to desiti apostolima) jeste i dan kada su se apsotoli, obdareni Svetim Duhom i naueni raznim svetskim jezicima (inae do tada nepismeni), razili po svetu, da bi irili hrianstvo i krstili sve narode, u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. To je dan kada je kroz Duha svetoga i misije apostola zaivela Crkva Hristova na Zemlji kao produetak njegove misije na Zemlji i kao telo Hristovo na Zemlji, ij a je on glava. Ovaj deo Svetog pisma oigledno je fascinirao neke ljude koji su prouavali Bibliju, pa tako i baptistu Sparlinga i njegovog sina, koji su poverovali da posebnim molitvama i p rizivanjem Duh sveti moe da se spusti i na njih, te da ih sve obdari znanjem svetskih jezika, ka o i da ih uini udotvorcima. Sparling i njegov sin bivaju potom iskljueni iz Crkve, ali 1886. osnivaju Pokret p oslednjeg izlivanja Duha svetoga", koji se, inae, uzima kao pretea pentekostalne zajednice", osnovane 1901. u Kanzasu, u SAD, a osnovao ju je bivi metodistiki propovednik arls Parham. Bio je uveren da se na njega i njegove uenike (kao svojevremeno na apostole) moe spustiti Sveti Duh i obdariti ih raznim znanjima i vetinama, kao, naravno, i znanjima stranih jezika. Obuzetost Svetim Duhom u toku slubi sled benici su pokazivali velikim oratorstvom, pesmom i igrom. Posebno stanje obuzetosti inilo i h je sposobnim" da mogu osetiti i neke natprirodne znake drugog Hristovog dolaska. Ova j pokret se, poetkom veka, iri po SAD, a izmeu dva rata i po Evropi i Skandinaviji, pa tako dola zi i u Jugoslaviju. Ono to je karakteristino za pentekostalna bogosluenja jesu oratorstvo i pesma, to j

est izgovaranje takozvanih glosalija". Glosalije su rei i reenice koje se izgovaraju pr ilikom slube, a koje po njima nadolaze" pod dejstvom Duha svetoga. Te rei mogu biti ak i ne poznate i govorniku i sluaocu, ili poznate samo jednom od njih, dakle, nije bitno da li se sagovornici razumeju. Iz okrilja pentekostalaca na Zapadu se, posle Drugog svets kog rata, iri poseban harizmatski duhovnjaki pokret koji zalazi i u zvanine crkve. Stav zvaninih crkava prema duhovnjacima nije bio pozitivan. Smatrali su ih obinim u dacima, ak komedijaima, ka to su bili kvekeri, Jedna harizmatsko-neopentekostalna podgrupa. Oni su se delili na ejkere" (tresae), koji su se na bogoslubenim prizivanjima, po navodnom nai lasku Svetog Duha i obuzeti njime, klatili, a druga grupa bili su damperi" (skakai), koji su 44 pod dejstvom tog duha skakali. Ipak, najdiskretniji je bio Papa Pavle VI, koji i h je ohrabrio i blagoslovio, i to zbog njihove revnosti, optecrkvenog ivota, dublje i dogmatski do slednije evangelizacije sledbenika i prihvatanja svetih tajni krtenja, miropomazanja i evh aristije, kao i privoljavanja naroda da u to veem broju biva u crkveno-duhovnim sferama i da, maka r i delimino, usvaja hriansko uenje. Tako pentekostalna zajednica opstaje, tim pre to je u osnovi to zajednica vrlo bo gatih ljudi. Ukupno broji oko tri miliona vernika, a u Jugoslaviji oko 30.000 hiljada. U SRJ pentekostalci imaju 50 svojih bogomolja. Zajedno sa baptistima organizovali su vie humanitarnih akcija kroz organizaciju koja se zove Hleb ivota". Posle podataka o adventistima/ subotarima, Jehovinim svedocima, mormonima i pent ekostalcima, potrebno je navesti podatak koji je veoma vaan sa bezbednosnog aspekta. Naime, po podacima koji su iz dobijeni Grke, centrale ove etiri sekte nalaze se u SAD, gde su povezane sa ame rikom obavetajnom slubom CIA i Savetom za nacionalnu bezbednost SAD. Kreacionisti Kreacionizam je verovanje da se prva dva poglavlja Biblije moraju tumaiti kao ist orija nastanka sveta. Nastaje prevashodno kao odgovor Darvinovom Poreklu bia", dakle evolucionist ikom pristupu koji se zvanino predaje po kolama. Idejni voa (dakle, ne organizacioni) bi o je arls Hod, prezbiterijanski teolog iz Prinstona, u SAD, Kreacionisti irom sveta okupljaj u se, od kraja 19. veka pa do danas, u vidu udruenja. Zato uopte govorimo o kreacionistima, kad on i nemaju obeleja klasinih verskih zajednica? Iz perioda u period, u svojoj istoriji (valjda kako se nauka razvijala) menjaju svoje formalno versko prisustvo. as su uz baptiste, as uz Hristovu crkvu, as su samobitni, a najee su pak u krilu teozofa i adventista. istoti i celini hrianske vere nikako ne odgovara da razna nauna laicistika udruenja (ne, dakle, umetnika) vre egzaktno dokazivanje tanosti navoda iz Biblije, b ez uvida u

celinu hrianskog uenja i bez ikakvih teoloko-dogmatskih koordinata u radu. ta je u Bi bliji egzaktno, ta mistino, a ta nadulno, kako tumaimo prvi dan u procesu stvaranja sveta, kako tumaiti razne metafore, poruke i pouke za sve ovo moramo se konsultovati sa odgovarajuim teolozima. Ova i slina udruenja (Udruenje za negovanje i razvoj crkvene muzike", Udrue nje celojevaneljskih poslovnih ljudi" i slina) ine moda, bez zle namere, medveu uslugu hrianskoj apologetici, tumaei Sveto pismo na nepotpun i neadekvatan nain. Pri tome, iz neznanja, brkaju i zvanino crkveno i sektako uenje, unosei ak i elemente drugih re ligija. Odskora je i u Beogradu osnovano Udruenje kreacionista". Poelimo im uspeh u radu i, pre svega. celovito i pravilno usmerenje. Znak kreacionista 45 Crkva boija Sedite Crkve boije" u Jugoslaviji nalazi se u Beogradu. Organizacija ima oko 500 pristalica i 20 objekata. Kod nas se pojavila izmeu dva rata. Crkva boija" osnovana je 1886. u gradu Klivlendu, u dravi Tenesi, u SAD. Nastala je reformom baptistike crkve, te j e otuda uenje ovih dveju organizacija slino. Interesantno je da pripadnik Crkve boije" veruj e da je posle svog krtenja i odreenog molitvenog perioda sposoban da lei, isteruje avole, ini uda i slino. Karakteristino je da se priest obavlja uz slubu nogoopranja", pa ih katkad zov u nogooprani". Sedite Crkve boije" za Evropu je u Oberslumu, u blizini tutgarta, u Nemakoj. Crkva se samofinansira i to tako to je svaki lan duan da desetinu svojih prihoda da kao p rilog crkvi. Boija deca / Familija ljubavi" Sluajevi i problemi naih graana sa Bojom decom" toliko su drastini da sam odluio da ovu sektu obradim detaljnije. Porodica mladog metodistikog propovednika Dejvid a Berga skrasila se konano, (posle viegodinjeg seljakanja) sredinom ezdesetih, na kalifornij skoj obali. Kupili su kuu, a majci, socijalnom radniku, dobro je krenuo posao na planu zbrinjavanja dece i maloletnih delinkvenata. Njen posao se tada mladom Dejvidu ui nio kompatibilnim sa njegovim propovednikim radom. I zaista, mlad, hristolikog izgled a i duge kose, brzo je privukao panju, najpre tienika svoje majke, a zatim se odvaio i osnovao svoj u prvu sektu pod imenom Pokret mladih za Hrista". Berg propoveda Sveto pismo, ali podrava i hip i-pokret i rok-muziku i istupa protiv politikog establimenta. Okuplja mlade u prirodi, po par kovima i plaama. Njegove propovedi smenjuju se sa nastupima lokalnih rok-grupa, ili se, pa k, naizmenino puta muzika sa ozvuenja. Pri tome njegova majka deli sendvie, koka-kolu, kikiriki. Berg je tako napustio bogosluenja u lokalnoj crkvi i odmetnuo se, rekavi da eli da misionari u n arodu. Bergova bogosluenja su tako zbilja liila na rok-hepeninge. Pokret mladih za Hrista" rastao je. Prvo su pristupila deca iz socijalnog doma njegove majke, pa su polak o poeli pristupati i drugi. Disciplina u sekti bila je besprekorna. Krenula su putovanja po celoj K aliforniji, a poeli su i medijski nastupi. Uz poveanje lanstva, Berg imenuje svoje zamenike-sveten

ike. Godine 1968. sekta dobija ime Boija deca", to nije bio Bergov pronalazak, ali se po d ovim imenom sekta najvie proula. Upravo u to vreme, krajem ezdesetih i poetkom sedam desetih godina, Berg konano artikulie i svoje uenje. Ukupnom analizom, uenje moemo predstavit i u sledeim takama: Dejvid Mozes Berg jeste prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse". 46 Dejvid Berg. osniva organizacije Boja deca". On, Dejvid Mozes Berg, lino od Boga dobija instrukcije i predvia da put amerikog imperijalizma vodi ka apokalipsi. Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj zakon l jubavi". Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojaanju ljubavi dozvoljene su. Muzika, droge, alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja. Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio tienik proroka Berga. Zato se jedino moe misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje lan Boije dece". Misionarski stil zove se flirty fishing" odnosno lov zavoenjem". Od mladih lanica se trailo da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode mukarce. odvedu ih u krevet, a p otom ih privole da dou u sektu. Dozvoljeni su svi vidovi voenja ljubavi. U okviru Boije dece" egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest... Prostituisanje za Isusa" predvieno je i za mukarce. To nije klasina prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajui sebe drugom, dajui d rugom kroz seks ansu da voli", govorio je Berg. Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se prorokom apo kalipse", kao i svetenikom crkve spasenja". koju vie ne zove Boja deca", ve Familija ljubavi", a njega od milja zovu kratko mister MO". U ime misije imenovao je preko sto misionara da ire uenje i umnoavaju lanstvo u svet u. Ustrojena su i pravila za lanstvo u Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanja nas tupa estomeseni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje revoluciona rni ugovor". ivi se skromno, obino u iznajmljenim stanovima. Takoe se ivi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogunost braka. Insistira na novcu, to jest preprodaji muzikih kaseta, ploa, rok-publikacija, graf ika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije. Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraa putem 47 pisama, koja za njih imaju obavezujui karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanel ja. Promiskuitetnih zajednica pod imenom Familija ljubavi" ili Boija deca" ima danas irom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni. Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispove sti, pa je sekta zabranjena u vie drava SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj rair

ila pedofiliju. Iz svih tih razloga mister Mo se obratio lanstvu sa preporukom da sve to se radi z adre za sebe i da policiji nita ne priaju, inae e ih snai prokletstvo. Naravno, misionari Boije dece" nisu zaobili ni Jugoslaviju. Ukupno 37 mladia i devoj aka otilo je u njihova prihvatilita, a od toga je njih 12 ostalo na svojim odreditima. Od toga je bilo 6 maloletnih devojaka. Misija Boije dece" traje od 1984. Upoznao sam neke od roditelja devojaka koje su bile lanice Boije dece". Uspeo sam lino da upoznam i same lanice, a da one ne znaju da sam iz policije. Kao i mnogo toga, pedantni Amerikanci, iako imaju na hiljade verskih zajednica i udruenja graana, ubeleili su u registar i Familiju ljubavi". Ta organizacija prijavljena je sada kao karitativna organizacija, iji je delokrug ra da briga o deci bez roditeljskog staranja, briga o starim licima, briga o obolelima od AIDS-a... Pre ma registru ima oko 20.000 lanova iz 86 zemalja sveta, meu kojima je i Jugoslavija. Meutim, za razl iku od Maarske, Slovake, Rumunije i Austrije, na primer, ne stoji da imaju centar u Ju goslaviji, ve da u naoj zemlji postoji samo lanstvo. Celokupne poslove poslednjih godina u organ izaciji vodi Linda Berg, erka Dejvida Berga. Slobodna crkva Nastala 1978. godine, sa seditem takoe u Beogradu, i to poto se jedan deo otcepio o d Crkve boije". Crkva u SRJ ima 2 objekta i oko 200 lanova. nemaju Svetu Trojicu, nego veruju samo u jednog Boga i u Hrista kao posrednika; dua dolazi u dete ne preko Boga, nego preko biolokog oca; ne toleriu hijerarhiju, ve se zalau za autonomnost crkve, ne daju uenike u teoloke kole; avo/sotona jeste ljudsko bie, a demon duhovno. Hristova crkva Ovo je jedna od najznaajnijih verskih zajednica u Americi. Ima oko etiri miliona v ernika. Kod nas ima oko 100 lanova. Karakteristika ove zajednice je da ona nije nastala odvaj anjem od nekih drugih verskih zajednica, ve je zasnovana na elji da se ujedini rascepkano hrianstvo , posebno rimokatolici, pravoslavni i protestanti, kao i predstavnici drugih verskih zajed nica. to se uenja tie, dre se iskljuivo Biblije. Smatraju da je hrianstvo, prisustvom mnogih crkava, verouitelja, teologa, uopte svetog predanja, izvitoperilo uenje i odvojilo ga od izvora. Zato se treba drati Biblije. Shodno tome, nemaju klasine bogomolje, nego obine pros torije. He nose neku posebnu odoru, ne krste se kada se obraaju Bogu. Stareinstvo se bira na konsultativnim skupovima. Centrala je u SAD. Finansiraju se dobrovoljnim prilozima i naplatom ko larine. Ovo je nadnacionalna verska zajednica, jer u svojim redovima ima bive pripadnike razl iitih vera i konfesija, uglavnom intelektualce. Novoapostolska crkva Nastala je 1863. godine u Engleskoj, a ubrzo se njeno uenje proirilo na ceo svet. Osniva crkve je apostol" Fridrih Vilhelm varc. Centrala ove crkve nalazi se u vajcarskoj. U svetu i

ma oko pet miliona pripadnika novoapostolske crkve. U SRJ ima oko 300 lanova. Osnovni ci lj ove zajednice jeste ujedinjenje svih vera u jednu hriansku veru. Nemaju svetene odo re, niti crkvene relikvije. Jedini simbol je krst koji izranja iz vode. a iza njega je Sunce. Organizacija je zasnovana na strogoj hijerarhiji. Osnovne organizacione jedinice jesu optine, koje obuhvataju vie objekata. Glavno voenje svih novoapostolskih optina u vlasti je veleapostola. Optine su ujedinjene u srezove, na ijem su elu sreski apostoli. Inter esantno je da 48 im je sam nain ivota liberalan. Dozvoljeni su puenje, alkohol i abortusi. Hristova crkva malokrtenja Ima oko 100 lanova. Centar im je u Beogradu. To je malobrojna verska zajednica, i na svetskom nivou i kod nas. Nastala je odvajanjem od pentekostalaca, koji su lanstvo uslovlj avali novim krtenjem, a ovi su to tvrdo odbijali, pa su zbog toga, i na meunarodnom nivou, izo pteni iz pentekostalne zajednice. Hristova crkva jevaneljske brae Ovo je ubedljivo najmanja verska zajednica kod nas. Broji 20 lanova. Tumae Bibliju, i to na svoj autohtoni nain. Sedite zajednice je u Beogradu. Zapadnopravoslavna crkva Dogmatski slina starokatolikoj crkvi. Vo je arhiepiskop" Ivan Divljakov. Sedite je u Beogradu, a broji oko 2.000 lanova. Osnovana je 1875. godine odvajanjem od Rimoka tolike crkve, a centar je bio u vajcarskoj. Povod je bilo donoenje proklamacije o nepogreivosti pap e. Tada su se neki rimokatoliki biskupi usprotivili i odvojili od matice, osnovavi crkvu pod imenom Starokatolika crkva". Ona nije bila dugog veka, usled snanog pritiska Vatikana, pog otovo u vreme dva svetska rata. U Jugoslaviji postoji od 1921. godine. Prvi biskup bio je Marko Kaloera. On je, m eutim, bez obzira na to to je iskazao lojalnost Paveliu u vreme NDH, izopten na insistiranje V atikana, a ubrzo posle toga je i streljan. Godine 1985. i zvanino Starokatolika crkva za Jugo slaviju menja naziv u Zapadnopravoslavna crkva". Razlike u odnosu na tradicionalne pravoslavne crkve jesu liturgijske prirode. Najvii organ je sveti sinod", sa seditem u Nju Derziju, u SAD. Bilo je vie neuspenih pokuaja ujedinjavanja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Re ivota Sedite ove zajednice je y vedskom gradu Upsali. Lider je Ulf Ekran, koji je pastor crkve Re ivota". Ovo je finansijski vrlo snana organizacija, sa izuzetno agresivnom propag andom. Moto ove zajenice je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremen om obradom pesama o Hristu ele da privuku to vei broj mladih. Bolest takoe smatraju posledicom nedovoljn e vere u Boga. Iz toga sledi zakljuak da im se treba pridruiti. Ceremonije udesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. lanovi ove zajednic e uvereni su da su zaista neto posebno. Sarauju sa Udruenjem evaneoskih svetenika i vernika Srbije" ,

koje, inae da kaem, sainjavaju: baptisti, pentekostalci, Slovaka evangelistika crkva, Crkva boija", i jo neke manje zajednice. Zajednica ima centre u Beogradu i Novom Sadu, s a oko 1.000 pristalica. Univerzalni ivot Ova pseudohrianska zajednica nastala je 1975. u bavarskom gradu Vircburgu, u Nemako j. Osniva je Nemica Gabrijela Vitek. To je ena kroz koju je progovorio Hrist". Formirala je tako zajednicu koja se brzo proirila na svih pet kontinenata, a 140 radio-stanica na svetu 49 Materijali Univerzalnog ivota" prenosi Hristove objave", koje, opet, dolaze preko Gabrijele. Sutina vere, tako Ga brijela prenosi, sadrana je u: Dvanaest zapovesti Isusovih", Hristovoj besedi na gori" i Zak onu o reinkarnaciji i karmi" koji je postojao u autentinoj Bibliji, ali ga je car Konst antin iz nje izbacio. Takoe, meu najvanijim objavama je ona o nastojanju mranih sila da po svaku cenu zavre rad na stvaranju demonske drave, tj. novog svetskog poretka". a Hrist ukazuje da s u idejni tvorci tog poretka SAD, Vatikan i iluminati. Na popularnost proroice" Gabrijele posebno je uticalo njeno predvianje da he ce usk oro raati deca bez due. Ubrzo posle te izjave iz SAD stiu vesti o projektu genetskog ine njeringa. Rauna se da je broj sledbenika i simpatizera ove sekte u SRJ oko 1.000. Sekta ce y osnovi poziva na kontakte proroice" Gabrijele sa Isusom Hristom, te je, i pored obilatih gnostiko sinkretistikih elemenata, Univerzalni ivot" svrstan u pseudohrianske sekte. 50 Zajednica neguje princip unutranjeg puta", duhovne crkve Isusa Hrista, kao jedan s lobodan skup ljudi bez prinude, svetenstva, rituala. Biblija jeste sveta knjiga, ali je k roz istoriju izvitoperena, te je autentino i istinito ono to sad Isus Hristos poruuje preko proroi ce" Gabrijele. Putem objava" Isusa Hrista, Univerzalni ivot" temelji se, dakle, na prin cipima unutranjeg puta". Realizacija unutranjeg puta" ima sedam nivoa spoznaje, a TO su: re d, volja, mudrost, ozbiljnost, strpljivost, ljubav i milosre. U tu svrhu svrhu realizacije unutranjeg puta, te dostizanja duhovnog savrenstva preporuuju se dva kursa meditacije. Uostal om, dalje neka govore ilustracije. To cy iseci iz autentinih publikacija ove po svemu jedinstvene sekte. Grb / simbol Univerzalnog ivota Proroica" Gabrijela pored ostalog nudi i boansko proroko leenje 51 5. OKULTIZAM I MAGIJA Kada ue u zemlju, koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne ui se initi, raditi dela onijeh naroda. Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina tvojega ili ker tvoju, kroz oganj, ni vraar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po ticama, ni uronik, ni baja, ni opsenar, i koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom, ko god tako ini, i za takve Gadove tepa te, narode, Gospod Bog

tvoj ispred sebe..." (5. Mojs. 18, 9-12) Ne samo u gornjem citatu, nego na jo mnogo mesta u Svetom pismu pronalazimo upozo renja slinog smisla. To je i logino. Budui da znamo da je antitradicionalizam zajednika cr ta svih jeretikih verskih grupa, onda kod dobrog dela tih grupa konstatujemo prisustvo ok ultizma i magije u njihovim verskim slubama. Vreme u kojem ivimo ima udan tempo i udne obiaje: ekranizuju se, ili se objavljuju u stripu, mnoga nauna, filozofska i umetnika dela, a uz jedan hamburger i kokakolu moguno je, takoe u obliku stripa, proitati roman Rat i mir". Moda je u dananje vreme stvarno de mode" ve rovati u Boga na tradicionalan, crkveni nain, kroz ivot u vrlini, ljubavi i kroz veru u d rugi dolazak Gospoda Isusa Hrista, za koji ne znamo ni kada e tano biti. Zato onda da ne budem u onoj crkvi" koja tano zna kada e biti drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista? Zato da ne pripadam onima koji ne samo to znaju za skoranji dolazak Gospoda Isusa Hrista, nego e pri tome jedini biti spaseni? Ovo su pitanja koja sebi postavlja k andidat za neku od pseudohrianskih sekti. Razmiljanje jednog od pretendenata za pseudohinduistiku ili gnostiku sektu bilo bi: Zato uopte da verujem u boga i da ga ekam, kada sa njim mogu da se oboim i da se sa njim sjedinim za samo 20 minuta meditacije ili primenom okultnomagijskih vetina, za koje moj uitelj kae da ih je crkva skrivala od naroda 2.000 godina?" Prilika je zato da se kae koja re vie o okultizmu i magiji. Tim pre poto je u naem na rodu, ak i kod ljudi koji sebe smatraju pobonim, dosta prisutan jedan specifian tip religio znosti, poznat kao relativizujua religioznost". Naime, na pitanje da li verujete u Boga, p ristalice tog oblika religioznosti odgovaraju: Ne znam, postoji neto. Postoji neka sila. Postoji neka ravnotea. Postoji neka energija." Ili: Da, verujem, eto, slavim slavu, mada nisam krten. Ne mogu, bre, pod stare dane!" Uz sve ovo, neki, opet, manastir ili crkvu doivljavaju kao neto zastarelo i prevaz ieno, u najboljem sluaju kao istorijsko mesto, a nikako kao bogoslubeni hram. U isto vreme oni svoju duhovnost ostvaruju kroz gledanje u olju, pasulj, kroz astrologiju, hiromantiju, bioenergiju, dok u nekim krugovima intelektualaca biti in" znai prouavati teozofiju, antropozofiju, sp iritizam i parapsihologiju, upranjavajui ih i diskutujui o svojim iskustvima na tu temu. Zato emo se i zadrati due na ovoj temi, jer je to neophodno za laki prilaz hinduistik im, sinkretistikim i satanistikim sektama i za njihovo lake razumevanje. U velikoj meri preuzet je tekst o istoj temi koji je napisao dr Dimitrije Kalezi, a u knjizi Uvod u religiju ". Sama re okultizam" dolazi od latinske rei occultus", to znai skriven, tajanstven". Okultizam, mogli bismo rei, predstavlja skup znanja o duhovnom svetu i njegovom u ticaju na oveka i prirodu, verovanje u postojanje tajnih sila u oveku i prirodi, kojima treba ovl adati i

iskoristiti ih. Magija je, pak, vetina da se pomou misterioznih postupaka izazovu dejstva misterio znih sila. Okultizam i magija, kao srodne discipline, ovde e biti zajedno tretirane u kontek stu teme ovog rada. Magija i mistika Za razjanjavanje pojmova kao to su magija i mistika moramo se, pre svega, orijenti sati na njihovu praktinu primenu, s obzirom na to da re occultus" na latinskom znai isto to i mistikos " na grkom. Zatim emo razgranienje izvriti na polju njihove primene. 52 U okultizmu i magiji skriveno je cilj, ritual, sredstvo impresioniranja sledbeni ka, potvrda spiritualne nadmoi, i ono preko ega se moe gospodariti ljudima, put kojim se inicir aju sledbenici i metod za gospodarenje prirodom!, a samim tim i dokazivanje i pokazi vanje prisustva Boga u sebi. Misticizam, pak, kojeg imamo u religiji, ima znaenje skrivenog puta meuoseanja, ver e, ljubavi i blagodati izmeu oveka i Boga. Magija i religija Slinosti: 1. I magija i okultizam, kao i religija, jesu u svom delovanju okrenuti ka onim oblastima/elementima ljudskog iskustva koji su izvan vlasti ovekove empirije. 2. U dalekoj prolosti postojala je viestruka meuzavisnost. Negde magija inicira nau ku, negde religiju, a negde je obratno verovanje inicira i uobliava magiju, dajui joj na znaa ju i dajui uputstva za ivot oveku koji, vremenom, kroz nadolazee iskustvo podie nivo svog naunog saznanja. Koren ovih meuzavisnosti moramo traiti u tadanjim pitanjima prirodne uzron osti i smisla, to inicira i magiju i nauku i religiju, i gde sve troje trae te iste odg ovore. Tako e se dogoditi da od okultnih disciplina dobijemo nauke: od alhemije e nastati hemi ja, od astrologije astronomija, od vraanja medicina. 3. I religija i magija odudaraju od materijalistike filozofije i uopte materijalis tikog pogleda na svet koji smatra da je materija jedina realnost. 4. I religija i magija veruju u vezu ulnog i vanulnog sveta. U odreenim oblicima zvaninih religija taoizma, amanizma i nekim oblicima budizma ma gija se praktikuje lokalno. Osim toga, kod religija koje odbacuju svaku magiju zoroas trijanstva (zaratustrijanstva), judaizma, hrianstva i islama pronalazimo kod nekih vernika, p rilikom odreenih rituala, zaostale elemente magije i sujeverja. Na primer, ljudi veruju d a e izleiti obolelog vezivanjem krpica oko crkve. Razlike: 1. Pre svega, religija podrazumeva veru u Tvorca, a magija i okultizam u tvorevi nu (amajliju, mesec. zvezde, i slino). 2. Iz prethodnog sledi stav religioznog oveka, izraen u delu molitve: Oe na /.../ nek a bude volja tvoja /.../", dok stav okultiste sledi iz line elje za ovladavanjem vid ljivim i

nevidljivim svetom, to jest za vlau nad boanskim vetinama i silama, a to je, kako to oni gordo smatraju, plod njihove posebne nadarenosti i vetine. Taj stav glasi: Neka bu de volja moja". Magija, dakle, razvija kod oveka, ba one tenje i stavove koje je uzeo Satana u tenji da se proglasi gospodarem sveta. Mnoge sekte jo istiu da je Crkva kriva to je vekovima od naroda krila mnoge okultne tehnike i vetine, i time pravdaju svoje postojanje. 3. U filozofskom pogledu, religija je uvek zasnovana na teistikom pogledu na svet , a magija na demonizmu, panteizmu ili ak na nematerijalistikom ateizmu. 4. Religija religiozni ljudi i teolozi, uopte ne odbacuju magiju kao mogunost nego njene etike vrednosti. Naime, religija razvija kod oveka ljubav prema drugima, a magija superiornost, gordost i vlast nad drugima, a takoe i izvlaenje koristi od drugih. 5. Religija oveka vezuje sa Bogom, a magija sa demonima. 6. Kada smo ve kod demona, duhovni svet o kome nam govori religija ine supstancija lno duhovi, tj. aneli ili demoni, a okultistiki duhovni svet u dobrom delu predstavlja duplika t materijalnog sveta (svet astrala", na primer, o emu e biti rei kasnije), samo to je o n sainjen od finije materije. 7. Nadovezujui se na prethodno, potrebno je rei jo neto. Dok su, po religiji, supstancijalnoduhovna bia aneli i demoni dati od Boga, po okultistiko-astralnoj str ukturi postoje bia koja se zovu larve" ili etregori", koji su proizvod niskih ljudskih elja , pouda i volje. Ta duhovna bia jesu, dakle, ljudski proizvodi, a ne od Boga data. 53 8. Samim tim, ako Satana ne postoji kao duhovno bie, nego kao proizvod ljudske vo lje ili elje, onda se time porie i jedna od osnovnih biblijskih dogmatskih postavki. 9. Po okultistikim predvianjima, era hrianstva prolazi. To je period od 2.000 godina koji je prevazien, koji ostaje iza nas i koji oveanstvu nije doneo mnogo, jer neguje kuk aviki duh, traei od oveka da priznaje greh i da prata. Zato su okultisti tu da pripreme drugu, superiornu rasu ljudi koja e ui u novo doba" doba vodolije", u zlatni vek duhovno prosvetljenih sa udesnim moima predvianja, itanja misli, levitacije... Osvrt na istorijat okultizma i magije Kao to smo ve naveli, okultizam i magija prate oveka jo od praistorijskih vremena. O vde emo, u najkraem, dati koordinate istorijskog razvoja, jer e, prilikom tematskih obrada pojedinih tehnika, sekti i drutava, biti pominjani i njihovi istorijski okviri. Prvi zbir tajnih znanja" sakupljen je u antiko doba u starom Egiptu i prenoen je kr oz generacije s kolena na koleno. Posredstvom tajnih kanala ak su i posle propasti egipatskog c arstva sauvana okultistika uputstva i iskustva, koja e. pogotovu krajem 19. i poetkom 20. veka, a jo vie u nae vreme oiveti, i to najvie kroz gnostike grupe i drutva irom Evrope. U staroj Grkoj, takoe, zabeleen je procvat okultistiko-magijskih vetina. Sledei veliki talas okultizma beleimo u doba humanizma i renesanse, uz pojavu maso na, rozenkrojcera, iluminata i teozofskih i antropozofskih drutava. Svoje znanje i poreklo, kao i svoj znaaj i autoritet pridaju sebi pozivajui se na tajanstvene

mudrosti starog Egipta prenete do tog vremena zaslugom vitezova-templara, rozenkrojcera. Okultizam prosto buja u to vreme, koncentriui se obino u pojedinim k rugovima inteligencije toga vremena. Spiritistika drutva, na primer, niu na sve strane, pogo tovo u zapadnoj Evropi i Americi. Trei veliki talas okultizma i magije javlja se krajem 19. i u 20. veku i to najvie kao posledica rastueg materijalizma i ateizma, kad okultistiki pisci otvoreno govore da okultiza m treba da zameni religiju. Otud danas toliko sinkretistiki orijentisanih verskih grupa. Elementi okultizma i magije 1. Okultistike pseudonauke, teorije i pravci 2. Okultistiki fenomeni 3. Okultistike tehnike i vetine 4. Okultno-magijski rituali 5. Okultistika drutva i sekte Okultistike pseudonauke, teorije i pravci Postoje mnoge okultno-magijske discipline, poddiscipline i pravci. Ovde e biti na vedene najvanije magijske discipline: teozofija antropozofija hermetizam alhemija kabala astrologija ekstrasens pravci numerologija narodna verovanja i obiaji spiritizam. 54 Teozofija i antropozofija Sama re teozofija" grkog je porekla, a prevedena u duhu naeg jezika znai boanska mudro t". Kao to su i stari gnostici smatrali sebe za posednike pravog, istinskog znanja o Bogu, to vai i za teozofe. Prva moderna drutva oni osnivaju krajem prolog veka. Tanije, 1875. godine osnovano je prvo teozofsko drutvo u SAD. Osnivai su bili Helena Blavacka (1831-1891), inae pore klom Ruskinja, i ameriki pukovnik Olkot. Godine 1879. drutvo se seli u Bombaj. Nastavljai/sledbenici Blavacke i Olkota bili su Ana Bezant i Rudolf tajner, inae os nivai antropozofije. Antropozofija oveanska mudrost" je, pak, specifino okultno znanje o tajnama ovejeg bia njegovoj sutini, sudbini i njegovom mestu u svetu. Sve to znanje postie se specija lnim duhovnim metodom koji je poznat samo onima koji su posveeni u tajna znanja antropozofije. U poreenju sa teozofijom, ovde se vie tei praktinom i socijalnom delovanju na planu kulture i sva kodnevice. Osniva antropozofije je Rudolf tajner. Teozofija i antropozofija odbacuju ideju Boga kao linosti. Bog je, po njima, mo, m istina mo involucije i evolucije. On je sveznajua i svemona prisutnost i potencijalnost. Po hrianskoj dogmatici, ovek se sastoji od due i tela, a po teozofiji i antropozofij i, oveka, osim due i tela, ine i animalni, vitalni, astralni i duhovno boanski principi . Stoga znanje o sebi, tj. istinska samospoznaja, dolazi preko ovladavanja znanja i vetin a iz ovih

disciplina. Smrt se takoe objanjava drugaije, blisko hinduistikom uenju, kroz jedan specifian obli k reinkarnacije. Dakle, smrt ne postoji. Ona je samo prelaz iz jednog plana bitisa nja u drugi, vii, astralni tip, ime se ostvaruje osloboenje duevnog i duhovnog principa u oveku, od ma terije, tj. fizikog tela umrlog, u jedno specifino stanje koje se zove devaan" i u kome se, po za konu karme", primaju plodovi svog prethodnog ivota. (Karma = zakonitosti u deavanjima u ovekovom ivotu, shodno zaslugama iz prethodnog ivota. Deluje na principu uzrono-posledine spr ege ako onda", budui da je u osnovi svega princip da nijedno loe delo u jednom ivotu ne moe proi nekanjeno i da e kazna doi u jednom od sledeih ivota.) Dakle, ako je, na primer, ovek u prethodnom ivotu toliko spiritualno uzrastao moe se sjediniti i sa univerzumom, a u suprotnom moe zavriti u ivotinjskom obliku. S tim u vezi objanjavaju da je Gospod na Isus Hristos dve linosti, a ne jedna. Naim e, u oveka Isusa uselio se duh Sunca Hristos prilikom Isusovog kupanja na reci Jordanu. Pos le Isusove smrti na Golgoti Hristovo Ja sjedinilo se sa Zemljom i deluje kao duh Zemlje i u tie na razvoj oveanstva. I u okultistikim disciplinama inae, a takoe i u teozofiji i antropozofiji zapaamo je dan krivudavi razvojni put od perioda do perioda, od drutva do drutva, sa manjim ili v eim filosofskim ili religijskim sadrajima u sebi. Deavalo se da se na nekim konspirati vnim skupovima otvoreno sluilo Satani, uz raznovrsno bogohuljenje, gaenje svetinja, rtvovanje ivotinja, pa i dece (neprevazieno je, ipak, ostalo rtvovanje 200 deaka Sata ni, od strane rainjenog svetenika ila Lavala u Francuskoj). Ipak, okultna znanja i vetine se tokom vremena sve vie uobliavaju, sistematizuju i valorizuju. Dananji okultisti, uzimajui u obzir sav ivi svet i planetu Zemlju, govore o tri vid a bitisanja: 1. materijalnom, 2. duhovnom i 3. astralnom. Minerali pripadaju samo prvom, materijalnom vidu bitisanja. Biljke takoe pripadaju samo prvom, materijalnom vidu, a delimino i astralnom. ivotinje pripadaju materijalnom, duhovnom i delimino astralnom vidu bitisanja. ovek pripada i materijalnom i duhovnom i astralnom vidu bitisanja. Sve etiri vrste bia i sva tri pomenuta vida imaju: materiju, supstancu od koje su napravljeni; princip, sutinu funkcionisanja bia; 55 silu, dejstvo bia. S obzirom na to da se o materijalnom i duhovnom vidu bitisanja ve pisalo (jer to je osnov hrianske dogmatike), a i inae se vie pie, prilika je da se kae neto vie o astralnom svetu. Astralni svet je, po tvrenju okultista, odraz materijalnog sveta, samo na viem niv ou vibriranja supstance. Sastavljen je ne od obine fizike materije, ve od fluidne, ast

ralne. Postoji sedam elemenata astralnog sveta: 1. elementali astralne kopije hemijskih jedinjenja. Njihova jedinjenja takoe imaj u svoje odraze i dua su raznih kosmikih deavanja, na primer vremenskih prilika; 2. astroideje to su kopije naih elja i misli; 3. astralni kliei to su slike naih rei i dela; 4. egregori to su astralna bia koja predstavljaju proizvod zajednikih misli i volj e raznih pojedinaca ili grupa. Borba raznih drutvenih i politikih organizacija oitava se pre ko borbe egregora; 5. larve astralna polusvesna bia. koja su produkt naih strasti i niskih elja (gurma nstvo, pijanstvo); 6. privremeni astromi astralna tela koja privremeno naputaju fiziko telo, na prime r prilikom sna; 7. elementali to su due umrlih. Poto napuste tela umrlih, obuku se u apostole. Ako su u pitanju due optereene gresima, ive u onom delu gde je zemljina senka (to odgovara pa klu) a ovi drugi, zasluuju da njihove due, elementeri, ive u miru, spojeni sa univerzalnim biem (to odgovara raju). Teozofija i antropozofija, neka bude dozvoljen zakljuak, predstavljaju donekle za okruene i samim tim opte, temeljne, pa i uvodne okultne discipline, koje od poetka pretenduju da b udu nadfilozofske, nadnaune i nadreligijske. Tako se mnogo onoga to je navedeno primen juje i u drugim okultnim disciplinama, tehnikama i vetinama. Ovoj temi vratiu se jo jednom, dajui sliku o delovanju i uticaju teozofskih i antro pozofskih drutava u 19. i 20. veku. Hermetizam Sam termin hermetizam" odnosi se na odreene ezoterine spise i tradiciju iz antikog d oba i srednjeg veka. U najpoznatijem od tih spisa, Smaragdnoj tabli", na aforistian nain govori se o mistinoj i magijskoj filozofiji. Spisi su nazvani hermetinim, budui da su razumljiv i samo upuenima, tako se termin hermetizam" koristi kao sinonim za misticizam. Hermetizam u uem smislu rei, jeste uenje o kosmikim elementima i njihovom magijskom delovanju na uni verzum i pojedinca. Smatra se da planete utiu na ljudska bia putem fluida animalnog magnetizma opteg po srednika kojima su natopljena sva tela, a koji se mogu pokrenuti dejstvom planeta. Glavni predstavnik ove teorije jeste lekar Paracelzus, dok je Austrijanac Mesmer, takoe lekar, otiao dalj e, tvrdei da se ne samo planetarnim podsticajima, ve eonima ljudskog razuma, pa ak i dodira, moe ut icati na pojedince, koji se tako mogu i leiti. Alhemija Alhemija je jedna od najstarijih okultnih disciplina. Predstavlja znanje i umee p ostizanja dugovenosti i fizike besmrtnosti pomou eliksira nainjenog od neplemenitog metala

pretvorenog u zlato ili od supstance sline zlatu. Sam ovaj in fizikog pretvaranja neplemenitog metala u plemeniti jeste samo spoljni i vidljivi deo kosmolokog prin cipa koji je nevidljiv, a o kojem je govoreno u poglavlju o hermetizmu. 56 Alhemiju beleimo jo pre dolaska Isusa Hrista, i to u antikoj Grkoj, Kini, Arabiji go tovo u celom svetu. Rudari, topioniari i kovai tako su u nekim periodima slavljeni kao sveti ljudi. Istoriari religije govore da su ljudi koji su verovali u alhemijski princip besmr tnosti najbre prihvatali i hriansku dogmu o venom ivotu. Alhemija je, smatra se, takoe pretea jedne nauke hemije, no upravo razvojem hemije i prirodnih nauka, te irenjem hrianstva, alhemija sve vie postaje deo istorije. Poslednji evropski znaajniji alhemiar je pomenuti lekar Para celzus iz 16. veka, koji je smatrao da u ovekovom telu postoje eliksiri koje je moguno upotrebit i za produetak ivota. Na njegovo uenje i verovanje nadovezuje se Mesmer, a potom Elifas Levi, no njihove teorije nisu bile sutinski alhemijske ve magnetsko-magijske. Kabala Kabala je mistini ogranak judaizma i grana se na dve tradicije: spekulativno-meta fiziku i magijsko-praktinu. Grupa tekstova koja se naziva kabala", sadri dva spisa: Sefer", i li Knjigu postanja", napisanu oko 3. veka nae ere, i Zohar , ili Knjigu slave", napisanu u 12 . veku. Kabalistiki dijagram Osim ovih dveju knjiga postoji i vei broj manjih tekstova i komentara. Tradicija kabale stoji u bliskoj vezi sa gnosticizmom, a neke od njenih ideja potiu iz ranog judaizma. B og je u kabali beskonana svetlost od koje se celo stvoreno bie emanira kroz 10 sukcesivno poreanih sfera koje se zovu sefiroti. Sefiroti predstavljaju boje atribute: najvia vlast odgovara prvo m sefirotu, zatim slede mudrost, inteligencija, ljubav, mo, samilost, venost, velianstvenost, p ostojanost i slava. Mada je greh odvojio oveka od sefirota, on jo uvek moe da se vrati preko nji h izvoru svetlosti. Sledbenici kabale tvrde da se do prosvetljenja moe doi pomou meditacija na boanska imena i 22 slova hebrejskog pisma. U ranom srednjem veku kabalisti su se tajno skupljali da bi se poduavali ovoj vetini. U oba aspekta centralno mesto zauzima dijagram poz nat kao drvo ivota", koji se, kao to se vidi na slici, sastoji iz 10 sefirota, tj. deset krugov a koji predstavljaju boje emanacije. Svaka od njih odgovara po jednom atributu boanstva, koji moe biti atribut oveka. Deset sefirota povezano je sa 22 staze koje predstavljaju alternat ivne puteve ka spajanju sa Bogom. Astrologija Astrologija predstavlja znanje ili disciplinu koja se bavi deifrovanjem uticaja k osmikih sila, to jest nebeskih tela, na ljudski ivot, na sadanjost, blisku i dalju budunost kako pojedinca, tako

i oveanstva. Astrologija je nastala u drevnom Vavilonu, proirila se na Grku, Rim i E gipat, a zatim i na Iran i Indiju, te Tibet i Kinu. U Evropu stie u 14. i 15. veku, ali je njen uticaj opao razvojem nauke u 16. veku. U 20. veku doivljava reafirmaciju, ali vie kao rekreati vno i popularno tivo nego kao nauka ili pseudonauka. Astrologiju moemo podeliti na tri oblasti: 57 prirodnu astrologiju itanje nebeskih znamenja u strogom smislu; genetlijakalnu sastavljanje natalnog horoskopa u momentu roenja; sudbinsku izuavanje direktnog uticaja zvezda na ljudsku sudbinu, to je, dakle, pro roka astrologija. Dananji astrolozi uglavnom kombinuju sve tri oblasti prilikom odreivanja horoskopa pojedinaca. Gledano sa strane i tumaei druge koji su se fenomenom astrologije temeljitije bavi li, nepobitno je sledee: astrologija je jedna od prastarih disciplina iz koje je nastala i nauka astronom ija; nesumnjivo je da postoji meuodnos, magnetno meupolje, pa samim tim i uticaj izmeu p laneta; nauno je dokazano da klimatski faktori promena godinjih doba i dejstvo Meseca imaj u uticaj na zdravlje i raspoloenje ljudi; takoe, i sama Zemlja je planeta i kako prima uticaje drugih planeta tako i sama o dailje svoje uticaje na druge planete; postoje mnogi sluajevi kada su astrolozi uspevali da putem zvezda predstave neiji i vot, protumae prolost i daju pouke za budunost; najvei broj astrologa smatra da je to to radi za neije dobro. Meutim: sa pretenzijom da uticajem planeta tumai ljudske sudbine i prorokuje neije ivote, astrologija se svrstava u gnostiko-okultistike discipline. Pokuavajui da tumai i uzur pira Boju promisao pod pravilom Probaj ono to jeste i to dela Bog i bie isto i ti", astrolo gija ini dakle, isto ono to i sam Satana izdie se iznad Boga. Sveti Jovan Damaskin kae: Bog je stvorio zvezde, planete, tako i planetu Zemlju, a li je kao i druge avo iskoristio Boju tvorevinu i pridodao joj znaaj koji ona nema." Astroloka dijagnoza", rei su biveg astrologa, ima svoje etiri etvrtine ili 4 dela. Jedna etvrtina pokriva se dobrim, ve izvebanim govornitvom, putem rei irokih znaenja, prideva koji se mogu viestruko tumaiti, jer sloenost i viestranost ivota dananjeg ovek donosi iz dana u dan razne obrte tako da jedna dobra govornika partija ima anse da pokrije najmanje 25% istine o neijem ivotu. Drugu etvrtinu stvorili smo mi astrolozi, tipizirajui i medijski prezentujui znake i podznake, te danas svaki ovek koji se interesuje za horoskop unapred zna ta je karakteristino za njegov znak i podznak, pod uslovom da tu drugu etvrtinu pokrivamo konvencionalnim, maltene un apred pripremljenim, tekstom koji imamo za svaki znak i podznak. Trea etvrtina pokriva se tako to se astrolog tokom vremena ve izveba da iz prvog kontakta/razgovora pre sastavlja nja

horoskopa stvori u sebi psihiku sliku i priliku svog sagovornika/klijenta, uz poz navanje arhetipske karakterologije vezane za poreklo, mesto roenja, zanimanje, hobi, soci jalni status, brane prilike i sline odrednice kandidata. To je ve 75%, a ako od preostalih 25% pogodim 5%, sagovornik bude zadovoljan i sa 80% uspeno zavrenog posla. To ga navede da mu uradim i horoskop za budunost, gde imam ve tipsk i odreene i pripremljene tekstove. Zadovoljan on, a zadovoljan i ja, 2 h 50 = 100 nemakih m araka." Rei drugog astrologa: Svaki astrolog, pre ili kasnje mora priznati da vara sebe i d ruge." Sveti vladika Nikolaj Velimirovi: ovek je vii od zvezda." Niko ne spori da kosmos utie na oveka jer i sam ovek je mikrokosmos, i u njega su sveljubaznom rukom tvorevom na najsavreniji nain ugraeni svi elementi Boje tvorevine. Poznato je u medicinskoj nauci da izvesne promene na Suncu mogu da izazovu boles ti kod ljudi. Ako Mesec izaziva plimu i oseku, kako da ne izaziva promene u oveku punom tenosti? Ali ovek nije samo mikrokosmos. ovek je i mikroteos, mali bog, u blatu, koji je kroz Bogooveka H rista 58 prizvan da postane naslednik carstva nebeskog. Kao takav sazdan po prilici Oca i Sina i Svetog Duha, on je iznad svih ostalih i zvezda i planeta i galaksija" (Sveti otac Justi n Popovi). Ekstrasens pravci Omasovljenje pojave odlazaka bolesnih ljudi da reenje svojih problema potrae kod o soba koje nude alternativne metode leenja iniciralo je zdravstvene radnike u mnogim zemljam a na Zapadu da zatrae od svojih vlada da ovaj vid pruanja usluga stavi pod strogu zakonsku kontro lu, jer se zdravlje mnogih lakovernih posle takvih tretmana pogoralo. Tako su mnogi centri z a, na primer, akupunkturu, akupresuru i slino, morali obezbediti odgovarajue certifikate za svoj e strunjake, a takoe i utvrditi standarde po kojima se uopte moe raditi ovaj posao. Tako su cent ri koji su to sve obezbedili pruili mogunost graanstvu da izabere vid leenja, a da pri tome ne raz milja o riziku. Paralelno sa tim, razni vidovi vraanja, parapsiholoke grupe, radiestezija, bioenergija, joga, zen, homeolatija. transcendentalna meditacija, hipnoza, makrobiotika i slin e discipline preselile su se delom na polje alternativne medicine i naunoistraivakog rada, a del om su ostale u okvirima tradicionalnih religija i pravaca odakle i potiu, dok su nek e ak i zabranjene. Kod nas to nije sluaj. Prosto je nepojmljivo da se posle Drugog svetskog rata, etr desetih i pedesetih godina, ilo na sud zbog krivinog dela nadrilekarstva. Osuenici su bili na jee seoski priueni nadrilekari (koji su bili u slubi bolniara u vojsci), ili razne vraar e, a koji su leili" po zabaenim krajevima Jugoslavije. Dakle, iako krivino delo i dalje postoji, razni arobnjaci, vidovnjaci i udotvorci n esmetano

osnivaju razne ekstrasens centre irom Jugoslavije. Neki se sele iz mesta u mesto. Svaega tu ima. Poev od prodaje neispitanih lekovitih" trava i ajeva, preko prodaje viskova, raznih talismana i amajlija, do podvrgavanja raznim seansama strunjaka za bioenergiju, radiesteziju, parapsihologiju, hipnozu, meditaciju i jogu. Postavie se pitanje zbog ega se o ovoj temi pria na ovom mestu? Zbog toga to se mnog i ekstrasens centri kriju iza odreenih verskih grupa, a najee sinkretistikih i pseudohinduistikih sekti. Obratno, mnoge verske grupe kriju se iza primene tehnik a iz oblasti alternativne i/ili zvanine medicine. Deo njihovog marketinga za privlaenje sledben ika jeste brza pomo u reavanju ivotnih problema na poslu, u porodici, smanjenje anksioznosti i slino, a to se, navodno, ostvaruje kroz delovanje ovih grupa. Najee, magovi iz ovih grupa nis u ni lekari ni psiholozi, koji su, eventualno, preko poslediplomskih studija kroili na tle alternativne medicine , ve je, prema naim proverenim podacima, re o (nesvrenim) meteorolozima, profesorima matematike, ekonomistima, bankarskim slubenicima, mainbravarima, VKV elektriarima... Naravno, o ni su proli vie kurseva iz dotinih tehnika, primili inicijacije visokih stepena prosvetlj enja, i zaista imaju pokrie za ovakvu delatnost, iako su, sa strune strane, diletanti. Dod ue, meu njima ima i lekara i psihologa. U toku izrade ovoga rada konsultovao sam se sa vie neuropsihijatara i psihologa. Oni su mi objasnili kako se radi na tim mestima. ovek se obrati za pomo radi reavanja nekog problema. Zbog neije nestrunosti, ovek taj problem ne reava, ve ga brie. Recimo, ovek se obrati nekom ekstrasens servisu" za pom o, jer ima visok pritisak i stalnu neurozu. arite problema je u tome to ima sina narkomana . Bioenergetskim, hipnotiko-meditativnim ili kombinovanim seansama oveku se ne pomae tako da se on ohrabri, ve mu se u stanju suene svesti, to je izazvano meditacijom, hipnozom ili strogom sugestijom, brie faktor izaziva nervoze. U ovom sluaju to je sin, a sugestija bi mo gla da glasi: Ima visok pritisak. Nervozan si jer ti se sin drogira. Zato to ti se sin dro gira ima nervozu. Da ti se sin ne drogira ne bi imao visok pritisak. Ne misli na drogu. im prestane da misli o tome da ti se sin drogira bie ti lake. Prestani da misli o sinu i drogi." Aspirantu posle nekoliko seansi zaista biva lake. Naravno, to se deava poto su izbr isane oinske emocije. On postaje ravnoduan prema problemu. Meutim, najee se tu pria ne zavrava. On postaje sve manje sposoban da prihvata realnost. Umnoavaju se stvari k oje ga 59 nerviraju. Psihoodbrambeni mehanizam mu slabi. Potpuno je nezainteresovan i ravn oduan, i zahteva potpuni mir". On ga i dobija, mada nita u ivotu nije reio, osim to je potpuno izbrisao emotivni kod svoje linosti i postao i sam zavisnik, ali ne od narkotika, ve od seansi. U posebnom poglavlju predstaviu neke tragino okonane sluajeve koji su se desili u Be

ogradu i o kojima postoje autentini dokumenti. Takoe, bioenergetiari, energoterapeuti, ili radiestezisti, poseduju bioenergatore pozitivne energije, kojom mogu da lee" oboleli organ, odnosno da dijagnostikuju oboljenje po mou uvenog viska. Tano je to da svi posedujemo bioenergiju i tano je da je neko ima vie, a nek o manje. Tano je i da je bioenergetska ravnotea bitna za zdravlje. Meutim, bioenergetiari tokom s eanse retko predaju klijentu viak svoje energije, ve najee vre prenos njegove bioenergije sa jedno g organa na drugi. Snabdevajui tokom seansi bolesni organ energijom sa drugih organa, oni naruavaju bioenergetsku ravnoteu tih drugih organa, rizikujui da i ti organi obole. Tako se leenje bioenergijom zavrava na tri naina: moe se desiti da bolest proe bez posledica po druge organe; moe se desiti da bolesni organ ozdravi, a da zdravi deo tela oboli; moe se desiti da bolestan organ ostane bolestan, a da osim njega oboli jo neki. Poseban vid seansi jeste oblik javnih seansi, poznat pod imenom bioenergetski vam pirizam". Prisutnima je obino lepo", jer su, dok traje seansa, pod dejstvom ekstrasensa i ut icajem bioenergetskih meutokova. Tek posle toga oseaju iznemoglost i iscrpljenost. ta je u pitanju? Sve vreme je mag ekstrasens ispumpavao" energiju mase i punio sebe. Na kraju zakljuimo da je krajnje vreme da se zakonodavac oglasi povodom ovih poja va i regulie situaciju kao to je uinjeno povodom uvoenja leenja akupunkturom u SRJ, koju sada vod e iskljuivo lekari specijalisti za tu oblast. Ako neko pomenute tehnike radiestezij u, transcendentalnu meditaciju, bioenergiju smatra graninim oblastima nauke ili alte rnativnom medicinom, onda bi bilo nuno da one izau iz skrovita i okvira nekih pseudoreligijsk ih grupa, te bi se tano i javno morali odrediti profesionalni standardi i polje dejstva ovih tehnika. Time bi se narod potedeo ri zika. Same tehnike bi, ako zaista mogu da budu blagotvorne, mogle izbei mogunosti za kompromi taciju, a dobile bi ime i mesto koje im pripada. Numerologija, talismanska magija Numerologija predstavlja verovanje u magijsku mo brojeva, i to tano iskombinovanih u maginim kvadratima planeta, to izaziva vibracije tih planeta i usmerenje njihovih kosmikih snaga i inteligencije na ono to aspirant poeli. Svako slovo ima svoj broj i svaka planeta ima svoj broj, svoj peat, svoj stil (svoju inteligenciju). Numerologija i talismanska magija koja e biti ovde prikazana vodi poreklo iz kaba le. Sve emo ilustrovati primerom: Aspirant je Anka. Anka eli da ima dece. Da bi se Anki pomoglo, trebalo bi izraditi talisman. Talismani su vetaki objekti s imbolike prirode koji na imaoca deluju kroz koncentrisanu upuenu kosmiku energiju koja blag otvorno

deluje na njega, tj. na ciljeve koje je postavio sebi. Koji talisman upotrebiti to zavisi od elje aspiranta. Shodno tome postoje razne vrste talismana: keter, okman, binah, esed... Svaki od njih ima neku svoju ulogu za koju ga moemo koristiti, ali podrazumeva i materijal od kojeg se pravi. Najee je to koa, jer lako prihvata kosmike vibracije. S obzirom na An kinu elju, od pomoi joj je planeta Saturn, i talisman binah (za oinstvo bi pomogao talis man okman). Ankin talisman binah je crne boje, u obliku trougla, od koe, dan izrade je subota . tu za pisanje je bele boje. Svaka planeta prua pomo razliito, pa je tako za problem materinstva tu S aturn. Dalje, svaka planeta ima svoj simboliko-magijski broj: Saturn 3, Jupiter 4, Mars 5... S obzirom na Saturnov magijski broj 3. sainiemo i magijski kvadrat sa 3 reda brojeva. Jupiterov kvadrat ima 4 60 reda brojeva, Marsov 5. Ti kvadrati se inae zovu kameje". (Primer je uzet iz knjig e . M. Slavinskog Talismanska magija".) Karakteristika im je da je zbir izabranih brojeva u svim smerovima jednak. Tabela pitagorejske numerologije koja slui za pretvaranje slova u brojeve: Na levoj strani imamo upisans: simbolnki peat, duh, inteligenciju p broj Saturna; toje simbolika planete koja treba da bude od pomoi. Na desnoj strani imamo broj 3 kao kumeroloki simbol elje, numeroloko grafiki simbol imena aspiranta dobijen gornjim ispisivan.em numerolokog ANKA u kameju Saturna i nacrta nu kolevku, opet kao simbol elje. Simboli predstavljaju aspiranta i njegovu elju. Talisman pravi onaj k oji moe toboe da opti sa kosmikim vibracijama, a to je mag. Talisman se potom osvetava, zavija u svi lu i nosi sa sobom. Talismans razlikujemo od amuleta, koji su predmeti koji nas tite od zlih uticaja. Amajlija, pak, slui i da ss otklone zli uticaji, ali i da se drugi zaaraju. 61 Narodna verovanja i obiaji Ne valja sei i paliti trenjino drvo. Ne valja piti vodu nou niti na prazan stomak. Ne valja jesti jagnjetinu pre Svetog ora. Ne treba jesti jabuke pre Petrovdana. Trudnica ako utne psa, maku, svinju ili neku drugu ivotinju, dete e joj oboleti. Tak o veruju u Srbiji. U Crnoj Gori trudnica ne sme da jede meso ivotinje ustreljene vatrenim orujem inae e dete oboleti. Postoje dobri duhovi, vile i vilenjaci, i zli duhovi, vetice i veci. Mnogobrojni su, i uveni, razliiti svadbarski i pogrebni obiaji. Otili bismo u nedogled nabrajajui tako razna verovanja i obiaje u naem narodu, razlii te od kraja do kraja. Ne moemo rei da u njima nema elemenata magije i okultizma. Meutim, njihov je smisao u tome da predstavljaju deo identiteta odreenog kraja. Oni se manifestuju posle vievekovnog ponavljanja i zagovaranja, i prerasli su u obiaje. Ovde, dakle, okulti zam i magija predstavljaju istorijsko-etnoloke fenomene, kao deo naslea prastarih vremen

a preivelog i preuzetog u dananje vreme, i to ne kao posledica verovanja, ve po inerciji. Spiritizam Spiritizam, ili nekromantija, jeste verovanje i vetina izazivanja duhova umrlih i razgovaranja sa njima u cilju odravanja dobrih odnosa sa njima i predvianja svoje budunosti koju od njih saznajemo. Praktikuje se jo od starog veka u Egiptu, Grkoj, Vavilonu, Rimu... U srednjem veku u doba inkvizicije svaki bogohulni pokret, pa tako i okultizam, bio je zabranjen. Paradoksalno je da ba period renesanse, koja je ustala, izmeu ostalog, i protiv ko nzervativizma crkvenih dogmi i njenog ustrojstva uopte, bude i period procvata okultizma, pa sa mim tim i spiritizma. Naravno, opet, krajem 19. i poetkom 20. veka mase eljne senzacija bilo je lako oku pljati na spiritistikim seansama. Spiritizam tada zaokuplja i panju naunika koji vre eksperime nte sa vie stotina medijuma (spiritualnih magova). Osim nekolicine od tolikog broja za s ve ostale se ispostavilo da su varalice. Potvrena, ali nikako empirijski dokazana, jeste medijumska sposobnost Engleskinje Elize Kuk, a i Eve Karijer. No, recimo da spir itizam danas i kod nas zaokuplja panju znatieljnika. Okultizam i magija inae, a pogotovu spiritiza m kao jedan svakako intrigantan pravac, jesu hit-teme mnogih asopisa koji se kod nas bave onostranim. Ponovimo da spiritizam nikad i nigde nije empirijski dokazan. Naglas imo da se prilikom seansi korespondira stvara predstava da se razgovara sa pokojnim, a najee se za to bira neka draga, sada pokojna. osoba: majka, otac, brat, sestra, dete, brani drug. Pra ktikant spiritizma najlake postaje osoba koja je naprasno izgubila nekog najroenijeg za koga je bila veoma vezana. Ovakvih osoba pogotovo je mnogo poslednjih ratnih godina. U takvoj situaciji ona se obraa magu medijumu koji, toboe, ima sposobnost da razgovara sa mrtvima, tj. da posreduje u takvom razgovoru, a tu uslugu i te kako naplauje. ta se deava sa praktikantom? Vremenom praktikant poi nje da veruje da razgovara sa pokojnikom, pa ak i zakazuje sledee razgovore. Neretko u elj i da proiri tehniku i pomogne nekom ko je takoe u alosti, ukljuuje i druge. Iluzija da se konta ktira sa pokojnima sve je ubedljivija, tako da praktikant poinje da prihvata savete i p rekore pokojnog. Naravno, sve to vreme, medijum (mag) trlja ruke. Ubedljiv je, posao napreduje, a pare samo slae. Novouspostavljena veza izmeu naruioca seanse i pokojnog postaje toliko neodoljiva da praktikant umoljava pokojnog da se vrati. Kako je to nemogue, obino obratno biva, sam praktik ant se odluuje da poseti pokojnog. Naime, praktikant izvrava samoubistvo. Upozoravamo na opasnos t od ove tehnike, koja praktikanta lako moe dovesti do shizofrenije, a posle i do onog naj goreg. Uopte, ovaj zavrni odeljak (moda prenaglaeno 62

literaran, ali ni malo preteran) jeste sinteza primera istinitih dogaaja zabeleeni h poslednjih godina i dokumentovanih u nadlenim slubama. Neke od njih bie kasnije predstavljene u posebnom poglavlju. Okultistiki fenomeni, tehnike i vetine Sve okultistike fenomene, tehnike i vetine delimo na: 1. parapsihike, 2. parafizike, 3. proroke (koji sadre elemente prethodna dva). Parapsihiki fenomeni, tehnike i vetine Pre svega, recimo da je parapsihologija pseudonauka koja istrauje ekstrasenzornu percepciju (vanulno opaanje) i psihike pojave neobjanjive poznatim zakonima prirode. Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamiljeni objekat, u kojo j meditant biva svestan samo objekta meditacije, a ne i svog uma i tela. Pri tome se mentalnim a ngaovanjem meditanta ili pod vostvom (gurua, maga...) briu, jedna po jedna, predstave prethod nih iskustava (sanskare), a onda se dua spaja sa svojim zamiljenim objektom. Dakle, u pitanju je potpuno iskljuenje svih ula sluha, dodira, mirisa i ukusa da bi se bez spoljnih ometanja m oglo uroniti u sebe radi postizanja prosvetljenja. O meditaciji emo opirnije govoriti u posebnom poglavlju. Ovde emo samo konstatovati da jeste u pitanju stanje oputenosti, ali i suene svesti (kao u polusnu), koje, pod vostvom ekstrasensa nekad moe biti predmet manipulacije u kombinaciji sa sugestijom ili hipnozom, to p rimenjuju guru ili mag, a u svakom sluaju voe sekti, zavisno od cilja koji se eli postii. Takoe emo posebno govoriti o transcendentalnoj meditaciji. Hipnoza je stanje slino polusnu, u kojem hipnotizer sebi potinjava volju hipnotisa nog lica. Svest i slobodno delovanje sueni su, a sugestibilnost je poveana kod hipnotisanog, tako da su hipnotizeru iroko otvorene mogunosti podreivanja volje hipnotisanog, to ostvaruje kr oz naredbe ili sugestije za koje je ovaj u navedenom stanju izuzetno prijemiv, i koj e se urezuju u podsvest, a za koje hipnotisani pokazuje izuzetnu panju. Tako je svest inhibirana , kontrola razuma smanjena na najmanju moguu meru, pa se hipnotisanoj osobi mogu sugerisati razliiti sadraji, poruke, naredbe, oseaji, stavovi... Danas se hipnoza, zbog mogunosti zloupotreba od strane lekara, sve ree koristi kao terapijsko sredstvo u medicini. Ako je tako odlueno meu ljudima od struke i etike, pitamo se onda kakva je mogunost zloupotreba od strane raznih magova, gurua, ili ekstrasensa. Uostalom, d a li uopte mora postojati pretpostavka da neko eli da uini zloupotrebu. Za neiji psihiki poremea j dovoljno je to se predao u nestrune ruke, pa da mu se zdravlje pogora. Rezultat je, dakle, isti, bez obzira na to da li neko eli da zarobi neiji um, kao to ini neki zagrieni sektaki voa, e

ostvaruje punu kontrolu nad lanom, ili su poremeaji plod jednostavno nenamerne pog reke opet nekog sektakog voe, ili ekstrasensa, koji je pristupio hipnozi iz najboljih namera (kao beli mag"), da pomogne aspirantu. Sugestija se primenjuje za nametanje izvesnih misli i potinjavanje volje dotinoj o sobi, a da osoba kojoj se neto sugerie nema mogunosti da tu misao podvrgne normalnoj kritici. Pri to me, autosugestija je uveravanje sebe, odnosno samoubeivanje. to se tie ovde obraivane te me, rad na razvoju sopstvene sugestivnosti je jedan od prvih i osnovnih zadataka koje pred sebe postavlja svaki voa neke verske grupe. Sugestivnost postoji prilikom predavanja verske nauke, inicijacije (uvoenja), man tranja, a takoe i u bogomolitvenom stanju meditaciji, i razliitim oblicima verske ekstaze. Parale lno se sistematskim ispiranjem mozga i bez meditacije i hipnoze od aspiranata stvaraju izuzetno 63 sugestibilne osobe, koje disciplinovano prihvataju sve poruke i naredbe svojih voa kao obrasce ponaanja verske grupe kojoj pripadaju. Krajnji re zultat je puna kontrola lanstva sekte od strane voe. Telepatija je prenos misli i emocija sa jedne due na drugu, a samim tim i vrenje u ticaja na tu drugu duu. To je jedan od okultnih fenomena koji je dosta nauno ispitivan i esto po tvrivan kao mogu. Buran dogaaj kod bliske nam osobe moe izazvati nemir i brinu pomisao o njoj ko d nas samih, iako smo od nje prilino udaljeni. Kontakt sa fetusom preporuuju i sami leka ri, i to da se neto prijatno pria ili puta lagana muzika koja prija fetusu. U svakom sluaju, telepa tija je kao predmet izuavanja duboko zastupljena u eksperimentalnim i graninim oblastima nauke . Okultisti raznih inicijacija, naravno da bi zadovoljili oekivanja publike, imaju navodno zabeleene velike podvige kao to su telepatski kontakti na veliku daljinu. Pod gesl om Sve pokazuj, nita ne dokazuj", u hinduizmu je telepatija tek jedan od ostvarivih step ena u duhovnom uzrastanju pojedinca. Na kraju, dakle, i ovde gde nauka nije rekla poslednju re, razliiti magovi i arobnj aci, spretno komercijalizujui ovaj fenomen, ipak samo zabavljaju publiku, koja, bar u ovom vek u komunikacija, u ovakvim situacijama najee deluje superiorno, naravno nagraujui entuzijazam izvoaa. Medijumizam je spiritualistika pojava vezana za navodno posebno obdarene osobe pr eko kojih u toku seansi govore i delaju due umrlih. Prema tome, medijum je posrednik izmeu ivih ljudi na zemlji i mrtvih. preko koga oni ostvaruju kontakt. U hipnozi medijum je objekat hipnoze. Mantra je hinduistika sveta pesma ili formula koja se tiho pevui kao deo meditativ nog obreda, u cilju dostizanja jedinstva sa bogom. Pojedinu mantru najpre izgovara nadahnuti prorok, pa je prenosi svom ueniku, a ovaj, opet, svom nasledniku, i tako dalje. Znaaj ovog fenom

ena je u tome to se (kako kae verovanje) izgovaranjem mantre oslobaaju ovekove psihike moi, u tenji ka postizanju odreenih ciljeva, a to je, pre svega, postizanje jedinstva sa boanskom prirodom. Kod nas se u pseudohinduistikim i sinkretistikim sektama aspirant posle primanja mantr e smatra iniciranim. Mantru dobija od uitelja gurua pod zakletvom tajnosti, tj. da je niko m nee otkriti. Egzorcizam je isterivanje zlog duha, demona ili satanske sile iz opsednute osobe , ili mesta, uz pomo zapovesti ili sugestije, obreda ili specijalnih molitvi. Parafiziki fenomeni, tehnike i vetine Telekineza. Svi okultistiki fenomeni koje zovemo parafizikim jesu to po svojoj prirodi u oblasti fizike, ali se deavaju protivno zakonima fizi ke (i psihologije) i zovu se parafiziki fenomeni. Tako telekineza podrazumeva pokretanj e fizikih predmeta bez fizikog dodira, a pod dejstvom paranormalnih moi pojedinca. Podvrste telekineze su: psihografija pokretanje olovke i ispisivanje rei i slova bez fizikog dodira, pod d ejstvom paranormalnih moi prisutnog maga; teleakustika izazivanje ljudskih glasova, rei i umova na isti nain; teleplastika pojava materijalizacije i dematerijalizacije predmeta ili ljudi; aport pojava prolaska predmeta kroz zatvorene prostore; astort pojava da neki vrst predmet nestane tokom seanse i pojavi se na drugom mes tu. Aura je polje psihike energije, koje okruuje kako sva iva bia tako i oveka. Manifestu je se kao svetlost u boji koju proizvode toplotna i elektromagnetna energija i koja zrai iz svih ivih bia. Aura u neku ruku, prema okultistima, predstavlja zatitno psihoenergetsko polje fi zikog tela. Uz to, kroz nju se manifestuje i oituje astralno telo, koje predstavlja dvojnika naem fizikom telu, samo je supstancijalno od mnogo finije materije, te nije dostupno ulima obinih lju di, ve samo posebno nadarenih magova. Levitacija je sposobnost podizanja i lebdenja ljudi pomou natprirodnih sila, magi jskih i telekinetikih moi. Levitacija se u krugovima okultista takoe smatra tehnikom, ali k ojom se moe ovladati samo pravilnim posveenjem i vebom. Levitacijom je osvedoena sposobnost praktikanata vieg stepena transcendentalne meditacije. 64 Fakirske vetine. Na svom osobenom putu bogopoznanja hinduistiki monasi vekovima su po svojim aramima, ivei sami, negovali jedan poseban vid asketizma, karakteristian koli ko po disciplini, miru i samotnjakom ivotu, toliko i po podvinikim samoizazovima koje su savlaivali sa verom da im je sam bog (tj. bogovi) pomogao, te da ih je osposobio da to ine. inili su to u stanju verske ekstaze kada im je ceo duevni ivot i kad su im sve misli upr avljene samo u jednom odreenom pravcu. Tada duh apsolutno nadvlada telo, a svest se svede na n ajnii nivo. Osim toga, puls i krvni pritisak na najmanjoj su moguoj meri, a rad endokrinih lez da je takoe na minimumu. U takvom stanju mogu izvoditi razna uda, jer postaju gotovo neosetljivi

na fizike dodire i bol. U dananje vreme opte komercijalizacije i fakirske vetine su postale samo stvar vebe raznih cirkuzanata koje ni po emu ne moemo poistovetiti sa posveenicima iz Indije koji su to inili verujui da je to dar svevinjeg za njihovu bogougodnost. Proroki fenomeni, tehnike i vetine Tarot vodi poreklo iz Egipta. Predstavlja simboliko-slikovno-matematiki izraz svek olikog znanja o prolosti, sadanjosti i budunosti, sakupljenog u pil od 78 karata. Od njih, 56 karata predstavlja male arkane, i podeljene su u 4 grupe: maevi pik, tapovi tref, pehari herc i novii karo. : Slino kartama za igranje, s tim to postoji i karta izmeu desetke i puba, a to je pa. Velikih arkana ima 22. svaka ima svoje simbolino znaenje i ima ih tano onoliko ko: liko slo va ima hebrejski alfabet. Sve velike arkane imaju brojeve, slike ivopisnih alegorinih figura i simboliku prip adnost: 0 -budala 1 -arobnjak ili mag 2 -velika svetenica 3 -carica 4 -imperator 5 -prvi svetenik 6 -ljubavnici 7 -koija 8 -snaga 9 -pustinjak 10-toak cpehe 11-pravda 12-obeen ovek 13-smrt 14-umerenost 15-satana 16- kula 17- zvezda 18- Mesec 19- Sunce 20 -sud 21 -svet U simboliku i tajne tarota mogue je proniknuti dugogodinjim tumaenjem i meditacijom nad svakom od karata uz stalno prisustvo duhovnog voe, tj. maga strunjaka. Vetina prori canja tarotom ui se godinama. Postoji vie metoda tumaenja tarot-karata: metod keltskog krsta", metod zlatne zore", proroanstvo Julija Orsinija i francuski metod, u kojem se koristi karta signifika tor sa 42 druge karte. Razni vidovi proricanja Od kako je sveta i veka ljudi su, na ovaj ili onaj nain, tumaei razne atmosferske p ojave, predmete, delove ljudskog tela i razne druge stvari ili pojave, pokuavali da pred vide bilo neku kosmiku ili atmosfersku pojavu ili neiju sudbinu. Zato emo navesti samo mali deo od mnotva

65 znanih i neznanih prorokih vetina: Kristalomantija stara vetina koja slui za pogaanje neije budunosti ili tajni iz prolos ti i sadanjosti gledanjem u kuglu od kristala. Hiromantija predstavlja gledanje i itanje sudbine iz dlana, a to sve na osnovu pr ouavanja linija na dlanu, kako bi se otkrila neija prolost i predvidela njegova budunost. Spomenimo da, prema tumaenjima magova, na svakom dlanu postoji sedam vanih i sedam manje vanih linija. Vane linije jesu: linija ivota, linija glave, linija srca, Venerin prsten, linija zdravlja, linija Sunca i linija sudbine. Sedam manje vanih linija jesu: linija Marsa, linija lascivnosti, linija intuicije, linija braka i tri linije koje kao narukvica idu oko runog zgloba. I ovde, kao i kod drugih vidova prorokovanja, vetinom se ovladava prenoenjem znanja od maga uitelja ka ueniku, a ova j, opet, prenosi to svom sledbeniku. Sciomantija vetina i praksa proricanja na osnovu tumaenja senki. Nefelomantija vetina i praksa proricanja na osnovu oblaka i pravaca kretanja obla ka. Aeromantija vetina i praksa proricanja na osnovu posmatranja neba i vazduha. Tako se ne samo odreuje/prorie vremenska prognoza, ve i druge nebesko-kosmike pojave pojava kometa, i slino. Heliomantija vetina i praksa gatanja po Suncu. Frenologija vetina i praksa tumaenja karaktera i duhovnih sposobnosti mukarca i ene na osnovu oblika glave. Vrlo bliska frenologiji, je i Fiziognomika vetina i praksa analize karaktera jedne osobe na osnovu tumaenja njen ih crta lica. Gastromantija vetina i praksa proricanja na osnovu govora iz trbuha, zvukova iz t rbuha, ili znakova na trbuhu. Metoposkopija vetina i praksa analize karaktera jedne osobe i predvianja njene sud bine na osnovu posmatranja bora na elu. Litomantija vetina i praksa proricanja po odblesku dragog kamenja ili perli. Na p rimer, plavi odblesak znai sreu, a crni ili sivi nesreu; crveni ukazuje na ljubav ili brak ; uti znai neverstvo; purpurni tugu; zeleni je znak uspeha. Botanomantija vetina i praksa proricanja sudbine iz biljaka ili spaljivanja granic a divlje rue ili vrbe na kojima su urezana pitanja na koja treba odgovoriti. Bletonizam vetina i praksa proricanja po vodenim strujanjima. Miomantija vetina i praksa proricanja na osnovu tumaenja cike i posebnih aktivnost i pacova ili mieva. Ovaj nain proricanja bio je uobiajen u starom Egiptu, Rimu i Asir iji. Kefalomantija vetina i praksa proricanja iz peene glave ili lobanje magarca ili ja rca. Armomantija drevna vetina gatanja iz pleke rtvovane ivotinje. Okultno-magijski rituali U skladu sa ve reenim logino je zakljuiti da su okultno-magijski rituali menjali ulo gu i funkciju

kroz istoriju, te oni i danas mogu biti razliiti, u zavisnosti od cilja rituala, te drutva i sekte koja ih preduzima. Rituali primanja u zajednicu inicijacije razliiti su od sekte do sekte, od grupe do grupe. Postoje, meutim, neki elementi koji bi se mogli nazvati zajednikim: prigueno svetlo , posebna atmosfera, mnotvo okultistikih simbola, relikvije sekte (grupe), posebno mesto za inicijanta, obino su prisutni ve posveeni lanovi, a svakako i voa sekte (grupe). Najee se primeno meditacije, hipnoze ili drugim, posebno za tu priliku propisanim obredom, aspira nt dovodi u 66 stanje suene svesti, a zatim se deava sama inicijacija, izgovaranjem maginih rei, uz odreene ritualne radnje voe koji vri inicijaciju. Svaka grupa/sekta ima svoje speci finosti vezane za ovu priliku. Ovo je samo jedan krai prikaz koji uglavnom vai za sve okul tnomagijske, sinkretistike i satanistike sekte. Obredi inicijacije kod pojedinih sekti bie detal jnije opisani u kasnijim poglavljima. to se tie rituala prosvetljenja i sticanja vieg ranga i kod njih vai sve to je ve pomenuto, s tim to posveenik sada prima tajnu vieg ranga. Samim tim i posveenik postaje nadmoniji, obda reniji natprirodnim moima. U nekim sluajevima to znai da vii posveenik sada stie vie boanske energije, negde kosmike inteligencije" sve zavisi o kojoj vrsti posveenja, tj. o ko joj konkretnoj sekti je re. Ovom inu obino prisustvuju samo stareina i lanovi viih inova" dotine sekte. Rituali demonstriranja okultno-magijskih vetina. Koji e se obred vriti zavisi od nj egovog cilja, dakle, od fenomena koji treba da se dogodi. Ove rituale najee vode same star eine i od njihove volje zavisi ta, kako i kad e se vriti. Momentalno nadahnue voe jeste pravilo ponaanja u dotinom ritualu. Ovoj vrsti rituala prisustvuju i oni koji nisu lanovi grupe. Zapravo, cilj ovih rituala i jeste da impresionira i opseni okolinu da bi eventualno neko od prisutnih pristupio sekti (grupi). Ovakvi obredi sa prisutnima koji nisu lanov i osobeni su za pseudohinduistike sekte. Rituali obredne slube podrazumevaju potovanje strogih pravila. U ovim ritualima ob ino se slavi prorok-osniva sekte, ali takoe postoje rituali posveeni ivotinjama i predmetim a kojima se pridaje vie magijsko znaenje. Razni rituali proricanja izvode se bez strogih pravila. Sve uvek zavisi od samog proroka, i od vrste i tehnike prorokovanja. Tim pre to su mnogi proroci samozvani i samouki. Rituali isceljenja takoe su bez strogih pravila. Sve u mnogome zavisi od iscelite lja koji su oskudnih strunih znanja, ali koji su primili inicijacije, zahvaljujui kojima se sm atraju dovoljno opskrbljenim natprirodnim moima da obavljaju isceliteljski posao. O tome je ve bilo pisano u glavi o ekstrasensima. Crne mise jesu okultno-magijske slube u kojima se oponaa i skrnavi rimokatolika mis a zarad umilostivljenja Satane. Tri su osnovna obeleja ove slube:

 radnje koje se vre sline su rimokatolikoj misi, pa otud i ovakvo ime ove slube; vrei te radnje, itajui molitve i prozbe unatrake skrnavi se sama sluba u svom izvorno smislu, izvrgava ruglu i ismeva; priee se ne prima hlebom i vinom, nego hlebom i krvlju, nekad ljudskom, a danas ivot injskom, i to od ivotinja koje se rtvuju radi umilostivljenja Satane. Vre se u satanistikim s ektama, mada ih susreemo i meu sinkretistikim. Vudu-magija. Ne treba je meati sa crnakom afrikom vudu-religijom. Ritual vudu-magij e predstavlja magijsku komunikaciju sa udaljenom osobom preko slike te osobe ili i zvajane figure te osobe, uz prigodne rei i radnje. Sad sve zavisi od cilja rituala. Ukoliko se eli d obro toj osobi, dakle, zdravlje, srea, ljubav, to podrazumeva ritualno-molitveni dijalog sa sliko m te osobe. Nije iskljueno ni neno dodirivanje uz poljupce. Ukoliko se eli da se utie na promenu ponaa nja te osobe, govore se drugaije magine rei. Ukoliko se eli da se napakosti toj osobi, najee se slik ili figura vezuje vunicom, probada iglama uz pogrdne rei. Vudu-magija se danas prakti kuje i kod nas. Vetiarenje podrazumeva upranjavanje stare religije, tj. vetine arobnjaka iz prehriansk h vremena. Obuhvata magiju, travarstvo, proricanje i potovanje prirodnih sila. U na rodu je poznata podela na crne vetice, tj. na ene koje vladaju natprirodnim moima, ali ine zlo ljudi ma, i na vetice kao vete ene koje mogu da uine razna dobra, da prizovu kiu, da isceljuju ljude, ivotinje... Vetiarenje obuhvata karakteristine rituale. Najpoznatiji su kod n as rituali, obredi bajalakih formula koje se zovu ini". Obredi sa inima mogu da se vre i sa dobri m i sa loim namerama. Naime, svaka stvar koja doe u dodir sa veticom biva inicirana njenom koncentrisanom pozitivnom ili negativnom energijom. Pozitivna inicijacija uz pre nos pozitivne 67 energije na stvar praena je magijskim reima koje e doneti dobro ciljnoj osobi i obr atno. Negativna inicijacija podrazumeva prenos negativne energije na stvar uz magijske rei mrnje koje treba da donesu zlo. Posle inicijacije taj predmet, a to moe biti obina tkanina, v unica, odevni predmet, odnosi se i sakriva u kuu osobe koja se eli omaijati. Kao i vudu-magija, i obredi bacanja ini jo uvek se uveliko upranjavaju u naem narodu. Bela i crna magija Pred kraj poglavlja mislim da bi bilo potrebno dati pojmovno objanjenje bele i cr ne magije. Centar diskusije jeste pitanje da li uopte postoje dve magije bela i crna. Pri to me bela magija podrazumeva duhovno angaovanje i misteriozni postupak usmeren ka drugom licu sa n amerom da se kod njega izazovu dobre posledice (da bude zdrav, da ima poroda, da ima rodnu go dinu). Crna magija takoe podrazumeva misteriozni postupak i duhovno angaovanje, ali sa ciljem da se n eka druga osoba ozledi ili da joj se nanese neko zlo. Mislim da je mnogo vanije, i preduslovno pitanje, pitanje da li se veruje u magij

u ili ne. Svaka magija podrazumeva, pored duhovnog angamana, i misteriozni postupak, misteriozne sile, i misteriozne tehnike, koje, u zavisnosti od namera, treba da izazovu pozitivne il i negativne posledice. Stoga bi bilo neophodno analizirati dobijene rezultate. S obzirom na to da magovi sebi pripisuju natprirodne moi, kao i na obdarenost kojom realno mogu nekom nainiti zlo ili dobro, treba samo proveriti rezultate njihove magijske terapije". Rezultata uglavnom nema, ni pozitivnih, ni negativnih. Ono to se jedino desilo je ste magijski obred, bez predznaka da li je crnomagijski ili belomagijski, jer je, kao to rekoh, rezultat isti, to jest ne postoji. Izuzimam samo izvesne povremene efekte izazvane retoriko-sugestivnim uputstvima od strane maga, koji posle stotina i stotina pacij enata" neki put pogodi cilj. Nikakve rezultate, dakle, ne donose ablja orba, aj od maslaka, magi jske formule ili konjska griva pod jastukom. Nikakvo dobro i nikakvo zlo ne donose vunica ili mokra arapa. O isceliteljima-ekstrasecsima ve je bilo rei. Zakljuimo: magija ima svoju definiciju tehnike, rituale, i cilj je uvek da se pro nikne u boju promisao, bilo radi proricanja, bilo radi isceljenja. Sama po sebi ne donosi ni dobro ni zlo. Jedino pacijent" moe da rizikuje da izgubi vreme i ne pone pravovremenu strunu terap iju. Konano, magija je jedna, a oni koji nju praktikuju podelili su se na crne i bele, u zavisnosti od toga u koje svrhe je praktikuju. O sluajevima koji su se posle magijske terapije" tragino zavrili po pojedince, bie rei. U svim tim sluajevima terapeuti" su bili beli magovi. Zato se upitajmo: nisu li moda nekad ba beli magovi opasniji od crnih, poto im je na savesti neija bolest za ije izleenje oni, objektivno gledano, nisu struni, a jedino i me raspolau jesu dobra volja i ritualno bajanje. Konaan zakljuak glasi: ne postoje bela i crna magija. Magija je sutinski, sadrinski i logiki jedna, a samo verovanje onih koji je upranjavaju moe biti razliito, u zavisnosti od toga u ime ega to rade. Okultizam, magija i sekte danas Nadovezujui se na sam poetak izlaganja, gde je reeno da su se u davna vremena magij a, religija i nauka preplitale u traganju za prauzrokom i u elji da se objasne tada nejasne pri rodne pojave, danas moemo rei da je nauka mnoge neznane pojave objasnila i dokazala, ime se jedan broj magijskoritualnih formi preselio u istoriju. Zatim, imamo okultno-magijske fenomene koji ma se nauka nije ni bavila, jer su vie komercijalno-zabavnog karaktera i u tom vidu ih i dana s susreemo. Odreene oblasti, pak, nauka, a posebno medicina i psihologija, pomno prate. Najee se koriste visokostruni pojmovi, i to ine strunjaci iz pomenutih nauka, ali i oni, bav ei se ovim graninim oblastima nauke, uvek sa dosta opreza naglaavaju da su alternativci, i iz vode uglavnom hipotetike zakljuke, kako iz oblasti okultizma, tako i iz oblasti meditacije i jog

e, jer je u pitanju vrlo osetljiva oblast ljudske psihe. 68 to se tie religije i magije, ponovimo da je religija vera u neto transcendentno, tj . u transcendentni poredak stvarnosti koji kontrolie ljudske ciljeve, ali se primenju je iznutra. Magija je bila i ostala ljudska vetina. U odnosu na meusobna preplitanja koja datiraju iz prolosti, u meuvremenu je dolo do nastanka monoteistikih religija ili religija knjige. Takve re ligije jesu: hrianstvo, judaizam i islam. Te religije uinile su magiju surogatom religije. Normalno je postaviti pitanje koja su polja dejstva i forme dejstva okultizma i magije. Polja dejstva jesu one jo uvek neistraene oblasti nauke, a to je vrlo esto ljudska psiha. Magovi vie ne prizivaju kiu, ne izazivaju gromove, ne lee vradbinama, ali zato nude brzo prosvetljenje i oboenje posle pola sata meditacije, leenje neuroza specijalnim psi hoterapijama, prave astroloke analize, proriu... Naalost, meu dananjim magovima ima i slavoljubivih , ali neodgovornih, lekara i psihologa, koji svoju sposobnost" i svoj talenat" pokazuju upravo na takvim seansama. Naravno, aspirant tu treba da zna da iza takvih pojedinaca ne s toje nikakve zvanine institucije. Dakle, nauno prevazieni, a prema zvaninim religijama suvini ili zabranjeni. udotvorci novog doba" nalaze svoje mesto u svojim instant religijskim skupinama sektama. Nudi se. kao to rekoh, brzo, superiorno sjedinjenje sa boanskim biem, ili vrhovnom kosmikom inteligencijom, a sve putem raznih psihoegzibicionih vebi, molitvi, medit acija, mantri... Sve se to tumai kao put u venost, aspirantu se stavlja do znanja da je u drutvu odabranih. Neretko se kandidati kroz vebe dovode u stanje izmenjene svesti i udal javaju se od svoje porodice, okoline, profesije i realnog sveta. Oni ive u svom svetu etregora i ast ralnih putovanja, dovodei sebe polako u situaciju da ne mogu da ostvare svoju linost u sv etu oko sebe, koji, sa druge strane, pokazuje sve manje razumevanja za njih. Tako dolazi do sukoba sa najbliima (porodicom) i sa okolinom, zatim do socijalnog otuenja prouzrokovanog iz begavanjem ili pak ismevanjem. Neretko. ovi ljudi zavravaju u duevnim bolnicama, a odreen broj njih ovaj konflikt reava agresivnou koja se uvek pokae besmislenom jer se ne moe sam protiv svi h. Tako se agresivnost transformie u autoagresivnost, tj. dolazi do samoranjavanja i samoubistava. U tim momentima kljunu ulogu mogu odigrati voe sekte koje lana jedino mogu razumeti" . Meutim, poto su u pitanju najee nadrigurui, nadrisvetenici ili nadrilekari, prava terapija izostaje. Na kraju bih rekao da ni zvanina nauka ni zvanina religija ne odbacuju i ne potcen juju okultizam i magiju, ali ne iz afirmativnih razloga. Upravo se sa velikom i opravdanom krit

ikom prati neetino, komercijalno okultno tehnikovanje pojedinih magova i grupa koje koriste neiju linu nesreu. Takoe se sa kritikom prate i napisi senzacionalistike ute tampe koja ohrabruj e ove isceliteljske klinike", navodei njihove podvige". Niko, naravno, ne proverava ni ma ga ni njegove recepte, niti se proverava pacijentova prethodna dijagnoza, niti njegovo stvarno stanje. Zato naunici, lekari, izdavai, svetenici, zakonodavne vlasti i policija treba da se potrude da se odreene profesije i discipline standardizuju, da se zna ta je nauka, ta je medic ina, a ta alternativna medicina, gde je ta nova verska grupa i kako se zove, ime se bavi, k o su joj voe i koje su njihove kvalifikacije, kakvi su to isceliteljski centri, da li je to stvarno narodna medicina ili cirkus, da li je to centar za relaksaciju ili centar za meditaciju, da li se tamo neka grupa bavi alternativnom medicinom ili naunom fantastikom. Ako se za lekove trai certifikat, onda jo pre treba uvesti standarde i za one koji svoje tehnike primenjuju kao lekove, dakle i same tehnike treba prvo podvrgnuti prover i, pa ih onda pustiti u promet. 6. JOGA I MEDITACIJA Joga Joga je filozofski princip, religiozni put, bogoobraanje i molitva (hinduistikom) bogu kroz 69 fizioloke vetine, znanja i stanja. To je mentalno-fizioloka molitva bogu. Prema kla sinom hinduistikom verovanju, pojedinani duh i dua (atma) sjedinjuju se sa univerzalnim d uhom (Bramom), dokazujui time da su jedna sutina, kosmika, pri emu se, dakle mikrokosmos utapa u makrokosmos. Jogom se prema istom verovanju samospoznaje linost, tako to ovek shvat a svoju boansku sutinu i ostvaruje se u njoj. Van ovog transcendentalnog objanjenja joga je metod gospodarenja nad samim sobom. Sam prevod joge u duhu naeg jezika znai da je to disciplina, i to disciplina kontrole, to jest zau zdavanja uma. Sama re joga" potie od sanskritske rei jog", to znai jaram". Joga i njene tehnike i t ije obuhvataju tri fenomena: vetinu preusmeravanja i preobraanja panje koncentraciju i meditaciju; teke telesne poloaje i vebe disanja radi postizanja potpune kontrole nad telom i posebnih psihikih stanja; razvijeni sistem auditivnih i vizuelnih simbola mantri i mandala koji tee postiza nju paranormalne, tj. magijske usavrenosti. Kratak istorijat i poreklo joge Joga je proizvod asketske duhovnosti inae karakteristine za indijsko podneblje. Po reklo joge vezuje se za jednu prastaru indijsku legendu: na jednom od nedostinih vrhova Hima laja, na planini Kailasi, obitava vrhovni gospodar sveta, bog iva, okruen bogovima. On uz njihovu m uziku

pratnju igra svoju veitu igru, kojom stvara, odrava i razara ovaj svet. Njegovim r itmom vibrira ceo svemir. On je i vrhovni jogin koji, sedei skrtenih nogu u dubokoj boanskoj medi taciji, istrauje istinu i put za postizanje savrenstva. Tako je jednom prilikom, kad je iva svoju enu Parvati upuivao u tajne joge, prislukivala jedna zaarana riba. Ta riba zatim se pre tvorila u oveka, mudraca Matsudendru, i prenela ljudima ova boanska znanja. Meu mnogim arheolokim dokazima jo 2.000 godina pre nae ere, posebno mesto zauzima predstava na jednom peatu koja prikazuje oveka koji sedi u poloaju lotosa, karakter istinom za jogu. Iz starih spisa vezanih za sredinu drugog milenijuma pre nae ere koji se zo ve Atarva-vede, opisuje se jedna arijska zajednica, vratja, koja ivi asketski, radi neobine vebe di sanja i zauzima neobine poloaje tela. Potom, u Upaniadama", tradicionalnim hinduistikim doktrinama i uenjima sakupljanim kroz vekove, sreemo se prvi put sa samim izrazom joga, u znaenj u disciplina", a takoe nailazimo i na termine vezane za jogu, kao to su asane, ili po loaji, i pranajane, koje oznaavaju zadravanje disanja. Kasnije, opet u Bhagavad-giti", delu u venog indijskog speva Mahabharate", ovaj metod disciplinovanog disanja, koncentracije i vebi jasno se izdvaja kao metod kojim se postie osloboenje (moka). (Moka = osloboenje iz kruga reinkarnacija i patnji. Manifestuje se sjedinjenjem sa samim sobom.) Period stabilnog drutvenog razvoja Indije sredinom prvog milenijuma nove ere donee mnoge pokuaje kodifikacije indijske umetnosti, filozofije i religije, i to u sutrama, aforistinim zbirkama indijske misli kroz v ekove, a koje su obuhvatale i obimne komentare tih aforizama. Slino ini Patanali, prikazujui i sistematizujui tradiciju joge u ono to nam je danas poznato kao klasina joga ili Jog a sutre". Posle toga dolazi do meanja sa razliitim filozofsko-religijskim sistemima (u novom veku, a i danas), i dolazi do pojave novih sistema joge. Zasnovani donekle na klasinoj trad iciji, oni uglavnom predstavljaju sinkretistiki spoj tantrikih obreda i drevnih auditivnih i vizuelnih tehnika za postizanje natprirodnih stanja svesti, sistema telesnih poloaja i spek ulacija o ljudskoj duhovnoj fiziologiji. (Tantrizam = hinduistiko-ezoterini pravac koji se razlikuje od klasinog hinduizma koji vodi ka moki. U tantrizmu se okultne moi ne smatraju zaprek om, ve dokazom duhovnog napretka, a umesto umerenog ivota zagovara se raskalanost.) Ono to te oblike joge razlikuje od klasinog oblika jeste prisustvo okultnih tehnika. Sve to u dobr oj meri dovodi do profanizacije i komercijalizacije joge, do pojave mnogih priuenih, samozvanih jog ija, prisutnih i na naim prostorima. 70 Elementi i sutina joge Ovde e biti rei o klasinoj, Patanalijevoj jogi. Da bih blie objasnio jogu, a radi lake g razumevanja tematike, moram navesti neke osnovne postavke hinduistike religije uo pte.

Prema hinduizmu, osnov ovekovog ivota jeste u tenji da izbegne patnju, tj. bol. Pos toje tri vrste bola koje ovek tei da izbegne: nebeski bolovi uzroite im je u bogovima, zemaljski uz roite im je u prirodi i unutranji organski bolovi. Ta patnja, taj bol o kojem je re, nije znak sveopteg pesimizma indijske religijske filozofije. Naprotiv, otkrivanje patnje kao zakona postojanja jeste uslov bez koga nema ni o sloboenja, te sadri u sebi i stimulativnu vrednost. Patnja je kosmika nunost i ovek nije jedino bie koje pati, ali je, za razliku od ivotinja, u prilici da prevazie tu svoju uslovljenost. Tako zakl juujemo da je osloboenje od patnje, odnosno ljudske uslovljenosti, cilj svih indijskih religijs kih filozofija. Kada govorimo o jogi onda govorimo o jednom vidu bogoobraanja i nainu bogoostvaren ja i samospoznaje (kako to hindu-propovednici vole da kau), pa samim tim i o jednom od naina osloboenja od uslovljenosti, to jest, ostvarenja moke osloboenja. No, vratimo se postavkama hinduizma. Usko vezano sa pitanjem osloboenja oveka od p atnji jeste i pitanje odnosa duha i materije. Sa jedne strane imamo, dakle, duhovni svet. Duhovne prirode je Braman, tvorac sv eta, egzistencijalni princip, postojei sam po sebi, neogranien vremenom i prostorom, ne uslovljen i neogranien, najvia spiritualna sutina, kosmiki princip, univerzalna svest, kako ga v e gde definiu. Neki ga poistoveuju sa duhovnom osobom, puruom (koja ima sve prethodne atr ibute): Atma je sutina Bramana, sadrana u oveku. Braman je vasceli svet, ali je duhovne prirode. ivot je njegovo telo, njegov oblik je svetlost, njegova dua je prostor, o n u sebi sadri sva dela, mirise i ukuse, ali je on i moja atma u srcu. manji od zrna jema, a vei od Zemlje i atmosfere, kad umrem ui u u njega." Braman, dakle, kako govori ovaj staroindijski citat, univerzum, ili univerzalna svest ili purua u svakom sluaju vrhovno bie i tvorac ispoljava se u transcendentnom, boanskom vidu, a i prebiva (kao atma) u ovekovom srcu. Posmrtno sjedinjenje atme sa Bramanom, dakle prekid krugova karme i reinkarnacije, a samim tim i zemaljske patnje, jeste ideal hinduistikog v ernika, i to se zove moka. Prekid patnje i sjedinjenje sa Bramanom sleduje samo onome ko to zaslui , a to podrazumeva potpuno odvajanje od ovozemaljskog, materijalnog, prirodnog, ukljuujui i ponitenje ovekove pojedinane svesnosti, svih psihomentalnih iskustava iz materijalnog, ovozemaljskog ivota, uz ivot u vrlini. Upravo to i jeste znaenje samospoznaje u shv atanju svoje jednosutnosti sa bogom kroz moku, odnosno sjedinjenje atmana sa Bramanom. Prvi preduslov za moku jeste pojedinana svesnost ili znanje. Sankja je doktrina ko ja istie ulogu svesnosti, odnosno znanja za osloboenje, a ta svesnost podrazumeva analizu i znanje o pokretakim silama prirode i psihomentalnih aktivnosti. Najjae oruje znanja jeste inteligencija kao najtananiji, najfiniji vid psihomentalnog i materijalnog sveta .

Inteligencija kao takva reflektuje Bramu (puru, univerzum). Ali Brama, univerzaln i duh, nije psihomentalno iskustvo i ne treba ga dovoditi u vezu sa ivotom i materijom. Kad s e kae Ja elim", Ja patim" ili Ja mrzim", onda to Ja nije duh. Samo jedan put vodi spasenju, a to je spoznaja duha univerzalne svesti. Dakle, to je onda kada se to Ja izjednai sa univerzalnom sveu, te kad se shvati da je ona bezgranina i neuslovljena, kao i to da i mi nosimo tu sutinu u se bi ijim ostvarenjem postajemo i mi neuslovljeni, slobodni i bezgranini, bez patnje boli i elja. Ova spoznaja ne stie se iskustvom i znanjem, ve jednom vrstom otkrovenja. Materija sam a po sebi instinktivno tei osloboenju i to ini svojim najboljim orujem znanjem, tj. svesnou, ostvarenom inteligencijom, odnosno najfinijim vidom materije. Tu se i zav rava uloga inteligencije, jer neto to je od prirode, tj. materije, ne moe da ima bioloke odnose sa transcendentalnom realnou. Tako su teorijski postulati sankje istovremeno teorijsk i okviri joge. Joga poinje tamo gde se sankja zavrava. Samom svesnou o metafizikom univerzalno m principu samo se priprema teren za sticanje slobode, a ona se ostvaruje primenom asketske tehnike i meditacije. Joga je to otkrovenje, taj put koji treba slediti da bi se dolo do boje tajne. Jog a je i pobeda nad samim sobom i put ka boanskom. Joga je i vetina i duhovna nauka koja nas ui kako se najvia 71 stvarnost moe spoznati u stvarnom ivotu, kako se mogu prevazii patnja i ogranienja u nama i otkriti boansko u nama, jer joga je jedinstvo sa bogom. Praktino, cilj joge i njen a sutina jeste odvajanje iste, prauzrone, neuslovljene i univerzalne svesti od pojedinanog znanja, svesnosti o univerzumu, kosmosu, pokretakim silama, ali koja je ipak ograniena i uslovljena. T ako se ista svest pokazuje kao osnov osloboenja. Mnogi celog ivota ne prepoznaju ovu razliku, poistoveuju se sa svesnou i njenom uslovljenou, te postaju rtve nestalnosti svakodnevnog ivota. Osloboenje se moe postii samo eliminacijom svesnosti. Upravo se jogom vri ukidanje pojedinano uslovljenih iskustava i znanja, onoga to se u indijskoj religiji zove svesnou. Dakle, to vrhovno znanje svesnost koje je utrlo put ka samospoznaji i dov elo do vrata samospoznaje mora biti eliminisano. Postoje tri vrste stanja i znanja kojih moramo biti svesni da bismo ih uklonili: - kategorija zabluda i iluzija; - kategorija sveukupnih normalnih, psihomentalnih iskustava; - kategorija parapsiholokih iskustava koje prua jogistika tehnika. Klasina joga ima osam elemenata, takozvanih osam lanova joge: 1. jama obuzdavanje 2. nijama disciplina 3. asana poloaji tela 4. pranajama kontrola disanja 5. pratjahara osloboenje ula od spoljnih nadraaja 6. koncentracija 7. meditacija 8. samadi enstatis osloboenje, ostvarenje.

Jama obuzdavanje. Ovaj lan obuhvata sledee zapovesti: ne ubij, ne lai, ne kradi, ne budi sebian, obuzdaj svoje seksualne nagone. Ostvarenje ovog lana ne obezbeuje se samim obuzdavanjem, ve promiljenou, kao preduslovnim stanjem za dalje duhovno uzdizanje. Nijama disciplina. Ovo je sveprisutni uslov za ostvarenje cilja, to jest za post izanje osloboenja ili moke. Najvanije je disciplinom ostvariti askezu, odnosno sposobnost podnoenja razliitih suprotnosti u ivotu i materijalnom svetu koji nas okruuje i pri tome postii odsustv o elje za uveanjem ivotnih potreba. Asane poloaji tela. Vano je bez napora drati telo u istom poloaju, ime se najpre ostvaruje jedan od vidova prevazilaenja ljudske uslovljenosti, i to odbijanjem da se ovek povinuje svojim prirodnim sklonostima. Time se, takoe, obezbeuje da samo telo miruje to je i preduslov potonje koncentracije i meditacije. Pranajame kontrola disanja. Cilj je samokontrola i ostvarenje bezuslovne ritminos ti disanja. Dah se najpre zaustavlja na 16,5 sekundi, onda na 50 sekundi, pa na 3 minuta, zatim na 5 minuta. ta se time postie? Pranajama je, veruje se, instrument objedinjavanja svesti. Disanj e obinog oveka, naime, menja se prema okolnostima, prema psihomentalnoj tenziji, a takva neujedn aenost, smatra se, stvara opasne patnje. Pranajamom se izbegava disajni napor i pospeuje panja. Pratjahara osloboenje ula od spoljnih nadraaja. To je poslednji pripremni lan u proc esu samospoznaje jogina. Ovaj lan podrazumeva veliki psihofizioloki napor; u poetku je teko nadvladati funkcionisanje ula. To je i prelomni momenat, jer ko svojim asketizmom proe ovu fazu i omogui uslove za neometanu koncentraciju i meditaciju, ima sve anse da ostvari k onaan cilj. Sledea tri lana smatraju se unutranjim ili kljunim: Koncentracija podrazumeva potpunu psihomentalnu usredsreenost na objekat meditaci je Boga. Koncentracija je psihomentalno sredstvo meditacije. Koncentracija obino podrazume va pitanje Ko sam ja?" Misli tada bujaju, prestiu jedna drugu, a aspirant ih dovodi u red usm eravajui ih u 72 jednom pravcu. Misli se sintetiu, definiu, i kanaliu u jednom pravcu. Tada ostaje is t prostor za meditaciju. Meditacija predstavlja duboku i neprekidnu koncentraciju na neki zamiljeni objeka t u kojem se jogin/meditant trudi da postane svestan samo objekta meditacije, a ne vie svog te la i uma. Meditacija je, dakle, poslednja faza pred ostvarenje. Jedan od glavnih zadataka meditacije jeste ukidanje toka podsvest svest, jer je podsvest ta koja moe sve da pokvari, odailjui odreene sadraje nevezane za objekat meditacije i uopte za cilj joge. Takoe, meditacijom se nastoji pojaati bezbednost od ulne aktivnosti. Ukoliko se ti zadaci ostvare, medit acijom se subjekt aspirant stapa sa objektom meditacije i stvara uslove za ostvarenje posl ednjeg stepena. Samadi enstatis ostvarenje ili osloboenje postie se uranjanjem nae individualne

svesti (svesnosti) u beskonanu transcendentalnu svest svevinjeg. To stanje je slino transu. Aspirantov ego potpuno je izbrisan, prevaziena je lina, uslovljena, ograniena svest i pretopljena u univerzalnu, neuslovljenu, istu svest. Atma se sjedinila sa Bramom, mikrokosmos sa makrokosmos om. Ovo sjedinjenje, odnosno ostvarenje, aspirant postie, dakle, istom sveu ostvarenom k roz svih osam lanova joge. Svesnost znanje ponovimo to, prisutno je u svakoj fazi duhovnog uzviavanja, u ostvarenju svake prethodne faze. Drugim reima, svaki korak u produbljenju koncent racije i meditacije prethodno je odreen svesnou. Svaki sledei duhovni pomak ostvaruje se prvo brisanjem svesnosti, to jest znanja koje je dovelo do prethodnog stadijuma, a od mah se ukljuuje svesnost o sledeem koraku koji vodi u dublju meditaciju. Konani cilj je, to smo ve rekli, prelazak u istu svest. Svesnost je sve vreme bila sredstvo, vodi kroz lanove joge. No, svi elementi svesnosti koji su svakako bili neophodni za ostvarenje cilja bili su po sle izvrenog zadatka, tj. ostvarenog meditativnog pomaka, izbrisani, a ubacivani su n ovi elementi svesnosti koji su koncentraciju i meditaciju vodili dublje ka cilju. Sve to vrem e i stanje meditacije povratno utie na svesnost i to najpre uvajui je, ve smo rekli, od suvinih i bespotrebnih svesnih i podsvesnih sadraja, a time je i kanaliui ka cilju. U kljunom momentu mirna svest ili svesnost potpuno se brie, postaje bespotrebna, a ostaje ista svest , neuslovljena i samostalna, bez potrebe za osloboenjem u znanju, te se, kao takva, slobodna sta pa sa univerzalnom istom sneu, slobodnom i prauzronom. Manifestacije osloboenja jesu razliite i zavise od toga ta je bio predmet meditacij e avatar, boji sledbenik, duhovni voa, neka snetinja, boanstvo. Patanali u ,Joga sutrama" nanodi i odreena svoja paranormalna iskustna, koja potnuno osvedoavaju duhonni svet i mogunost kontakta s a njim, i koja pokazuju zakonitosti duhovnih fenomena i njihove uticaje na ljude, prirodu i materijalni svet uopte. 73 Ilustracija bioenergetskih centara, akri", preko kojih se prima svest univerzuma Simbol svetog sloga (mantre) OM 74 Simbol velike mantre OM MANIPADME HUM. Slui kao zatita od zla za sebe i druge Kao sveprisutni element, inilac joge, van navedenih osam jeste bioenergetska ravn otea. Potrebno je da su bioenergetski centri akre u toku joge otvoreni, to se (izmeu osta log) postie poloajem tela prikazanim na ilustraciji, i odreenim audio-vizuelnim radnjama, dakl e mantrama i mandalama. Ima sedam bioenergetskih centara akri i prikazani su na slici. Svaka akra ima svoj slo g/mantru, svoj elemenat i svoju boju.

Mantra je takoe jedan od elemenata joge. To je re koja predstavlja maginu formulu i koja pobuuje boanski sadraj (atmana) kod aspiranta. Mantra je zvuk sa unutranjom rezonanco m koja pobuuje dejstva suptilnog sveta" (Svami Satjananda). Aspirant obino dobija mantru od svog uitelja za vreme ritualne inicijacije. Mantra je auditivni element joge, iji je cilj da se p onavljanjem izazovu unutranje vibracije u skladu sa (po hinduizmu) svetim ishodinim prazvukom O M" i da se tako um polako otvori za iskustva viih dimenzija. Mantra je takoe svojevrsno sr edstvo utanja, jer se nita drugo ne izgovara, to pospeuje koncentraciju. Jantre i mandales Kao elemente joge imamo i instrumente za vizualizaciju, a to su jantre i mandale . Kao to se vidi na slici jantre, osnovni oblik ine ukrteni trouglovi, pet sa vrhom n adole i etiri sa vrhom nagore. Ovi sa vrhom nadole predstavljaju enski princip, a ovi sa v rhom nagore muki princip. U centru se vidi taka, tj. Braman, praizvor i centar uravnoteenja. Sa m trougao u hinduizmu ima simboliko znaenje. Tri strane Jedna od najeih slika za meditaciju 75 trougla predstavljaju tri moi i to su eleti", znati" i delati", a to je olieno u hinduistikom svetom trojstvu Brame, ive i Vinua. Koncentrini krugovi i latice lotosa oznaavaju ekspanziju, razvoj, a kvadrat ispresecan etvorim vratima predstavlja Zem lju sa etiri strane sveta. Vizualizacijom slike u jogi projektuju se boanski princip, univerza lni sklad i kosmiki poredak. Mandala je ematski slina jantri i predstavlja simboliki boansku sliku sveta u vidu t oka. Vizualizacija na jantru i mandalu odvija se posredstvom treeg oka", tj. boanskog ok a ane. Ima ga svako, ali veini ljudi ostaje nepoznato i izvan upotrebe. Inae, tree oko", prema hin duistikom tumaenju slui upravo proiavanju svesti, te je samim tim i jedan od preduslova za proir enja svesti, to moe da postigne samo posveeni jogin. Vrste joge Re je prevashodno o odreenim aspektima stazama joge, a ne nekim posebnim i razliiti m pravcima i podelama. Tih aspekata ima mnogo, a bie nabrojani samo oni najvaniji. Rada joga ili kraljevska joga jeste disciplina klasinog puta i o njoj je do sada b ilo rei. Ona u sebi sadri sve sledee vrste/aspekte joge. Dana joga. Ovo je, drugim reima, joga znanja ili put znanja i mudrosti. Znanje i m isaona introspekcija jesu naini na koje jogin ostvaruje svoj cilj, tj. prelazi granicu o d svesnosti do svesti i ostvaruje osloboenje od zakonitosti koje pogaaju pojedinca shodno njegovi m delima, i etikim i fizikim, u prethodnim ivotima, a koje on nasleuje i ijim posledicama podlee. Karma joga. Tente joj je u brisanju iskustva iz materijalnog, svakodnevnog ivota, to je najbitniji preduslov za osloboenje i ostvarenje. Kae se da pojedinac ne moe izbei sv ako

delanje, ali moe izbei vezivanje za rezultate svoga rada. Bakti joga. Smatra se da je ovo najlaki metod, jer podrazumeva samo veru u boga K rinu i posveivanje svojih dela njemu. Onaj ko to ini sledi disciplinu posveenja, transcend ira svoje telo i uz Krininu milost postie osloboenje. Mantra joga. To je put ije je teite na auditivnoj komponenti klasine joge, o emu je v e bilo rei. Laja joga. Ona podrazumeva sistem poniranja i predavanja uma. Glavni instrument jesu meditativne tehnike. Hatha joga disciplina napora. Predstavlja rigorozan program telesnog vebanja, odn osno telesnog napora i discipline. Ove su vebe vrlo korisne, zovu ih vebama proienja, i est o su zastupljene u joga-centrima. Ovladavanje hatha jogom jeste preduslov za upranjava nje raca joge kao najsavrenije i najkompleksnije. Biharska kola joge. U pitanju je novovremeni pokuaj sinteze joge. Osniva kole je Sva mi Satjananda Sarasvati, koji je ovu kolu osnovao 1964. Centar Biharske kole joge je u Mungeru, na severu Indije. Tu se odravaju redovni kursevi joge, kako za aspirante, tako i za budue uitelje ovog pravca joge. Biharska kola ne samo to je sintetizovala uenja joge, nego ih je i prilagodila savremenom porodinom oveku, pragmatizovala, ak i uprostila, ali kroz primenu okultn ih tehnika, recimo hipnoze. Slino transcendentalnoj meditaciji i mnogim drugim hindu -grupama novijeg datuma, ni Biharska kola joge nije prihvaena u Indiji koliko na Zapadu. Meditacija Ve smo rekli da je meditacija duboka i neprestana koncentracija na neki zamiljeni objekat u kojoj meditant biva svestan samo objekta meditacije, a ne svog uma i tela. Tu ne ma formiranja novih sanskara, a stare se briu, pa tako i uzroci uslovljenosti, sve to kroz dranje nepo deljene panje ka objektu koncentracije, uz iskljuenje svih ula. (Sanskare = misaone i iskustvene pr edstave 76 prethodnih ivota koje odreuju tok, elje i ciljeve sadanjeg ivota, stvarajui tako i nove, ovovremene sanskare. Smatra se da su ljudska patnja i uslovljenost upravo posledice sanskara.) Kada sanskare sasvi m nestanu razobruena dua spaja se sa zamiljenim apsolutom, to jest sa zamiljenim objektom. Duh ovno najplodonosnije su meditacije na boga. Veruje se, dakle, da ovek tako izlazi iz p odruja ogranienog uma. Meditacija, rekli smo, nije postupak prisiljavanja misli. Na neki nain, meditaciji je slian i misaoni proces o nekom obinom teoretskom pitanju. U smi slu spontanosti i sledstvenosti misli, proces meditacije jeste nenaporan. Kao to smo ve rekli, kod joge u toku meditacije dolazi do duhovnog uzdizanja, a misli i ideje koje vode i doprinose tome klize, smenjuju se, sve do finalne, ijim brisanjem ostaje ista svest koja je osnov a stapanja sa zamiljenim apsolutom, tj. univerzalnom sveu, i osnova osloboenja. Osloboenje se manif

estuje posebnim stanjem, a to je nirvikalpa samadi stanje, ili stanje boanstvenosti, Ja s am bog" stanje. To je stanje samospoznaje bogoostvarenog bia. kojim ono pokazuje i dokazuje svoju is tovetnost sa bogom. U stanje nirvikalpa samadi dolazi se kada dua odbaci ograniavajue inioce i doivljava sebe kao boga. U stanju boanstvenosti (nirvikalpa) um je slobodan i sposoban da deluje spontano i prirodno, osloboen okova sanskara. Tada u blaenstvu mira i istine vlada nesputana sloboda i mir, kada ogranieni um, doveden u stanje uranjanja u bezuslovnu istinu, biva ponit en u smislu ovozemaljskih iluzija. Tako se dakle, um svesnost utapa u svest univerzuma. Sve vreme dok priamo o jogi i meditaciji naglaavamo da je neophodan angaman uma u p rocesu samospoznaje (bogoostvarenja) i to u svoja dva vida: asocijativnom, koji obuhvata rad uma na stapanju, sintezi svesnosti i svesti, mi kro i makro kosmosa, atme i Brame, i to sve pod formulom Ja sam beskonaan"; disciplinovanom, koji obuhvata umni angaman kroz formulu Ja nisam moje elje" da se meditant odvoji od uslova, prilika i stanja koji imaju duhovnu vrednost, to jest od iluzija. Ova metoda prethodi asocijativnoj metodi i utire joj put. Osim na Boga, meditirati se moe i na: svog uitelja, gurua (avatara); odreene boanske istine, filozofska razmiljanja i besede; lina duhovna iskustva, umne tokove, odreene forme ivota. Takoe je potrebno dodati da, osim intelektualne meditacije postoje jo i meditacije srca i akcije. Meditirati se moe i u okviru joge, ali i odvojeno. Najpoznatija od tih iz dvojenih meditacija jeste transcendentalna meditacija, o kojoj e kasnije posebno biti rei. Meditacija se kao vid bogoobraanja upranjava ne samo u hinduizmu, ve i u budistikim religijskim pravcima. S obzirom na predmetnu tematiku, meditaciju sreemo ne samo u hinduistikim ve i u sinkretistikim sektama. Sreemo je takoe i kod raznih pojedinaca samozvanaca bilo iscelitelja, bilo psihoterapeuta, bilo proroka. Recimo i to da pored pojedinanih postoje i grupne meditacije kojima se, posebno u Indiji, pridaje veliki znaaj. U tano odreeno vreme u odreenim aramima, hinduistikim bogomoljama, okupe se posveenici, uenici i eventualni gosti arama, i uz pevanje i svirku (na cimbalu, harmonici i dobou) zajedniki meditiraju, pri emu brojnost meditanata i posebno odabrana muzika uz mantranje treba da doprinesu in tenzivnijem delovanju vibracija na modane talase. Ovaj grupni vid meditiranja, zove se kirtan , a kod nas je po tome posebno poznata sekta Hare Krina. Sledivi ideju vodilju ovog rada, i uz puno potovanja harizme avatara i sledbenika hinduizma, duan sam da navedem neke injenice koje se moraju imati u vidu kada se analiziraju joga i meditacija na naim prostorima. Joga pored svog izvornog znaenja (religijska tehnika ili disciplina misli, oseanja i pokreta, kao i tehnika audio-vizuelnog simbolizma, jedan poseban i sloen vid bogoobraanja, koji, prema klasinom tumaenju, moe dovesti do oslobaanja oveka) poprima danas i druga obeleja, ili

joj se ona pripisuju. Da li iz religijsko-ekspanzionistikih ili iskljuivo komercijalni h razloga, sraunato ili bezazleno, istinito ili prevarno, joga se sve vie oglaava i predstavlj a narodu, bar je tako u nas, ne samo kroz njeno klasino i pravo obeleje onoga to ona jeste, nego i kao 77 relaksacioni trening, psihoterapeutski tretman, fiskulturno-duhovni klub, duhovn i fitnescentar, centar za fiziko smirenje, oputanje i duhovno uzdizanje i slino. Da li se i z komercijalnih razloga time eli privui to vie naroda, prikriti neznanje uitelja ili sakriti elementi okultizma, to je nespojivo sa klasinom jogom? Zato i prvo upozore nje neka bude to da se u klasinu jogu uselio okultizam (verovatno da pospeuje efekte), te da tre ba paziti prilikom upranjavanja ove vetine, a naroito na to ko vodi vebe i ta se njima postie. Sa prethodnim u vezi je i drugo upozorenje, ili preporuka. Dobro bi bilo za graan stvo, a i za jogine, da bi izbegli nepotrebnu kompromitaciju, da se prilikom oglaavanja aspira ntima koji sebe vide u ovoj vetini predstavi istina: ta se veba, ta je uopte joga, koja joga se veba, ko vodi vebe. Medicinski je dokazano da upranjavanje odreenih joga vebi, vebi disanja i poloaja tela doprinosi unutranjem psihofiziolokom smirenju i skladu. Dakle, moemo rei da je takvo vebanje u svakom sluaju zdravo, ali samo ako su vebe date kao vebe. Meutim, ako se joga veba u svojoj punoi kao jedan kompleks fiziolokomentalnih i psihosimbolikih tehnika, kao vid bogoobraanja, iji je cilj moka, tj. osloboenje duha i sjedinjenje sa boanskim, ko rektno bi bilo da se nepodozrivi aspirant veba koji jogu doivljava kao korisnu fiziku aktivnos t, upozna sa celom istinom i mogunou neosetnog uvoenja u religiju koju moda ne eli. Tree, zbog ega joga i meditacija mogu biti opasne po pojedinca, porodicu i drutvo? Joga je kao hinduistika veronauka prilagoavana hiljadama godina ivotu i kulturi indijskog potkontinenta, ugraujui se tako i u religiju naroda na tom prostoru. Zbog specifini h uslova ivota tog podneblja, klime, mnogoljudnosti, skromnih izvora hrane, ova vetina je m orala, da pored svog duhovnog aspekta ponudi u svom sadraju i telesni aspekt. Vekovnim p osmatranjem i analiziranjem staroindijski mudraci shvatili su da pojedine vebe deluju i fiziolok i na pojedine organe, a da se to dejstvo pojaava kad se uz sve to primeni i meditacija . Dakle, imamo direktnu vezu izmeu vebi i meditacije i fiziologije, a posebno fiziologije mozga. Vebama se preko uticaja na mozak podstie ili usporava rad lezda sa unutranjim luenjem, a to uitelji znaju, forsirajui jedne ili druge vebe, zavisno od potreba. Time postiu dva efekta. Prvi je moka osloboenje, a drugi je oseaj superiornosti posle joge (meditacije) koj im se aspirant privlai da tehnike upranjava i dalje. U emu se sastoji taj oseaj superiorno sti ili euforije? ta je to zbog ega aspiranti tako dragovoljno prihvataju ove tehnike? Odg ovor opet

lei u istoj neurofiziologiji. Mozak vrlo dozirano regulie rad lezda sa unutranjim luenjem, tako da to bude najkorisnije za organizam, a to ini, znamo, na podsticaje , kako spoljne, tako i unutranje. Posebno naglaavamo znake upozorenja koje mozak prima iz tela i o koline (recimo bol u grlu kao znak prehlade, munina u stomaku kao simptom trovanja ili, pak, neko uzbuenje spolja, kao, na primer, izazov u saobraaju, prisustvovanje nekoj nesrei i slino). U takvim situacijama, prilikom slabijih ili jaih ivotnih stresova koje registruje mozak i nervni sistem uopte, organizam lui supstance kao to su morfin ili endorfin, koje ga tite, ublaavajui intenzitet stresa, ali opet dovoljno dozirano da bi osoba realno prihva tila situaciju i adekvatno odreagovala. Jogom i meditacijom postie se to isto, ali bez ikakvog unutranjeg i spoljanjeg sign ala (simptoma, izazova), dakle bez konkretne duhovne ili telesne potrebe za luenjem t ih supstanci. To rezultira dobrim raspoloenjem meditanta, pojaanom koncentracijom, uveanom voljom za bilo kakvim angamanom... Tako meditant stie potrebu i naviku za meditacijom, a na kraju moe vrlo lako da postane zavisnik od meditacije. Sve to vreme, uterivanjem mozga u s talni ritam, mantranjem, brojanjem daha, koncentrisanjem u svakom trenutku samo na jedno, stv araju se i nove sinapse u mozgu koje neumitno menjaju linost meditanta. Reeno je ve da se joga i meditacija upranjavaju u Indiji hiljadama godina, da su de o religije, vid bogoobraanja i realizacije, da su samim tim i deo indijske kulture i filozofije, indijske batine uopte. Takoe je naglaeno da se joga i meditacija praktikuju u specifinim drutvenim, socijalnim i klimatskim uslovima, te stoga postoji i genetska predisponiranost Indusa za ove religijske tehnike. Pitanje je da li je, i ako je ste u kojoj meri, beli ovek predisponiran za jogu i meditaciju. Koliko je spreman i sposoban da svoju iz menjenu linost projektuje u svom okruenju? Da li e se, i kako, ostvarivati u svetu realnosti, ako se kroz meditaciju stalno nalazi u stanju euforije, bez oseaja za svakodnevicu? Koliko e b iti sposoban za reavanje obinih, svakodnevnih problema i trzavica? Naime, eventualna pauza u medit aciji brzo pokazuje aspirantov razrueni psihoodbrambeni mehanizam. On trai meditaciju, on pos taje 78 zavisnik od meditacije. Tako, najzad, u svom meditativnom programu zaista agilni , nepomutivo koncentrisani, vrlo poslovni, samoljubivi meditant stvarno moe da ostvari dobre l ine i profesionalne uspehe, a da nije svestan da je postao zavisnik od tehnike. Moe da rei i probleme u privatnom ivotu. Podsetimo se, rekli smo da se jogom i meditacijom nadvladava uslovljenost (Ja nisam moje elje"). Brie se ego. Tako meditant izbrisanih emocija i bez ikakve vezanosti za bilo koga, pa taman to bio i lan porodice koji je bolestan, moe doi u situaciju da, budui da je i prema tom lanu izbrisao emocije, i ne doivljava njego v problem kao

svoj problem, u ije bi reavanje trebalo da se ukljui. Mogua je tu i druga varijanta, da mu pod parolom razvijanja pozitivnih misli pomae, sugeriui mu da uopte nije bolestan. Dakle , rtva je u ovom sluaju bolesni lan porodice, meditant koji se vie i ne moe prepoznati, a i porodica u celini postaje rtva. Rekao sam da se joga i meditacija esto reklamiraju i oglaavaju kao relaksacioni il i psihoterapeutski centri i slino. Tako se ostvaruje komercijalni efekat uitelja, al i se poveavaju i anse da se ugrozi zdravlje nekom od aspiranata. Desie se da na vebe (kur s) doe ovek sa aktuelnim problemom u ivotu, bilo u odnosu sa ljudima, bilo zdravstvenim. Kod nas je jo uvek daleko rea praksa odlaenja psihologu ili psihijatru, prosto reeno, smatra se da je to sramota: Ako te ko vidi smatrae se da si lud". Cilj joge je, znamo, stapanje line s vesti, svesnosti, sa univerzalnom sveu. Samim tim ostvarujemo se samospoznajom kao deo boje sutine. Us lov samospoznaje jeste brisanje uslovljenosti, a to se postie brisanjem misaonih i is kustvenih predstava (sanskara) i znanja, te brisanjem ulnih aktivnosti i emocija, jednom rej u: brisanjem ega. Da li je u sluaju oveka sa problemom" (kako ga nazvah) brisanje ega rezultat samosp oznaje ili realizacija nagomilanog psihopatolokog ili psihoneurotskog potencijala u mozgu? U vezi sa prethodnim potrebno je pomenuti injenicu da postoje ljudi psihiki zdravi , ali naglaenih potencijalnih sila uobrazilja u mozgu, ega najee nisu svesni, a koji medita ciju i jogu mogu sprovesti kroz stvaranje vizija i halucinatornih slika. Sigurno je da su i u jednoj i u drugoj varijanti aspiranti nesvesno bili predisponirani za potonji psihiki poremea j, ali koji nije morao da im se desi. Zato, ponovimo jo jednom, jogu i meditaciju treba reklamirati i oglaavati samo ona ko kako su one definisane, onim to one jesu, pa ako neko sebe vidi u tome, neka pristupi. Ti me e i uitelji jogini sa sebe skinuti rizik, a narod e videti ta ga eka i koliko moe da oekuje od jo ge i meditacije. Kao poslednje upozorenje naveu mogunost zloupotrebe od strane uitelja. S tanje meditacije, radi lakeg razumevanja, jeste stanje slino polusnu. Tada je ovek u stan ju visoke sugestibilnosti, to jest veoma je podloan sugestijama. Aspirant, pogotovu ako je u situaciji koju smo opisali, a to je da je izgubio kontakt i vezu sa okolinom, i ako je bez volj e i elje da popravi odnose sa svojim okruenjem, moe postati potpuno bespomona igraka u rukama uitelja. Mo gu mu se davati uputstva, objanjenja, uticati na brisanje starih navika i uspostavljanj e novih, utiskivati simboli, poruke i pravila ponaanja, ak i naredbe. Posebno est sluaj ovakv e zloupotrebe imamo kod sinkretistikih sekti i to uvek za vreme rituala iji je nezao bilazan segment meditacija. Dodajmo da se ritualne inicijacije vre upravo na gore opisan

nain, u stanju suene svesti sa mnotvom maginih formula, proglasa i naredbi. Zakljuimo reenicom jednog mog prijatelja, dugogodinjeg meditanta, a sad duevnog bole snika: Zbog meditacije sam izgubio sina /koji se takoe odao meditaciji, prim. 3. L. /, po rodicu, prijatelje i ukuse ivota." 7. PSEUDOHINDUISTIKE I DALEKOISTONE SEKTE Uvod U prethodnom poglavlju opisane su generalno preovlaujue tehnike ili naini bogoobraan ja u hinduizmu. Takoe su u najkraem obimu navedeni osnovni akcenti hinduizma, a sve to da bi se pripremio teren za izlaganje o pojedinim religijskim grupama upravo hinduistike p rovenijencije koje postoje na naim prostorima. Jasno je da je hinduizam predstavlja skup obreda u duhovnom smislu koji upuuju na to ta da se radi, jer radei to i to (upranjavajui jogu, meditac iju, 79 posebnu ishranu, mantrate) zadobiete duhovne darove. Uz to, hinduizam obuhvata ko mpleks filozofskih pogleda na svet, sakupljanih vekovima od strane hinduistikih mudraca, gurua i verouitelja. Na poetku izlaganja o verskim grupama hinduistike provenijencije, to jest pseudohi nduistikim sektama, smatram da je potrebno da naglasim da su joga i meditacija preovlaujue, m oe se rei opte tehnike bogoobraanja, bez obzira na to kom se bogu aspirant moli. Panteon indijsk i broji na hiljade bogova. Svaki Indus po svom sopstvenom nahoenju ili po preporuci gurua moe da izabere u kog boga e da veruje. Bilo bi potrebno bar u najkraem opisati tu hijerarhiju u h induistikoj religiji i filozofiji. Postoje, naime, vii i nii bogovi i via i nia boanstva. Indijsk a religija i mitologija, a i religijska praksa posebno, istiu hinduistiko sveto troj stvo, a to su tri aspekta boanskog univerzuma, boanskog apsoluta: bog Brama, tvorac, bog Vinu, odravatelj i uvalac, bog iva, preobrazitelj. Takoe, meu viim bogovima su i Indra, gospodar bogova; Agni, bog vatre, ili u prenos nom znaenju bog elje i enje za duhovnou; Rudra, boanski ratnik; Ganea, bog znanja, i ani iskuenja. Osim pomenutih bogova takoe je prisutan i potovan i enski boanski princip. Tako imamo boic e Durgu Devi i Kali Ma (ivine ene), zatim Sarasvati (Braminu enu), te boicu Lokmi (Vinuovu enu). Zavisno, dakle, od line predisponiranosti ili sugestija gurua, Hindu s e odabrati nekog od bogova kome e se moliti. Svevinji bog, tj. boanski apsolut, bie jednako zadovoljan izabiranjem bilo kog od bogova. Bogova nieg znaaja ima na hilja de. Oni su funkcionalno obeleeni, tako da se Hindus moe obraati nekom od njih shodno razliitim svakodnevnim potrebama. Hinduistiki filozofi kau da su u hinduizmu boanstva ono to s u

u hrianstvu aneli. Avatari su otelotvorenja boga na Zemlji, meu ljudima koje bog povremeno alje na Ze mlju radi prosvetljenja naroda. Tako u istoriji imamo vie avatara: Parauramu, Ramu, Mojsija, Krinu, Budu, Hrista, ankaru, Mohameda, Ramanuu, Madhavu, a oekuje se dolazak mesije Kalke, Vinuovog avatara. U svakom sluaju ponovimo: to su otelotvorenja boja u ljudima ili, drugim reima, ljudi-bogovi. Jogini su, pak, supstancijalno i sutinski ljudi, ali duhovno uzdignuti do mogunost i komunikacije sa bogom. S obzirom na ovde obraivanu tematiku, potrebno je rei da se joginima smatraju voe pseudohinduistikih pravaca i grupa (sekti) o kojima emo priati. S obzir om na jedine naine bogoobraanja i priblinu jerarhijsku ravan, razlika izmeu uenja ovih s ekti jeste u boanskom aspektu kome jogin pripada. Uz potovanje harizme tih lidera, bez e lje da potcenjujem ili, ne daj Boe vrednujem, dubinu i znaaj njihovih uenja, rekao bih da ona u sebi pored religijskog sadraja nose i dosta marketinki dobro spakovanih uputstava za ivo t, pogleda na svet i civilizaciju, u svakom sluaju mnogo saveta i brige za zapadnog oveka. To je jedan od osnovnih razloga zbog ega ove grupacije nazivamo pseudohinduistikim. Sve ovde o pisane grupe i sami izvorni originalni hinduisti smatraju sektama, navodei kao obrazloenje za t o prozapadnjaenje i komercijalizaciju hinduizma od strane navedenih grupa. Kaem sve ovo jer mi je njihovo misionarsko zalaganje nelogino, ak i ako prihvatim n jihovu nesebinost i altruizam do maksimalnih granica. Svi ti jogini (gurui) imaju dosta posla u svojoj mnogoljudnoj zemlji, ije e stanovnitvo dostii uskoro broj od jedne milijarde, dakle, kao Evropa i Severna Amerika zajedno. Pri tome se broj pripadnika drugih vera, naroito musli mana i Sika, pribliava udelu od 30%. Zaista je nelogino izvoziti religiju koja gubi korak i na sopstvenom terenu. Dodajem i to da mi taj hinduizam / pseudohinduizam ne uvozimo iz njegove matine drave, nego, to je jo vei paradoks, sa Zapada, gde se uenje odreenih hindu prav ca i grupa najpre rairi, pa onda stigne na nae prostore. Ne kaem da treba izbegavati originalnu, tradicionalnu indijsku kulturu, religiju i filozofiju, 80 ve da bi, ukoliko neko eli time da se bavi, trebalo koristiti izvorne, verodostojn e autore i njihove tekstove. Svako pojedino uenje hinduistikih verskih sekti, to jest njihovi h voa jogina, sadri filozofske postulate. Svaki guru ima neki svoj osoben pravac ili reenje, ali se umnogome podudaraju i doktrinarno lie jedni na druge, a svaki pojedinano predstavlja nam po jedine inserte iz starih indijskih originalnih spisa, samo prilagoene miljeu zapadne civilizacij e i primenjene na njega, uz odabrane senzacionalistike primese okultizma. Da li moda u svojoj zem lji nisu imali ansu da realizuju svoje uenje, harizmu i autohtonost, ili je sama zapadna publika,

eljna noviteta i senzacija, napravila od njih zvezde? Moda je stvarno njihov put bogopoznanja pr avi? Samo Bog zna odgovor. Ono to se svakako mora zakljuiti jeste da se jogini koji po peinama Indije provode godine u strogom asketizmu na putu bogopoznanja ne mogu poistoveivati sa nekim ra skalanim belosvetskim guruima, vlasnicima fabrika i luksuznih automobila, koji poput poprok zvezda putuju avionom sa kraja na kraj sveta, dele recepte za ivot, puteve samospoznaje, dre masovne meditacije, organizuju Trke mira" (takva trka, koju organizuje ri inmoj, prolazila je i kroz Beograd), vre mirotvorake misije, ak svemono mesijanski i kosmopolitski ujedinjuju religije i narode, vezujui tako po svetu za sebe kako obian svet, tako i neostvarene umetnike i intelektualce, nudei im priliku za linu promociju i stvarajui iluziju da su akteri velikih svetskih dogaanja koja prek o televizije vidi ceo svet. Tako moderni jogini u stvari najvie promoviu sebe, svoje uenje, misl i, ideje, ali prodaju i svoje slike i knjige. Joga-centri Kao i u svetu, tako i kod nas postoje mnogi joga-centri. Njihov broj je nestalan . Neki se otvaraju, neki zatvaraju, ali su u svakom sluaju prisutni na naim prostorima blizu sto godin a. Kod nas preovlauje primena hatha joge, discipline napora u programu fizikih vebi. Podrazumeva asane poloaje tela, i pranajamu kontrolu disanja. Puna, kompleksna jo ga kao disciplina klasinog puta takoe je prisutna, ali u manjoj meri. Od skoro je prisutn a i Biharska kola joge. Poto je o jogi ve pisano ponovimo jo jednom radoznalima da neto proitaju ili se raspi taju o konkretnom centru joge pre nego to se odlue da je upranjavaju. Vlastima takoe treba poruiti da neko nadlean ko poznaje ovu materiju treba da normira kvalif ikacije uitelja, a tek onda da odlui da li treba dati dozvole za rad ovakvim centrima. To je potrebno zarad bezbednog vebanja aspiranata, a takoe i zarad ljudi koji iskreno slede hindu istiku religiju, a sve to da ne bi doiveli kompromitaciju zbog nadri-jogina i prevaranat a. Transcendentalna meditacija Sasvim je sigurno da je ovde re o jednoj od najbrojnijih i uopte najprisutnijih ve rskih sekti kod nas. Upravo iz respekta prema toj injenici, transcendentalnoj meditaciji emo posve titi najvie 81 panje. Kroz jedan temeljit prikaz pokuaemo da razjasnimo nedoumice oko profila, pri rode i ciljeva ove organizacije. Preko primera transcendentalne meditacije (TM), pokazae mo viedimenzionalnost delovanja savremenih sekti. Prouiti TM znai obavestiti se o goto vo svim bitnim atributima sekti na naim prostorima. Da bismo postigli cilj izlaganja, tak sativno emo razmatrati odrednice koje ine sutinu TM. Istorijat TM u svetu i njeno irenje u Jugoslaviji

ta je meditacija, ve je pisano u prethodnom poglavlju. Tom prilikom je reeno da se meditirati moe u smislu bogoobraanja i u okviru joge, ali i odvojeno. Najpoznatija i kod nas rasprostranjena jeste upravo transcendentalna meditacija. Osniva TM je Maharii Mahe Jogi, u prevodu onaj koj se bavi zesmaljskim znanjem". Roen je kao Mahe Prasad Varma. Vrlo obrazovan. sa pet zavrenih fakulteta, bavi se matematikom, hemijom i fizikom, ali ubrzo naputa naunu karijeru i posveuje se TM. Prethodno biva iniciran od ri Guru Deva, gurua koji je 40 godina proveo u dubokoj askezi. Tako i dobija novo i me Maharii Mahe Jogi. Godine 1957. osniva pokret za transcendentalnu meditaciju. Uskoro odla zi u SAD, gde relativno brzo iri TM, inicirajui na stotine novih praktikanata. Osniva Mahariijev univerzitet", dve fabrike lekova i na stotine laboratorija. Mada sedite pokreta n ije preneo iz Indije u SAD, nikada u svojoj matinoj dravi nije stekao takvu popularnost kao na Z apadu, a naroito ezdesetih godina. TM se praktikuje u oko 130 zemalja sveta, a Mahariijev uni verzitet" u Ajovi opsednut je brucoima. Oko pet miliona ljudi u svetu praktikuje TM, a o nj ima, to jest o pravilnoj primeni tehnike brine 10.000 iniciranih gurua. Osniva se i Partija pri rodnog zakona, iji se kongresi redovno odravaju. Partija je nadnacionalna i u okviru je p okreta za TM; postoji u preko 60 drava sveta. Od kraja sedamdesetih godina naovamo, pokret stag nira, pa i slabi, uprkos proirenju u zemlje biveg Istonog bloka. Prvo TM drutvo u Jugoslaviji osnovano je 1978. pod imenom Drutvo za psihofiziku rel aksaciju u Zagrebu, ali je ukinuto 1982, poto je njegova delatnost prevazilazila dozvoljen e norme aktivnosti udruenja. Iste godine savez za TM se seli u Beograd. Nakon osmogodinje zabrane, registruje se 1990. godine kao drutvena organizacija. D anas TM deluje i u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori. Kako transcendentalnu meditaciju predstavljaju njeni sledbenici U cilju objanjenja pojma i sutine transcendentalne meditacije, iliti TM (to je uobia jena skraenica), preuzeemo tekst reklamnog oglasa iz asopisa ovek i univerzum", koji u okv iru svoje izdavake delatnosti tampa kompanija Prirodni zakon". Da razjasnimo: praktikan ti TM u Njegova svetost Maharii Mahe Jogi. 82 Jugoslaviji imaju svoju kompaniju Prirodni zakon" koja stoji iza svih aktivnosti, potom asopise Prirodni zakon" i ovek i univerzum" koji propagiraju TM, i politiku partiju koja se zove Partija prirodnog zakona (PPZ). To je inae politika partija koja okuplja sve TM-ov ce u svetu, i koja postoji u preko 60 drava na svim kontinentima. O politikom angamanu praktikana ta TM rei u neto kasnije. Dakle, u asopisu ovek i univerzum", pored rasvetljavanja raznih pitanja vezanih za sadanjost i budunost oveanstva, pored tekstova o duhovnosti, astr ologiji, umetnosti ivljenja, kreativnosti i slobodi, uz razne recepte za zdrav ivot, tek na kraju se

skromno oglaavaju lanovi redakcije i to onim to ih okuplja i to zajedniki upranjavaju i propagiraju, a to je TM. U oglasu se kae da je TM: Prirodna, nenaporna i univerzalna tehnika duboke psihofizike relaksacije. ini vas uspenijim na poslu, u koli, sportu, porodici... i otvara perspektive za mak simalan napredak. Tehnika TM je jednostavan, prirodan postupak usmeravanja panje prema mirnijim niv oima mentalne aktivnosti." Lideri TM tvrde da nauno potvrene dobrobiti odnosno efekti TM programa obuhvataju: Smanjenje visokog krvnog pritiska Ublaavanje negativnih efekata bronhijalne astme Otklanjanje nesanice Otklanjanje migrene Smanjenje stresa Uklanjanje ili ublaavanje anksioznosti i nervoze Smanjenje intenziteta depresije Smanjenje potrebe za antidepresantima Generalno smanjenje psiholoke ranjivosti Ublaavanje ili uklanjanje hipohondrinih simptoma Jaanje imunolokog sistema Bolje opte zdravlje Leenje bolesti zavisnosti Prirodno normalizovanje telesne teine Veu sreu Porast inteligencije Porast kreativnosti Poboljanje pamenja Podmlaivanje Veu produktivnost Bolje meuljudske odnose Smanjenje kriminala Bolji kvalitet drutvenog ivota Poveanje stabilnosti i otpornosti nervnog sistema kod zdravih osoba. Ostale dobrobiti po zdravlje, ovaj put iz farmaceutskog programa, videti u dalje m tekstu na ilustraciji Maharii ajurvedskih preparata. Kompanija Prirodni zakon" okuplja renomirane uitelje programa TM koji uestvuju kako u naunom razvoju programa, tako i u njegovoj primeni kod nas i u svetu. Ako elite vie informacija o samoj tehnici ili o tome kako da je nauite, pozovite nas na telefon e 011/ 194293 83 ili 3240-891." U okviru kompanije postoji i Klub za umetnost ivljenja" iji se lan moe postati ako se javite na priloene telefone. Postoje, takoe, i vii kursevi, tj. nivoi za ovladavanje takozvanim sidhi-tehnikama , i to za viegodinje praktikante kojima oni, navodno, postiu natprirodne sposobnosti levitaci je, uticaja na okolinu i tako dalje. Evo ta je osniva TM, Maharii Mahe Jogi, rekao o TM: Ono to su jogini Indije na duhovno m planu postizali posle desetina godina, praktikanti TM postignu za nekoliko dana" . Slede jo neka obeleja TM, onako kako ih daju sami sledbenici: TM nije religija. TM nije filozofija. TM nije nain ivljenja.

 TM nije kodeks ponaanja. TM nije vrednosni sistem. TM ne trai radikalnu promenu ivota, niti posebne uslove za vebu. TM jeste meditacija, ali sa njom se ne povlai iz sveta, nego se akumulira puna me ntalna i fizika energija. Kursevi TM traju najvie 7 dana i obuhvataju samo upoznavanje sa tehnikom, demonst riranje TM, a zatim vebanje. Napomenimo da se pre itavog programa uzimaju biografski podaci, pod aci o socijalnom statusu, profesiji, porodinim prilikama, problemima... Shodno svemu to me, novajlija dobija mantru, zaklinjui se da je nikome nee odati. Nju e ponavljati najmanje dva p uta dnevno po 15-20 minuta. Na kraju, primanjem mantre, dakle inicijacijom, kurs se zavrava i p laa. Koliko je TM nauno potvrena tehnika Nijedna nauka od antikih vremena do danas nije bila izolovana, samosvojna. Jedna nauka prati dostignua druge koristei ih za svoje razvojne programe. Svakako da su i religije k ao civilizacijske tekovine prouavane od strane naunika razliitih profila, kao i od istoriara umetnosti. Pomenim o etnologe, arheologe, istoriare, sociologe, muzikologe... Posebno bih ovde istakao da se, recimo, prva faza u istoriji psihijatrije zove manastirskom. Tano je, naime, da su duevno obolele jo u ranom srednjem veku slali u manastire (samostane). Uredan, posveeniki, disciplinov an ivot u molitvi bio je najbolji recept toga vremena. Uostalom, i danas duevno oboleli gos tuju u manastirima pod vidom terapije. Nije udno onda to se TM kao jedna hinduistika tehni ka (i ne samo ona), naravno preoblikovana, prilagoena zapadnom oveku i komercijalizovana, p rouava na vie univerziteta u svetu. Ova istraivanja vode vrhunski eksperti, doktori nauka, a kademici. Eksperimenti i provere TM slue im, izmeu ostalog, kao deo slobodno izabranog naunog programa, kao nadgradnja njihovih disertacija. TM se pre svega, dakle tretira hi potetiki, kao mogua terapeutska tehnika koja je u fazi provere u naunim krugovima. TM ne postoji ni u jednoj zvaninoj psihoterapeutskoj ili psihijatrijskoj metodi, niti je priznata u strunoj literaturi. Nema je ni u uvenoj (po sadraju i obimu) Kaplanovoj Enciklopediji psihijatrije". Do sadanji rezultati (SAD, Velika Britanija, Nemaka, Francuska, Austrija...) preteno kazuju d a je re o tehnici koja nema efekte koji se reklamiraju, te obzirom da joj pristupaju i lju di naruenog zdravlja ona moe biti opasna po njih tim pre to su instruktori TM-a najee neobrazovan i za ciljeve koji se ele postii. Reagovao je tom prilikom i Maharii Mahe Jogi i u svom eseju Istorija drutva" iz 1991. godine sa aljenjem konstatuje kako je TM prosto pro terana iz navedenih zapadnih zemalja zadravi se samo u Holandiji. Postoje naune provere" na koje se TM poziv i na kojima temelji svoje prisustvo. Meu tim, te

provere se ne mogu uzeti kao nauno verodostojne s obzirom na to da im nedostaje j edna bitna metodoloka pretpostavka a to je nepristrasnost naunika. Svi naunici koji imaju pozi tivne 84 rezultate o TM pripadaju samoj organizaciji TM. Ne bi onda trebalo da se udimo silnoj slavoljubivosti TM-ovaca. U nemogunosti zvan inog naunog proboja, tee ka institucionalizaciji svoje nauke". Tako je pre dve godine je dan lekar iz SAD pokuao da dokae korelaciju vedske filozofije i neurofiziolokih funkcija u mozgu . Nauni rad ga je doveo na listu kandidata Mahariijevog univerziteta" za Nobelovu nagradu. Naravno da on nije i prvi kandidat TM za Nobelovu nagradu, ali je speci fian po tome to je kao nagradu Mahariijevih univerziteta", dobio onoliko zlata koliko je teak, da kle 79 kilograma. Kod nas, osim reklama, pozivnica i drugih klasinih sektakih vidova privlaenja naroda,reprezenti TM-a obilaze neposredno i vladine institucije, minis tarstva, komisije... traei negde pismenu podrku, negde nudei saradnju, a kako to nigde ne dob ie, dosetili su se da to pokuaju indirektno. Koristei ratnu psihozu za vreme agresije NATO od 24. 03. 1999. do 09. 06. 1999, sabrali su grupu uglednih beogradskih intelektualaca pod firmom Jugoslovenski komitet za koherenciju i nepobedivost. Ovi ljudi su pristup ili, barem tako mislimo, iz najboljeih namera, u cilju pospeenja nacionalnog jedinstva, a ne da b i dali legitimitet Savezu za TM u mirnodopskim uslovima, a jo manje da bi Savez za TM kr oz podrku Komitetu od strane nekih ministarstava, dao sebi za pravo da obmanjuje javnost t ezom da, na primer, Ministarstvo zdravlja podrava TM. Na priloenoj ilustraciji vidi se lepo da se nave dena podrka vezuje za Komitet za koherenciju i to u ratnim uslovima. Jo neverovatnije b i bilo osnivanje Komiteta za koherenciju da se znalo kakva fatamorgana od ratne vojne s trategije se pod maskom Komiteta nudi dravi, a graanstvo zove na teaj. Uostalom, navedimo kako autoritativna struna tela kod nas tumae TM. ... Mada su ti radovi Mahariijevog instituta raeni po vaeim naunim standardima i od strane kompetentnih naunika (sudei po naunim kvalifikacijama), ne moemo biti potpuno sigurni u njihovu nepristrasnost, obzirom da se radi o istraivanjima koja finansi ra izuzetno organizovana i bogata organizacija zainteresovana da takve rezultate i dobije (n aravno ne moemo ih automatski proglasiti netanim)... ... U takvim psiholokim istraivanjima, uzorak obuhvata normalne, zdrave, odrasle i spitanike. Otuda ne moemo znati kakve bi efekte TM imala kod drugih kategorija ispitanika, n pr. kod dece, razliitih vrsta neurotinih ili psihotinih pacijenata. 85 Ovaj faksimil pokazuje koga je, i kada, Ministarstvo zdravlja podralo Drugo, u psiholokoj literaturi se uz nabrajanje navedenih efekata TM, esto naglaava da iste, pozitivne efekte, daju i drugi oblici meditiranja (npr. uz proizvoljnu mantru),

kao i u psihologiji odomaeni postupci relaksacije, autogenog treninga i slino. Tree, u tim se istraivanjima proveravaju efekti koje ima meditiranje na poetnom kur su. Vii kursevi navodno uz ove imaju i brojne druge znaajne efekte koji ljudima mogu biti primamljiviji (levitacija, nepogreiva intuicija), ali takve tvrdnje su nepotkrepljene empirijsk im rezultatima i teko je u njih poverovati..." (SAVEZ DRUTAVA PSIHOLOGA SRBIJE, 1989). ... TM svoje ciljeve ostvaruje metodama koje nisu priznate od strane medicinske n auke, a preko lica koja su nestruna za obavljanje delatnosti..." (REPUBLIKA STRUNA KOMISIJA ZA NEUROLOGIJU 1984). ... to se tie uticaja na zdravlje ljudi na koje se lanovi TM pozivaju, ono obuhvata izvesnu optu prevenciju, ali to nema veze sa medicinom. To isto moe da prui i neko sportsko , naunopopularno ili religiozno drutvo... to se misticizma tie, ako ga ne posmatramo statiki nego u odnosu na one principe ko ji vae kod nas danas, onda ga u TM ima kao i u religijama, nekim naukama i umetnosti. to se nadrilekarstva tie, njega u TM nema poto ona ne pretenduje da lei ljude nego im prua izvesnu utehu i to naravno samo vernicima. U SAD im je zabranjeno delovanje u dravnim kola ma. Glavni problem je u manipulaciji ljudima, a to ne zavisi toliko od uenja TM, koliko od s istema organizacije i ljudi koji njim rukovode. 86 (PSIHIJATRIJSKA I PSIHOTERAPEUTSKA SEKCIJA SRPSKOG LEKARSKOG DRUTVA 1989). Stav REPUBLIKE STRUNE KOMISIJE ZA DUEVNO ZDRAVLJE I POREMEAJE iz 1998. godine u vezi TM predstaviemo fotokopijom samog tog dokumenta. Dakle, komisija je decidna u sve 4 take. S obzirom na to da je re o naunoj osnovano sti TM upitajmo se da li postiu i ako postiu kako to ine brojne psihoefekte prikazane u pr ethodnoj glavi. Ko vodi programe TM? Da li su to strunjaci iz psihijatrije i psihologije? Kako mogu da uklanjaju ili ublauju na primer anksioznost, ili kako mogu da tvrde da nemaju pre mca u leenju bolesti zavisnosti ako eminentna komisija, moda i najautoritativnija u oblasti psihijatrije, tvrdi da TM ne moe da se primenjuje kod psihijatrijskih bolesnika. Da li su 87 uitelji TM uopte edukovani da prepoznaju duevnog bolesnika bilo lakeg ili teeg? Da li je TM opasna po graanstvo? Da, svakako da je opasna. Kako kae predsednik Republike strune komisije za duevno zd ravlje i poremeaje, prof. dr Prvoslav Markovi, na naim prostorima ne postoji naunoistraivaki eksperiment niti saznanje o pozitivnim efektima TM. Gore navedena komisija je je dnoglasna u tome da TM ne sme da se koristi na populaciju psihijatrijskih bolesnika niti kao tera pija, ve iskljuivo preventivno. Obzirom da TM uitelji nemaju niti psiholoko niti psihijatrij sko obrazovanje, jasno je da ne mogu otkriti eventualni psihopatoloki potencijal kod uslovno normalnih osoba sledbenika, a koji nakon praktikovanja TM moe da se realizuje i d

ovede do duevnog oboljenja, a kakvih sluajeva imamo ve zabeleenih kod nas. To je inae i glavni razlog to na Zapadu TM ima sve manje sledbenika. ... Podnosioci albe izgleda sasvim pogreno shvataju da Savezna vlada nije ustanovil a generalnu i signifikantnu, esto pominjanu uzronu vezu izmeu lanstva u TM pokretu i pojave psih ikih smetnji. TM uitelji esto nemaju potrebno terapeutsko obrazovanje i iskustvo. Prema istraivanjima Saveznog ustavnog suda koja se baziraju na procenama Vieg upravnog s uda, koji je Savezni ustavni sud uzeo u obzir, da TM uitelji po pravilu nemaju ni psihijatr ijsko ni psiholoko obrazovanje i da takvo obrazovanje TM pokret i ne zahteva..." (Deo teks ta presude Saveznog ustavnog suda Nemake, a koja tretira status, profil i prirodu TM iz 1989 ). Slinu situaciju imamo i kod preparata koje TM uitelji raznih profesija, a najmanje medicinske, prepisuju" svojim pacijentima". U jednom prepara tu koji je preporuivan obolelima od SIDE, Englezi su pronali fekalije, o emu svedoi donja ilust racija, a koja predstavlja iseak iz engleske i nemake tampe povodom ovog skandala. Uostalom, ta se moe desiti ako neki narkoman, koji iz razloga diskrecije ne eli da se obrati strunoj medicinskoj slubi za pomo, pristupi tehnici TM jer je proitao da TM nema prem ca u leenju bolesti zavisnosti". Koliko bi on rizikovao? Povodom sluaja iz Beograda gde su otac i sin nakon viegodinjeg praktikovanja TM, ob ojica duevno oboleli, oglasio se jedan od lidera TM, inae biolog iz Crne Gore. Dotini obj anjava da ova dvojica nisu mogla da obole od TM ve su sigurno bolesni poeli sa TM praksom. Na kurseve TM se ne primaju ljudi sa duevnim oboljenjem", kae biolog. Postavlja se onda pitan je emu onda onoliki spisak duevnih oboljenja i poremeaja koje, kako stoji u TM publikacijama, ova tehnika ublaava ili uklanja? Da li to znai da ova tehnika realizuje i identifikuje duevnog bolesnika u oveku koji nije znao da je duevni bolesnik ili koji to uopte nije ni bio pre primen e TM? Ako to nije tako, ko e i sa kakvim obrazovanjem prepoznati skriveni psihopatoloki pote ncijal kod uslovno normalnih osoba ili uopte prepoznati tip linosti, temperament i prilag oditi tehniku (mantru) novom kandidatu, jer ljudi koji im se obraaju (i koji se pozivaj u na reklamama TM) jesu ljudi sa problemom, veim ili manjim. Kako e to da dijagnostifikuje jedan mainski tehniar, elektroinenjer, turizmolog, student meteorologije, birotehniar, knjievnik.. .? Zato TM uitelj" u navedenom sluaju nije prepoznao duevno oboljenje u toku sedmodnevno g kursa, ako su ova dvojica, pretpostavimo, bolesni poeli da vebaju? Lekari specijalisti psihijatrije imaju pored opte-medicinskog i specijalistiko obr azovanje stiu posle 10 godina univerzitetskog usavravanja. Ponekad je i njima teko da povuku granicu i diferenciraju krizno stanje psihiki normalnih ljudi od simptoma mentalno poremeeni

h osoba kojima je neophodno potrebna kvalifikovana medicinskopsihijatrijska pomo. Nestruno bavljenje psihiki poremeenim licima moe dovesti do produbljivanja i pogoranja njihovog stanja. Jasno je da TM uitelji objektivno ne mogu niiji specifini problem struno da procene (osim sa materijalno finansijske strane), jer po pravilu za to ne poseduju potrebno obraz ovanje niti mogu nekakvom navodnom visokom kreativnou i inteligencijom (dostignutim vebanjem TM) dok uiti koga imaju ispred sebe. U TM organizaciji se principijelno ne postavlja kao pred uslov za zvanje TM uitelja, psiholoko ili psihijatrijsko obrazovanje. Kao da je za izazivanje pozi tivnih psihoefekata dovoljno tehnikovanje bez obzira sa kojim je problemom ili poremeaje m neko doao na kurs. To znai da je 15 do 20 minuta meditacije uz mantranje, dva puta dnevno, terapija i za smanjivanje intenziteta depresije i za normalizovanje telesne teine i za porast i nteligencije i za 88 jaanje imunolokog sistema i za gljivice meu prstima... Ako se u budunosti i nauno pot vrdi neko pozitivno dejstvo TM-a, zato mi danas da sluimo kao eksperimentalne podgrupe, kao zamorii. Da li postoje elementi za krivinu odgovornost? Deklarativno, TM ne pretenduje da lei ve da prevenira bolesti i poremeaje. To je i opredelilo vlasti u Srbiji da posle osmogodinje (1982-1990) zabrane dozvole registraciju TM. Meutim, TM se u svojim publikacijama raznim grafikonima, analizama, statistikim podacima itd ., reklamira kao naunoegzaktna i dokazana tehnika koja je najdelotvornija u sluajevima bronhijal ne astme, hipertenzije", koja ublaava intenzitet depresije", koja nema premca u leenju bolesti zavisnosti", koja ojaava imunoloki sistem" ... TM se tako autoritativno, intrigantn o i primamljivo predstavlja javnosti ali se posredno obraa ljudima koji imaju neki zd ravstveni problem, obavetavajui ih da ba to mogu da ree kroz kurs TM. U tom smislu bismo mogli otvoriti i pitanje krivine odgovornosti propagatora i izvrilaca TM programa. U lanu 128 Krivinog zakona Republike Srbije se kae: ko se nemajui propisanu strunu sp remu bavi leenjem ili pruanjem medicinske pomoi kaznie se zatvorom do 1 godine ili novanom kaznom. U komentaru zakona kod ovog lana se kae da se pod leenjem svakako podrazume va i terapija koja se prepisuje i koja ne mora biti toksina ili kontraindikativna da b i inila bie ovog krivinog dela. Dovoljno je da nema nikakvog korisnog dejstva za namenu za koju se prepisuje tj. prodaje. 89 lan 135 je kvalifikovani lan 128, i to kada je nestrunim leenjem dolo do teih posledic a po zdravlje pojedinca. Ukoliko doe do teeg naruavanja zdravlja odnosno tekih telesni h povreda izvrilac se kanjava zatvorom od 1 do 10 godina, a ukoliko je dolo do smrti najmanje 3 godine. Po zakonu o krivinom postupku, za lan 128 i lake oblike lana 135 poinilac se goni po

privatnoj tubi, a za tee oblike lana 135 goni se po slubenoj dunosti. Da li je TM profitabilna i komercijalna organizacija? Kursevi TM su kako kau njeni promoteri prilagoeni primanjima graana, o emu oni podno se svoje platne liste. Tako oni ija je plata do 2000 dinara plaaju kurs 100 nemakih maraka u dinarskoj protivvrednosti, a to iznosi danas dok ovo piem 1400 dinara. Oni ija je plata do 30 00 dinara plaaju 150 maraka ili 2100 dinara, oni ija je plata do 4000 dinara plaaju 200 marak a ili 2800 dinara!!! Za poslovne ljude, cena se odreuje po dogovoru. Sline proporcije prisutne su i kod naprednih sidhi" kurseva. Prihodi se ostvaruju i prodajom asopisa. Takoe, znaajno mesto zauzima i farmaceutski" program nigde dokazanog i nigde potvrenog dejstva, a koje proizvode i distribuiraju sledbenici TM. U okviru TM prospekata nude se i knjige iz oblasti indijske tradicije, religije i kulture. Zastupljeni su i recepti indijske kuhinje, muziki instrumenti i kompakt diskovi s a vedskom muzikom, pesmama i recitacijama. Prouimo sada prospekt Maharii ajurvedskih produkata. 90 91 uveni farmaceutski program Nema sumnje da se radi o profitabilnoj organizaciji. Nekad se to prikrivalo, tad a su se TMovci predstavljali bilo kao promoteri nauke o kreativnoj inteligenciji, bilo kao humanitarna organizacija. No, otkriveni su, pa su (re je o zapadnim dravama) najpre izgubili s tatus humanitarne organizacije, a potom ozvanieni kao profitabilna organizacija te im j e razrezan debeo" porez. Danas se, dakle, to ne skriva. Postoji, uostalom, kompanij a Prirodni zakon", koja stoji iza finansijskog poslovanja TM. Za TM lideri ele da se institucionalizuju, i ne ine to samo radi sticanja legitimi teta nego i da bi kroz svojevrsne ateste odreenih ministarstava koja opsedaju, mogli reklamu da uine konano meritornom i izazovu nove talase pridolica, a naroito meu onima koji su za sada nezainteresovani, nepoverljivi ili sumnjiavi prema TM. Logino je da elnici kompanij e TM, a koja se zove, ve smo rekli, Prirodni zakon", moraju da razmiljaju o novim resursima" , jer 92 je blizu 40 000 graana SR Jugoslavije ve inicirano". Po tome ona i jeste jedna od n ajbrojnijih sekti u SRJ. To takoe govori i o velikoj zaradi ove sekte za samo 9 godina postoj anja. Raun je jednostavan: 40 000 praktikanata je platilo najmanje po 100 maraka kurs, a to je u zbiru 4 miliona maraka. Plus zarada od viih kurseva, preparata, knjiga, muzikih kase,ta... Naravno, ipak treba gledati u budunost. Zato bi i bilo poeljno po raunici ove kompanije, da TM pristupe i firme i ministarstva, sa veim brojem za poslenih kao to je na primer, MUP Republike Srbije kojem je i upuena ponuda za saradnju" u p ismenoj formi. Toliko uvean broj ljudi meu Srbima, svesni su lideri kompanije Prirodni zakon", ne

moe se ostvariti drugaije osim iskljuivom reklamom tehnike kao psihofizike relaksaci je. Najee se sakrivaju elementi vezani za hindureligijske korene, a koje slikovito vidi mo u gornjem prospektu (knjige hindureligijske tradicije, vedske recitacije, gandarvaveda muz ika...). Da se razumemo, niko nema nita protiv viemilenijumske kulture, tradicije i religij e nama prijateljske Indije. Mnogi bi moda sa uivanjem hteli da se upoznaju sa tekovi nama indijske istorije, ali kroz autentine izvore, bez mimikrije koju imamo kod TM, koja se pro klamativno odrie hinduizma, a im malo jae zagrebemo" po povrini, nailazimo na itekakve hinduistik e sadraje. Vrlo brzo se stie utisak da se neto skriva, da nije sve dato iskreno i pou zdano. Ve smo priali o naunom medicinskom" aspektu TM. Videli smo koliko su lideri TM stvari tu doveli do apsurda rizikujui i krivinu odgovornost. Konstatovali smo da postoje ozb iljni rizici primene TM. Sada obratimo panju na farmaceutski program". Kada se pogleda ta sve lee" TMovci, kada bi to tako bilo, mislimo da bismo samo proizvodnjom ovih preparata to liko preplavili svetsko trite da bismo iveli u blagostanju, obezbedili blagostanje za nae unuke, te da bismo celu industriju mogli preorijentisati na ove preparate i da niim drugim ne bismo morali da se bavimo. Interesantno je da farmaceutski program" ne figurira u izbornom proglasu politike stranke TM, a to je Partija prirodnog zakona. Na kraju, recimo da kod nas pojedini pripadnici TM-a, direktori firmi uslovljava ju zaposlenje zainteresovanim radnicima time da zavre kurs TM, da prou inicijaciju, i da obavezno pred poetak radnog vremena meditiraju sa ostalim, ve zaposlenim radnicima i ujedno praktikantima TM-a. Frapantno ali istinito. I to smo doekali. TM kao politika organizacija Rairenost TM tehnike ne bi dovela samo do veeg profita kompanije Prirodni zakon", ve bi i obezbedila cenzus za uee u radu dravnog aparata, najpre skuptine, a potom neko g skuptinskog odbora, vlade... Svakako da bi uee u dravnom aparatu povratno uticalo na umnoavanje broja meditanata pa bi se onda ubrzao i zamajac profita. Ve smo pomenul i da iz delovanja TM-a proistie i jedna politika organizacija, a to je Partija prirodnog z akona. Partija prirodnog zakona (PPZ), deluje u oko 60 zemalja i predstavlja sve meditante svet a. PPZ je uestvovala na svim viestranakim izborima kod nas, imala kandidata kako za predsedni ka Srbije tako i kandidate za ministre u vladi Srbije. U Crnoj Gori deluje Stranka prirodn og zakona, koja 93 94 Aktivnosti partije prirodnog zakona u svetu 95 Detalji (lanovi) iz statuta TM takoe proistie iz TM-a. PPZ, odnosno SPZ, deluju na svim kontinentima, imajui polit ike ciljeve kako u domicilnoj dravi tako i na meunarodnom planu.

Da nije sve tako naivno govore sledee injenice. Stekavi ogromno bogatstvo tokom ezdesetih i sedamdesetih godina, osniva TM pokreta Maharii Mahe Jogi, proglaava 1975. godine doba prosvetljenja". Od te godine TM-ovci raunaju vreme. Po njima smo danas u 24 godini tog novog doba, doba prosvetljenja. Ve 1976. Maharii sastavlja Svetsku vladu doba prosvetljenja", ije je sedite u Meunarodnoj pres tonici doba prosvetljenja u vajcarskom gradu Silzbergu. Svetska vlada se sastoji od dese t ministarstava. Ambicija je da se kroz uticaj u pojedinim strukturama postojeih drava u svetu ovla da svim 96 dravama. Na primer, ministarstvo za zdravlje i besmrtnost propagira TM meu zdravst venim radnicima zemlje domaina, ministarstvo za kulturni integritet se propagira u ministarstvima kulture i njihovim telima, ministarstvo za nepobedivu odbranu pro pagira vojnu doktrinu M. M. Jogija meu oficirima domicilne zemlje, ministarstvo za svetsku harmoniju nastoji da pridobije to vei broj domaih politiara za program TM, odnosno P PZ, a iste ciljeve meu prosvetarima i naunim radnicima nastoji da ostvari ministarstvo z a razvoj svesti. Zastava svake zemlje je naa zastava, grb svake zemlje je na grb, himna svake zemlje je i naa himna", rekao je Maharii. Tako je svojevremeno prilikom njegovog dolaska u Jugoslaviju, na Surinskom aerodromu intonirana jugoslovenska h imna. Mnogi su tada bezazleno pomislili da je tu re samo o delu protokola. Zato se upitajmo da l i su TM-ovci iskreni kada kau da su protiv globalizacije sveta i Novog svetskog poretka? No najbolje bi bilo analizirati specijalno, promotivno izdanje asopisa Prirodni za kon" sa poslednjih izbora u Srbiji. Ono to na nivou svetske vlade prosvetljenja predstavljaju ministarstva, na nivou drava se obavlja u okviru sekcija. Vojna doktrina iliti TM na braniku otadbine Pored svega prethodno reenog, treba li da se udimo ovakvom naslovu? Naravno da ne. Ve znamo da na nivou Svetske vlade prosvetljenja" postoji i minista rstvo nepobedive odbrane. Dakle Maharii Mahe Jogi je iznedrio, izglavio, izmozgao, izmed itirao i izmantrao ne samo nauku kreativne inteligencije, TM, medicinski, farmaceutski ku lturni, dravniki, politiki, ekonomski, socijalni, kriminalistiki, futuristiki i druge programe, nego i vojni koncept nepobedive odbrane. O emu je ovde re? U stvaranju svetskog mira i nepobedivosti svake nacije najvaniju ulogu igraju orua ne snage svake zemlje. Pri Mahariijevom vedskom univerzitetu" (MVU) postoji Odeljenje vrhuns ke vojne nauke". Osnov koncepta nepobedive odbrane" ini preventivno krilo" u odgovarajuoj voj sci. Radi operacionalizacije nepobedive odbrane", u holandskom gradu Flodropu (seditu M VU) odrane su do sada tri meunarodne konferencije o nepobedivoj odbrani". ta je preventivno krilo"? To je grupa od 1-5% pripadnika vojske, koja he spreavati nastanak svakog neprijateljstva i sukoba, te stvarati i odravati harmoniju i koherenciju u nacionalnoj svesti. Po reima dr Bevana Morisa, predsednika MVU u SAD, preventivno krilo" treba

da ovlada TM-tehnikom, a radi pojaavanja dejstva sidhi-tehnikom". Po miljenju Mahariija Mahea Jogija, nijedna vojska u svetu, bilo male ili velike ze mlje, ne moe stvarno da garantuje potpunu bezbednost naroda, jer je to van njene moi kontro le. Vojska, po Mahariiju, moe garantovati potpunu bezbednost samo ako ima nepobedivu snagu, odnos no prirodnu sposobnost da onemogui raanje neprijateljstva i stvaranje neprijatelja". M aharii kae da bi vojnici preventivnog krila" delovali kroz ujedinjeno polje na potencijal nog neprijatelja, razbijajui njegovo neprijateljstvo, tj. negativnu svest i volju koji mogu biti izvor opasnosti. Krajnji rezultat preventivnog krila", kae Ma harii, treba da bude emitovanje talasa mira, pozitivnosti i harmonije na itavu okolinu. Po milj enju dr B. Morisa, to dovodi do stvaranja integrisane i nepobedive nacionalne odbrane". Zato je takva odbrana nepobediva"? Njen osnovni cilj je spreavanje neprijateljstva, tj. mogunosti napada. Ako neko ne moe da bude napadnut, onda ne postoji ni opasnost da bude poraen. Odsustvo opasnosti od poraza je izvor nepobedivosti odbrane po Mahariiju M aheu Jogiju. Ako bi bilo potrebno svesti osnove funkcionisanja nepobedive odbrane" na jednu reenicu, onda bismo mogli da kaemo: Delovanjem kroz ujedinjeno polje spreiti svaku mogunost nastanka neprijateljstva. 97 Povodom agresije NATO na SR Jugoslaviju, Maharii jeste uputio poruku u svet, ali njena sadrina nije - kako to predstavljaju lideri TM-a - bila poziv jogi letaima iz sveta da vebaju kod nas ili da vebaju za nas, nego da apeluju kod svojih vlada da finansijski pomognu TM organizaciju i tako doprinesu umnoavanju j ogi letaa u dotinim dravama, i to do broja 1000-2000 po naciji, da ne dozvole svojoj naciji on o to se desilo SR Jugoslaviji. Dakle, da se u dotinim dravama uz pomo dovoljnog broja jogija sprov ede doktrina nepobedive odbrane. TM lideri kod nas, radi primene strategije Mahariijeve doktrine nepobedive odbran e, najpre su inicirali stvaranje Jugoslovenskog komiteta za koherenciju i nepobedivost, dobil i preko njega podrku, a zatim su preduzeli dejstva". Pitanje je logino: Da li je TM postigla efekt e patriotskog zbliavanja i koherencije nacionalne svesti i tako sudelovala u odbran i zemlje? Ne, naprotiv. Organizacija TM je svojim delovanjem i proklamacijama u toku agres ije NATO pakta na Jugoslaviju samu sebe osramotila, a vojsku i policiju potcenila i ponizila. Do kakvog podsmeha kod neprijatelja i strane javnosti, a revolta kod vojske, pos ebno pripadnika RV i PVO, je doveo proglas o nepobedivoj odbrani prema kojoj 400 sidhi" letaa (medita nata na viem duhovnom nivou) i 1000, da kaemo, klasinih meditanata moe projektovati u nebo talas e koji e

izazvati strah kod NATO pilota, a takoe i kvarove na njihovim avionima? Kome ovi ljudi proklamuju ovakvu strategiju? Da li smo mi iz vojske i policije toliko neobrazov ani? Da li smo moda na preistorijskom nivou, u vremenu kad se pevalo Oj, dodole" i prizivala kia? Da li smo zbunjeni i slueni, da li smo se na pogrean nain borili, da li smo pogreno kolovani, d a li smo u kompletnoj zabludi? Ne, samo imamo posla sa profiterima i manipulantima vi sokog nivoa i prikrivenih politikih ciljeva. lanovi Jugoslovenskog komiteta za koherenciju su pristupili istom iz najboljih namera, ba u cilju pospeenja nacionalnog jedinstva, a ne radi p odrke gore opisane strategije koja bi posle rata posluila, to jest dala legitimitet, tom ist om programu u mirnodopskim uslovima. Oekivalo se da tom programu pristupi enormno vie ljudi veru jui da radi pravu stvar, pogotovu ako iza nje stoje takvi autoriteti kao to su lanovi Kom iteta za koherenciju. Tako TM ne manipulie samo narodom nego i ljudima od imena, povezujui ih i ukljuujui u razna tela, uvek skrivajui konane ciljeve, a to su pre svega novac i pol itika mo. U toku rata TM-ovci su se alili da nemaju dovoljan broj jogi (sidhi) letaa da bi f ormirali odbrambeni tit oko Jugoslavije. Pitamo se zato bar jednu oblast ne zatitie? Da li je TM sekta? Prilikom ve pomenutih poseta organima Vlade, ministarstvima, odreenim autoritativn im telima, predvodnici TM-ovaca, najee pitaju: Je l'da da mi nismo sekta?" Oni najvie vo le da priaju kako nemaju veze sa religijom, a jo manje da su sekta, zamagljujui sutinu pro blema. U 98 ovom izlaganju namerno smo pitanje religioznosti TM-a, ostavili za kraj jer smat ramo da je nakon svega reenog jasno koliko je to pitanje apsurdno, pored sledeih zabrinjavajuih injen ica: Da su, kao to smo videli, vrhovne instance iz oblasti psihijatrije i psihologije decidne u stavu da TM ne moe da se primenjuje na populaciju psihijatrijskih bolesnika, te da ne p ostoji ni jedan naunoistraivaki eksperiment ni saznanje o pozitivnim efektima TM, a da su ti poziti vni efekti o kojima priaju, efekti iz iskustva samih TM-ovaca. Da sline stavove nalazimo i u zapadnoj literaturi, gde se pored prethodnog istie z abrinutost zbog neadekvatnog obrazovanja TM instruktora. Da je uprkos svemu tome TM inicirala blizu 40000 Jugoslovena, da ima svoj farmac eutski program preparata nigde potvrenog korisnog dejstva. Da TM ima politike pretenzije koliko na nacionalnom, toliko i na globalnom planu. Njegova svetost Maharii Mahe Jogi. Da iri utopijsku bezbednosnu strategiju u zemlji, to nas definitivno navodi na pom isao da se ne radi o dobronamernim ljudima. Sve to TM-ovcima nije bitno. Njima je samo vano da ih ne zovu sektom. Da podsetim i da smo na poetku konstatovali da e se sve pseudoreligijske grupe, pr avci i

tehnike podvesti pod naziv sekta". To moda nije u svakom konkretnom sluaju najpreci znije reeno ali je taj naziv odomaen kod nas pa sam ga uz rizik mestimine nepreciznosti k oristio. Mislim da u vezi TM-a treba raistiti sledee: Najpre, treba konstatovati da je hinduistika religija mnogoboaka, (politeistika), te da nema jerarhiju kao hrianska crkva, ali da ima itekako veliki broj monaha, gurua, te ver ujueg naroda. Ba je i obeleje hinduistikog vernika da se po potrebi moe prikloniti nekom od bogova i moliti mu se. Kako? Beh je reeno da su tehnike bogoobraanja u hinduizmu joga, meditacija na boga , boanstvo, avatara ili gurua, mantranje... Svaki hinduistiki vernik ima svog gurua koji ga j e inicirao, boga u kojeg veruje i tehniku kojom to ini. Upamtimo to. Posebno mesto zauzimaju iskuenic i, monasi, koji po aramima provode desetine godina u cilju bogopoznanja, u cilju spajanja sa univerzalnom sveu. Neretko je prisustvo i uenika koji primaju iskustva starijeg monaha, gurua, d a bi i sami kasnije, posle inicijacije prenosili to znanje. ta bi bilo da je, recimo, Maharii Mahe Jogi ostao u Indiji? Da li bi njegovi inicijanti, sledbenici, bili katolici, cvinglij evci ili pravoslavci? Sa druge strane, monah iz jednog naeg manastira misionari, recimo, u Africi i privue i evangelizuje izvestan broj pripadnika vudu religije, a potom ih krsti. Z atim sagradi crkvu, a uz inodejstvo pomesnog episkopa proizvede svetenstvo. Onda se vrati u mat ini manastir. Da li je on tamo ostavio sledbenike vudua ili hriane? Dakle, podvucimo: Osniva i duhovni vo TM je Maharii Mahe Jogi, dakle jogin, a ne psiholog ili defektol og. 99 Mahariija je inicirao ri Gudu Dev, dakle guru, a ne fiskulturnik ili nutricionista . Maharii je potom inicirao svoje sledbenike gurue. Sadrinski, TM nije nita drugo nego hinduistika obredna tehnika, dakle meditacija, p ri kojoj se kroz inicijalnu mantru i potonje mantranje molitveno obraa bogovima indijske n arodne tradicije. Poto imamo osnivaa, jogina, te 10.000 gurua, boanstva kojima se obraa i t ehnike kojima se to ini, meditacije i mantre, onda kod praktikanta TM imamo sve atribute hinduistikog vernika. Ponovimo ovde i izjavu samog Mahariija Mahea Jogija da je tehnikom TM postigao mogunost da praktikant TM za nekoliko dana dostigne duhovni nivo za koji su joginima i monasima irom Indije bile potrebne desetine godina. Znai ono to rade hinduistiki monasi rade i praktikanti TM i postiu rezultat na instant nain za krae v reme. Ako praktikanti TM kau da ne pripadaju hinduistikoj religioznosti, onda joj ne pri padaju ni monasi u Indiji. Prema tome, TM jeste hinduistika religija, tanije pseudohinduistika verska sekta, b ez obzira na sve tvrdnje koje TM-ovci o njoj iskazuju. Kao verska organizacija (sekta, guru pokret...), TM slovi u svim domaim i stranim publikacijama koje tretiraju sekte, kao to su na primer knjiga francuskog autora a

ka Verneta sekte", Novi religijski pokreti u Nemakoj", Tomasa Gandova, u SAD knjiga Majkla Dord ana Kultovi", Nolitova Enciklopedija ivih religija" i mnoge druge. TM je kao religijska organizacija obeleena i sa vie autoritativnih presuda donesen ih nakon opsenih rasprava o tome ta je sutina TM -a. Tako je TM kao religijska organizacija definisana presudom suda drave Nju Dersi u SAD 1979, a takoe i presudom Saveznog ustavnog suda Nemake 1989. godine: U predstavljanju TM-pokreta, to moe da se zakljui po objavljenim tekstovima osnivaa p okreta, koga oboavaju kao his holiness", Mahariski Mahesh Yogi, i po materijalima koje su podneli podnosioci albe, ovaj sistem misli potie jo iz staroindijske Vede. Nju podnosioci al be opisuju kao sveobuhvatno zdanje znanja i spoznaje, koja se bavi osnovom kosmosa i njegovog postepenog razvijanja u vidljivu tvorevinu. Osnovi TM-pokreta koji propagira nauku kreativne inteligencije", a koja zadire u mitove stvaranja hinduizma, odgovara slino oekivan je spasenja odnosno srena vest, koja transcendira granice ljudske sposobnosti i spoznaje, a n adovezuje se na ulazak u eru prosvetljenja". Obzirom na ove sadraje, osnove i eatoloke perspektive, n auke kreativne inteligencije" i transcedentalne meditacije" koje se u javnom predstavl janju TMpokreta stalno prikazuju i manje-vie opirno razvijaju, podnosioci albe treba da se pomire sa tim, da koncept koji ih povezuje i koji oni velikim naporima unapreuju, se vie ne smatra u celini samo kao pragmatskitehniko uvoenje u savladavanje ivota, ve kao religija ili pogled na svet, koji je slian religiji..." (Deo presude Saveznog ustavnog suda Nemake iz 1989. godine). 100 Naslovna i prva strana knjige o TM na sudu uSAD Ve smo napomenuli da se jo od poetka osamdesetih pa do danas, kod nas na kompetentn om nivou raspravlja o profilu i sutini TM pokreta. Kao ilustraciju predstaviemo zakljuni stav " o transcendentalnoj meditaciji od strane predsednitva Saveza drutava psihologa Srbij e. Radi jo temeljitijeg prikaza TM-a, obratili bismo panju na sam ritual primanja man tre, ritual 101 kojim se kandidat inicira", a posle koga moe samostalno da primenjuje tehniku TM. U tu svrhu preuzeu tekst Vilhelma Fridriha Haka: Transcendentalna meditacija uvoenje i pua", objavljenog u asopisu Beogradski dijalog", broj 3-4. Pua je ritual koji prethodi i prati inicijaciju novog lana. Nakon teksta bie, nadamo se, jo jasnije koliko ovde ima rel igijskog, a koliko psihorelaksantnog tehnikovanja. Uvoenje i pua, (pred inicijaciju) Stvarno uvoenje u tehniku meditacije ne dogaa se u grupi, ve pojedinano sa uiteljem T M. Sa buketom od najmanje 6 cvetova, voem, maramicom i novanim prilogom" u kovertu, uen ik ulazi

u polumranu sobu za uvoenje osvetljenu samo sveama, u kojoj mirisni tapii ve ire svoj miris. Uitelj TM zahteva od uenika da izuje cipele. Na jednom malom oltarskom stol u stoji slika Guru Deva (Mahariijevog majstora i uitelja), a esto i slika samog Mahariija. Pred ol tarskim slikama ve se nalaze drugi rtveni darovi, posude sa kamforom, pirinem, vodom, pasto m od sandalovine, miriljavim tapiima. Tome se pridodaju darovi koje je doneo uenik. Uitelj jo jednom naglaava inicijantu da bi ovaj zbog tradicije i istote uenja" trebalo da zadri za sebe sve to tu vidi, doivi i naui. Onda stupa pred oltar i zahteva od uenika da stane pred njega. Uz rei elite li cvet?" on prua ueniku jedan od cvetova, da bi ga ukljuio u navodno zahvaljivanje majstorovoj tradiciji. Skoro nijednom ueniku ne uspeva da n e uzme cvet u ruku. Ritual pue Nasuprot onome to se uvek tvrdi, ovde uopte nije re o jednom obinom ritualu uvoenja. Oni koji su za to kolovani, uitelji TM, dre puu u svim moguim prilikama da bi se povezali sa ciljnom takom mudrosti svih uitelja u lancu tradicije, sa Apsolutnim. Naroito znaenje i naroitu duhovnu vrednost pua, meutim, ima za uitelja TM kada on u tradiciju uvodi kandidata inicijanta. Tada, meutim, uitelj zapoinje neto sasvim drugo. On na sanskritu, kultnom jeziku Ind ije, peva misu" pue, slube prinoenja rtve: APAVITRAH PAVITRO VA SARAVAVASTHAN GATOPI VA YAH SMARET PUNDARIKAKSHAM SA VANUAVHANTARA SHUCHIH Tekst pue daje ce u prevodu da bi se mogao doneti sopstveni sud o tome. Prizivanje" Bio ist ili neist, bilo da istota ili neistota proima sva mesta svako ko se otvori proirenom opaanju neograniene svesti postii e unutarnju i spoljnu istotu. (prskamo nekoliko kapi vode) Prizivanje Pred gospodarem Narajanom, pred Bramom roenim iz lotosa, stvoriteljem, pred Vaitom, pred aktijem i njegovim sinom Paraarom, pred Vjasom, pred ukadevom, pred velikim Gaudapa dom, pred Govindom, vladarem meu joginima, pred njegovim uenikom ri ankaraarjom, pred njegovim uenicima Padmom Padom i Hastom Malakom i Trotaarjom i Vartika-Karom, pred 102 ostalima, pred tradicijom naih majstora klanjam se. Pred stanitem mudrosti u rutijama, smritijama i puranama, pred utoitem dobrote, personifikovanom slavom gospodara, pred ankarom, oslobodiocem sveta klanjam se. Pred ankaraarjom, izbaviteljem, slavljenim kao Krina i Badarajana, pred dvojicom pi saca komentara za Brama Sutre klanjam se. Pred oba pojavna oblika boanskog u ankari, na ijim vratima celokupno mnotvo bogova danonono preklinje za savrenstvo klanjam se opet i opet. Kada se klanjamo pred njim, uiteljem ukraenim zrakom koji blista od sebe, dosegnuemo ispunjenje. Sposoban da rastera oblake neznanja oveanstva, daro davac

sree, slavni oslobodilac, Bramananda Sarasvati, najvii uitelj njega uvodim u svoju svest. Prinosei prizivanje lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei sedite lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei pranje lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei platno lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei pastu od sandalovine lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei pirina lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei cvet lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei tamjan lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei svetlo lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei vodu lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei voe lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei betelov list lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei kokosov orah lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei kamforov plamen lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Pred otelovljenim milosrem, belim kao kamfor, esencijom stvaranja ovenenom Bua-Gend rom, zmijskim kraljem, koji uvek stanuje u lotosu moga srca, pred Bavanom ivom, slavom kosmikog ivota i pred Bavani, boanskom majkom, stvaralakom pokretaicom, pred Apsolutnim u lik u Guru Deva klanjam se. Prinosei svetlo lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. Prinosei vodu lotosovim stopalima ri Guru Deva klanjam se. (prinosei pregrt cvea) Guru je uzvienost Brame, stvoritelja, guru je uzvienost Vinua, odravatelja, guru je uzvienost velikog gospodara ive, razoritelja, guru je oliena uzvienost najvie Bramine transcendentalne punoe. Pred njim, pred ri Guru Devom u njegovoj slavi klanjam se. Pred beskonanim, poput nebeskog svoda neogranienim, koji ispunjava pokretni i nepo kretni univerzum i kroz koga je objavljen znak Apsolutnog, pred njim, pred ri Guru Devom klanjam se. Pred Guru Devom, ri Bramanandom, blaenstvom Apsolutnog, transcendentalnom radou, pre d Samodovoljnim, pred otelovljenjem istog znanja koje je poput neba ispod i iznad u niverzuma, pred ciljem Ti si ono Apsolutno" i ostalih izraza, pred svedokom svih znalaca koji je s one strane sveg znanja, pred transcendentnim zajedno sa tri gune, pred uiteljem apsolutne istine, pred slavom ri Guru Deva klanjam se. 103 Zaslepljujua tama neznanja uklanja se pomazanjem znanja. Pred njim, kroz koga je otvoreno oko znanja, pred slavom ri Guru Deva klanjam se. Prinosei pregrt cvea lotosovom stopalu Tri Guru Deva klanjam se. Iskustva sa inicijacije Uitelj TM klei ve dugo pred oltarom i zahteva od kandidata da i ovoj klekne pored n jega. Jer sada, kada obojica klee pred rtvenikom Guru Deva, uitelj TM govori ueniku potpuno individualno izabrani i linosti prilogoeni" meditativni slog, mantru". Uitelj kae ueni ku da ponovi mantru dva-tri puta, da bi kontrolisao izgovaranje". Tek tada novoinici rani sme da meditira sa mantrom. On vie nikada ne sme da je kae nekom drugom, poto takvo obznan jivanje

ima, navodno, i po njega i po onog drugog duhovne i druge loe posledice. Za TM treba dnevno odvojiti dva puta po 15-20 minuta, pre doruka i pre veere. Pri tom mantru ne treba izgovarati stvarno, ve samo misaono. Ne osea svaki inicirani svoje ukljuivanje u ritual pue kao neto prijatno. U jednom svedoenju rtve kae se: Kada sam odluio da uim TM naznaeno mi je da je u Indiji obiaj do svog uitelja oblaite, hranite i obradujete. Sa izuavanjem TM povezana je i jedna mala ceremonija. Uenik je zamoljen da na nju donese nekoliko voki kao simbol hrane, maramicu kao simbol odee i nekoliko cvetova kao simbol radosti. Ubeen da je re o malom daru za uitelja TM, doao sam ugovorenog dana na 'malu ceremoniju' u centar za TM naoruan cveem, pomorandama i maramicom. Tamo su zahteval i da se izujem i odveli su me pred jedan oltar na kome su bile upaljene svee, miriljavi tap ii i velike slike voe pokreta TM i njegovog uitelja koga zovu 'bog', kao i nekoliko posudica z a koje mi je dato sledee objanjenje: 'Ovde je pirina kao simbol hrane u Indiji, ovde je voda kao simb ol Ganga, svete reke u Indiji, ovde je prah od sandalovine kojim je osveavano elo Mahariijevo g gurua'. Onda su od mene traili da mirno stojim pred oltarom i samo da posmatram i tutnuli su mi u ruku jedan cvet. Tada je uitelj TM povisio glas i ja sam postao svedok jednog staroved skog prizivanja bogova, delimino izgovaranog, delimino pevanog, praenog simbolinim pokretima, kao, n a primer, umakanjem cveta u 'svetu vodu' i namenjenim prskanjem slika na oltaru i prema meni. U meni je narastala bezmerna odvratnost, bio sam kao skamenjen i samo sam mislio kako da izaem odatle. Kratko sam razmislio da li da izaem iz prostorije, ali bio sam kao oduzet i nisam mogao da se pomerim. Jo i danas posle vie meseci na dui mi teko lei ok od ovog duhovnog silovanja, jer o to me je, zapravo, bilo rei. Sve je u redu ako je kandidat unapred obaveten, ako mu je s ve objanjeno i ako je upuen, pa onda dobrovoljno odlui da uestvuje u toj sveanoj inicijaciji. Meutim , nain na koji se ovde radi da se uenik bez svog znanja ukljuuje u ritualno magijsko priz ivanje bogova jeste jedan udovian postupak!" Mantre u TM Mantre su motor celog pokreta za TM. One se ne smeju odavati. Ovo uvanje tajne id e toliko daleko da se ak i bivi meditanti iz TM boje da odaju mantre. Verovatno iz straha da bi se magijska snaga tih mantri mogla okrenuti protiv njih". Jedan mladi meditant poinio je samoubistvo , iz straha da je pri jednoj terapeutskoj hipnozi odao svoju mantru. Pokret za TM u svojoj osnovnoj literaturi i na uvodnim predavanjima tvrdi da su uitelji TM posebno obrazovani da za svakog aspiranta ponaosob odaberu pravu mantru. Da bi se omoguilo odreivanje prave rei za svaku individuu, uitelji TM posebno su kolovani za umetnost izabiranja ga sa ili rei

koji odgovaraju posebnim osobinama individue. Ovi kolovani uitelji meditacije nala ze se u centrima za TM u skoro svim zemljama u svetu". Meutim, mantre se na uvodnoj pui dodeljuju potpuno ematski prema starosnim grupama. 104 Umetnost izabiranja" sastoji se, dakle, samo u odabiranju mantre koja odgovara ka ndidatovim godinama koje su ubeleene u pristupnom upitniku. Mantre koje se dodeljuju na ovaj nain navedene su u spisku: godine mantra godine mantra 4-10 ing 24-30 shiring 10-12 im 30-35 shirim 12-14 onga 35-40 hiring 14-16 imma 40-45 hirim 16-18 aing 45-50 kiring 18-20 aim 50-55 kirim 20-22 ainga 55-60 shyam 22-24 aima 60 i vie shyama Uiteljima TM saoptava ce usmeno 16 mantri koje oni kasnije, radi priseanja, zapisuj u na svom maternjem jeziku i to, verovatno, privatnom transkripcijom". Otuda se moe desiti d a se neto pogreno uje ili prenese, tako da se sanskritske mantre ipak ne predaju dalje potpu no verno originalu. To se mora uzeti u obzir kada se na svakom kursu za uitelje TM javlja jedno malo drugaije izgovaranje mantri. Ipak, osnovne mantre uvek su shiring i ainga. Tokom godina, oni meditanti koji ue stvuju na naprednim kursevima" dobijaju uz svoju mantru dodatne slogove, takozvane fertiliza tore", tako da na kraju nastaje jedna mantra koja je, izgleda, ista za sve: shri aing namah. To , otprilike, znai: Sa strahopotovanjem se klanjam pred Aingom". Ainga se odnosi na boicu Sarasvati, a Bram ananda Sarasvati" je ime ankaraarje, koga je Mahe Prasad Varma (Maharii Mahe Jogi) izabrao z a svog Guru Deva", boanskog uitelja. Pokret za TM bio bi dakle, pre svega, ustanova za velianje Maheovog gurua, kao i s amog Mahea. (Osnov za ove navode jeste jedan informativni razgovor sa jednim bivim vodeim uitel jem TM koji je, meutim, pri tome eleo da bude anoniman.) Ove informacije potvruje i jedan izvetaj iz SAD: Bio sam kvalifikovan za treu tehniku i zakazao sam jedan termin, da bih je primio od Mahariija lino. Dogovorenog dana otiao sam do Mahariijevog stana, sa voem, cveem i maramicom, odgovorio sam na nekoliko pitanja jednog od Mahariijevih pomonika, reeno mi je da u uglu prostorije odsluim jednu puu za sebe, a potom sam pozvan u Mahariijevu sobu. Kleknuo sam pored njegovog kreveta. Sedeo je, skrtenih nogu, na sredini jednog br anog kreveta. Sagnuo je glavu ka meni i rekao: 'Koja je tvoja mantra?' Rekao sam: 'Aing'. Pome nuo sam, takoe, da sam nonu tehniku primio od njega u Estes Parku. Onda mi je postavio pitanja o mojim iskustvima sa meditacijom i rekao. 'Tvoja ma ntra e sada biti aaing namah'. To je bilo iznenaenje. Iako sam znao da e moja trea tehnika verovatno sadravati neki

dodatni zvuk ili neku dodatnu re, bilo je, ipak, zanimljivo to to dobijam sada i d a ta dodatna re takoe ima neko znaenje. Seate se da sam pre ovog kursa video knjigu 'Tantra asana' i da sam otkrio da aai ng izvesno mora imati neko znaenje. Bio sam nauio sanskrit da bih sluio puu i pri tome sam nauio da r e namah znai 'klanjam ce', i ona se tokom pue koristi oko 26 puta. Nije. dakle, bilo teko ustanoviti da je moja mantra sada jedna formula za predavanje te da znai: Aing, m a ko to bio, klanjam se pred tobom... U leto 1972. god. primio sam svoju etvrtu tehniku koja se sastojala od jedne doda tne rei ispred 'aaing namah', a to je bila re shri koja se takoe javljala u pui..." Fagn Folkerman u danskom listu Kristeligt Dagblad" objanjava stvar sa mantrom na s ledei nain: 105 Ova tehnika naziva se mantra-ap, poto je prethodno pomenuti slog jedna mantra koja se preuzima. Mora se ukazati na to da TM tvrdi da je mantra besmisleno pare rei. Primeri za takve sl ogove jesu AIM, SEM i AINGA. Moe se, ipak, dokazati da su svi ti slogovi ifre za imena bogova . na primer, mantra AIM je ifra za boicu Sarasvati. Kada se ova re meditira, ovek se, po mitologiji, vraa do Brame, koji se naziva izvorom misli ili kreativne intelige ncije i odakle je slog prvobitno izaao. Tako je dosegnuta transcendentalnost... Mantra... ima svoje poreklo u Brami i ak je kao mantra deo enske prasile. Mantra, koja je, dakle, boanska, ima snagu da oveka vrati do njegove polazne take, to je sam Brama. Vana ulog a gurua u tom sistemu sastoji se u tome to on poseduje sve mantre. Maharii je kroz naroite ku rseve ovlastio sve uitelje TM da te mantre predaju dalje. Ritual koji se koristi pri in icijaciji (posveivanju) svih meditanata vaan je zbog toga to osigurava da mantra dobije boansk u snagu. Ako mantru predaje osoba koja nema Mahariijevo ovlaenje onda je to samo sluaj na re bez snage. Ovo verovanje u posebnu snagu mantre jeste razlog to se svoja mantra nikada ne sm e odati, poto se veruje da ona tako gubi svoju snagu". Svetska vlada ere prosvetljenja" itav plan mogao bi se smatrati pokazateljem samoprecenjivanja sistema TM ili pokua ja da se hinduistiki religiozna metoda mantrameditacije proiri to spretnije. U jednom televi zijskom intervjuu, objavljenom u listu The Western TM Reporter", Maharii Mahe Jogi je rekao : Postoji samo jedan zakon koji moraju doneti sve vlade i onda e svako po sebi biti veran zakonu. Taj zakon bi propisivao poznavanje 'nauke o kreativnoj inteligenciji' i transcen dentalne meditacije koju treba upranjavati dva puta dnevno. Tim jednim zakonom bila bi pot puno ispunjena svrha svih zakona". Kako je, na primer, planirano zakonodavstvo i kanjavanje u eri prosvetljenja" obja

snio je na jednoj konferenciji za tampu u nemakoj centrali u ledelhauzenu funkcioner TM, dr Johag: U ime naroda. Optueni je osuen na osnovnu frekvencu pulsa od 75 otkucaja u minutu, frekvencu disanja od 10 udisaja u minutu, mereno pet dana uzastopno po 30 minuta, pri emu n e sme biti prekoraena polovina standardnog odstupanja, zajedno sa indeksom koherencije pri E EG-y od najmanje 0,9, indeksom za duhovnu budnost od 1,8, rezultatom od 100% pri merenju nezavisnosti polja i izostanak povreda zatvorskih pravila u periodu od najmanje dve godine uzastopn o..." Kako e izgledati drutvo prosvetljeno po Mahariiju obavetavaju nas ove majstorove rei: Za slaboga nema mesta, niti e ga ikada biti. Jaki he predvoditi, a ako slabi nee da sledi onda za njega nema mesta... U eri prosvetljenja nema mesta za neznajue ljude... Nepostoja nje slaboga uvek je bilo zakon prirode." A sada, setimo se poetka teksta: TM nije religija. TM nije filozofija. TM nije sistem vrednosti. TM nije kodeks ponaanja. TM nije nain ivljenja. Upitajmo se da li je naa sredina, stasala iz pravoslavnog, tolerantnog odnosa pre ma ljudima razliite vere, kulture, obiaja, ponekad naivna? Ni ovaj tekst ne pretenduje da izaziva bilo kakvu netrpeljivost prema praktikant ima TM ve samo da ukae zainteresovanom itaocu na ono ega uglavnom nema u publikacijama i reklamama pokreta 106 za TM. Naim sugraanima, praktikantima TM, a posebno liderima, poruujemo da shvate d a ivimo svi u napetom vremenu, da se mnogi koji imaju zdravstvenih probleme proiste kle iz nervozne i neuredne svakodnevice, a ne ele to sebi da priznaju, ne obraaju strunoj medicinskoj slubi (moda i iz razloga diskrecije), te pronalaze druge alternative koje se nude putem medija pa tako i pokret za TM. Takvom bezazlenom graaninu, oveku koji ima problem, trebalo b i se predstaviti u celini, predoiti mu stvarne domete ove tehnike, a ne samo market inki primamljivo, pruajui mu moda lanu nadu i izbegavajui sve ono to bi navelo istog da odustane. Takoe, konano oekujemo i u medijima realnije samoreklamiranje organizacij e TM sa tano definisanim mogunostima i bez bombastih izraza samoljublja i svemoi program a TM-a. kao i otvoreno prikazivanje viedimenzionalnog delovanja pokreta. Ubeeni smo da se e lnici TMa. ne stide svog osnivaa Maharii Mahe Jogija niti njegovog u hinduizmu utemeljenog uenja. Verujemo da voe TM-a imaju potrebno samopotovanje, samopouzdanje i odvanost da se u budue bez ustruavanja javnosti predstavljaju u celosti, dakle, onakvim kakvi jesu, da graans tvo iz njihovih proklamacija stekne kompletnu sliku o TM, pa da se onda, ko poeli, prijavi za kur s. Smatramo da e ako nita drugo, a ono bar tehnika koju praktikuju, pospeiti njihovu strpljivost u

gradnji organizacije TM i to iskljuivo od obavetenih ljudi koji bi tek saznavi u celini o em u se ovde radi, dobrovoljno odluivali da li da pristupe ovoj tehnici, (organizaciji, p artiji, sekti, kompaniji, sekciji, drutvu, klubu, pokretu, programu) ili ne. Ako bi bilo drugaije , definitivno bismo mogli posumnjati u krajnje namere TM pokreta i shodno tome se ponaati. Karma-centar eleo sam lino da pored klasinih verskih grupa i sekti u ovom tekstu napiem neto i o jednom ekstrasens-centru. Odluio sam se za ovaj pod gornjim naslovom i zbog njego vog imena ga svrstao meu pseudohinduistike sekte. To podvlaim, jer je Karma-centar (sedite u Zemu nu) dogmatski oslonjen na sve religije i religijske tekovine. Osnovu doktrine ine tob onja javljanja" Isusa Hrista i Jovana Bogoslova domainu ove poliklinike" (inae matematiaru koji je objavio ve tri knjige poruka gore pomenutih Isusa Hrista i sv. Jovana). Sa tehnike Strane u primeni su meditacija, joga, autogeni trening, hipnoza, radiestezija, intenziv p rosvetljenja, psihoterapija... Eshatoloka orjentacija Karma-centra je reinkarnacija. Glasove Isusa Hrista i Jova na Bogoslova domain dobija prepoznavanjem kosmikih vibracija, a to mu uspeva jer poseduje unutr anju linu harmoniju, te je tako osposobljen za primanje uputstava sa neba. Religijska neopredeljenost Karmacentra potvruje se uputstvom samog domaina da nije dna religija i nijedna sveta knjiga nisu savrene i definitivne i treba ih sve nanovo tumaiti. K ada sam itao knjige osnivaa Karma-centra u prvi mah sam pomislio da je re o metaforikim porukama da bih tek posle shvatio da je to dogmatski osnov funkcionisanja za realno postojanje o ve ekstrasenspoliklinike koja svakodnevno prihvata na desetine pacijenata raznih profila i sa raznim problemima. I to postoji. ri inmoj Ako bismo se zapitali koji je grad u SRJ najposeeniji, odgovor bi svakako bio da je to Beograd. Ako bismo se pitali koji je deo Beograda najposeeniji, onda je to bez sumnje Kalemegd an. Svojim poloajem, prirodom, parkom, istorijskim nasleem, svakodnevno privlai ne samo turist e nego i Beograane. Kao to rekoh, osim prirode, posetiocu se prua prilika da se susretne i u pozna sa bogatim istorijskim nasleem Beograda i srpskog naroda. Sa druge strane, znamo kol iko je svojevremeno bilo rei o tome kako u Beogradu nema spomenika P. P. Njegou, Jovanu D uiu, Rastku Petroviu... Dobiti spomenik na Kalemegdanu posebna je privilegija. Ne spomenik, a li spomen plou, dobio je ri inmoj. I to na vrlo prometnom mestu, ispred zoolokog vrta, kojeg l eti poseti nekoliko hiljada najmlaih. Tim se na zooloki vrt pridruio porodici od preko 1 .000 znamenitih mesta irom sveta posveenih miru", kako stoji na ploi. U sledeem pasusu sto ji ime onoga ko se takoe promovisao, zasluio da ima spomen plou i skree pogled maliana.

Ne skrivajmo: ri inmoj je ovek koji vodi meditacije u Ujedinjenim 107 Spomen-ploa ri inmoju ispred Zoolokog vrta u Beogradu nacijama i verovatno na prijatelj, bar nam se tako nudi. Dodue, nije uspeo da sprei sankcije, popularie ili barem desatanizuje Srbe, sprei bombardovanja u Republici Srpskoj i J ugoslaviji, ili egzodus iz Krajine, ali je zato tri puta organizovao Trku mira" u Beogradu. T ako smo se nali 40 sekundi na CNN-y, a nai umetnici su itali stihove ovog mirotvorca". Dodajmo da s e njegove knjige prodaju po svim naim knjiarama, a u njegovih desetak centara u SRJ redovno se odravaju kursevi meditacije. Pitamo se hoe li ovaj guru posle sedme Trke mira" dobiti, reci mo, ulicu u Beogradu, te da li emo deo njegovog obimnog knjievnog opusa, posle desete trke uvestu u kolsku lektiru? Ne, zaista nemamo nita protiv ri inmoja i njegovih sledbenika, ali imamo protiv oni h koji nisu obaveteni o pozadini svega ovoga, a morali bi biti. Protiv onih koji su ak de mantovali opravdane sugestije pojedinaca da je inicijator Trke mira" guru i tvorac verske o rganizacije, hinduistike provenijencije (pseudohinduistike sekte), ali koji sebe eli da prikae ka o jednog od promotera jedne univerzalne svetske religije. Ako uopte ovakve prilike treba da koristimo za reafirmaciju naroda, grada i drave, onda to ne bi trebalo da inimo na pokloniki, ve na autentian i dostojanstven nain. Nieg loeg nema u tome to ri inmoj organizuje Trke mira" u Beogradu, ali on time ne budi versku tolera nciju meu nama pravoslavcima. Verska tolerancija i trpeljivost karakteristini su za na na rod i veru od iskona. U globalnom smislu se sa tim aspektom ri inmojeve misije slaemo, ali tre ba istai da su poruke te Trke mira" suvine i nepotrebne, barem nama. Jo neto: kada se obaveten i narod odazove ovoj manifestaciji, onda emo i pravilno valorizovati obim i znaaj manifestacije i njenog pokretaa, te mu potom odrediti mesto koje mu pripada. Ceo ovaj uvod napisao sam kao eklatantan primer za to kako se pojedina verska uen ja i njihove voe diskretno i neosetno useljavaju u na svakodnevni ivotni milje, to im ne bi polazilo za rukom kada bi ih neko znalaki predstavljao narodu, bez negativnih predodrednica, preputa jui narodu da sam odlui da li e uzeti uee u nekoj manifestaciji ili ne. Rodio sam se u porodici Hindusa, ali je sada moja religija voleti boga i sluiti bo gu. Svaka religija ima svog sopstvenog boga, ali postoji samo jedan bog, jedno Svevinje Bie. Ono je poznato pod razliitim imenima i oblicima, ali moj bog i va bog uvek su jedno te isto. Ljub av prema bogu obuhvata sve religije: hrianstvo, hinduizam, judaizam, islam i druge. Rodio sam se kao Indus, ali volei boga volim i sve religije i sve ih smatram svojim. 108 Ako bih izjavljivao da je moj put jedini put i da ste se prodali avolu ako se ne slaete sa mnom, na Zemlji ne bi bilo glupljeg oveka od mene. Na naem putu ne nastojimo nikog da pr

eobratimo; mi nadahnjujemo. Mnogi od onih koji su bili zainteresovani za moje javne nastupe ne nameravaju da postanu moji sledbenici. Ali ja sam im veoma zahvalan to su bili prisutni. Zahval jujui dobroj volji boga ja imam sposobnost da ih nadahnem. Od mene moete dobiti nadahnue, a zat im poi onim putem koji vam je neophodan i kojim elite da idete." (ri inmoj). Kao to date ilustracije nedvosmisleno ukazuju, re je o duhovnom uitelju, guruu, koj i irom sveta iri svoju misiju i moe se rei da je on danas jedan od najprisutnijih pseudohi nduistikih duhovnih uitelja. Hindus poreklom i po religijskoj pripadnosti, on u svom doktrin arnopropovednikom opredeljenju autoritativno, kao ostvareni uitelj koji je u mogunosti da kontaktira sa Svevinjim, zastupa ideju o univerzalnoj religiji i o jednom bogu. M ojsija, Krinu, Budu, Hrista smatra avatarima koje je bog povremeno slao da duhovno uzdignu naro d. Samim tim nije neophodno da pojedinac duhovno uzdizanje i spasenje ostvari kroz religiju etnosa kojem pripada, ako mu to zbog neeg ne odgovara, nego kroz uenje bilo kog avatara. Neemo, dakle, po ri in moju, pogreiti ako svoju bogonadahnutost ostvarimo kroz pouke i uenja bilo Isusa Hrista, Bude ili Krine. U tom smislu neemo pogreiti niti skrenuti sa puta svog bogopoznanja ako sledimo i velike prethodne uitelje, kako hrianske tako i budistike, ili hinduistike. Tako i duh ovni put hinduistiki ostvarenog uitelja ri inmoja nije stranputica za one koji su poreklo m hriani, hindusi, judaisti, budisti... Mislim da bi takoe ilustrativno bilo predstav iti uenje ri inmoja kroz nekoliko citata i iseaka iz njegovih knjiga. Iz knjige Kroz hiljadu g odina": Na Zapadu i na Istoku postoji alosno neznanje. Na Zapadu se to neznanje vrti oko i zuzetno velikog duhovnog uitelja Hrista. Nijedan hrianin nee posumnjati u Hristovo ostvarenje ili nj egovo jedinstvo sa Ocem, Bogom. Nikakav pravi indijski duhovni uitelj takoe nee porei Hris tovu duhovnu veliinu i njegovo unutarnje jedinstvo sa Ocem, Bogom. Ali, neki Hristovi sledbenici su stvorili svoju sopstvenu filozofiju. Oni oseaju da svaki tragalac mora da stigne do Boga kroz Hrista, ili da bude osuen na pakao; Hrist je jedini izlaz, a crkva jedini spas. H rist je definitivno veliki Spasitelj sveta, a crkva izvor inspiracije. Ali rei da je Hris t jedini spasitelj i jedini put do spasenja, je greka. Indijski duhovni uitelj ili tragalac koji nije hrianin nee moi da podri ovo miljenje ili tvrdnju. On e oseati najvee divljenje, potovanje i ljubav za Hrista ali nee rei da je Hrist jedini spasitelj. Zar nije bilo spasenja pre Hrista? Zar bi jedan sveznajui, svem ogui i sveprisutni Stvoritelj stvorio samo jedan instrument, jedan put kojim njegovi be skrajni tragaoci i ljubitelji mogu da ga pronau? Naravno da ne bi. /.../ Ja oseam najdublju ljubav i divljenje za Hrista. Istovremeno mogu da kaem da

sam u najbliskijem jedinstvu i prijateljstvu s njim. On se smeje kada njegovi sledbeni ci kau da je on jedini spasilac, jer vidi da ne znaju za svest Krine, i za svest Bude, koju on ta koe otelovljuje. Kada je rekao Ja i moj otac smo jedno", on je to rekao na osnovu svog najvieg duho vnog ostvarenja. Kada je rekao da niko ne moe dostii Oca izuzev njega, mislimo da tragalac mora da ide uz pomo Hrista beskrajne svesti, ne uz pomo Hrista fizike osobe. Mi smo u potpunoj zabludi ako mislimo da je Hrist mislio bilo ta drugo tom izjavom. Tu se radi o beskonanoj svesti izraen oj kroz Hrista. Njegova svest je jo uvek na Zemlji, jer on predstavlja i otelovljuje besk onanu svest. On naziva Svevinjeg svojim Ocem. Svevinji je Otac svih i svake due na zemlji. Kada drugi pokuaju da preobrate ljude, to je zbog neznanja. Ja sam Indus. Ja nisa m doao na Zapad da preobraam bilo koga, daleko od toga. Ja sam duhovna osoba. U meni je hinduizam, u meni je budizam, u meni je hrianstvo, u meni su sve religije. Duhovni uitelj je iznad svih barijera religije. Istovremeno, na temelju njegove apsolutne realizacije i jedinstva sa Svevinjim, o n udomljuje u svom srcu sve prave religije, ive i mrtve /.../ 109 Prigodni pogovor i uputstvo za itaoce ri inmojevih knjiga. /.../ Pravi uitelj e uvek oseati da je najvanija stvar za tragaoca da ostvari Boga. On ne eli da bude jedini koji prosvetljava, jedini spasitelj. On jedino eli da bude verni Boji instrument. Kad kaem da sam instrument ja to zaista i mislim. Ja nisam Bog. Daleko od toga. B og je va otac isto kao i moj. Bog nije niiji monopol. Ja sam meutim njegov svesni instrument dok vi, na alost, niste. Sutra meutim moete da budete svesni instrument ako sledite unutranju stazu d uhovne discipline." Iz ri inmojevog intervjua Radio-Njujorku: ta se desilo sa Hristom u onom periodu njegovog ivota koji nije predstavljen u Bib liji? RI INMOJ: Hrist se uputio u Indiju gde je uio od indijskih uitelja, ali nije primio gurua. 110 Njegov guru je bio Jovan Krstitelj. Od njega je primio posveenje i bio krten. U vr eme kad je umro njegov otac, Isus je bio u Kamiru. U Indiji su ak do dananjih dana sauvani neki tali smani kojima se on koristio. - Reeno je da e se u nae vreme pojaviti ponovo boanski avatar Hrista. Imate li zahvaljujui svojoj supersvesti bilo kakav stav koji bi nas mogao prosvetliti po t om pitanju? RI INMOJ: To je stvar unutranje vere. Stvarni Hrist se raa svakoga dana u naoj svesti . Stvarni Hrist je Hrist koji je besmrtan, a ne Hrist koji je iveo 33 godine, ne lj udski, nego boanski Hrist. Ljudski Hrist, sin drvodelje, iveo je 33 godine ali boanski Hrist ko ji je realizovao Boga koji je postao jedno sa Bogom, koji je predstavljao i predstavlj a Boga na Zemlji, iv

je do dananjeg dana i u isto vreme raa se svakog dana u ljudskom srcu. - Postoji li neka razlika izmeu Hristovog uenja i uenja joge? RI INMOJ: Po viem shvatanju, razlika ne postoji. Hrist je realizovao Boga i ponudio ga oveanstvu. U jogi je takoe konani cilj realizovati boga i ponuditi ga oveanstvu... Uko liko se Hristovo uenje zasnivalo na ljubavi i samilosti ono potpada u kategoriju bakti jo ge." Sai Baba i Sai-centri Jedan od takoe popularnih modernijih indijskih proroka" i iscelitelja" jeste Satija Sai Baba. Roen je 1926. u selu Putaparteu. Roeno ime mu je Satjanaradan Pedi Radu. U uenjima ri inmoja i Sai Babe zapazio sam mnoge podudarnosti i slinosti, pogotovo u smislu univerzalistikog pristupa religiji, to jest doktrine o jednom bogu i mnotvu boanstava (anela) i avatara, te ostvarenih duhovnih uitelja. Tako se malopreanji opirniji prika z uenja ri inmoja umnogome poklapa sa propovedima Sai Babe. Ono to je karakteristino jeste t o da se Sai Baba proglasio reinkarnacijom uvenog indijskog uitelja i askete Sai Babe od ird ija. Sam Sai Baba predodreen je da ivi tri ivota. U prethodnom se zvao irdi Baba. U ovom e ivet i 96 godina, a osam godina posle smrti rodie se kao Prema Sai Baba i imae lik Isusa Hrista. Sledbenici Sai Babe inae veruju da je on boanstvo, reinkarnacija boga Vinua (preko prethodne reinkarnacije od irdi Babe). Veruju da je upravo on od boga odabran da u sledeem iv otu ujedini oveanstvo. Zato oni i pripremaju teren, zagovarajui ujedinjenje svih 5 reli gija. Objavili su i krst novog doba, koji umesto raspea ima srca, a u dnu lotosove cvetove. Veliki Sai Babin aram i centar duhovnosti nalazi se u Putaparteu, u Indiji, i sas toji se od zdanja koje lii na dvorac u stilu Diznilenda. Tu su zatim zgrade u koje mogu da s e smeste na stotine njegovih oboavalaca, koji masovno dolaze da prime njegov blagoslov i uvere se u n jegovo udotvorstvo. Zatim su tu i kole i univerzitet koji je osnovao Sai Baba, gde se mla di obrazuju kako u religioznom smislu, tako i u raznim predmetima, odnosno naukama, do tehnikih saznanja i vetine rada na kompjuterima. Sam Sai Baba je dakle vrlo bogat, mada sk romno ivi, ulaui ogromne donacije u objekte potrebne za njegov duhovni rad i irenje misije. Po sebno je znaajno istai da je od priloga vernika izgradio supermoderan Institut vie medicin e", kompleks koji se prostire na 60 hektara, a opremljen je najnovijim aparatima, op eracionim salama, skenerima.. Njegova popularnost odavno prelazi granice Indije. Pored svog mision arskog rada, osniva je i meunarodne organizacije Duhovni napredak na individualnim osnovama". Pr isutan je u preko sto zemalja sveta. Centar za Evropu nalazi se u Milanu. U Jugoslaviji su pristalice Sai Babe okupljene u dva centra, i to u Beogradu i Novom Sadu. Ukupan broj lanova i s impatizera Sai Babinog pokreta u nas procenjuje se na 500. Sai Babin centar, ili tanije Sai-centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanj

e" proistekao je iz redova Sai Babinih pristalica iz Beograda ima vie ogranaka u Jug oslaviji. Zagovara ideju da se Jugoslavija proglasi zonom mira i ljubavi, prireuje razliite priredbe ili manifestacije na dan planete Zemlje. Posebno je interesantan predlog da se, po u gledu na Sai Babin aram u Putaparteu, na uu Save u Dunav izgradi velelepni Sai-univerzitet za univerzalni duhovni razvoj. Na politikom planu, Sai Babioni poklonici u Jugoslavi ji pristalice su Ekoloke stranke i stranke Zelenih. Pod kapom Sai-centra 1991. godin e osnovano je i Udruenje za granine oblasti nauke Nikola Tesla"!!! 111 Seanse i meditacija Sai Babinih sledbenika odravaju se za sada po stanovima ili n a Uu u Beogradu. Samo mesto slube je po pitanju ovih vernika nebitno, jer im se, bilo gd e da se nalaze i meditiraju, telepatski javlja sam Sai Baba, aljui im poruke i pouke. Sai-centar ne tampa novine, ali ima svoje radijske emisije Energetski kanal ljubavi" na Treem programu RadioBeograda. Jedna od posebnih Sai Babinih specijalnosti jeste njegovo udotvors tvo i sposobnost materijalizacije. Na primer, u neposrednom kontaktu sa narodom on kae: Ja znam ta vas mui, koji su vai problemi. Strpite se, uskoro e to biti reeno, biete sreni i zadov oljni." Ako te nevolje zaista nestanu, bie to jo jedan dokaz njegovog boanskog bia, ako ne, Sai Baba e rei da je to zato to nisu dovoljno verovali u njegovu boansku mo. U Sai Babinu sposobnost materijalizacije njegovi sledbenici veruju. Zaista, poja vljujui se pred njima, on povremeno lakim pokretom pokae da se u njegovoj dotle praznoj aci odjedn om naao sveti prah vibuti", stvoren ni iz ega. Povremeno tako materijalizuje neki zlatni p redmet ili sitnicu. Oboavaoci tada padaju u pravi trans. Samo na 160 km od Putapartea nalazi se Bangalore, centar savremene indijske nauke. Tu su smeteni najvei nuklearni vazduhoplovni i drugi instituti, krem indijske nauke. Naunici nisu mogli da prihvate da tako bliz u njih neki spretni ovek razbaruene kose, pred hiljadama vernika izvodi trikove. Krenuli su u napad doktrinom da je sve to samo prevara, pisali lanke i knjige. Bio je angaovan i najuv eniji indijski maioniar Sorkar, koji je, kad je video ta je Sai Baba uradio sa prahom vibuti", izve o i sam isto to. Nita nije vredelo, jer su oni koji su verovali u Sai Babu ostali nepokoleblji vi u svom misticizmu i predanosti svom duhovnom voi. ini mi se da je najadekvatniji rezime Sai Babine duhovne i svetovne misije dao je dan indijski novinar, koji je napisao: Razume se da mnoge nervira i vrea misticizam koji se iri oko Sai Babe, slepo verova nje ljudi u njegove boanske moi, da im smeta to je aram u Putaparteu veliko preduzee koje pravi v ideokasete, prodaje vibuti" i druge tobonje relikvije, to nas taj spretni i veti sveti ove k" gotovo ismejava, materijalizujui razne predmete. Ali zar Sai Bara nije podigao kol

e i univerzitete, bolnice i medicinske centre i tako doneo mnogo dobrog ogromnoj masi ljudi? Stavimo sve na vagu i izmerimo imamo li vie koristi ili tete? Budimo praktini i pragmatini. I zato nam smeta to hiljadama zbunjenih nesrenih ljudi donosi utehu? Vrlo vano za vibuti koji on prosipa sa svog dlana, odnosno iz rukava." Moram, ipak, da zakljuim da se sve dobro i plemenito iz Sai Babine misije dogaa sa mo u Indiji i nigde drugde. Van Indije, ne elei da potcenjujemo iskrene sledbenike i uvaavajui nje govu harizmu i dobrotvorna dela u njegovoj zemlji, Sai Babino uenje i maioniarstvo ne zn ae nita, osim to mogu posluiti kao tivo za razbibrigu. Oo Bagvan Radni Oo Radni umro je 1990. kada je imao samo pedeset devet godina ostavivi iza sebe oreo l spiritualnog velikana i voe, veliku slavu meu sledbenicima, ogromno bogatstvo, reju : itavu malu spiritualistiku imperiju, slavnu organizaciju koja je funkcionisala kao sat u njegovom uvenom aramu u gradu Puni, u indijskoj dravi Maharaatra. Amblem Oovog pokreta Roen je kao najstariji od jedanaestoro dece trgovca iz sela Kuvada u dravi Madija P rade. Kao 112 dete pokazivao je nezavisan i bundijski duh. Tokom studija filozofije navodno je doiveo prosvetljenje, to se opisuje kao stanje totalne svesti i probuenosti", poput onoga t o se desilo princu Gautami Sidarti pre nego to je postao Buda. Sjajno je zavrio studije, bio n agraivan kao izuzetan govornik, radio kao profesor sanskrita, a kasnije filozofije, ali je sv e to napustio da bi se posvetio meditaciji i razmiljanju. Sve ee i u sve veem broju okupljao je sledbenike, njih i do sto hiljada, i drao im be sede. Stvarao je svoju filozofiju koja je bila meavina istonih i zapadnih, koja je zahte vala pronicanje u sebe, to je uslov da se postane bogat u fizikom, materijalnom i spiritualnom smi slu. Posle naputanja univerziteta, postao je propovednik prvo u Bombaju, zatim u gradu Puni, gde je osnovao svoj aram. Tu se raspravljalo o gleditima svih markantnih figura istorije, od Bude do Ajntajna i od Lao Cea do Vilhelma Rajha. Tada je to postala ve snana organizacija, materijalno dobro opskrbljena i bilo je sve vie ljudi sa Zapada koji su dolazili traei spas svo je due. Jedan parking Ooa Radnia. Spas duama svojih sledbenika Oo Radni je traio upuujui ih na potiranje, tj. brisanje sopstvenog ega. Kada se izbrie sopstveni ego ovek postaje neuslovljen, slobodan i duevno zdrav, a ego je prolost. Sve to se radilo, akumuliralo, sve karme i uslovljenosti, sve elj e i udnje prolosti, sve vezano za ono od ega potiemo rasu, religiju, nauku, porodicu dogaa se o veku, a ego je to to se dogaa. Na terenu hrianstva, tumai Oo Radni, Hristovo raspee predst brisanje tela, a vaskrsenje je ponovo roeni i osloboeni Hrist. Takoe e se, to je por uka sledbenicima iz hrianskog miljea, i nae vaskrsenje desiti nakon brisanja ega. To pr

aktino znai, savetuje Oo Radni, da je svaka intelektualizacija u ivotu i svako postavljanje nekog cilja preduslov nervoze i frustracije. Cilj treba da bude ekstaza i blaenstvo. I Adam i Eva, poruuje Oo hrianima, bili su izbaeni iz raja poto su okusili plodove sa drveta poznanja, a to je u stvari bila e lja da se pothrani ego. Sebe kao primer reenog poistoveuje sa belim oblakom, a svoj put duhovnosti naziva p utem belih oblaka". To je put sveprisutnosti, lakoe, neuslovljenosti, nenosti, blaenstva i lju bavi. Ne biti, ne postojati, a biti svuda. To sve je svakako nemogue ostvariti supstancija lnim egom. Seksualna energija, smatra Oo Radni, jeste jedina energija koju moemo potisnuti, ali je moemo potisnuti, to jest moemo meditirati, kroz seks. Seksualna iskustva transform iu se tako u meditativna. Nije znai, po Radniu, seks taj koji prua ekstazu, nego je to stanje s vesti osloboeno svakog misaonog procesa. Oo Radni je takoe promoter takozvane dinamike meditacije. U biopolarnom svetu, u planetarnom smislu, polnom i svakom drugom, p rihvatiti dinamiku meditaciju znai ne opredeljivati se za jedno od dvoje, ve biti oboje i tak o meditirati. 113 Ooa Rannia vezanog vode na sudsko sasluanje. Severna karolina SAD, 1985. Sve ove poruke, pouke, te seanse i meditacije, privlaile su na hiljade ljudi sa Z apada. Sam Oo odlazi 1981. za Ameriku i osniva na ogromnom ranu u dravi Oregon svoje sedite, tako zvanu spiritualnu komunu". Tu su ga poseivale hiljade ljudi iz Amerike, Evrope, Azije i Australije. Meutim, sve napred opisano uenje Ooa Radnia, u praksi je (najpre u njegovom sluaju, a potom meu hiljadama sledbenika krajem sedamdesetih i u osamdesetim godinama) prevazilaz ilo okvire zakonskih normi koje vae i za regulisanje rada javnih kua. Masovne seanse pretvara le su se u masovne orgije, sa svim vidovima perverzija. Hipipokret, iako na zalasku, jo uvek je, shodno svom izvornom pravu na slobodnu i otvorenu ljubav, amortizovao odnos vlasti prema radn ievcima, pa su one (irom sveta) dugo bile uzdrane. Pojava droge je reavana na slian nain pojedinan im hapenjima. Ali, zna se, porez mu nisu oprostili. Kad su poele da stiu kazne za nepl aanje poreza poele su i optube za ugroavanje javnog morala, prostituciju, krijumarenje droge. Opt uen za trideset pet krenja zakona, Oo Radni je zatvoren 1985. i pored toga to su ga brani li najjai advokati iz SAD. U isto vreme zabranjen mu je ulaz u 22 drave sveta. ovek kojem se najpre sve tolerisalo, nezajaljivo se od guru-propovednika pretvorio u raskalanog bogataa (vla snika 90 rols-rojseva), seksualnog razvratnika i perverznjaka nedostojnog svoje misije i svojih knjiga, poruka, pouka i beseda, koje je prvi lino demantovao i kompromitovao posle izdrane kazne. Ve oboleo od astme i dijabetesa, vraa se u Indiju i u svom gradu Puni osniva Ooov multiverzitet" (multiuniverzitet) sa predmetima kao to su: alhemijsko hipnoterapi

jski trening, zenstreljatvo, transmisija energije, tibetansko leenje pulsom, pa ak i ume tnost umiranja! Umire 1990. prema zvaninoj dijagnozi od srca. Poslednja autoritativni dokumenti k azuju da je bio zaraen HIV-om, te da je SIDA uzrok smrti. Broj pristalica se od nekadanjih 10 miliona smanjio na 3 miliona. Kod nas Oo-centri postoje u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Baru, sa najvie 1.000 pristalica. Seanse se odravaju u privatnim kuama ili stanovima. 114 andrasvami Meu primerima modernog, komercijalizovanog, ispolitizovanog, nekonvencionalnog i netradicionalnog gurua, izabrali smo, izmeu ostalih, andrasvamija, do pre nekoliko godina popularnog pseudohinduistikog gurua. Njegovo uenje svojevremeno je publikovano u B eogradu i Novom Sadu, pa se pretpostavlja da ima oko 500 simpatizera u naoj zemlji. Poreklo m je iz indijske drave Andra Prade. Jo u ranoj mladosti odlikovao se harizmom. Dobar govornik, ubedljiv, vet, brzo je stekao glas velikog mistika, svetog oveka, i pravog gurua. Preduzimljiv, opredelio se za druenje sa politiarima koji su, opet, umeli da iskoriste njegov ut icaj na sledbenike. Prijatelj je Sanaja Gandija, starijeg sina Indire Gandi, i jo u vreme vladavine Ga ndijevih poeo je da se kree meu ljudima iz dravnog vrha. Bio je lini verski odnosno spiritualni savetnik ak nekih predsednika vlada, iveo je na visokoj nozi, putovao helikopterom po zemlji i uestvovao ak i u raznim politikim smicalicama. Odlazi i za SAD. U Holivudu se zbliava sa Elizabet Tejlor koju je navodno izleio o d neke teke bolesti. Ipak, njegovo uplitanje u finansijske i politike afere postalo je sve ues talije i indijske vlasti ga hapse. Trenutno je u zatvoru pod optubom da je uestvovao u vie p olitikokorupcionakih afera, a takoe da je ak imao udela u pripremama atentata na biveg prem ijera Radiva Gandija. Dzoken Drutvo za ouvanje drevne tradicije Tibeta Osniva ovog drutva je Namkhan Rombu Rinpoe, profesor orijentalistike u Napulju. Prv e komune Dzokena nastaju u Evropi osamdesetih godina. Ovo je na naim prostorima mala verska zajednica i u isto vreme verska grupa novij eg datuma okupljanja, pa emo joj posvetiti i manje mesta. Propagiraju religiju koja je spoj hinduizma i budizma. Praktikuju tibetansku jogu, hatha jogu, poznatiju kao joga hladnih prede la". Pored toga, ovo drutvo izuava tibetanski jezik, kulturu, slikarstvo, obiaje, a posebno tibetans ku drevnu medicinu i astrologiju. Osnov uenja je savrenstvo, to jest savreno jedinstvo tri uzajamno povezana ljudska aspekta, a to su telo, ivotna energija i um. Jogom i meditacijom upravo se postie interakcija i

harmonija ovih komponenti kad oveku polazi za rukom da otkrije svoje prvobitno stanje iste sv esti". Ova zajednica ima centre u Beogradu, broji oko 200 lanova i povremenih praktikana ta i sarauje sa drugim centrima dzokena u inostranstvu. Meher Baba Meher Baba, u prevodu milosrdni otac", ili otac ljubavi", roen je u Puni (u Indiji) , kao Mervan erkar Irani, 25. februara 1894. godine. Roditelji su mu bili Indusi, pripadnici Z oroastrine religije. Od mladih dana je na putu bogopoznanja i duhovnosti, a svoju prvu inic ijaciju primio je, to je zanimljivo, od jednog od najsavrenijih uitelja toga doba, muslimanke Habrad A baan. Od nje saznaje da je otelovljenje boje. Dobija ime Meher Baba, a poklonici i sledben ici nazivaju ga avatar novog doba". Meher Baba je sr naih bezbrojnih Ja. Ne moemo spoznati sebe ako n e spoznamo Meher Babu. Volei Meher Babu i dajui Meher Babi, dajemo i drugim licima, a dajui drugim licima dajemo i sebi", zanosno istiu sledbenici. Sa druge strane Meher Baba u svojim Besedama" kae: Moj zadatak nije da svetu otkriv am istinu, ve da pohotnom oveanstvu pomognem da sazna istinu. Treba spoznati svoje egoistino, a ne stvarno Ja, ne kao dobro i loe, pametno ili glupo, ve kao uobrazilju, kao lanu slik u svog istinskog Ja, te ljudi treba da prestanu da se poistoveuju sa tom lanom slikom. No vo oveanstvo jeste oveanstvo istine sa izbrisanim pojedinanim egom, zasnovano na spiritu alnim, a ne intelektualnim iskustvima, to jest doktrinama, jer mistino je istinito, a in telektualno je plod maje, to jest uobrazilje. Svrstavanje ljudi u grupe, partije, religije, sek te, jeste beanje u vid 115 odbrambenog mehanizma. Ne pridajem znaaj veroispovestima, religijskim ritualima, dogmama, staleima, ve jedino razumevanju sedam stvarnosti: stvarno postojanje boga ija je sutina (sopstvo) prisutna u svakom pojedincu; jedina ljubav jeste ljubav prema bogu, koja i budi enju da se bude sa bogom; jedino stvarno rtvovanje jeste rtvovanje za boga; jedino stvarno odricanje jeste odricanje boga radi; bog boravi u svakom i dobrom i ravom oveku; jedino pravo uzdravanje je uzdravanje od niskih pobuda; predavanje bogu, ali tako da mu ne moe nakoditi nijedna nesrena okolnost. Kao jedan od primera boanske ljubavi koju je propovedao, on i njegovi ljudi stvar ali su se o mastima", duevnim bolesnicima, koje je Meher Baba smatrao svetim bogoopijenim duama koje su napustile ovaj svet radi bogopoznanja. Takve osobe je na svojim mnogobrojnim put ovanjima Meher Baba hranio, kupao i provodio vreme sa njima. Inae, Meher Baba je esto putovao, kako po Indiji, tako i po Evropi i Americi, dubo ko fascinirajui sve one sa kojima se susretao i saraivao. Godine 1925. zavetovao se n a utanje i nije progovorio do kraja ivota. Sa prisutnima je komunicirao piui, a od 1927. prestaje i da pie i samo je gestikulacijama i pokazivanjem slova na tabli predavao sledbenicima svoj

e misli i ideje. Umire 1969. U gradu Meherzadu nalazi se grobnica Meher Babe. Mnoga poklonika puto vanja uglavnom starijih osoba, organizuju se po svetu u cilju posete grobnici Meher Ba be. Samim tim hou da kaem da postoje mnoga drutva sledbenika Meher Babe u svetu. Tako i u Jugosla viji imamo slina drutva u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Ukupan broj sadanjih i bivih sledben ika i simpatizera Meher Babe u Jugoslaviji, kree se izmeu dve i tri stotine. Vainavska verska zajednica Hare Krina Meunarodno udruenje za svesnost Krine Ve smo rekli da u indijskom panteonu dominantno mesto zauzima indijsko sveto troj stvo: Brama, tvorac Vinu, odravatelj i uvalac iva, preobrazitelj. Znamo da su avatari boga Vinua izmeu ostalih Rama i Krina, a oekuje se dolazak mesij e Kalke, takoe Vinuovog avatara. Govorili smo takoe i o putevima bogopoznanja i duhovnog uzd izanja u hinduizmu koji vode preko samospoznaje, dakle putem poniranja i stapanja u unive rzalnu, boansku, neuslovljenu svest, a da je preduslov za to prosvetljenje pojedinana svesnost koj a podrazumeva analizu i znanje o pokretakim silama prirode i psihomentalne aktivnosti. Svesnost nas vodi ka univerzalnoj svesti, ka samospoznaji i samim tim bogospoznaji. Tada se svesnost, znanje koje nas je dovelo do univerzalne svesti, brie, a ostaje ta univerzalna svest sjedinjena sa b oanskom. Dakle, pripadnici verske grupe o kojoj je ovde re jesu sledbenici boga Vinua, kroz potovanje njegovog otelovljenja na Zemlji, avatara Krine. ivot, uenje, poruke i pouke, dakle svesnost Krine, jeste put samoostvarenja, tj. samospoznaje, a samim tim i bogospoznaje. Krina je, inae, bio savetnik i stareina indijskog ratnika i junaka Arune, kome, kroz nebeske i etike zakone, otkriva vii smisao ivota. Posle se Krina transformie u pastira i post aje omiljen, naroito kod ena. Sve to zabeleeno je u staroindijskom epu Mahabharata", i t o u delu koji se zove Bhagavad gita". Kult Krine vrlo je rasprostranjen u Indiji. Postoje Krinini hramovi, vrtovi, prazn ici, tj. dani Krine u Indiji. Meutim, ovo masovno potovanje Krine u Indiji nema veze sa Vainavskom verskom zajednicom Hare Krina" (u daljem tekstu: VVZ) niti se odvija u o kviru nje. Njeni lanovi nose odela boje afrana, briju glave poput indijskih svetih ljudi i da ju 116 sebi indijska imena, ali okupljaju uglavnom ljude sa Zapada. Da kaem i to da su h ramovi VVZ replike indijskih hramova i nalaze se u zemljama Zapadne Evrope i Amerike. Krina je, svakako, jedan od najvie oboavanih avatara u Indiji, ali je VVZ posebno, meunarodno, autohto no udruenje nastalo na Zapadu. Pre nego to kaem neto o osnivanju Hare Krine, podsetiu da je pre pet vekova iveo ovozemaljski ivot ri Krina aitanja Mahaprabhu. U Indiji ga zovu zlatnim avatarom,

smatrajui ga reinkarnacijom Krine. Tvorac je mantre (pesme) Hare Krina", upranjavao j e bakti jogu (jogu ljubavi i predanosti) i ostvarivao ju je kroz mantranje. Kako je govorio njegov pratilac Nitjananda, dovoljno je imati kod kue ai tanjinu sliku i pevati mantru Hare Krina", te spoznati tako boga". Kao neku vrstu uputstva aitanj a propisuje osam vrsta moi koje mora imati svaki jogin toga vremena: da moe postati manji od atoma; da moe postati vei od planine; da moe postati laki od vazduha; da moe postati tei od svakog metala; da moe po svojoj volji izazvati svaki materijalni uinak-materijalizovati predmete; upravljati drugima poput Gospoda; slobodno putovati unutar i izvan univerzuma; moe izabrati mesto svoje smrti, i mesto svog ponovnog roenja. Cilj svakog duhovnog uzdizanja jeste dostizanje odnosa sa Krinom, a to je samim t im i dostizanje savrenstva ivota, propovedao je aitanja. Posle mnogo roenja i smrti onaj ko zaista ima pravo znanje predaje se meni (Krini, prim. Z. L.), znajui me kao uzrok svih uzroka i svega to postoji. Takva velika dua je veoma retka ." Tako stoji u epu, a aitanja, kao to je ve reeno, predvia mogunost samospoznaje kroz bakti jogu i ma ntru Hare Krina". Osniva VVZ je ri rimad A. C. Baktivedanta Svami Prabupada (1896-1977). On je deseti uitelj u tradiciji ri Krine aitanje Mahaprabhua. Roeni Indijac, pre svog misionarskog rada bio je uspeni poslovni ovek u Bengalu. Meutim, 1959. prihvata sanjasu (odvojen monaki ivot) i aktivno i potpuno p redano poinje svoj misionarski rad. Poto po pravilima sanjasina nema pravo da poseduje il i zarauje novac, brigu o porodici i sav svoj imetak prepustio je sinovima. Na sugestiju sv og uitelja ri rimada Baktisidante Sarasvatija Takura, odlazi u SAD, da na engleskom jeziku pren osi svetu vedsko uenje. Tako je u Los Acelesu 1965. osnovao Meunarodno udruenje za svesnost Krin e" (u daljem tekstu: MUSK), poznatije kao Hare Krina, u prevodu voljeni Krina". Udruenje j e zasnovano na ekstatikom oboavanju Krine, to u kasnije objasniti. Veoma aktivna misija Svamija Baktivedante dala je nemale rezultate. Osnovao je izdavaku kuu Bhaktivedanta Book Trust" u Los Anelesu. On sam napisao je p reko osamdeset knjiga prevedenih na sedamdeset jezika. Otvorio je 108 hramova irom sve ta, ima oko 10.000 iniciranih lanova i na milione sledbenika (oko deset miliona) u celom svet u. Centar Hare Krine za Evropu je u vedskoj. Posle njegove smrti nasledilo ga je vie gurua. O blast istone Evrope dri devet gurua. Uenje Svamija Baktivedante pokuau da predstavim to vernije i objektivnije, navodei povremeno citate iz Bhagavad-gite", kao i iz najpoznatije knjige Svamija Baktivedante, Nauka o samospoznaji". Sledbenici Hare Krine su bakte (posveenici), pa su, samim tim, deklarativno, i nji hov ivot, sistem vrednosti, versko-obredna disciplina, rad i navike u skladu sa njihovom v

erskom pripadnou. Cilj ivota jeste izlazak iz kruga reinkarnacija, realizacija sopstvene d uhovne sutine i veni ivot u okviru svesnosti Krine. Po Bhagavad-giti", sva bia su delii boji delii su namenjeni sluenju celini. Put do venog ivota i izlaska iz kruga reinkarnaci ja jeste put svesnosti Krine. Biti i delimino uspean na ovom putu u ovom ivotu jeste ve liki napredak, jer obezbeuje raanje dobrih vernika u porodici u narednom ivotu, te tako stvara 117 veliku ansu za ostvarenje venog ivota ili barem za dalje duhovno usavravanje i konanu realizaciju. Postoji, naime, 8.400.000 telesnih oblika od kojih dobijamo j edan, u zavisnosti od sopstvenih zasluga, vrlina i navika u prethodnom ivotu. Posveenost pripadnika VVZ toliko je izraena da, recimo, nai sugraani tvrde da su oni pre svega posveenici Krine, a tek uzgred deca tog i tog oca i te i te majke. Takoe, nac ija im je nebitna, a da im je demonizovano" okruenje interesantno samo ukoliko pristane da k rene putem buenja svesnosti Krine. Takoe e Svami Baktivedanta u SAD svojevremeno rei: Vi niste Amerikanci, ja nisam Indus. Mi smo samo duhovna bia, due." U svojoj knjizi Nauka o samospoznaji" osniva Hare Krine kae: Duhovno telo je telo koje je osloboeno smrti, roe nja, bolesti i starosti. Ono je veno, puno znanja i blaenstva. Razliite elje stvaraju raz liita tela. Sve dok elimo razne vrste uitaka moramo prihvatiti razne vrste materijalnog tela/d akle, u tom sluaju krug reinkarnacija se produava, prim. Z. L./. Krina, bog, toliko je ljubazan da nam daje ono to elimo. Ako elimo telo tigra /misli se na budui ivot pojedinca, prim. Z.L./. sn ano i sa zubima kojima moemo hvatati ivotinje i sisati sveu krv, Krina e nam pruiti priliku. .. Ako elimo telo bakte, dae nam takvo telo... Ako se neko bavi jogom, procesom samos poznaje i iz nekog razloga ne uspe da dovri proces, prua mu se jo jedna prilika. Tako se raa u isto bramanskoj, ili bogatakoj porodici i dobija sve uslove i pogodnosti da zavri proce s." Iz Bhagavad-gite" naveu rei Krine upuene Aruni: Dragi moj Aruna, ako neko shvati moju pojavu, odlazak i delatnosti, samo zbog tog razumevanja prua mu se prilika d a se posle naputanja ovog tela rodi u duhovnom svetu." Dakle, da razjasnim: hoe se rei da svak o kad-tad mora da napusti ovo telo, pri emu onaj koji je shvatio Krinu nee biti prisiljen da prihv ati jo jedno materijalno telo, ve odlazi direktno u duhovni svet i raa se na jednoj od duhovnih planeta", kako kae Svami Baktivedanta u knjizi Nauka o samospoznaji". On takoe u istoj knjizi kae: Dua je estica manja od atoma. Siuni deli boga, to je dua; ona ima boanske osobine kao kapljica vode ima sve sastojke kao i velika voda. Dua se seli iz tela mrtvog u no vo telo (menja odelo). Dua na evolutivnom putu ide, seli se, recimo iz tela vodenih ivotinja, u b iljke i drvee, zatim insekte, ptice, ivotinje, pa zatim u necivilizovane ljude, a posle toga u c ivilizovane ljue.

Evoluira, dakle, odelo due, a ona ostaje jedna, nepromenljiva, vena. Telesno shvat anje ivota koje se manifestuje, recimo, kroz sladostrae, nacionalnosti, konfesije jeste glupost i po tome se ne razlikujemo od pasa i maaka. Nacije i veroispovesti samo su vrste odee." Postoje razni oblici grenih tela i prema stepenu grenosti ivo bie dobija materijalno telo. Zato na pravi problem nije kako da jedemo, spavamo, razmnoavamo se i branimo, ve ka ko da dobijemo nematerijalno telo, duhovno telo. To je konano reenje svih lroblema. Krina obeava: ako se predamo, ako postanemo potpuno svesni Krine, ujedno emo se zatititi od svih posledica grenog ivota. U ovom dobu jednostavno pevajte mantru Hare Krina". Nema drugog naina. Ljudi su zbu njeni mnogobrojnim procesima samospoznaje. Ne mogu se baviti pravim obrednim procesima meditacije ili joge. To nije mogue. Zato gospodar aitanja kae da e onaj ko prihvati ovaj proces pevanja odmah postii nivo samospoznaje. Ovaj proces pevanja koji je gospod aitanja ponudio za postizanje ljubavi prema bogu, zove se sankirtan (u prevodu potpuno slavlje"). Pevanje Hare K rina" je transcendentni proces, proces oivljavanja izvorne svesnosti. Postoji osam vrst a transcendentnih zanosa koji moda odmah nee biti prisutni kod poetnika, ali daljim p evanjem i duhovnim uzrastanjem hoe: 1. oamuenost 2. znojenje 3. jeenje koe 4. zapinjanje u govoru 5. drhtanje tela 6. lagana vrtoglavica 118 7. plakanje u zanosu 8. trans Mantra Hare Krina", poznata i kao maha mantra" (velika mantra") izvodi se uz pomo brojanice. Ako brojanica ima 64 kuglice, kree se mantranjem od prve do poslednje kuglice. Drei se za svaku od njih ponavlja se 16 puta mantra Hare Krina". Ukupno se u toku svako g kirtana (slube) mantra ponavlja 1.024 puta. Maha mantra" glasi ovako: Hare Krina, Hare Krina, Krina, Krina, Hare, Hare, Hare Rama Hare Rama, Rama, Rama, Hare, Hare." Voljeni Krina (2 h) Krina, Gospode (2 h) Voljeni Rama (2 h) Rama, Gospode (2 h) Svami Baktivedanta takoe kae sledee: Ne samo to vreme sadanje nije pristupano pravoj mistinoj jogi nego i Vedante koje se mogu itati teko se mogu razumeti na pravi nain, jer su tumaenja viestruka. Mantra, to jest pevanje Hare Krina je dovoljno za posveenika Krin e, za Baktija... Da se vratim, nemojte misliti da je Pokret svesnosti Krine nova religi ja koja ne priznaje Boga. Boga moemo zvati Alah, ili Krina, ili nekim drugim imenom, ali koja

religija ne priznaje Boga. Mi jednostavno pouavamo ljude da vole Boga. Privlae nas razne stvar i, ali ako svoju ljubav posvetimo Bogu biemo sreni. Nemojte voleti samo drvee, biljke ili inse kte. To vas, svakako, nee potpuno zadovoljiti. Nauite da volite Boga. To je misija aitanje Mahap rabua. To je naa misija. Transcendentalna vibracija nastaje pevanjem Hare Krine, te uzvien pr oces (osmiljavanja) nae transcendentalne svesnosti. Kao ive duhovne due mi smo svesni Krin e, ali smo zagaeni od pamtiveka. Naa svesnost je sada zagaena materijalnom atmosferom. Materijalna atmosfera, okruenje, u kojem ivimo naziva se maja", u prevodu ono to je iluzija". O savremenim joginima i guruima Svam i Baktivedanta kae: Oni su lakrdijai i prevaranti. Ne znaju ta je prava meditacija, ko riste nestandardne metode, nezabeleene u vedskim spisima." Osim to potire znaaj nacije i konfesija, hrianima se Svami Baktivedanta Prabupada ob raa na vie mesta na sledei nain: Ko postane svestan Hrista, taj je svestan Krine. /.../ M i Isusa Hrista potujemo kao naeg gurua, jer propoveda svesnost Boga i zato je i na duhovni uitelj." Svami Baktivedanta i prekoreva hriane: Umesto to drite zatvorene crkve, ponudite ih n ama. Mi bismo tako pevali boje pesme 24 sata na dan /,../ Takoe mislim da bi hrianski svet enici trebalo da sarauju sa Pokretom za svesnost Krine." Kao i svi Indusi, lanovi ovog pokreta smatraju kravu svetom ivotinjom, ili, tanije, drugom majkom ije mleko koriste kao i majino. Bilo bi, ini mi se, interesantno navesti i rei osnivaa VVZ o kriminalu, tanije o kriminalcima: Za razliku od pobonog oveka koji ima isto srce, kriminalac ima neisto s rce. Ta prljavtina je kao bolest i manifestovana je u vidu neobuzdane poude i pohlepe. Dakle, mnogi ljudi boluju od te bolesti i zato je kriminal rairen. Kad ljudi proiste srce od te prljavtine kriminal e nestati. Najjednostavniji proces proienja jeste zajedniko pevanje bojih sve tih imena, sankirtan, koji je i osnova pokreta svesnosti Krine." Ishrana je posebno poglavlje sledbenika VVZ. Poto sledbenici Krine sebe smatraju b aktama to podrazumeva poseban reim ishrane u skladu sa uenjem koje slede. Kako sve na sve tu, i ivotinja i biljka, imaju duu, to je ishrana pre svega strogo vegetarijanska da se u cilju ishrane ne bi ubijalo i time inio greh. I sam osniva zajednice je svojim sledbenicima, spremajui ovu hranu, dao preporuke, to jest neke recepte, koji se revnosno potuju. Tako e se u kuhinji uz drugu vegetarijansku hranu obavezno spremati i nuditi apatije (pogaice od neprosejanog b rana), dal (supa od povra) i gi (puter). Ova hrana koja se sprema u hramovima Hare Krina zove se prasadam ili gospodova milost. Ona najpre odstoji oko pet minuta u toku specijalne molitv e kojom se nudi Krini, pa tek potom sledbenici obeduju. Ishrana prasadamom smatra se prieem Krinom i 119

delom obreda zajednice. Prilika je i da se kae kako pripadnici Hare Krine provode dan u hramu. Buenje je u 4 sata ujutro. Od 4 do 9 je sluba, slui se Krini, kroz veliku mantru uz pomo brojanice na ve opisan nain, esnaestostrukim ponavljanjem mantre na svakom zrnu kug lice, ukupno 1.024 puta. To su line meditacije. Osim njih predvieno je i kolektivno izvoe nje velike mantre uz kolektivno pevanje, tzv. sankirtan. Sankirtan pripadnici Hare Krine izv ode i na javnim mestima. Od 9 do 17 sati najpre se dorukuje, potom svako ide na svoje zadue nje, bilo vezano za hram (ienje, priprema hrane), bilo vezano za misiju (prodaju knjiga, propagandno g materijala), ili se obavljaju probe za javne nastupe (vokalno-instrumentalni sastav Nitjananda " iz Beograda, koji ine lanovi Hare Krine iz Beograda s vremena na vreme odrava dobro poseene koncer te), a angaovali su se, na naim prostorima do pre neku godinu, i humanitarnim radom u org anizaciji Food for Life" (Hrana za ivot"). Od 17 do 19 sati je veernja sluba. Najvanija i najpos eenija sluba je nedeljom u 10 sati koju poseuju i bivi inicijanti, simpatizer i gosti. Duh ovno uzdizanje podrazumeva svojevrsno rangiranje. Ko dostigne najvii, trei stepen, taj se smru sigurno utapa u Krinin svet, u veno blaenstvo, ostvaruje cilj, prekida krug reinkar nacije, te se sa svojim duhovnim telom veno naseljava na duhovnoj planeti. Zasluiti tako neto znai prethodno revnosno sluiti Krini i besprekorno se drati moralnog kodeksa zajednice i to: besprekorno se drati vegetarijanske ishrane (izbaeni su meso, riba, jaja); zabrana predbranog i preljubnikog seksa; zabrana konzumiranja svih opojnih sredstava droge, alkohola, kafe pa ak i aja; zabrana kockanja. Posebna karakteristika pripadnika VVZ jeste prihvatanje sistema drutvenih stalea karakteristinih kroz istoriju za samu dravu Indiju, na kojem poiva i sama verska ci vilizacija a koji se zove Vernarama darma" i obuhvata 4 stepena, 4 drutveno-socijalna stalea i 4 duhovna stalea: bramani duhovnici, svetenici, naunici katrije upravljai, ratnici vaiije trgovci, zanatlije, poljoprivrednici udre radnici, sluge; po drugom kriterijumu imamo: grihashe porodini ljudi vanaprasthe oni koji su se odvojili od porodice bramaare oni koji ive u celibatu sanjasine monahe Krajnji cilj je opet oboavanje Krine, koje sprovodi svako u svom drutvenom staleu. S udbina svakog je u svom staleu u kojem ivi. Srea i nesrea se ne mogu spreiti, zato ne treba troiti vreme na svakodnevicu, nego se treba u potpunosti i predano posvetiti duhovnom n apredovanju u okviru Pokreta za svesnost Krine, shodno svom drutvenom i duhovnom staleu.

I ba u poslednje vreme, uz misionarsko propovedanje i poduavanje iz isto religiozni h i misionarskih pobuda, sledbenici Hare Krine posle smrti Svamija Baktivedante (1977 ) posebno insistiraju i na irenju ideje o kastinskom ureenju drutva na globalnom planu. To bi h ilustrovao navodima vezanim za organizaciju drave i drutva na kastinskom principu koju VVZ zagovara. Bie to izvod iz predavanja dr Aleksandra Dvorkina, ruskog teologa i str unjaka svetskog glasa za pitanja verskih sekti, odranog oktobra 1966. u Domu Vojske Jugoslavije, na kongresu o totalitarnim i destruktivnim verskim sektama. Ipak, uz svu svoju samokritinost, krinaiti se ne odriu svoje osnovne doktrine koncep cije Varnarama, koja je i do dananjih dana ostala formulisana u knjizi Varnarama manifest socijalnog razuma" (Njujork/Los Aneles/ Vaduc/Bombaj, 1981. god. Stranice citata date prema 120 nemakom izdanju. Prevod sa nemakog: P iplin). Njen autor je Njegova Boanska milost Om Vinupada Paramahasma Parirajakarja Astotar asata ri rimad Harikei Svami Maharja Vinupada Ahraja Harikei Svami, Amerikanac po nacionalnosti, lan MUSK. rila Prabhupada je 1977. zauzeo mesto gurua-voe i upravnik a imovine. On je vrhovni guru svih krinaita i sva njegova miljenja i odluke za njih su obavezujue. Stoga je svaki domai krinait obavezan da Varnaramu smatra boanskim poretkom drutva i da tei njenom sprovoenju svuda u celom drutvu. Upoznavanje nekrinaita sa ovom koncepcijom je vrlo komplikovano. Ruk ovodioci sekte skrivaju je od spoljnih ljudi, smatrajui da oni nisu dovoljno prosveeni da b i je shvatili i primenili i da bi se skandalizovali ako bi se blie upoznali sa njom. U emu se sastoji ta koncepcija? Pre svega, ona opovrgava osnove demokratije, tj. one same principe na kojima krinaiti insistiraju, branei svoje pravo na postojanje u pluralistikom dr utvu: Ako je ljudsko drutvo obezglavljeno, onda e bezumni ljudi, koji nisu bramani, uvest i svet u muno samounitenje, i sve dotle dok na elo oveanstva ne stanu bramani, nee biti mira, n i sree ni zadovoljstva." (str. 106) Religiozna neutralnost drave, lano nazvana ateizam, proglaena je krivcem za opti pad , koji se moe ispraviti samo brzim uvoenjem u itav svet kastinskog sistema Varnarame, na ijem e lu biti rukovodei krinaiti. Re je o svojevrsnom osvajanju vlasti, koje se moe ostvariti kroz pokoravanje intelektualne elite raznih zemalja i odluan uticaj na sredstva masovn og informisanja: Savremeni drutveni sistem, kojem se ljudi oseaju privrenim, moe biti bezbolno promenjen ako se primene ispravni socijalni ciljevi koje sadre prav i vainavski vedski tekstovi." (str. 133) Harikei Svami eleo je da iskoristi informacionu mreu drutva u cilju irenja saznanja o boanstvenom" (str. 136), tj. da pretvori SMI /vladu, prim. Z. L./ u instrument pr opagande svesnosti Krine, nadajui se, ne bez osnova, da e perestrojka bre od svega nastati u

onim drutvima u kojima se veliki broj informacija moe iriti bez prepreke. Danas se infor macioni kanali mogu zloupotrebiti tako to se njima pleni um oveka materijalnim ciljevima. Informativni sloj vainavaca moe produhoviti te kanale, pri emu e ih oni koristiti za to da bi izazivali duhovne promene u drutvu. (str. 134) U novom drutvu pred preureeni SMI bie postavljeni drugi zadaci: U drutvu Varnarama informacioni tok nalazie se pod kontrolom bramana. To znai da e sve informacije koj e iri SMI morati da odgovaraju duhovnom standardu. Drutvo Varnarame potpuno zavisi od intelektualnog vostva bramana. Zato drutvo Varnarame ne moe da ostavi SMI pod kontro lom drugih snaga." (str. 146) Sve kljune pozicije u SMI zauzee via kasta bramana: Pred bramanima je zadatak da obue narod uz pomo informacione mree. Bramani e postati savetnici ljudima i odreivae karakter drutva." (str. 118). Glumci, komentatori, reditelji i slini ostae, naprotiv, kao udr e nia kasta najamnika, radnika za novac. Ipak svi oni koji odluuju koje znanje i informa ciju treba iriti redaktori, novinari, scenaristi ili reditelji moraju biti bramani koji su o bueni da upravljaju drutvom. Pod rukovodstvom bramana SMI e sluiti istom cilju, kao i pod sadanjim materijalistikim rukovodstvom, i time e upravo podravati drutvenu stabilnsot . Ipak, to nee biti drutvo koje je zapalo u materijalistiki orsokak, ve progresivno duh ovno drutvo. (str. 148) Idealni drutveni sistem to je teokratija uzdignuta na dotad nevienu visinu, koja n e podlee kritici i koja je zasnovana na kastinskoj osnovi. Sistem Varnarama MUSK proizilaz i od Svesavrenog Svevinjeg. Najvii Gospodin opunomoio je svoje zapise. Najvii Gospodin eli da stvori Svoj savreni drutveni sistem (Varnaramadharmu) u vidu staranja za ljudsko drutvo." (str. 73, 88 i 81) To drutvo karakterie kastinski sistem. To je veoma autoritarno drutvo. ak i Harikei Svami samokritino priznaje: Vlada Varnarame, treba shvatiti, nije faistiki, ali je su rov reim." (str. 208) esto se moe sresti korporativistiki opis idealnih sistema. Mnoge faistike ideologije vole da uporeuju dravu sa organizmom, koji ima glavu (upravljaku elitu), ruke (kastu policije i vojske), stomak (kastu trgovaca i bankara) i noge (radniki deo 121 stanovnitva). Na elu drutva stoji zaista umna glava koja donosi odluke, saglasne apsolutnim prin cipima (str. 88). Ta rukovodea elita jesu vainaviakari, tj. oni su monasi drutva i njegove voe. Nikakv i izbori nisu potrebni, jer ako narod prosto vidi kako oni rade i uje ta oni govore, onda je potpuno oevidno da e im se on prikljuiti i slediti te visokokvalifikovane, duhovnou i blagodau ispunjene ljude koji se izuzetno brinu o najviem blagostanju naroda." (str. 82) Krinaitski guru izrekao je svoje miljenje i o radnicima koji ine vie od polovine stanovnitva u njegovom sistemu drutva. Evo ta on o njima misli: Profesionalnim sklonostima udra odgovara fiziki posao ili usluge. udre opsluuju tri druge drutvene klase. Njihov dohodak zavisi od zadovoljstva koje njihov rad donos i korisnicima usluga. Ljudi koji imaju sposobnost da budu udre predodreeni su da rade pod kontro

lom tri vie drutvene grupe. Njihov osnovni interes je da zadovolje sopstvene interese, njih s talno neto vue zabranjenim gnusnim stvarima kao to su riba, meso i jaja, i naroito hrana podlona t ruljenju. udra se odrava pomou vina, viskija, piva i cigareta, esto je i narkoman. On moe da prokocka sav svoj novac radi zadovoljenja sopstvenih ula. udra nije u stanju da iz dri ogranienja ulnih naslada, ak ni na momenat i prvom prilikom e sa ogromnim olakanjem d a se preda zovu naslade. Njegovo omiljeno zanimanje je sekusalni ivot. Nezadrivo gonjen svojim genitalijama, on radi danonono da bi stvorio pogodnu situaciju koja odgovara njeg ovim pohotnim eljama. udre se uvek nalaze pod kontrolom nekog drugog i to odgovara njihovim nakl onostima. Najbolje za njih je da se potine kontroli u sistemu Varnarama. Tada e konano biti za dovoljni." (str. 215, 217 i 227) Treba primetiti da e se, za razliku od kastinskog sistema u Indiji, gde se pripad nost kasti stie roenjem, lanovi novih kasta birati jo u ranim fazama kolskog obrazovanja: Niko ni je sasvim lien linih kvaliteta i niko ne moe da ne radi u skladu sa svojom prirodom. T o je samo pitanje vremena kada e se kod deteta ispoljiti tipini simptomi odreene drutvene klas e." (str. 143) Na taj nain ovekovu sudbinu odreuje ne neki nepravedan slepi sluaj, ve vladajua e lita. Svaka kasta dobie obrazovanje koje striktno odgovara njenom poloaju u drutvu: Uenici dovoljno sposobni da bi se obuavali za bramane dobijaju dovoljna znanja iz svih f ilozofskih i intelektualnih predmeta. Za druge drutvene grupe to je nepotrebno i neumesno. Upo redo sa buduim bramanima prolazni kurs uenja pohaaju jo samo katrije, koji e kasnije zauzeti v isoke rukovodee poloaje. Ostali lanovi drutva dobijaju obrazovanje koje odgovara njihovoj kasti i posle toga he biti pogodni za profesionalno ispunjavanje svog socijalnog duga." Kada dostigne otprilike 12 godina, deak naputa svoju osnovnu kolu i dalje dobija pr odueno obrazovanje u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima. Ako uenik ima sposobn ost udre, nauie ga da radi odreeni posao. On e poseivati kolu dotle dok ne dobije dovoljno znanj a za obavljanje tog posla i ne vie od toga. Zatim e napustiti kolu da bi se bavio drutven o korisnim radom. Uenik koji pokae sposobnosti vaiije, dobie due kolsko obrazovanje, specijalizujui se u oblastima vaiijskih profesija, kao to su: trgovac, bankar ili seljak... Te profesi je iziskuju iroko obrazovanje." (str. 144) U koli nee biti mesta religioznom pluralizmu. U svim kolama novog drutva uie se samo krinaizam: to se tie pogrenih i besmislenih principa ateista, o njima ne treba informisati decu koja poseuju kolu Varnarama, da ne bi saznala u ta drugi veruju." ( str. 141) Bez obzira na stalne izjave krinaita o njihovom stremljenju ka miru i redovnih fe stivala mira koje oni sprovode, u sistemu Varnarama najvanije funkcije poverene su vojnoj kasti katrijama.

U drutvu budunosti predvieni su i katrije-atomi, u ije zadatke spada i to da duhovno ili uz pomo elektronike, orujem ili opremom sliste neprijatelja sa l ica zemlje. (str. 180). Nosilac boanske svesti, kao glavni u vladi, mora da ima mogunost da vo di, kako odbrambeni tako i osvajaki rat, i da vodi vojsku u pobede. On je duan da napadne / neprijatelje drutva, prim. A. D./, da ih porobi, da neutralie njihovo delovanje i ravo ponaanje, a zatim da u 122 njihovoj zemlji ustroji drutvo socijalne svesti. (str. 163) Pred nama su globalni planovi: Ako jedno drutvo moe da se promeni i da prihvati duh ovne vrednosti, veoma je vano da rukovodioci uvrste interese tog duhovnog drutva u celom svetu. Oruano suprotstavljanje e pruiti samo demonske linosti, koje su se celim srcem prile pile uz ateizam i materijalizam. Upravo takve ljude treba unititi. Tada e se svet oslobodi ti njihovih zahteva." (str. 163) ta znae glupi i sentimentalni ideali iveti i uivati u svetu koji je jasno ispoljio sk lonost ka samounitenju." (str. 181) Neraskidivi deo idealnog drutva to je lik neprijatelja. MUSK naziva svoje neprija telje demonima. U ovom svetu ive tri vrste ljudi: bogomizabrani, demoni i nevini. Bogom izabrani su zauzeli svoje mesto slubenika Najvieg. Demoni aktivno rade na tome da uniti svako s aznanje o Bogu. Nevini obrazuju stado koje sledi za onim ko je na elu drutva. (str. 158) Svi graani he proi kroz obavezan sistem ispiranja mozga. Ispravne mere koje je zap oeo snani vrhovni Varnarama nee ograniavati samo snani vojni uticaj. Graani onih drutava koja su zatrovana ateizmom, dobijae instrukcije od bramana, da bi im se lino objasnila neo phodnost sistema Varnarama. Lako se mogu odvojiti korisni elementi drutva od nekorisnih, po zvavi svakog na zajendiko pevanje mantre Hare Krina. Uz zajedniko pevanje mantri, mnogi l judi koji su sada prestupnici, mogu se proistiti i kao takvi ispuniti vaan posao za drutvo. Ako se neki ljudi bez obzira na to to je put proienja bio svakome dostupan, i dalje ponaaju kako ne treba, neophodno je da se policija katrija otro pozabavi sa svakim od nepodobnih." (str. 163, 177) Evo kako treba diskutovati sa kritiarima sistema: Zavidne i neosnovane kritiare tre ba pozvati na diskusiju sa bramanima samo zato da bi se podstakao duh naroda. Kao k rajnje sredstvo bramani e pozvati katrije koji e dovesti u red takve agitatore." (str. 165) Izvanredno je interesantna teorija o kanjavanju neistomiljenika: Poto e se ljudi u dr utvu Varnarama jo od roenja uiti visokim obrascima ljudskog ponaanja, za njihove prestupe nema nikakvog opravdanja. Zato e policija Varnarama biti dovoljno stroga prema prestupn icima i surovo e ih kanjavati... Posle prvog pokuaja da se stave na pravi put istine oni koji prvi put gree, policija katrija mora da protera ili ukloni okorele prestupnike... Primena smrtne

kazne ne podlee raspravi. U savremenom drutvu na smrtnu kaznu gledaju kao na besmislenu sur ovost; skoro svugde ona je ukinuta. Ali ukidanje smrtne kazne samo je dokaz nesposobnosti i neznanja rukovodilaca drutva, a nikako milosra prema ubicama... Ako u skladu sa re ligioznim zakonom ubica bude kanjen, onda e on saglasno zakonu karme biti osloboen posmrtne k azne. Kazne e sluiti kao sredstvo zastraivanja. Bolje bi bilo, kad bi se sentimentalne pr istalice individualnih sloboda uzbuivale zbog toga to bezrezervna podrka pravu i poretku ne uzima u obzir socijalno poreklo i okruenje prestupnika." (str. 176 177). I tako, udruenje za svesnost Krine negira slobodu. Kada kritiari totalitarnih sekti govore o odsustvu slobode unutar sektakih komuna, onda ih optuuju za neobjektivnost. Teor ija Varnarama je teorijska osnova zabrane slobode, koja proizilazi iz usta samih sekt aa. Za propagandu i ostvarivanje odgovarajuih koncepcija u drutvu krinaita, kao i u drugim religijama mladih, rado se koriste pravom na slboodu svesti i miljenja. Ipak, ned opustivo je zloupotrebljavati jedno od osnovnih prava oveka, pravo na slobodu svesti, da bi se ograniila ostala osnovna prava. Kao to smo videli na primeru koncepcije Varnarame, u krajnjoj liniji to dovodi i do likvidacije prava na slobodu savesti. Potpuno je oigledno da je MUSK surova grupa za osvajanje vlasti, ustanovljena na strogo totalitaarnim principima, koja mata da te principe proiri na itavo stanovnitvo zemal jske kugle. Smatra se da je to jedan od pokuaja najbliih pretea Antihrista da pripreme t le za njegovu vladavinu u celom svetu." Uz prethodni tekst dodajemo da su se posle smrti Svamija Baktivedante pojavili l ideri, gurui Hare Krine iz vie oblasti u svetu promoviui se za naslednika. Bili su tu gurui iz vie 123 drava SAD, Engleske, kotske, vedske, Holandije i Rusije. Svakako je tu bilo elje za liderstvom, ali, bez cinizma recimo i pravom na raspolaganje ogromnom Baktivedan tinom imperijom. Pokret je tako, krajem sedamdesetih, prilino dehomogenizovan. Istina je, pokazalo se, da je pojedino lanstvo uz znanje lokalnih voa krijumarilo i koristilo teke droge kao to su heroin ili LSD. Droga se kanalima pokreta pojavila ak i u Rusi ji. Istina je da je monatvo u nekim hramovima Amerike ivelo u promiskuitetu. U SAD, tanije u Zapadnoj Virdiniji, deava se poetkom osamdesetih godina serija ubist ava, za koje je indirektno vezan voa pokreta za tu dravu i svojevremeno jedan od Baktiveda nti najbliih gurua. Jedan tako edan" pokret, sa lanstvom visokih moralnih principa i discipline suoio se sa nizom afera. Ipak, preduzimljivog poslovnog duha, sa izraenim atributima menadera, Amerikanac Harikei Svama nametnuo se kao domain, te stvarno postaje prvi guru voa VVZ i upravn ik imovine. On uspeva da konsoliduje zajednicu, te da uglavnom povrati disciplinu i

urednost u hramovima. U strateko-doktrinarnom smislu zagovornik je radikalnog kastinskog drutvenog ureenj a, kao to je ve reeno. Da li to shvatiti kao verski fanatizam, liderski entuzijazam; da li kao politiki anahronizam ili kao realnu mogunost artikulisanu u ovom sluaju renikom i pr aksom hinduistike tradicije? Da li je to jo jedan probni balon svetskih centara moi to je st buduih, mada preodevenih, bramana i katrija? Ako je suditi po poseenim koncertima grupe Nitjananda", samo u Beogradu ima oko 5. 000 simpatizera Hare Krine, a ukupan broj u Jugoslaviji procenjuje se na 10.000. U sv etu ih ima oko pet miliona, procentualno najvie u zemljama biveg Istonog bloka. Centar im je u Ame rici, a za Evropu u Stokholmu. Na kraju poglavlja o pseudohinduistikim sektama, posluio bih se opet jednim citato m, ovog puta vladike Nikolaja Velimirovia, koji je dugo prouavao indijsku religiju i filosofiju i ak pokazivao simpatije prema njima. On kae: U pogledu filosofije, Indija je najbogati ja zemlja na svetu. Sve to su ljudi mogli da izmisle svojim razumom smiljeno je u Indiji. Samo je Bog jedini mogao ljudima otkriti neto novo to ljudi nisu izmislili. I Bog je zaista otkrio lj udima najveu novost radosnu vest kroz Isusa Hrista... Kad bi Indija znala istinu, zato bi ekala avatare i mesije? eka ona nove, jer ne veruje u stare; eka mesiju jer je videla da joj ne po mae ni Gautama, Zen, Patanali, Sankija / a ja dodajem: Oo, ri inmoj, Meher Baba, Sai Baba, Svami Baktivedanti, prim. 3. L/. Najvei protivnici hrianstva u Indiji su okultisti i teoz ofi koji misle da su pronali klju mudrosti u zbiru svih religija i filosofija i koji dre da je istina u mnotvu, a ne u istoti." Du en Ova sekta osnovana je 1993. godine u Kini, u gradu Hunanu, gde joj je i sedite, a njen osniva i vo je Liu iaguo. Pored sebe on ima jo 30 zamenika i oko 20.000 sledbenika. Liu iaguo (34) promenio je vie religija. Roen je i odrastao kao budista, zatim je p ostao rimokatolik, a potom protestant. Na kraju, koristei sva dotadanja verska iskustva, iako mlad, sa tek 28 godina, osniva sektu Cu en i uspeva da za kratko vreme privue relativno veliki broj sledbenika. To mu uspeva j er sebi pripisuje mo egzorcizma, to jest isterivanja avola" iz ljudi. Ritual egzorcizma, ka ko ga je on predstavljao, ukljuuje molitve, meditacije na vou, korienje svete vode" i naredbe kao to su Nareujem, satano..." i Nazad, satano". Liu iaguo se toliko obogatio od priloga svojih pacijenata", kao i samih sledbenika , i toliko se pogordio da je, posle smrti osnivaa Satanine crkve, andora la Veja, bio jedan od o zbiljnijih kandidata da kupi njegovu kuu. elja mu je bila, pre svega, da tzv. Crnu kuu" preobra

ti u sveto mesto". Meutim, uestale su pritube na njegov raun. Sve vie graana alilo se da je upravo on satanista, crnomagija, da su mu rituali puni strave i uasa, da ne ivi uzorno, da, n aprotiv, 124 koristi i nudi razne opijate, alkohol, tablete, da ivi sa deset ena... Vlasti su o zbiljno shvatile situaciju, te je Liu iaguo uhapen, potom i osuen na smrt zbog subverzivne delatnost i, a njegovi zamenici osueni su na kazne od dve do dvadeset godina zatvora. Falun Gong Kineska sekta Falun Gong danas je moda najmnogobrojnija na svetu. Kako kau njeni l ideri ona broji Li Hon Di Kukasti krst. oko sto miliona ljudi. Falun Gong u prevodu znai kolo zakona". Osnovana je 1992. godine u kineskoj provinciji i Lin, a osniva je bivi vojni muziar i uitelj slobodnog rvanja Li Hon Di. On propoveda da je reinkarnacija Bude, da ima parapsi holoke sposobnosti, te da je sa 8 godina doiveo da bude nevidljiv za okolinu. Vrlo armant an, harizmatian, pri emu se predstavlja da ima natprirodne moi, te sa svojim primamljiv im i miljeu Kine prilagoenim uenjem, brzo okuplja ogroman broj sledbenika, a sa njihovim dobro voljnim prilozima stvara i finansijski monu organizaciju. Jedna do kljunih objava" Lija Hon Dija jeste teza o neminovnosti skorog sudnjeg dana, eksplozije planete i kataklizmi koju sa mo on moe odloiti. Godine 1997. odlazi za SAD, odakle rukovodi sektom. Falun Gong je meavina elemenata budizma, taoizma i i gunga. i gung je tradicionalna vrsta meditacije u Kini, stara preko 4.000 godina i sastoji se od meditativnih vebi dis anja i usporenih pokreta. Falun Gong je njena osavremenjena varijanta, ijim vebanjem se otvaraju en ergetski kanali, 125 pospeuje opta harmonija u organizmu te jaaju sopstvo i telo. Li Hon Di propoveda da kod onog koji je prihvatio i koji upranjava Falun Gong dolazi do pojave brzog apsorbovanja energije iz kosmosa u predelu stomaka, ime se postie vei stepene kultivisanosti i prosvetljenja , telo se oslobaa od tetnih elemenata i omoguava levitacija. Praktikanti se tako oplemenjuju kosmikom energijom i podiu nivo samoizgradnje. Vebe su jednostavne, tako da ih svako moe savladati. Falun Gong je minijatura kosmosa, okree se sainhronizovano sa kosmosom u krug, ostvarujui tako kolo zakona, ukljuujui u sebe i taoistike principe jina i janga, kao i Budino kolo darme. Sledbenicima se sugerie da, posedujui u sebi kolo zakona, postaju imuni na bolesti i nepovredivi. Moto prista lica Falun Gonga jeste enan-ren", odnosno istina, dobrota i trpeljivost". Takoe, oni insistiraju da nisu politiki opredeljeni, ve da samo ele da budu dobri ljudi. Svoje protivnike smatraju demonima. Falun Gong svoje sledbenike ima u Kini (u 20 provincija), zatim na Taj

vanu i meu kineskom dijasporom u SAD. Interesantno je da starosnu strukturu, ine preteno star ije osobe kao i ene srednjih godina. Simbol ove sekte, izaziva mnogo polemika u javnosti poto neodoljivo podsea na simb ol Hitlerove Nemake, takozvani kukasti krst, a zapravo indoevropski simbol kola ivota svastika, okrenut u suprotnom smeru. Pripadnici Falun Gonga prvo navode da simbol njihove organizacije nema veze sa nacistikim simbolom, jer je ovaj bio zakrivljen pod uglom od 45 step eni, a i boje su mu drugaije. Najjai argument je prezentiranje injenice da je svastiku ljudska civiliza cija stvorila pre 2.500 godina te da simbolizuje praistinu i evoluciju kosmosa ukratk o, da predstavlja minijaturu kosmosa, a to je ishodite i cilj uenja Falun Gonga. Samo lanovi ove zajed nice, kao obdareni, mogu upornom meditacijom pratiti kako se on, u stvari, okree, simbolizujui kretanje kosmosa, a to je i rezultat verovanja i prakse Falun Gonga. Zvaninici istiu da u Kini niko nije kanjen zbog verskih uverenja. U Kini, naime, u ogromnoj veini ive budisti i taoisti. Takoe ivi i oko osamnaest miliona muslimana, deset mili ona protestanata i pet miliona rimokatolika. Nikome se ne osporavaju verske slobode, a u sluaju muslimana Ujgura, koji ive u zapadnoj Kini, nije re o guenju islama, ve o istoj borbi protiv terorizma kojem su ovi skloni. Negativan stav prema raznim pseudoreligijskim gru pama proistie iz injenice da one izvru verske doktrine, obmanjuju mase, odbijaju da se povinuju dravnim zakonima i podstiu narod na zbacivanje vlade. to se tie sekte Falun Gong, ona je stavljena van zakona zbog opasnog praznoverja, a voljeg miljenja, ilegalnih aktivnosti, ugroavanja bezbednosti drutva, irenja obmana, stvara nja nereda, a naroito zbog svog tetnog delovanja na psihiko zdravlje. Naime, zabeleno je vie sluajeva brutalnih samoubistava zabadanjem noa u stomak i okretanjem u krug, od ega je samoubicama ispadala utroba. Mnogi su skakali sa visokih oblakodera, ubeeni da im se nita ne moe desiti. Takoe, rairila se praksa neuzimanja lekova, zasnovana na verovanju u is tinitost uenja Falun Gonga da se vebom obezbeuje imunitet organizma, pa su se i takvi sluajevi tragino zavravali. Zabeleeni su i sluajevi samopovreivanja, i to u vidu osakaivanja. Takoe, vlasti objanjavaju i kako je dolo do ovolikog omasovljenja pokreta. injenica je da je najvei broj pristalica u treem ivotnom dobu. Kina ima 120 miliona ljudi starijih od 60 godina i to su ljudi koji ele da osmisle svoje vreme, da i dalje aktivno uestvuju u drutve nom ivotu, da se drue, da prevladaju oseanje zanemarenosti i tako osiguraju svoju psiholoku stabi lnost. Isto tako, tehnika Falun Gong propagira mogunost stabilizovanja i pospeenja imuniteta, t o implicira nepotrebnost uzimanja za penzionere uvek skupih lekova. Slino se odnosi

i na nezaposlene ene srednjih godina koje su odluile da viak slobodnog vremena provode u ovoj zajednici. Ako se tome doda i izvestan broj, dodue, u mnogo manjem procentu, inovn ika, slubenika, studenata itd. dolazi se do tolike masovnosti koja se izraava negde bro jem od 2, negde od 10, negde od 70, a negde od ak 100 miliona pripadnika. Toliki broj istomiljenik a neminovno je kod Lija Hon Dija rasplamsao ambicije o preuzimanju vlasti. Tako u prolee i leto 1999. godine na stotine hiljada lanova demonstrira po trgovima, u mn ogim gradovima irom Kine, a voa diriguje iz SAD. Vlasti su spreile ovaj politiki avanturi zam i razreile situaciju na ve opisan nain. 126 Prikaz sekte Falun Gong dat je iz dva razloga. Prvo, zato to ne mislimo da proble matiku sekti treba da reavamo izolovano, ne pratei primere iz inostranstva, pogotovo kada je re o najmnogoljudnijoj zemlji na svetu i moda najmnogobrojnijoj sekti. Takoe, sekte se u pojedine drave ne ubacuju samo u odnosu na versku tradiciju tih zemalja, nego i shodno afinitetima i vezama koje odreena zemlja ima prema drugima. U naoj zemlji, pravoslavne tradicije. znamo da postoji na desetine pseudohrianskih sekti. Osim toga, u ekspan ziji su i pseudohinduistike sekte, moda ne sluajno, nego s obzirom na dugogodinje prijateljstv o i naklonost dvaju naroda. No, one nisu stigle iz Indije, nego sa Zapada, i to u vi du instant religioznosti. Analogno tome, a koristei nae prijateljske odnose sa NR Kinom, moda nam sa Zapada poalju i neke pseudobudistike misionare. 8. SINKRETISTIKE SEKTE Uvod Sinkretizam je religijski pravac, obeleje ili opredeljenje, koje obuhvata vie zvan inih religija ili verskih tradicija u sebi, a takoe moe da podrazumeva kombinaciju vie r eligija sa okultizmom i magijom. Sekte, to jest grupe, udruenja, drutva ili kako ve sebe zovu, o kojima e biti rei u ovom poglavlju, upravo su meavina vie religijskih uenja fragmentarno izvue nih i ukomponovanih u zvaninu doktrinu sekte, sa odreenim posebnostima karakteristinim ne gde za osnivaa, negde za legendu, negde za vou (gurua, proroka, mesiju), a negde za uenje, i drugo. Moram priznati da mi nije bilo lako podvesti ih pod gornji naslov. Meusobno ih po redei, uoio sam da pojedine religije imaju razliit znaaj u svakoj od njih. Negde preovlauje hrian ski elemenat, negde hinduistiki, negde magijski, a kod svih se u poslednje vreme uoava ju neskrivene komercijalne i politike pretenzije. Upravo ta globalno-politika, nadnacionalno-aut oritivna i komercijalna strategija koja je prisutna u svakoj ovoj grupaciji i koja se prete nciozno i uporno namee okolini, navela me je da ih stavim pod istu kapu. Bez elje za politizacijom,

napominjem da se posebno sinkretistike sekte, poput mnogih prethodno prikazanih, uklapaju u jedan realno postojei globalni politiki kurs poznat pod imenom novi svetski poredak", a iji su ci ljevi, izmeu ostalih: brisanje nacionalnih specifinosti; brisanje verske posebnosti; formiranje jedne svetske religije; formiranje jedne svetske vlade; formiranje jedne svetske vojske i policije. Shodno prethodnom, sinkretistike sekte imaju svoje zajednike karakteristike: Sve imaju visoko postavljene globalne, svetske, versko-univerzalistike, pa kroz n jih i politike ambicije. - Svetski autoritet, kojeg sebi pripisuju, izvlae iz injenice da, navodno, vladaju vrhovnom istinom, trajnim znanjima i predskazanjima koje ljudi iz klasinih religi ja ne znaju usled sebinosti i skrivanja prave istine od strane odnosnog svetenstva". - Samim tim one su u svetskoj misiji, one su mesijanski reprezenti oveanstva. - Sve su finansijski mone i marketinki vrlo organizovane. -Iz ugla hrianske dogmatike, znai u segmentima gde se nominalno pominju Isus Hrist i hrianska religija, apsolutno su sve prihvatile hrianske jeresi i njihova uenja, a pre svega gnostiku. Kako rekoh na poetku, gnostici prvih vekova jednostavno su pogreno tumail i hrianske dogme tumaei hrianstvo kao jednu vrstu spiritualne filozofije. Ovde, na polju dejstva sinkretistikih sekti, gnoza se instrumentalizuje u nadistinu, nadznanje, nadreligiju i nadmo na svetskom planu. - Jo je na Vaseljenskim saborima, prilikom odbacivanja gnostikih jeresi, reeno da s e u 127 njima sadre elementi satanizma i to kroz ideju da se tehnikom, vetinom, dakle preic om, stigne do Boga i bude kao Bog, a ne da se kroz ivot u vrlini zadobije carstvo nebesko". T ano je i logino da i dananje reaktualizovane gnostike sekte imaju elemente satanizma, ak oiglednije izraene. Meutim, neka ne bude moje da arbitriram. Grupisao sam ih u skladu sa onim kako on e sebe grupiu, a njihov prikaz bie dat hronoloki, po vremenu osnivanja. Rozenkrojceri Internacionalna kola zlatnog ruinog krsta Mnoge kontradiktorne prie, legende, ak anegdote, vezane su za nastanak rozenkrojce ra, odnosno Bratstva ruinog krsta. Ovom prilikom nee se ulaziti u istorijske rasprave o tome d a li je postojalo bratstvo pre mita o rozenkrojcerima, ili obratno. Drau se verzije koju z agovaraju sami rozenkrojceri. Pria ili legenda o rozenkrojcerima poinje u 14. veku kada izvesni N ikolo Barno, tragajui za kamenom mudrosti" i podvinicima kamena mudrosti", nastoji da ih okupi i dovede sa Istoka u Evropu. Meutim, ne uspeva mu da rasvetli tajnu kamena mudrosti" koja j e i dalje kopkala Evropu. Nevezano s tim u 15. veku poinje talas nezadovoljstva i protesta usmeren protiv Rimokatolike crkve, a koji e stotinak godina kasnije dovesti do reformacije.

Narod je sve vie gubio duhovnu orijentaciju. Nameti Rimokatolike crkve bivali su s ve vei, neretko dovodili do siromatva, a sa Istoka je nadirao islam. U 16. veku se tako r azbuktava reformacija i u miljeu tog vremena u optoj potranji za pravom autentinom istinom i duhovnom Rozenkrojcerski krst orijentacijom jedan od odgovora daju i rozenkrojceri, ne sledei ni put rimokatoli ka ni islama. Protestantski teolog Johan Valentin Andrea posle viegodinjeg boravka u arapskim ze mljama i na Bliskom istoku doneo je neka tajna znanja" i objavio ih u knjigama Prie o bratst vu" (1614. g.), sa podnaslovom Otkrie bratstva uzvienog reda rue i krsta", a 1616. knjigu Hemijsko ve nanje", u podnaslovu Gozba Kristijana Rozenkrojca". Posle toga Johan Valentin Andrea, pod pseudonimom Kristijan Rozenkrojc, osniva bratstvo, te propoveda uenje iju osnovu ine upravo nav edene knjige. Zbog preglednosti e uenje rozenkrojcera biti navedeno po stavkama. ovek se obouje pre svega usvajanjem univerzalnog, autentinog znanja, skrivenog za o binog oveka. 128 Crkva je to znanje izopaila i prilagodila sebi i svojim potrebama. Otuda antikler ikalizam rozenkrojcera. Sam krst za njih predstavlja znak raanja, patnje, ljubavi i dakako svetinju ali g a ne vezuju za hrianstvo (jo manje za Crkvu), jer je stariji od hrianstva 2.000 godina. Vezuju ga za Egipat, tanije za staroegipatski zlatni krst sa ruom u sredini, gde zlato simbolizuje isti nu i svetlo, a rua ljubav. Iz toga proistie stav da pripadnost hrianstvu nije bila uslov za pripada nje rozenkrojcerima. Rozenkrojceri, takoe, ine bratstvo skrivenih adepata, to jest viih duhovnih sadraja, bliskih Bogu. U bratstvo se pristupa inicijacijom, a duhovno uzdizanje je stepenovano. S vi stepeni su podeljeni u tri reda, s obzirom na to da rozenkrojceri ne zagovaraju besmrtnost due a priori, ve se ona zasluuje upravo kroz duhovno uzdizanje u bratstvu. Inicijacija je izvoena u jednoj prostoriji, ureenoj, stilizovanoj da predstavlja g robnicu Kristijana Rozenkrojca. To je bila sedmougaona soba sa krunim oltarom ispod koga se nalazio koveg. Inicijacija se sastojala od obredne smrti kandidata, sahrane, te nevidljiv og obrednog prolaska pokojnika kroz samog Kristijana Rozenkrojca, posle ega kandidat vaskrsav a ist. Stepeni duhovnog razvoja: 0 ISKUENIK kandidatu se daju samo nagovetaji o skrivenom znanju i uenju bratstva i psihomagijskim tehnikama 1 TRAGA Z

elator to je revnosni sledbenik osnovnog uenja i tehnika bratsta 11 TEORETIAR Teoreticus onaj koji studira teoriju bratstva dubljeg duhovnog sadraja III PRAKTIAR Practicus onaj koji pored studija polako ovladava i tehnikama bratstva 1RED IV FILOZOF Philosophus onaj koji je osvojio istinu II RED v MLAI SLEDBENIK Adeptus junior VI STARIJI SLEDBENIK Adeptus maior VII IZVANREDNI SLEDBENIK Adeptus exepsus III RED VIII UITE LJ HRAM A Magiste r tetmpli IX h IX h IX UITELJ HRAMA Magister tetmpli MAG, AROBNJAK Magus VRHOVNI ADEPT Ipsissimus MAG, AROBNJAK Magus VRHOVNI ADEPT Ipsissimus MAG, AROBNJAK Magus IX MAG, AROBNJAK Magus h VRHOVNI ADEPT Ipsissimus

129 Vladaoci vrhovne istine, rozenkrojceri, vremenom he, kao kasnije iluminati, pola ko ulaziti u piramidalnu strukturu masona, to ih jedno vreme funkcionalno osnauje, ali potom sv e vie izaziva kontraefekat. Naime, oni vremenom bivaju prosto progutani od masona, te su se preostali podelili i nastavili delovanje u raznim grupama, sektama i drutvima. Pomenimo Zla tnu zoru, Red mistine rue, zatim Kabalistiki red ruinog krsta, Internacionalnu kolu zlatnog ruinog krsta. U mnogim zemljama okultisti i satanisti kopirali su i instrumentalizovali njihovo uenje, tehnike i ustrojstvo . Danas se dominantnim i autentinim nastavljaima rozenkrojcera smatraju pripadnici Internacionalne kole zlatnog ruinog krsta, sa centrom u Holandiji. Internacionalnu upravu ini dvanaest magova. Osim u Holandiji, vaniji centri su u Nemakoj, Austriji i vajcar skoj. Kod nas takoe, sa centrom u Beogradu, deluje Internacionalna kola zlatnog ruinog kr sta koja okuplja vie stotina sledbenika. Oni se okupljaju najee u formi predavanja okultno-ma gijskih seansi prosvetljenja, odnosno rituala transfiguracije, to jest ponovnog roenja. la nstvo je takoe stepenovano. Radi autentinog i objektivnog prikazivanja rozenkrojcera danas predoiu Proglas Internacionalne kole zlatnog ruinog krsta", dat u Beogradu u Klubu inenjera i tehnia ra s jeseni 1996. godine. U traganju za tajnom istine koja donosi izbavljenje, tragalac se nalazi pred izo biljem nastojanja ispunjenog ljubavlju, koje tokom cele istorije oveanstva izvire iz drevnog i jedin og praizvora Boanske mudrosti. Pred njim iskrsavaju svetlea imena: Krina, Buda, ankara, Lao-Ce, M ani, Hermes Trismegistus, Orfej, Zaratustra, Platon, Pitagora, Apolonijus iz Tijane, Isus. Bezbrojna bratstva i duhovne kole, kao na primer, eseni, manihejci, katari, niu se kao svete karike univerzalnog lanca koji se protee od praskozorja svih vremena do dananjeg d ana. Cilj je uvek bio, jeste, Simbol Internacionalne kole ruinog krsta. Krug oznaava venost, trougao oznaava venu mu drost, univerzalno znanje gnozu. Kvadrat oznaava oveka sa sve etiri njegove dimenzije: materijalno-fiz ikom, eterikom, astralnom i mentalnom i bie: izdizanje iz prirode smrti u izgubljenu slavu iskonskog ivota, povratak u o tadbinu, u kraljevstvo duevnog oveanstva. Gnoza (spoznaja) je izvor svih stvari; izvor koji se ispoljava kao duh, ljubav, svetlo, snaga, univerzalna mudrost. Ona je u svom biu nepromenljiva. Iznad prostora i vremena, p ostoji samo jedna sveproimajua nauka. Mnogostruki su samo oblici njenog izraavanja; jer ivotne p rilike na zemlji su u toku vremena podvrgnute stalnim promenama. ak ni stepen gustine te la ljudske rase ne ostaje isti. Zato se gnoza s puno ljubavi prilagoava datim okolnostima i trai u vek nove puteve i naine da se uspostavi kontakt sa svima koji mogu, i hoe da slede svoj veni unutran

ji zov. Logino je da zadravanje preivelih oblika i metoda mora da bude ne samo beskori sno, nego i nerazumno, pa prema tome i tetno. Gnoza vibrira u ivom Danas, u aktuelnom Sada. Pr olost moe da nas informie, poui, ali nikada da nas izbavi. Ako posmatramo prolost, uoavamo, pre svega, dva sistema posveivanja. Oba poivaju na istoj 130 spoznaji, da je ovek nesavren, polusvestan, u stisku zablude... meutim, savrenost, s avrena svest, potpuna istina postoje! Metod cepanja linosti, jedna duhovna struja Dalekog istoka, pokuava da postigne ra zdvajanje viih i niih aspekata ljudske linosti. Pomou okultnih vebi se tei oslobaanju tzv. vieg jastva od veza sa materijalnim (fiziki m) telom, i njegovim niim eterskim dvojnikom, da bi se tako s viim oblicima linosti (m entalnim i astralnim telom kao nosiocima svesti) ulo u polje svetla duevnog oveanstva. Drugi metod se u naoj terminologiji naziva kultura linosti. On je nastao po ugledu na stare Egipane i Grke, a cilj mu je bio da pobolja i kultivie celokupnu nesavrenu linost, da bi takvom metodikom ienja i oplemenjivanja, koja obuhvata sva ivotna podruja, ostvario j ednu viu svest. Cepanje linosti premeta akcenat izbavljenja izvan tela, a kultura linosti ga postav lja u telo, dakle u oba sluaja u istu, smrti podlonu prirodu, pri emu je posledica jo jaa vezanost za Z emlju. Oba ova, vie hiljada godina stara, sistema bila su ponuena oveku sa Zapada na najnio j taki njegove potonulosti u materiju, ne bi li mu uspelo da izmakne duhovnom okamenjiv anju koje mu preti. Ali ti stari sistemi su, kao metod posveenja, za dananjeg oveka sasvim nepodobni. Na osnovu dananjih biolokih prilika, a naroito s obzirom na tako vane organe unutranj eg luenja, primena tih metoda od dananjim atmosferskim okolnostima, moe za oveka da ima samo negativne posledice. One ga ne vode u Gnostiko svetlosno polje oslobaanja, nego u refleksivnu sferu pale protivprirode. Ni cepanje ni oplemenjivanje materije ne dovode do oslobaanja od materije, do usk rsnua iz groba prirode smrti. Pod uticajem velike kosmike snage Logosa, snage svetog Sedmoduha, celokupno oveanst vo stoji pred jednom krizom. Telesne atmosferske sklonosti su se snano promenile. ovek i sv a prirodna carstva dospeli su do stepena gustine koji zahteva potpuno novu orijentaciju. Sn aga zraenja Gnoze nas zove i tera, stvara novu atmosferu koja istovremeno sa sobom donosi i jednu novu mogunost oslobaanja. Tako je ovek Zapada stupio u jednu epohu, u kojoj same ideje vie nisu dovoljne. On mora da nadvlada sve filozofije i doktrine raznih uenja i da se prob ije do realnosti, ako u aktuelnom Sada, eli da ima udela u gnostikom izbavljenju. To posv

eenje je hrianska tajna ozdravljenja nove ere, ve spomenuti put transfiguracije, proces izmene linosti. Dakle, ne radi se o cepanju ili kultivaciji linosti, nego o alhemi jskom preobraaju koji kandidatu donosi potpunu obnovu, i to svesti. due i tela. Transfiguracija je u praksi primenjeno uenje o ponovnom roenju. U Svetom pismu i u univerzalnom uenju svih vremena, taj proces nastajanja novog oveka je zapisan kao nezaobilazna nunost da bi se nadvladala smrt, i dospelo u veno Boje kraljevstvo. Gledaj, uim vas tajnu ozdravljenja, tajnu isceljenja: Mi emo biti promenjeni. Prola zno se mora zaodenuti neprolaznim, smrtno besmrtnim; tada e se ispuniti re to stoji zapisana: P obeda proguta smrt." Vama je sigurno poznato obeanje apostola Pavla. U njemu je izraena osnovna misao, cilj evanelja, ponovno roenje oveka za pravi ivot. Sve dok se ovek ne uskladi sa prav im smislom ovog sveta, on u stvari pokuava da pliva protiv univerzalne struje ivota, zbog ega njegovim ivotom upravljaju i satiru ga zemaljske snage. Boansko polje ivota postojalo je pre postanka vidljivog univerzuma. Tako dananji ove k to kraljevstvo ne moe da spozna svojom sveu, ono mu je ipak blie nego ruke i noge: jer je jedna duh ovna iskra, jedan princip tog kraljevstva koje nije od ovog sveta, jo prisutan u oveku kao poslednji ostatak. Meutim, zbog ovekovog egocentrinog ponaanja, on ne moe da bude delotvoran. U tom atomu iskre Duha spavaju velike spsobnosti, koje su u stanju da ponovo stvore ne beskog oveka. Na 131 tom temelju poiva celokupna tajna ozdravljenja, neiscrpna dubina ivotnog obeanja ap ostola Pavla. Na toj osnovi, mora pored prirodnog oveka da nastane jedan sasvim drugi ove k, sasvim druga linost koja je istovremeno na ovom svetu, ali ne i od ovog sveta; roe na ne od volje oveka. ve iz Boanskog duha. Internacionalna kola Zlatnog ruinog krsta se nikad ne nadovezuje na mistine, okultn e, intelektualne ili umetnike sposobnosti uenika. Ona nudi neto drugo, mnogo vie od sam e filozofije najvie mudrosti. U njoj se ne uvebava bioloka svest mozga, ne polau se is piti niti dodeljuju diplome. Istinskom ueniku se otvara put kojim on moe da ide. On e na tom putu uiti kako da se postepeno oslobodi delovanja ivotnih zakona. koji se na ovom svetu sma traju prirodnim, i kako moe da se prilagodi zakonima novog ivotnog polja. Jasno je da to prouzrokuj e izvesne, dalekosene posledice u ivotu ozbiljnog uenika. Fundamentalnom promenom u ueniku i uz pomo snaga koje su koncentrisane u polju kole misterija, moe ponovo da nastane besmrtno bie. To rozenkrojceri nazivaju transfigu racijom, to znai: odloiti staru prirodu i njenu odeu, i obui odeu nove prirode. Transfiguracija ili ponovno roenje due, nije stanje unutranjeg prosvetljenja, ve se sastoji od buenja besmrtne due i od ponovnog uspostavljanja boanskog tela. Tek tada postaje mo gue

povezivanje sa Univerzalnim duhom, to znai sa Bogom, a ponovno ulaenje u prvobitno ljudsko ivotno podruje tada postaje injenica. Sve u svemu rozenkrojceri, nastali u doba reformacije i verskih protesta, prvi s u koji u irim razmerama reaktualizuju i reafirmiu gnostiku. Tokom gotovo etiri veka postojanja i maju i uspone i padove. Danas imaju svoje frakcije i ogranke irom sveta, sa varirajuim br ojem lanova, izmeu 500.000 i jednog miliona. Meutim, kao inicijanti gnostike ostavljaju jo vei trag. Nastaje prava bujica univer zalistikospiritualnih drutava, kako pod njihovim okriljem, tako i autohtonih. Osnivaju se teozofska i antropozofska drutva, te veliki broj gnostikih grupa i sekti. Naalost, i satanisti i rom sveta, kao to je ve reeno, koriste instrumentarije i delove doktrine rozenkrojcera. Sama ideja posedovanja tajnih znanja uz neizbeno davanje autoriteta i znaaja imaocu istih, uz piramidalno ustrojstvo i strogu hijerarhiju. postaje iroko eksploatisana i meu grupama koje su imale sasvim druge, politike i komercijalne ci ljeve, kao to je sluaj sa masonima i iluminatima. Zlatna zora Ovde odstupam od hronolokog prikaza sinkretistikih sekti, prosto zato to Zlatna zor a na neki nain proistie iz rozenkrojcera. Zlatna zora, ako bismo joj odredili glavne koordin ate jeste sinkretistika, i to gnostiko-kabalistika sekta, s kraja 19. i poetka 20. veka. Zlatn u zoru osnivaju 1888. godine sami rozenkrojceri, i to Vilijem Vin Vestkog, Vilijem Robe rt Vudmen i Semjuel Meters. U startu se Zlatna zora predstavlja kao hermetiko drutvo odabranih rozenkrojcera, ak neko vreme slovi iskljuivo kao rozenkrojcerski red. Njeno uenje j e zapravo okultizovano uenje rozenkrojcera. U prvo vreme u lanstvo su primani samo lanovi bra tstva, ali kasnije i teozofi i antropozovi i lanovi OTO, kao, naravno, i masoni. Hijerarhija Zlatne zore identina je onoj kod rozenkrojcera. Ono to je ovde karakte ristino jeste to da se dosta polagalo na praktikovanje psihomagijskih rituala, ne bi li se zad obile magijske moi, pomou kojih bi se uspsotavljala veza mikro i makrokosmosa. Svaki od tri reda imao je svoj psihomagijski nivo. Praktikanti prvog reda su mor ali da ovladaju sledeim tehnikama: sticanje moi spoznaje viih nivoa egzistencije uspostavljanjem ve ze izmeu spiritualnih iskustava pojedinca i objektivnog makrokosmikog univerzuma, teorijsk o savladavanje hermetike, ovladavanje psihomagijskim ritualima, kao to su kabalistik i krst i ritual pentagrama. Posle svih ovih savladanih lekcija, bilo je potrebno da proe o baveznih 9 meseci (kao za poroaj). Taj period provodio se u napornim meditacijama, samoanali zama, samoterapijama, te autosugestijama. Poznato je da se jo tada esto deavalo da mnogi l anovi preu granice psihomentalnog realiteta, te da dou u stanje shizofrenije i drugih ob oljenja. Zato drugi red i jeste smatran redom odabranih. Samim tim lanovi drugog reda smatrani

su adeptima (majstorima okultizma). Postojala su 3 ina: mlai, stariji, i osloboeni adept. 132 lanovima treeg reda smatrani su lanovi velike bele loe, a to je u stvari bio skup ve likih bestelesnih majstora koji su rukovodili Zlatnom zorom. Pred njihovim oima se odvi jala duhovna evolucija ljudskog roda. Izmeu drugog i treeg reda nalazi se bezdan, te ulazak u t rei red podrazumeva raspad prethodne linosti. Veruje se da je osniva antropozofije, rozenk rojcer i lan Zlatne zore, bio adept treeg reda. Re je o Rudolfu tajneru. Takoe se smatra da je i duhovni voa OTO, a prethodno lan Zlatne zore, Alsiter Krouli, takoe bio adept treeg reda. Okultistiki nastrojeni rozenkrojceri smatraju se danas sledbenicima Zlatne zore. Grupe su zatvorenog tipa i dosta nestalnog lanstva. Kao i u prolosti, i danas su lanovi Zlat ne zore, kao po pravilu, i lanovi neke, najee okultne ili gnostike grupe, kao, na primer OTO, Bele gnostike crkve, Internacionalne kole zlatnog runog krsta. Reda mistine rue... Masoni S obzirom na to da tema ovog teksta nije politika istorija, samim tim e o slobodni m zidarima biti navedene samo osnovne karakteristike, isto pratei kontekst, kako prethodnih, tako i nastupajuih poglavlja u kojima se oni pominju. Pretee masonskih loa jesu lanovi komp anije londonskih zidara iz 14. veka sa ureenom unutranjom hijerarhijom, znanom kao hijer arhija trojki, koje je sainjavao zidar-radnik, koji je posle sedam godina mogao postati egrt. Tak oe posle sedam godina ovaj je mogao postati majstor. Zaista, od zidarskih esnafa potiu i p rve loe slobodnih zidara. Konkretno, prva je osnovana Velika loa Engleske, i to 1717, a p osle se osnivaju mnoge loe irom Evrope. Masonski pisci inae dele svoju istoriju na dva dela: 1. deo kada su se u loe primali samo radnici zidari, i 2. deo kada su veinu posveenika inili simboliki graditelji graditelji svetske harmon ije i nauke, dakle ljudi razliitih profesija. Bili su to, meu ostalima, Prudon, Blank, V olter, a kasnije takoe znaajni umetnici, naunici, politiari. Odnos prema Bogu kod masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bez linom i nepripadajuem bilo kojoj religiji. Sve religije su, po njima, jednako bogougodne. U tom smislu masone moemo smatrati zagovornicima ekumenizma. O takvom, prema svim religijama j ednakom stavu, zabeleeno je i u Andersenovoj konstituciji", masonskom ustavu", iz 1723. U o dnosima izmeu hrianske crkve i slobodnih zidara bilo je i perioda otvorenog sukoba i period a hladnog rata, ali i perioda miroljubive koegzistencije. U prvim decenijama svoje istorij e masoni belee veliki jaz i netrpeljivost prema Rimokatolikoj crkvi, a koji je bio posledica vla dajueg duha protestantizma upravo u zemljama gde nastaje masonstvo. Beleimo encikliku pape Kl imenta iz 1938. o tome da se zabranjuje rimokatolicima da pristupe masonima zbog njihovog (dakle, masonskog)

neprijateljskog odnosa prema Rimokatolikoj crkvi. Na kraju, masonstvo se definie k ao bogoborstvo. Poslednjih godina meutim, omekava odnos, tako da po novoredigovanom k anonskom kodeksu Rimokatolike Masonski simbol svevidee oko". Zloupotreba boanskog svevideeg oka, simbola kojeg u v idu trougla, nalazimo u mnogim hramovima Pravoslavne crkve 133 crkve, ne postoji vie zabrana prisustva rimokatolika u masoneriji, ali im je zabr anjeno priee. to se zvaninih stavova Pravoslavnih crkava tie, takoe imamo s vremena na vreme razli ke u pogledu odnosa sa masonima, koje takoe idu od stava meusobne iskljuivosti sve do do zvoljenog meusobnog proimanja, tolerancije i saradnje. Tome je posebno doprinela injenica da su masoni iz dijaspore, a poreklom iz istonih zemalja (pravoslavnih) obilno finansijski pom agali svoju matinu Crkvu u doba ateistike vlasti. Nevezano sa prethodnim, a u vezi sa masonskom doktrinom, mora se rei da prvo to pa da u oi jeste gnostika kao inilac i pratilac masonerije. Masonski simboli: uglomer, estar, lenjir i trougao, izveden po proporcijama Solom onovog hrama Masonska diploma pristupnica Ono to prvo sledi iz Andersenove konstitucije" jeste zavet tajnosti. Kod masona po stoji tumaenje koje je osnovna doktrina i osnov njihove autoritarnosti, ekskluzivnosti i dominacije koje sebi daju za pravo. Naime, prema njihovom uenju, prvi mason bio je Adam, koj i je svoje utiske iz raja preneo svojim sinovima, a oni dalje prenose s kolena na koleno. Masoni su, po tom tumaenju, 134 bili i Mojsije, David, Noje, Solomon, Hiram Abif, kineski car Fo Hi, Aleksandar Makedonski, Isus Hristos, Riard Lavlje Srce... Dakle, masoni su uvari vrhovne istine. Jedan od kljunih momenata jeste gradnja Solomonovog hrama. Solomon je, naime, stu pio na presto Judejskog carstva 975. godine pre Hrista. Po oevoj elji, gradi hram u ast jevrejsko g boga Jahvea. Hram je graen od kamena obraivanog ve u samom kamenolomu, da se to ne bi ulo u toku gradnje u samom hramu i remetilo majstore zidare. Na elu majstora bio je Hiram Abif. Inae, s vi su bili podeljeni u trojke: uenici, egrti, majstori. Meusobno je postojala hijerarhija, a H iram Abif je vodio posao, usput ih obasipajui mudrostima. Majstori su, shodno pravilima, razgo varali uz pomo lozinki koje im je Abif otkrivao. Jednog dana trojica majstorskih pomonika ht eli su preko reda, pre nego to postanu majstori, da saznaju majstorske lozinke. Organizuju zav eru, te u jednoj kui hvataju glavnog majstora i teraju ga da im otkrije lozinke. On to, nar avno, odbija i oni ga ubijaju. Jedan ga udara uglomerom (metalnim), drugi lenjirom, (takoe metalnim) , a trei mistrijom. Meutim, tajnu nisu saznali. Hiram Abif sahranjen je ispod bagrema (tak

o da niko ne sazna). Meutim, devet velikih majstora posle nekoliko dana pronau le svog poslovoe i jedan ree kada vide prizor: Meso se odvaja od kostiju", a drugi: Bagrem zna tajnu". To postadoe simboliko-mistine rei masona uopte, a uglomer, lenjir, estar i trougao postadoe masonske relikvije. U svakom sluaju, tajne lozinke bile su sauvane i prenoe ne dalje kroz istoriju sa kolena na koleno, shodno stepenu majstora. Od tada obrada kamen a simbolie obradu pojedinca, oveka, a izgradnja Solomonovog hrama simbolizuje izgradnju svet ske harmonije. Vratimo se sada na lanstvo masona. Ve je reeno da je to najpre bilo samo esnafsko u druenje, da bi kasnije pristupili i ugledni intelektualci, umetnici, politiari. Krajem 19. i poetkom 20. veka, vodei se idejom da sve harizmatski jake i dobro organizvoane grupacije inst rumentalizuju i takoe ukljue u svoje piramidalno ustrojstvo, masoni pridobijaju i podvode iluminat e, pripadnike OTO, teozofe i antropozofe. Dakle, ideja verske jednakosti meu masonim a dovela je rame uz rame i hriane i ateiste i Jevreje i okultiste i gnostike i sataniste i svedenborgijance i iluminate. Naravno, delovanje ove verski arolike bratije uvek je otvoreno i nes kriveno ilo smerom ostvarenja politike i finansijske moi, to im je itekako uspevalo, kako zbog jasno i primamljivo postavljenog cilja, tako i kao posledica izvanredne discipline, to jest hijerarhizovane unutranje organizacije. Poslednji zvanini stav neke crkve koji imamo u vezi sa masonima jeste stav Vatika na, gde se kae: Mada je u prolosti masonerija istupala protiv Crkve, u nae vreme ona je omekala svoj stav prema Crkvi, stala da brani veru u Vrhovno Bie, i pokazuje potovanje prema svetenim knjigama hrianskim i drugih religija." Na kraju treba rei da danas u svetu ima oko deset miliona masona, rasporeenih u 15 2 velike regularne loe i vie hiljada neregularnih. Prve loe u Srbiji belee se krajem prolog veka, a trenutno deluje Velika regularna l oa Jugoslavije, osnovana 1990. i priznata od Velikih loa SAD, Kanade, Meksika, Brazi la, Japana i Austrije. Svedenborgijanci Ovde e ukratko biti rei o verskom pokretu koji, zajedno sa rozenkrojcerima, predst avlja preteu novovekovnih univerzalistikih, gnostikih uenja i verskih opredeljenja, a koji je zasnovan na uenju vedskog filozofa i proroka Emanuela Svedenborga (1688-1772). Ovo uenje, poput rozenkrojcerskog, predstavlja skup hrianskih, filozofskih, okultistikih i dakako gnostikih znanja. Iako relativno malobrojni, svedenborgijanci su izvrili ja k uticaj na gnostike i okultiste novog veka. U kratkim crtama, uenje se sastoji najpre u vero vanju u odlazak u duhovne svetove posle smrti, te da dogaaji u duhovnom svetu uzrokuju dogaaje u rea lnom svetu. Sveto pismo se tumai alegorijski, a takoe, to je vrlo bitno, i dogma o Svetoj Troji ci. Ona se

tumai tako to se Isus Hristos predstavlja kao Bog, a Bog Otac i Sveti Duh su utelo vljeni u njemu. Misa je skraena i ukljuuje jedan naroit vid potovanja Biblije, koja izraava sa mog Boga prisutnog meu vernicima i koja stoji na samom oltaru. Ukupan broj svedenborgijanaca danas u svetu kree se izmeu 20.000 i 30.000, a najvie su pristuni u SAD i vedskoj. 135 Iluminati Pre vie od dve stotine godina, tanije 1. maja 1776, iz miljea rimokatolikog svetenst va (jezuitskog reda), osniva se jedan poseban red, red iluminata (prosvetljenih), n a elu sa profesorom teologije i prava Adamom Vajshauptom. On to ini na insistiranje nekolicine svojih studenata, inae rozenkrojcera. Opteobjavljeni ciljevi iluminata jesu sledei: rimokatolicizam j ezuitskog tipa jeste prethodio redu, ali vie nije neophodna veroispovest iluminata; unapreenje odnosa poverenja, te tolerancija izmeu pripadnika razliitih konfesija i na taj nain obezbeenje preduslova za nastanak jedne svetske religije; graanska i socijalna jednakost; pravilna raspodela materijalnih dobara; ravnomernije vrednovanje ljudskog rada; racionalnije korienje prirodnih resursa; ouvanje ivotne sredine; osloboenje ljudskih intelektualnih moi radi opte dobrobiti. Shodno ovim univerzalistikim princiiima, neophodno je i piramidalno ustrojstvo re da, to se i ostvaruje. Nacionalna i verska pripadnost vremenom biva sve manje bitna, tako da pripadnici raznih nacionalnosti ulaze u piramidu iluminata, koji tako regrutuje aktuelnu elitu, ko ja je po prirodi stvari na vrhu i sa velikim politikim uticajem. Obian svet, verujui da se iluminati bore za socijalne reforme i graansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno (bilo u vidu novca, bilo radom). Samo su oni na najviim stepenima znali kolika se bogatstva zgru. Takoe su znali i koliko brzo se o svaja politika mo. Vremenom, nalazei zajedniki interes, redu pristupaju i takvi industrijs ki i finansijski magnati kao to su Rotild, tajer, Varburg, Rokfeler, uster, tern, a u posl ednje vreme i Keri Grant, ester Boulz i Miguel Fuentes (predsednik Gvatemale). Iluminati tako postaju pretee dananjih komercijalno-verskih grupa (sekti). Oni meu prvima daju recept: religijom do finansijske imperije. Vrlo moni, iluminati ubrzo postaju interesantni za arhitekte svetske harmonije". S am Vajshaupt nije bio mason, ali kasnije, u cilju daljeg jaanja i obezbeenja reda, pr istupa masoneriji, to ine mnogi iluminati posle njega. Tako i oni lagano ulaze u piramidu slobodnih z idara. Iluminati, dakako, postoje i danas. Moda, istorijski gledano, udaljeni od svojih korena, ali ciljno i organizaciono ne. Bolje reeno, potpuno su kompatibilni sa ciljevima novog svetskog

poretka". Teozofska i antropozofska drutva Helena Petrovna Blavacka, roena 1831, udaje se ve sa 16 godina za ge nerala Blavac kog. Ubrzo ga napu ta i odlazi u London, gde 1851. upoznaje jednog himalajskog ui telja, posle eg a se potpuno svojim spiritualistikim sklono pnHraepeldueanjaet aPs vieo tojridomlva nsz api i Burl iLatvouanacdlkoians, ,tr giodeke i1nm8a5 1s18k. 3luo1pn, ouozdn asajtje ei smjea dv.n eRoag ds haei 1mi6 a pglooasdjslikeno kag a zuoa cgieitnreekljruaas,l k paao Bjsallhaeav aieccgkaao ,sg pe. rUpebodrtapzjoeu n g oa putuje po svetu, pos euje Egipat, Severnu Ameriku, pa opet Egipat, Tibet i Indiju i tako upoznaje jogine, gurue, okultiste, fakire i adepte. U SAD dolazi 1874. prepuna kako svoji h, autentinih iskustava, tako i znanja i tehnika spoznanih od mnogih duhovnika sa pu tovanja po raznim krajevima sveta, Odmah po dolasku, predstavlja se kao veliki spiritualni medij. Ekscentrina i sugestivna, stie veliki broj potovalaca za relativno kratko vreme, meu kojima je bio i Henri Stil Olkot, sa kojim zajedno nastavlja ivot i misiju. Odrava veliki broj seansi, predavanja i demonstracija istonjakih tehnika i vetina. Propoveda i upoznaje svet s a civilizacijom istoka uopte. Konano, na Olkotov predlog 17.11.1875. osniva prvo drut vo boanske mudrosti, dakle, u originalu Teozofsko drutvo. 136 Helena Blavacka Predstavlja ga kao spoj istonjakog i zapadnjakog spiritizma i misticizma. Drutvo privlai veliki broj sledbenika. Odravaju se predavanja, tribine, seanse, a o sim toga Blavacka poinje da pie i knjige. Zajedno sa Olkotom, putuje po celoj Americi, a po sle viegodinjeg dopisivanja 1878. odlazi u Indiju, da upozna tada najveeg indijskog gur ua, Svamija Dajanandu. Posle boravka u Indiji, Blavacka i Olkot dobijaju od najviih indijskih adepata poruke u vidu pisama, ali koja, navodno, ne putuju potom nego se materijalizuju u fiokama radnog stola Blavacke. Tako su se, toboe, preko Blavacke i Olkota istonjaki adepti oglaavali zapadnom oveku. U Evropu, pak, dolaze 1884, te prenose tako misiju i na stari kon tinente. Godine 1891. umire Blavacka, a voenje Teozofskog centra u SAD preuzima Olkot, a u Evropi to ini Ana Bezant. Teozofska drutva postoje i danas. Bez neke hijerarhijske organizacije sreemo ih po d raznim imenima, a svakako je najpoznatiji pokret Novo doba" (New Age"), koji je 1945. osn ovala Alisa Bejli, a o kojem e kasnije biti rei. No, vratimo se Heleni Blavackoj i njenim delima. Najpoznatije delo Blavacke, teoz ofsko jevanelje", jeste Razotkrivena Izida". Napisana je tako to je Blavacka svojim natpri rodnim moima pronikla u akau (pramateriju) i njenu sutinu, te spoznala tako hroniku svih civilizacija na Z emlji i to objavila". Godine 1888. objavljuje Tajnu doktrinu", u kojoj povezuje planetarnu e voluciju sa

psihikom evolucijom oveka. Naime, posle objavljivanja Darvinove teorije Blavacka p okuava da je ukrsti sa hrianskom doktrinom, pa kae, na primer, ovo: Ako ovek i nije stvoren po Bojoj slici, njegov cilj je razvoj svesti od niih nivoa do viih, boanskih." Ve kroz prethodne navode iz biografije osnivaa teozofije izneo sam neke segmente ue nja, a u daljem tekstu pokuau da taksativno dam jedan skraeni prikaz sutine teozofskog uenja. Teozofsko drutvo osniva se sa namerom integracije istonjakog i zapadnog misticizma u jedan svetski univerzalni, spiritualni pravac, koji e voditi univerzalno bratstvo oveanstva, a ije jezgro bi trebalo da bude teozofsko drutvo. Teozofi prvi govore o kraju hrianske ere sa poetkom veka Vodolije, pa je i njihov g lavni cilj da pripreme oveanstvo za taj dogaaj kada e se pojaviti Hrist Maitreja, sveti uitelj i poslednji prorok. Teozofi ak navedenog proroka prepoznaju poetkom ovog veka u jedn om indijskom deaku koji se zvao Didu Krinamurti. Oni ga koluju i pripremaju da bi on sp remno odigrao tu svoju ulogu. Meutim, on se na kraju distancirao od teozofa i stekao slavu kao samostalni uitelj . Helena Blavacka je propovedala da ceo kosmos evoluira, pa tako i ovek evoluira kr oz reinkarnaciju, otplaujui karmike dugove. Zato, poto ljudi reinkarniraju, nema svrhe kontaktirati sa svakim, nego samo sa visokoevoluiranim duhovima, koji su ve posti gli kosmiku svest. Vebom i natprirodnim tehnikama, uz kontakte sa evoluiranim duhovima, ovek b re moe da sie sa karmikog toka. 137 Teozofsko drutvo iniciralo je sazivanje Svetskog parlamenta religija u ikagu 1891. godine i sve svoje snage usmerilo ka projektu stvaranja jedne svetske religije. Jedna uni verzalna svetska religija bila bi sazdana na pet naela: 1. bila bi ureena po duhovnim zakonima; 2. osnova vere je teorija evolucije; 3. ne bi se vezivala za linost osnivaa, ve za vena naela; 4. glavni zadatak joj je zadovoljenje duhovnih potreba oveka; 5. osniva se da bismo se svi zajedno pripremili za kraj ovog sveta i kraj ovog d oba. Helena Blavacka tako se na neki nain moe smatrati majkom pokreta Novo doba", a i ek umenizma, ali ne na dogmatsko-doktrinarnim elementima svetskih religija, ve na spiritualnim . Nesueni prorok Didu Krinamurti Rudolf tajner 138 Osniva Antropozofije" je Rudolf tajner (1861-1925), prethodno teozof i sledbenik He lene Blavacke. Antropozofsko drutvo je osnovano 1909. godine. tajner se, naime, zabrinu t zbog rastueg materijalizma, trudi, ini se i preterano, koristei sva oruja (i ezoteriju, i okultizam, i hinduistike i budistike tehnike) da preokrene intelektualni establiment svog vrem ena. Samosvesni ljudski ego je besmrtan, njegov dom je duhovni svet. Ego razvija ili s putava svoju

prirodu (karmu) kroz vie reinkarnacija", tvrdi tajner, inae kako bivi teozof, tako i pripadanik rozenkrojcera i Zlatne zore. Moram na kraju rei da postoje dokumenta i izjave savremenika Helene Blavacke i Ru dolfa tajnera, koji osporavaju ili, bolje rei negiraju, njihove spiritualne moi. Recimo, pisma istonjakih adepata, koja su se materijalizovala u fiokama Blavacke i Oklota, pisao je, kau njihovi savremenici, tano odreen ovek, kog su ovo dvoje drali u tajnosti. Sve u svemu, teozofska i antropozofska drutva ostavljaju dubok trag, s obzirom na to da se njima u duhovni ivot Zapada uopte, uvode hinduistike tehnike i znanja. Gurui sa istoka sv e vie su traeni, te se u 20. veku susreemo sa mnogim guru-pokretima upravo na Zapadu. Takoe teozofija i antropozofija afirmie ekumenistika i univerzalistika pitanja i propagiraju ideju stvaranja jedne religije, mada to rade vie na bazi okultistikih tehnika, nego po osnovu realnog dogmatsko-doktrinarnog pribliavanja svetskih religija. Rezultat toga je da smo danas svedoci osnivanja raznoimenih verskih grupa i pravaca koje iskreno, ali mn oge i iz komercijalnih razloga, pretenduju da ujedine oveanstvo oko svoje univerzalne" doktr ine i pod vostvom svog voe. Novo doba (New Age) Jo u uvodu poglavlja navedene su osnovne karakteristike, smatra se vladajueg, svet skog politikog kursa koji se zove novi svetski poredak" i koji, da podsetim, podrazumev a sledee: brisanje nacionalnih specifinosti, brisanje verske posebnosti, formiranje jedne svetske religije, formiranje jedne svetske vlade, formiranje jedne svetske vojske i policije. Ve povrnom analizom prethodnog zakljuujemo da se glavno i odluujue pitanje uspeha novo g svetskog porekta" svodi na omekavanje, relativizaciju i dedogmatizaciju glavnih s vetskih religija: hrianstva, islama, judaizma, hinduizma i budizma, te njihovo zbliavanje. Meutim, brojnost, nacionalna samosvest i duboki koreni ipak isturaju hrianstvo i is lam kao glavne prepreke. S obzirom na to da je Jevreja ukupno u svetu oko 15.000.000, a da su hinduizam i budizam dovoljno decentralizovane i dogmatski relativizovane religije sa mnotvom podgrupa i pravaca, cilj je dakle, jasan: utapati hrianstvo u istonjake religije, dogmatizovati ekumenizam i religijski univerzalizam, a na nacionalno-dravnom planu afirmisati kosmopolitiz am i regionalizam. Na socijalnom planu razvijati i unapreivati graansku jednakost, kult urne vrednosti, a posebno osetljivo i paljivo propagirati humanizam, i to humanizam be z Boga, humanizam kao civilizacijsko dostignue u zamenu za tradicionalno-verske vrline. Za novu religiju, kao i za sve novo, treba nai pravo ime i uiniti je autentinom kro z iznalaenje dubokih istorijskih korena. Tako, ovaj gore opisani politiki kurs raa 1945. pokret ili religiju pod imenom Novo doba", ili, u originalu, New Age" (nju ejd"), a osniva je bila Alisa Bejli.

Doktrinarna, zvanina, utemeljenost Novog doba" vodi nas, naravno, autoritativno u predhriansko doba, do Platona, koji je tvrdio da pored zemaljske postoji i suneva g odina, koja traje 24.000 godina dok Sunce obie pun zodijaki krug, zadravi se po 2.000 godina u svakom sazveu. Tako su ove, dve hiljade godina od roenja Isusa Hrista bile period R iba, a sada smo na pragu nove ere, ere Vodolije, koja bi po svom zodijakom znamenju trebalo d a predstavlja eru duhovnosti. Novo doba" ovako shvaeno u irem smislu, podrazumeva u stvari religijski pokret koji ukljuuje kao prvo jo neke novoosnovane religije kao to su: ekoloka religija, pl anetarna religija, amerika civilna religija, religija mira, novo hrianstvo, religija uma... U ovom irem smislu Novo doba" je inicijant i pokrovitelj niza verskih pokreta i grupa, uv ezenih 139 sa Istoka, kao i niza mirotvorakih, ekolokih, humanitarnih pokreta, kao i univerza listikih kulturnih globalnih procesa. Cilj je, meutim, kako tumae zvanine religije, ne samo kulturna, nauna, umetnika, meunarodna razmena, ve promena ustaljenog, tradicionalnog naina ivota i marginalizacije Crkve, kao i potrebe za nacionalno ukorenjenim verskim obrazovan jem, da bi se u zamenu za to pragmatiki ponudila jedna univerzalna, sveprisutna i jednohijerarhij ska religija. Kao uvod za ostvarenje tog cilja ubacuju se verski pokreti i sekte slinog program a, kao to su, ve je reeno, teozofi, antropozofi, Jehovini svedoci, iluminati, istonjaki verski pokre ti Sai Babe, ri inmoja, Hare Krina, a poslednjih godina sajentolozi i Unifikaciona crk va. Novo doba" u uem smislu jeste sinkretistiko uenje, nastalo u okrilju teozofije 1945. Osnovala ga je Alisa Bejli. Sadrinski predstavlja meavinu hrianstva, magije, paganstva i iston jakih religija, ili, preciznije, istonjakog misticizma. Veruje se u Hrista Maitreju, ovek a koji ivi u Londonu i koga oboavaju kao poslednjeg svetskog mesiju. Epoha Riba, za koju se ve zuje hrianstvo, polako prolazi i nastupa era Vodolije, u kojoj e se ostvariti svetski mir i raj na zemlji", a sve pod vostvom Hrista Maitreje. Pristalica Novog doba" u svetu ima, rauna se, preko trideset miliona, ali rasutih po raznim verskim pokretima i partijama. Pokret svoje sledbenike ima i u Jugoslaviji. Meuti m, ne deluju pod svojim imenom, ve u okviru postojeih sekti i partija nju ejdovske" orijentacije. Shodno tome njihov broj moemo samo okvirno odrediti, to jest da ih je oko 10.000. O globalnos tratekom mestu i znaaju nju ejda" bie vie rei u tekstu o neokortikom ratu. OTO Ordo Templi Orientis (Red istonog hrama) Ovde e biti rei o jednoj od najznaajnijih i najpoznatijih gnostikih sekti. Mnogi je, dodue, svrstavaju u satanistike, a neki, pak, smatraju OTO okultno-crnomagijskim k ultom. U svakom sluaju, OTO je zasnovan na uenju Alistera Kroulija, engleskog okultiste (mn ogi e rei

sataniste). Takoe, nesumnjivo je da pripadnici OTO-a smatraju sebe nastavljaima tr adicije, uenja i delovanja istorijskih vitezova-templara. Krenimo od istorije. Viteki red templara osnovan je 1119. godine za vreme krstakih ratova. Prouo se po junatvu u odbrani Hristovog groba, kao i mnogobrojnih hodoasnika. Templ ari su se borili protiv varvarskih i nehrianskih plemena i duboko verovali u Hrista. To je n esporni deo istorije templara. kao i injenica da ih je Papa Kliment V 1312. zabranio. Na pita nje zato su bili zabranjeni istorija daje dva odgovora: Zvanina, kao i crkvena istorija, navodi da su templari u velikom broju bili visok o nagraivani za svoju misiju. Kada je potreba za ratovanjem prestala, kupili su od engleskog kralja Riarda Lavljeg Srca ostrvo Kipar, ali se veina opet krajem 13. veka povlai u unutranjost E vrope. Uglavnom vojnici, osrednjeg obrazovanja, tu padaju pod uticaj raznih jeretika ko ji im razbijaju veru u Hrista i preokreu ih ka ezoteriji. Zato ih Papa Kliment V zabranjuje. Pet vekova kasnije, teozofi, antropozofi i masoni iniciraju stvaranje novovekovnog reda istonih templ ara (hramovnika), dakle OTO, a Alister Krouli ga uvodi u satanizam. Prema drugoj verziji koju, naravno, zagovaraju pripadnici OTO-a, jo su rimske arh ive zabeleile da Isus Hristos nije bio Bogoovek, ve voa pokreta otpora protiv rimske imp erije. Takoe nije bio sin drvodelje Josifa iz Nazareta, nego Jude Galilejskog. Spisi koj i su svedoili o tome bili su uniteni za vreme cara Konstantina. Ovu su istinu znali i Jevreji, al i su i ti spisi uniteni tokom viegodinjeg progona Jevreja. To su znali i katari i preneli templarim a, koji su posle toga razoarano odbacili krst i poeli da veruju u jednog Boga i hrianskog i jev rejskog i islamskog. Tako neminovno dolazi do zabrane delovanja templara 1312. od strane g ore imenovanog pape. Tumaei ovakav razvoj dogaaja pred kraj 19. veka, masonski krugovi, a samim tim i ro zenkrojcerski i teozofski smatrali su da je tako jo pre est vekova proputena prilika da se bar Ev ropa, ako 140 Amblem organizacije Ordo Templi Orientis. Sam amblem sadri goluba koji simbolie sv eznanje koje dolazi od Boga, kosmosa i zvezda (kosmike inteligencije), pa otuda trougao. Putir u dnu oznaava sveti gral nad kojim je krst ne celo oveanstvo udrui oko jedne religije. To posle svega, po njima, moe da uradi s amo jedna bogata i hrabra elita. Ti krugovi iniciraju ponovno osnivanje OTO-a i ukljuuju ga u svoje piramidalno ustrojstvo, a na politikom planu ine sve da razbiju tradicionalne reli gije, te unificiraju nacije, kosmopolitizujui ih. Takoe se nude da unize i pomesne Crkve ka o najbolje uvare narodnog seanja. Kao to je napominjano u prethodnim poglavljima, u masonskoj piramidi datoj na nar

ednim stranicama inkorporirani su kako lanovi OTO-a, tako i rozenkrojceri, iluminati i teozofi. Deavalo se tako da pojedinci budu lanovi teozofskog drutva, rozenkrojcera i Zlatne zore, pa na kraju i OTO-a. Jedan od takvih bie i Alister Krouli, za jedne najvee ime hermetizm a i uopte okultizma, a za druge isti satanista, odnosno otac savremenog satanizma,", ovek koj i, OTO uvodi u satanizam. O Krouliju kao od jednoj kljunih linosti OTO bie vie rei malo kasnije. P oimo istorijskim redom. Pre svega, osniva modernog OTO-a je Karl Kelner (1850-1905), bogati austrijski in dustrijalac, kao i mason visokog stepena. Osnivanje se dogodilo 1895. Zanimljivo je da je prv o javno istupanje, prva proklamacija reda bila 1902. u jednoj masonskoj publikaciji Teodora Rojsa, koji e 1905. naslediti Kelnera. Teodor Rojs roen je 1855, a 1876, stupio je u masone. Bio je p eva, novinar, a smatra se i pruski pijun. Vrlo aktivan, uspeo je da uspostavi kakvu-takvu unifika ciju najpre masonskih rituala, a potom da u njih integrie i rituale Zlatne zore i OTO-a. Prom ovie i postavlja istaknute lanove za poglavare reda u Francuskoj (Papija), u Nemakoj (tajn era) i SAD (Spensera Luisa). Godine 1912. dogodio se istorijski susret Teodora Rojsa i Alis tera Kroulija, kojom prilikom Krouli biva iniciran u visok stepen OTO-a, pa sa tim u vezi u okv iru OTO-a biva proglaen kraljem Britanije i Irske". Ukratko, Rojs je bio impresioniran Kroulijem, odrie se titule i postavlja ga 1922. za poglavara reda. Krouli u OTO unosi svoju doktrinu , proisteklu iz njegovih linih radova, prakse i iskustva. Revidirao je rituale reda, a takoe i preformulisao ciljeve i misiju reda, proglasivi OTO Misionarskom organizacijom Novog Eona" (novo g doba, novog vremena) iji je zadatak da sauva sutinu civilizacije, njene najvie domete, a t o su upravo dometi gnostike i okultizma, koji pravilno vode stazom vie istine". Krouli publiku je vie knjiga, ali je najvanija Knjiga zakona" iz 1904. koju mu je direktno izdiktirao Aj vaz, duh kosmike inteligencije. On osniva na desetine loa u SAD i Kanadi. Umire 1947. godine. Na njegovo mesto dolazi opet Nemac, mason Karl Germer, i sve do 1962. ostaje na e lu reda. Njega, pak, nasleuje Amerikanac Luis Mek Martri, svojevremeno ovek od visokog poverenja A listera Kroulija. Tako recimo, sa ovlaenjem od samog Kroulija, on 1970. objavljuje Krouli/H eris tarotkarte", pil koji je trebalo da bude od pomoi magiarima u prizivanju energije Novog E ona". Takoe, on 1983. puta u javnost Svete knjige Teleme". Misija OTO-a tako sedamdesetih i osamdesetih buja. Osnivaju se kampovi i oaze (to su, pored loa, vrste formacijskog organizovanja u OTO-u) irom sveta, tampaju publikacije, asopisa, a Knjiga zakona" je u rangu bests elera, preplavila svetsko trite. Inae, sedite OTO-a je u Njujorku.

141 Prikaz stepena masonske piramide 142 Prikaz stepena masonske piramide 143 Komparativni prikaz stepena 144 Autentini komentar prethodnih tabela, prikazanih u asopisu OTO Atena" Unutranjost manastira na efalu 145 Alister Krouli, duhovni otac OTO-a Naslovna strana asopisa Vitriol Deo iz Knjige zakona" 146 Naslovna strana asopisa Atena" U Jugoslaviji, osamdesetih godina, osnivaju se kampovi i oaze u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Rijeci, Splitu, Osijeku, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vrcu, Trsteniku i Skoplju. Prvi prevodi publikacija OTO-a objavljeni su na sloven akom jeziku, a poetkom devedesetih godina beogradska izdavaka kua Ezoterija", objavila je prevode Kroulijevih dela i na srpski jezik. Danas kampove OTO-a imamo u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Niu, Vrcu, Trsteniku i na Ubu. Pored toga, u Vrcu imamo i viu organizaci onoformacijsku celinu, oazu. Osim izdanja Ezoterije" telemitska religija propagira s e i kroz interne asopise Atena" i Vitriol". 147 Naravno, neophodno je rei koju re vie o duhovnom voi reda, Alisteru Krouliju. Roen je 1875. u Jorkiru, u Engleskoj. Porodica mu je pripadala sekti Plimutska braa". Kako savremen ici govore, vaspitanje malog Alistera liilo je na dresuru. Majka ga je jo kao deaka zva la velika zver". Poto je to bila imuna porodica, Krouliju je bilo omogueno da studira, pie pes me, putuje, mata... Od studentskih dana pokazuje visok smisao za uobrazilju. Postaje l an Zlatne zore 1898, a ubrzo osniva svoj red Ordo Astrum Argentum" (Red srebrne zvezde"). Putuje po Evropi, Bliskom istoku, Indiji, Kini... Na jednom od putovanja po Egiptu ukazao mu se du h kosmike inteligencije, Ajvaz, i rekao mu da e biti na elu vere iji e kosmiki ef biti Ajvaz. Aj vaz e mu neto kasnije, 1904, izdiktirati Knjigu zakona" Telemu". Posle toga Krouli razvija svoju hermetiku doktrinu. Putuje i dalje po Istoku i usavrava se. Kao to je reeno, tadanji poglavar OTO, Teodo r Rojs, impresioniran Kroulijem, inicira ovog u OTO i u okviru reda ga proglaava kraljem E ngleske i Irske". Krouli uzima magijsko ime Bafomet i usavrava OTO-inicijacije. Od 1920. do 1923. deluje u efalu. seksualno-magijskom samostanu slobodne volje, na Siciliji. U tom interva lu, tanije 1922. godine, biva postavljen za poglavara OTO-a, a 1924. uzdie se do najvieg, jed anaestog, stepena inicijacije u OTO. Potom nastavlja da propoveda i pie, ali uroeni smisao z a uobrazilju, te sve ea upotreba droga uvode ga sve vie u duevno oboljenje, u tom stanju umire 1947

. godine. Uenje OTO-a Sledbenici OTO-a smatraju da novom oveku (oveku novog vremena Novog eona", iliti er e Vodolije) nude najviu istinu. Naime. po njima, sve dosadanje religije, religije St arog eona ere Riba bazirale su svoja uenja na ciklusu izlaska i zalaska Sunca, propovedajui tako smrt i vaskrsenje ili reinkarnaciju. Meutim, napretkom nauke, saznalo se da Sunce u stva ri stoji, a da se Zemlja okree, te se tako sama izlae svetlosti, tj. svojom senkom stvara mrak. Via i stina, kroz propovedi i rituale OTO-a, stavlja oveka u poloaj Sunca. U primanju solarne svesti je tajna primanja vie istine. Duh kosmike intelig encije, Ajvaz, priziva se magijskim ritualima, ime spoznajemo i svoju sutinsku zvezdanu pr irodu. Tako i dolazimo do pentagrama kao jednog od simbola OTO-a, a takoe u skladu sa tim objanj avamo i rituale pentagrama (terajueg i prizivajueg, o kojima e kasnije biti rei) kojima se p riziva Ajvaz. Pripadnici OTO-a sebe smatraju druinom snanih i obavetenih izabranika -spasilaca oveanstva u Novom Eonu". Oni sebe neskriveno smatraju gnosticima i to okultnim gnos ticima. Oni veruju da je novi planetarni zakon onaj to ga je Ajvaz izdiktirao Krouliju. T ako sledbenici ovladavanjem kosmikom inteligencijom spoznaju i Boju promisao. Da bi smo, pak, ste kli takvu solarnu svest odnosno stopili se sa Ajvazom potrebni su nam okultno-magijski rit uali. Inae, pripadnici OTO-a magiju smatraju istorijskim izvoritem iz koga se vremenom r azvija nauka (tumae je kao sposobnost analize pojava) i umetnost (sinteza i sposobnost p rilagoavanja spoljnih faktora oveku). Magija, po OTO-u, i danas objedinjuje umetnost i nauku, jer objedinjuje objektivni nauni i subjektivni umetniki nain sticanja znanja, uz pomo svojih mistinih viih stanja svesti. Jo da kaem da je era Novog Eona", era Vodolije, poela 8, 9. i 10. apr ila kad je Ajvaz Krouliju izdiktirao Knjigu zakona". Rituali OTO -a Osnovni cilj rituala OTO jeste postizanje nivoa svesti koji omoguuje korespondenc iju i stapanje sa kosmikom inteligencijom, kako sami sledbenici kau stapanje mikrokosmosa sa makrokosmosom. Sluei se uputstvima datim svom lanstvu u internim asopisima OTO reda, Atena" i Vitriol", kao i grafikim prikazima, dobijenim od bivih lanova, pokuaemo da to je mogue razumljivije predstavimo esto magijskim renikom maskirane i obinom oveku nerazumljive rituale OTO-a koji su po cilju podudarni, a po pojavnom obliku neujednaeni, prilagoeni prilikama, cilju rituala i voi konkretne grupe. Najpre u rei da svaki OTO ritual ima svoju pripremnu fazu, zatim fazu ienja ili teranja, ritual zaveta, ritual prizi va, misu i priee, mogue inicijacije, ritual stapanja sa Ajvazom kao kulminaciju i na kraju, kao zavrna faza, praktikuje se dozvola za odlazak". Skoro obavezno u istoriji, a ne retko i danas, rituali se zavravaju orgijanjem.

148 Ovako opiran prikaz OTO rituala dajem zbog toga to po svojim karakteristikama i kompleksnosti predstavlja gotovo savrenu sintezu gnostikog okultizma 20. veka koji se i praktikuje u gnostikim sektama i danas; inserte rituala OTO prihvatie i praktikovae i otvoreno satanistiki deklarisani pokreti i grupe poslednjih decenija. Priprema rituala Pre nego to je bila uravnoteenost, lice nije opaalo lice." Tako se govori u Kabali. Jedno lice o kojem je re je mikrokosmos, a drugo je makrokosmos. Dakle, pre uravnoteenja, mik rokosmos (ovek) nije u stanju da vidi makrokosmos (Boga). Cilj svakog magijskog rituala je sjedinjenje mikrokosmosa sa makrokosmosom, a preduslov za to je uravnoteenje. To uravnoteenje maginog postie se najpre ureenjem hrama. Nita ne sme biti jednostrano. Ako se ima neto na severu, (neki pribor za obred), potrebno je neto adekvatno staviti i na jug. Sam taj pribor ili (kako to sledbenici OTO kau, oruje, prim. Z. L.) ma, oltar, krug i mag treba da bud u proporcionalni. Uz to mag (magiar) treba da ima jednako u desnoj i levoj ruci, pa tako, ako ima tap u desnoj, nek nosi prsten na levoj ruci. Treba da nosi i zvono, kojim bi se kontrolisala odmerenost i kontrolisanost pokreta. Mag u mislima mora da koriguje i svaku ideju ukljuujui i protivrenost sadranu u njoj . Ako obredom priziva, recimo, strogost, neka objavi da je strogost instrument milosti ; ako objavi stabilnost, neka pokae da je osnova te stabilnosti kontrolisana promena... Na taj nain svaka ideja napreduje kao trougao na bazi dveju suprotnosti, obrazujui vrh koji transce ndira njihovu kontradiktornost viom harmonijom. Dakle, tako otprilike funkcioniu misaone aktivnosti praktikanata. Takoe, sve to magiar koristi mora biti deviansko", dakle, nekorieno od druge osobe ili za neku drugu svrhu. Najbolje je da magiar sam sebi napravi ma ili no; ak je preporuljiv o da sam pretopi rudu i napravi metal od kojeg e stvoriti ma. Najzad, jedno od generalnih pravila jeste da magika ne trpi kompromise. Sve to se obezbeuje i ini, ini se iz sve snage", odmah. tap se recimo, odseca jednim udarcem noa, a sve to j e neophodno kupuje se bez cenkanja. Svetilite ili Visoki oltar nalazi se na istoku. Njegove dimenzije treba da budu 7 stopa u duinu, 3 stope u irinu, 44 ina u visinu. Sa svake njegove strane treba da bude jedn a crni i jedan beli stup ili obelisk. Sa poda vode tri stepenice. Pod je u crnim i belim kvadratima. Tu se nalazi glav ni oltar na ijem je vrhu reprodukcija Zvezde Otkrovenja". sa etiri svee na svakoj njenoj strani. Isp od je mesto za Knjigu zakona", sa est svea na svakoj njenoj strani. Pod tim je, nadalje. Sveti gral " sa ruama na svakoj strani. Ispred pehara je prostor za putir. Na svakoj strani, pokraj rua su sve velike svee. Sve to je zagrnuto bogatim velom. Vrh jednakostraninog trougla, ija je osnovica li

nija povuena od stuba do stuba, jeste mali crni kvadratni oltar od dve kocke, jedna na drugoj . Uzimajui taj oltar kao sredinu osnovice slinog jednakostraninog trougla, na vrhu slinog drugog trougla je mala kruna fontana. Slino, na vrhu treeg trougla je uspravna grobnica. SVETENIK: nosi Sveto Koplje", i odeven je prvo u jednostavnu belu odoru. SVETENICA: treba da bude virgo intacta ili posebno posveena slubi Velikom Redu. Ona je odevena u belo, plavo i zlatno. Ona nosi ma o crvenom opasau, putir i kolaie za pries t. SASLUITELJ: On je obuen u belo i uto i nosi Knjigu zakona". DVOJE DECE: Ona su odevena u belo i crno. Jedno nosi bokal vode i posudicu sa so lju, a drugo kadionicu i kutijicu sa mirisima. Za uzdizanje sebe do boanstva potrebno je proi kroz fazu ienja, posveenja i inicijacij e. Posle inicijacije (krtenja), sledbenici kasnije ritualno vre samo ienje i posveenje, t o jest meditativno utapanje u makrokosmos. No, kao to magiar isti sebe (to u opisati kasnije ) i pribor, tako revnosno priprema i hram. Hram mora sav biti u crvenom sa crnim zav esama na svakom prozoru, a da se na svakoj 149 Objanjenje kabalistikog krsta i pentagrama 150 Grafiki prikaz i uputstvo za izvoenje rituala terajueg pentagrama Grafiki prikaz i uputstvo za izvoenje rituala prizivajueg pentagrama 151 Povelja o krtenju" u OTO zavesi nalazi Jedanaestokraka zvezda, sadrana od heksagrama zveri i rue sa pet lis tova, i sa takom u sredini. Zvezda je srebrne boje. Znamo zato zbog "Ordo Astrum Argentum" iz prethodnog izlaganja. Oltar stoji na severu, prekriven je crnim aravom i sa izvezenim zlatnim Suncem, koje na sebi ima dvanaest izvezenih krakova. Na oltaru stoje pehar, no, tap, ezlo i krun a. Veliki svetenik je na jugu, a svetenica na istoku. Na zapadu je mali oltar sa priesnom hos tijom. Danas su tu obino kolaii iji je fil prilikom pravljenja pomean sa sveom krvlju make, psa, ze a, petla i slino. Svetenik je u crvenoj, a svetenica u beloj mantiji. Oboje nose tap sa zlatnom zvezdom petokrakom na vrhu. Svetenik takoe ima zvezdu na grudima, a u drug oj ruci nosi ma. Sasluitelj, mukarac, u beloj je mantiji. sa vencem od cvea na glavi, a ena sasluit eljica je u crnoj tunici. Ostali prisutni, kako inicirani lanovi, tako i aspiranti, zauz imaju mesta okolo. Hram inae moe biti svaka zatvorena prostorija, svaki stan, soba, podrum, ta van, adaptirani i uz obavezno prigueno svetlo. 152 Pre nego to se prizove Ajvaz, kosmika inteligencija, vri se ritual teranja, proienja s vakog od prisutnih, poev od magova, a potom se proiava hram. Cilj je postizanje mentalne is toe radi primanja Ajvaza. U to ime najpre se vri in ritualnog kupanja, zatim oblaenja is te odede,

a potom in mentalnog ienja ritualom teranja. kojim se odstranjuje sve strano iz svoj ih misli u cilju primanja Ajvaza. Ritual teranja podrazumeva ritualno izvoenje kabalistikog k rsta i rituala terajueg pentagrama. Tekstovi koji su prikazani na neki nain su ilustracija prethodno reenog, a potiu iz internog materijala lanova OTO-a; to su uputstva aspirantima i niim inicijantima reda, kako za grupno izvoenje u hramu, tako i za samostalno i samoinicijativno, bez obzira na mesto. Tako proien magiar uzima svoje proiene i posveene instrumente, te proiava i obeleava krug oko sebe, a zatim ceremonijalno proiava i ceo hram. Drugi svetenici, sasluitelji i ostali prisutni takoe su se proistili terajuim pentagramom i sad prist upaju ritualu priziva. Potom kree zajednika hramovna meditacija, a onda misa" sa polaganjem priesnih darova (rtvi) na oltar hrama. Trei in svake magine ceremonije jeste zavet ili objava, a sastoji se od rei OTO simbo la vere". Kako izgleda scenario bie prikazano na dramaturki nain. Poinje ceremonijom ulaenja, kako sledi: SASLUITELJ se primie i nakloni se pred otvorenim svetilitem, gde se nalazi Gral. On da tri puta ljubi Knjigu zakona", otvara je i stavlja na glavni oltar. Okree se prema zap adu. SASLUITELJ: ini to ti volja i to neka bude sav tvoj zakon. Proglaavam zakon Svetla, ivota, Ljubavi i Slobode: SKUP: Ljubav je zakon, Ljubav pod voljom. SASLUITELJ odlazi na svoje mesto izmeu oltara sa mirisima i fontane, okree se prema istoku, ini korak i daje znak oveka i brata. Svi ga oponaaju. SASLUITELJ I SKUP: Verujem u jednog tajnog i neizrecivog gospoda i u jednu Zvezdu u Zajednici zvezda, iz ijeg ognja smo stvoreni, i kome emo se vratiti, i u jednog Oc a ivota, Tajnu nad Tajnama, u Njegovo ime Haos, jedinog namesnika Sunca na Zemlji i u jedan Vaz duh hranitelja svega to die. I verujem u jednu Zemlju, Majku svih nas, i u jednu utrobu u kojoj su svi ljudi zaeti i u kojoj e poivati, Tajnu nad Tajnama, u Njeno ime BABALON. I Verujem u Zemlju i Lava, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime BAFOMET: I verujem u jednu Gnostiku Katoliku Crkvu Svetla, ivota, Ljubavi i Slobode, ija re za kona je Telema. I verujem u zajednicu Svetaca. I kao to se hrana i pie svakodnevno u nama pretvaraju u duhovnu sutinu, verujem u ud o Mise, I priznajem jedno Krtenje Mudrou kojom postiemo udo inkarnacije, I priznajem svoj ivot jednim, individualnim i venim koji je bio jeste i bie. AMEN, AMEN, AMEN. Sada svira muzika. Ulazi dete sa vrem i solju. Ulazi Devica sa maem i putirom. Ula zi dete sa kadionicom i mirisom. Oni su okrenuti prema zakonu, poreavi se u liniji na prostor u izmeu dva oltara. DEVICA: Pozdrav Zemlje i Neba! Magiar, spreman, ist, stojei u sreditu kruga, ceremonijalno udara jednom u zvono da privue panju celog Univerzuma. On tada dramatinim tonom u polumraku hrama izjavljuje ko j

e on dakle veliki mag. Potom objavljuje svrhu ceremonije i neophodnost njenog izvoenja. Onda se itaju citati iz Knjige zakona". 153 Slede neke ilustracije karakteristine za OTO koje odslikavaju razliite faze ritual a. Sledi ilustracija kompletnog molitvenog rituala priziva kosmike energije. Kao to e biti opisano. radi se molitveni deo priziva kosmike energije uz ritual prizivnog penta grama. Ovaj ritual je esto koristio Krouli pre nekog svog propovedanja. Alister Krouli u toku rituala Ocrtavanje maginog kruga Hram pripremljen za poetak rituala 154 Izrailjeva knjiga" iz OTO-;i(prvi deo) 155 Izrailjeva knjiga" iz OTO-a (drugi deo) Sam tekst, takoe, potie iz autentinog materijala OTO-a, tampanog dodue u bivoj Jugoslaviji, ali se ritual nepromenjen koristi i danas. Osim rituala pentagrama postoji i prizivni i terajui ritual heksagrama. Zatim poinje zajednika hramovna meditacija uzdizanja uma do nivoa korespondencije i stapanja sa Ajvazom. Um se mora uzdii do gubitka svesnosti o sebi (kao u hinduizmu), a mag i sledbenici moraju biti poneseni silom koja je daleko iznad normalnog svakodnevnog elana. I za ovu fazu rituala postoje interne publikacije i crtei za koje smatramo da treba da budu prikazani. Naznaimo ovde da se kosmika inteligencija zove LAM i da je prikazana na donjem crteu, koji je ovde dosta umanjen. U toku rituala meditira se upravo na ovu sliku 156 Grafiki prikaz za ritual heksagrama Materijal za upoznavanje sa LAM-om i slika LAM-a 157 Takoe se pri hramovnoj meditaciji obredno izvodi himna pod vostvom svetenika: SVETENIK: Ti koji si Ja onaj svega to Ja jesam koji ni prirode ni imena nema koji jesi kada sve osim tebe nestane Ti, sredite i tajno Sunca Ti, skriveno vrelo svega znanog i neznanog, Ti usamljeni, jedini Ti, istinski ognju unutar semena koji se mnoi i raa, izvoru i semenu, ivota, ljubavi slobode i svetla, Ti koji si izvan Govora i izvan vida, tebe ja prizivam, moj tinjajui svei ognju, Koji se potpaljuje kako moje tenje strastvenijim postaju Tebe prizivam koji si vean Tebe sredite i tajno Sunca I tu najsvetiju tajnu iji sam nosilac ja, Pojavi se, najstrahotniji i najmiliji kao to je zakonito, u tvome detetu! HOR: Jer Ocu i Sinu pravilo je Sveti duh;

Muko-ensko, sutinsko, jedno Muko bie odeveno enskim oblikom Slava i oboavanje u visinama Tebi golube, koji oveka do boanstva die! Da bi on kraljem bio U prolenom suncu posle zimske oluje Slava i oboavanja Tebi, ivotni soku pepela sveta, udesno drvo! PRVI POLUHOR (MUKARCI): Slava tebi iz Pozlaene grobnice. DRUGI POLUHOR (ENE): Slava psebi iz iekujue materice. MUKARCI: Slava tebi sa zemlje neorane. ENE: Slava tebi iz device zavetovane. MUKARCI: Slava tebi, istinsko jedinstvo Venog Trojstva. ENE: Slava tebi ti oe i majko, sopstvo od Ja koji jesam! MUKARCI: Slava tebi koji si izvan svakog pojma, brizgu sperme, semenu i zametku. ENE: Slava tebi veno sunce, Ti jedino u Trojstvu, Ti Trojstvo u Jedinstvu! HOR: Slava i oboavanje tebi, ivotni soku pepela sveta, udesno drvo! (Te rei oblikuju bit himne, no za sve ili za jedan deo treba komponovati uzvienu u metniku muziku. ak i ako druge himne budu odobrene od crkvenih otaca, ovo treba zadrati kao glavnu i i zvor svih ostalih.) Posle stapanja sa kosmikom inteligencijom kao vrhunac rituala pripadnici OTO-a, ee 158 oni viih inicijacija, preduzimaju neretko astralna putovanja, uzdiui svoje astralno telo na nivo boanstva koje odaberu ili, pak, preuzimaju svojim astralnim telom oblik Boga , transmutacijom svog astralnog tela u njegov oblik. Ovo je svakako taka vrhunca ri tuala. Posle toga vrhovni mag sputa" sledbenike u svakidanji svet i otputa ih reima: I sada, ja ti kaem, idi s mirom u svoja prebivalita i stanita i neka je blagoslov Najvieg s tobom u ime ." Tada, bar kako pria bivi lan OTO-a, nastaje priehe, te oputanje uz korienje droga ili drugih opijata, kako je to inio i sam Alister Krouli, i neretko uz orgije u skladu sa pr vim lanom zakona: ini to ti je volja, i neka je to sav tvoj zakon." Naravno, ovaj ritual moe sadrati i in inicijacije (ili, kako oni kau, krtenja) aspiranata reda. Naime, posle aspirantske faze, kandidat se podvrgava inicijaciji, odnosno krtenju . U jednako opremljenom hramu, zavezanih oiju i nogu, u leeem poloaju, u toku gore opisa nog rituala, kao jedan njegov deo on prima simbole vere" Gnostike katolike crkve, odnos no OTO, od strane vrhovnog maga, i biva iniciran. Morao bih objasniti zato se spominje Gnost ika katolika crkva. Pripadnici OTO, naime, smatraju jedinom, autentinom crkvom Gnostiku katoliku crkvu, a za jedino autentino uenje o univerzumu smatraju gnostiku. Hrianstvo je, po njima, jeres gnostike, a ne obratno kako zvanine crkve tvrde, dok Rimokatoliku hriansku crkvu naz ivaju njenom nevetom kopijom. OTO izvodi misu, poznatu u svetu kao crna misa", kao izopae nje i ismejavanje rimokatolike hrianske mise. Tako rade i neke satanistike grupe. Meutim, pripadnici OTO-a misu" Gnostike katolike crkve izvode sa punom verom da ine pravi ri tual, da ine izvorni obred, bez ikakve parodije.

Poto su opisani hram, odede, relikvije, zatim delovi slube u kojima se izgovara zav et maga i ita Knjiga zakona", poto smo uz pomo Povelje o krtenju" upoznali simbole vere", a na samom poetku i deo Knjige zakona" i statut reda, upravo je preostalo da se opie sam a misa, sam in priea kod OTO-a. To je, uostalom, samo jedna faza rituala, ali je, kao i u hrianstv u, finalna i sutinska. Zato je i ostavljena za kraj. Ovde u navesti jedan zbog svoje opskurnosti vrlo esto eksploatisan deo iz Knjige zakona" koji je karakteristian vie za priee sledbenika OTO-a sa poetka veka, mada nije iskljueno da vai i danas. 1. Ovo je tajna Svetog Grala, kojije sveta posuda nae Dame, Babilon Majke Gnusoba , Neveste Haosa, koja jae na naem Gospodu Zveri. 2. Iscedie svoju krv koja je tvoj ivot u zlatni pehar njenog bluda. 3. Pomeae ceoj ivot sa sveoptim ivotom. Nee zadrati ni kap. 4. Tada e ti mozak onemeti, i srce prestati da kuca i cav e te ivot. napustiti; i bie odbaen na ubrite, i ptice nebeske e se Gostiti tvojim mesom i kosti e ti izbledeti na suncu. 5. Tada he se vetrovi sastati i podii te kao malu hrpu praha na planeti sa etiri k raja i predae je uvaru Bezdana. 6. I poto tu nema ivota, uvari Bezdana e pozvati anele vetrova da prou. I aneli e poloiti tvoj prah u Gradu Piramida, i vie ni ime nee ostati. 7. Sada, dakle da bi mogao izvesti ovaj ritual Svetog Graala, treba se odrei svih svojih dobara. 8. Poseduje bogatstvo; daj Ga onima koji Ga trebaju, ali ne udi za tim. 9. Poseduje zdravlje; ubij sebe u aru samopredaje Naoj Dami. Neka ti meso visi laba vo na kostima, a tvoje oi Gore nesavladivom udnjom prema Beskonanom strau prema Nepoznatoj, prema njoj koja je iznad znanja prokletog. 10. Poseduje ljubav; iupaj majku iz svog srca i pljuni u lice svoga oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje ene, i neka beba na njenim Grudima postane plen pasa i leinara. 11. Jer ako to ne uradi ti svojom voljom tada emo to uiniti Mi, uprkos tvojoj volji . Tako e stei Sakrament Graala u Kapeli Gnusoba. 12. I pazi! Ako kriom sauva i jednu svoju misao, tada e biti zauvek odbaen u bezdan; i bie usamljen, jedui ivotinjski izmet, oaloen u Danu Budi-S-Nama. 13. Da! Zaista je ovo Istina, ovo je Istina, ovo je Istina. Bie ti podareni rados t i zdravlje i bogatstvo i mudrost kada ti vie ne bude ti... 159 Da razjasnim: U svojoj ranoj fazi, krajem prolog i poetkom ovog veka, u jeku svog elitistikog posveenikog zanosa, pripadnici OTO-a su zaista rtvovali ivu krtenu decu na oltaru Gnostike katolike crkve, slepo verujui da je ona autentina spasonosna crkva, nisu ali li rtve za umilostivljenje Ajvaza, te sopstveno stapanje sa njim. Kasnije su se rtvov ale lutke u ljudskom obliku, ali prethodno krtene (zaista krtene) u Rimokatolikoj hrianskoj crkvi . Poslednjih godina, pak, stradaju make, zeevi, petlovi, takoe prethodno krteni" u rimokatolikoj hrianskoj crkvi, pa potom pogubljeni na oltaru Katolike gnostike crkv e ili OTO. Naime, jedna od kljunih dogmi OTO-a jeste da je lake prirodne supstance, meso i krv, pretvoriti u telo i krv boju, kojom se posle prieuje, nego to uiniti od mrtvih stvari

kao to su ito i vino. Tako se u poslednje vreme, izbegavajui opskurne rituale pribegava p ravljenju kolaia u iji je fil prethodno umeana svea maja, psea, zeja krv ili krv nekog od hramo ka. Na kraju rituala, tj. meditacije, ili ak astralnih putovanja, sledbenici se prieuju upravo tim kolaiima koji se inae u krugovima OTO-a zovu kolaii lui". Kao jedan od vidova priesti koriste se i droge i druge psihoaktivne supstance (medikamenti, na primer . Posle priesti, a pod naelom a 'ljubav je jedini zakon i ini sve to ti je vo lja', nastaju orgije sa stareinskim pravom prvenstva. Da bi se sve prethodno argumentovalo, pri laem uputstvo za priest dato u asopisu Vitriol". Cilj mise OTO-a jeste umilostivljenje Ajvaza, ali u svakoj konkretnoj grupi ovog reda obredi mogu biti razliiti u nekim detaljima.Ovde e biti predstavljena Feniksova mi sa, takoe pronaena u internim publikacijama OTO-a. Umesto zakljuka prvo konstatujmo da se lanovi OTO pozivaju na slavnu prolost istorijskih templara. Poslednjih sto godina dodeljuju sebi svetsku misionarsku i politiku ulogu. Pri tome izvode psihodeline rituale prema uputstvima svog duhovnog voe, Alistera K roulija, i to uz korienje opojnih droga i uz orgijanje. Primenjuju duboke meditacije pokuavajui da se stope sa Ajvazom, a praktikuju i astralna putovanja. Uz to se prieuju sveom krvlju m aaka, ili pasa. lanovi OTO-a zaista moraju imati nadljudski raspon psihe, podoban da po dnese sve ove psihosenzacije. Zato je vrlo ilustrativno upozorenje koje oni meusobno upuuju. ope t pronaeno u originalnim internim materijalima jednog lana OTO-a, prikazanim pored Feniksove mi se". 160 ) O priesti u OTO-u, iz asopisa Vitriol" 161 O priesti u OTO-u, iz asopisa Vitriol" 162 Tekst Feniksove mise" 163 Upozorenje nervno labilnim osobama 164 Bela gnostika crkva Ecclesia Gnostica Alba (EGA) Kao i u dosadanjem izlaganju i na ovom mestu najvie prostora bie dato praktikantima/lanovima Bele gnostike crkve, koji he svojim reima najvie rei o toj organizaciji. Bie koriena jedna objava ove organizacije skinuta sa Interneta, a i m anifest ove organizacije koji je dao njen voa, ivorad Mihajlovi Slavinski, inae ustolieni patrijar h Bele gnostike crkve za prostor Jugoslavije i slovenskih zemalja". Ipak, bie dat i jedan uvodni tekst vezan za genezu i istorijat ove verske zajedni ce. Znamo da gnostika potie iz ranohrianskih vremena, da je u veoj ili manjoj meri prisutna u poj edinim istorijskim razdobljima, a da je u 18. i 19. veku oivela, organizovano delujui kro z vie

pseudoreligijskih ili okultistikih drutava. Tako je, izmeu ostalog, 1888. osnovana Gnostika katolika crkva pod vostvom Valentina II. To nailazi na otar otpor Vatikana. Nedopustivo je bilo, sa gledita rimokatolika, dozvoliti delovanje ove verske grup e koja je najpre integrisala brojne gnostike pravce, a zatim ih vetaki uklopila u navode iz Biblije. U nemogunosti omasovljenja, Gnostika katolika crkva inkorporira se u OTO ali zato inicira osnivanje mnogih neognostikih grupa i drutava, pa ak i jedne crkve gnostike". Pogaate: re je o Beloj gnostikoj crkvi, koja mnogo ambicioznije i sistematinije kree u svoju misij u. Nema tu samo gnostikih doktrina, preuzetih kako od strane starih gnostika, tako i od teoz ofa i antropozofa, ve su tu i uenja i rituali Zlatne zore, OTO, uenja Alistera Kroulija, a rlsa Bernara i drugih. Takoe se neskriveno koriste hindu-tehnike, meditacija, zen, to s ve pretenduje da uenje crkve uini kompleksnijim i autoritativnijim. Ba sa svim tim cil jevima i pretenzijama 1960. osniva se Bela gnostika crkva pod vostvom arlsa Bernara. Simbol joj je zmija nad kojom leti golub, a to je preuzeto iz hrianske tradicije gde je zmija simbol mu drosti, a golub simbol Svetog duha. lanovi ove crkve, naime, poseuju tradicionalne crkve, al i ne uestvuju u slubama. Molitveno se obraaju Bogu, ali ne pod vostvom svetenika nego samostalno izgovarajui svoje magijske rei, te se van svih prisutnih spajaju sa Ajv azom, kosmikom inteligencijom. Dakle, oni prihvataju crkve kao svetilita, koriste ih za svoje rituale, a svetene radnje smatraju prevazienim. Upravo u svom sinkretizmu vide sebe kao najprimereniju vers ku zajednicu na Zemlji, univerzalnu, savremenu, savrenu, jer je samo kroz njene rituale i nije dne vie, mogue dosegnuti punu istinu i sutinu. Ovi molitveno-meditativni rituali pre svega su savremeniji, prilagoeni savremenom oveku, oveku na pragu 21. veka, oveku postindustrijskog doba, oveku brzih telekomunikacija i kompjutera. Zar takav ovek da provede ceo ivot na mukotrpnom putu vrline ka bogopo znanju i to sa neizvesnim rezultatom? Umesto muenikog" ivota u vrlini, bogotragaima" se daje recept d a za nekoliko dana, najvie dve nedelje, spoznaju vrhovnu kosmiku inteligenciju, Ajvaza, i tako stupe na stazu istine. Koji su to rituali? Intenziv ritual prosvetljenja meditativno-inicijacijska tehnika koja se obavlja u parovima. Odrava se vie puta dnevno, obino u nekom praznom stanu. Prisutno je 20 30 aspiranat a. Posle usvajanja tehnike meditacije vri se inicijacija, a potom uz, uputstva uitelja, par ovi meditiraju na razliite teme ili objekte, to posle toga prepriavaju. U poznoj praksi, kao telep atsko dostignue, pokuavaju da prepoznaju i pogode kako je ovaj drugi meditirao, to jest t a mu je padalo na pamet. Intenziv ritual preporoenja to je vrlo bitan, toboe isceliteljski, ali i uopte teme ljni

ritual koji rezultira duhovnim napretkom praktikanta, sve do definitivnog prepor oenja kada se praktikant oglaava duhovno zdravim ili sposobnim i spremnim i za vie duhovne sadraj e. Intenziv ritual osveenja svetim duhom na putu istine i boanskih tajni sledbenik Be le gnostike crkve udostajava se i primanjem i ovladavanjem svetim duhom iz kojih se razloga esto i poseuju crkve. Ekskalibur 1 i 2 to je duhovna nadgradnja prethodnog. Ovde se pored posete crkva ma i meditacije uvebavaju: treninzi kreativne vizualizacije, vebe izmene realnosti, vebe izmene sop stvenog i 165 identiteta 3. lica, potom vebe spiritualne transformacije, a pribegava se i astra lnim putovanjima. Tada se, dakle, prema uputstvima i iskustvima pripadnika Bele gnost ike crkve astralno telo izdvaja od fiziko-materijalnog i dislocira na drugo mesto, tako da praktikant moe samog sebe da posmatra, ali moe biti i daleko udaljeno od fizikog. To je onda doka z da se ovladalo tehnikom ekskalibur ili ma istine. Uitelji ove crkve su, prema sopstvenim izjavama, u mogunosti da astralnim telom obiu planetu. Sada e biti predstavljen tekst Bele gnostike crkve preuzet sa Interneta. Tako se m oe saznati ta oni sami kau o sebi, svojoj misiji i misionarima. Ecclesia Gnostica Alba" Bela gnostika crkva ili bela crkva Ajvaza ili Ecclesia Gnostica Alba jeste crkva istine. Bela gnostika crkva (E. G. A.) nije bazirana na veri, nego na direktnom pristupu istini (Direktnom dosluhu sa istinom, uvidu u istinu). Mi vidimo na put spasenja kroz Di rektno znanje (gnosis). Samo gnosis moe osloboditi oveka i vratiti ga njemu samom. Upravo ovde lei pravo istinsko znaenje rei religija". Ona potie od latinske rei relige re ili religare to u stvari znai ponovo povezati. Znaenje je jasno: ponovo povezati oveka s a njegovom istinskom prirodom koja je Bog ili Istina. Ukoliko elimo da jasno razumemo postojanje i rad E. G. A. moramo poznavati neke in jenice. E. G. A. je, kao i mnoge druge gnostike zajednice, postojala bezbroj puta tokom istorij e oveanstva, a takoe je mnogo puta iezavala. Prvenstveno je to bila posledica fizikog unitavanja nje nih lanova. Nakon izvesnog vremena, E. G. A. bi se pojavila ponovo, kao reka ponornic a koja izbije na povrinu. To je zato to je mogue ubiti ljudsko fiziko telo, ali ne i istinsko bie ili duu ovekova dua nije nita drugo do Bog u oveku. Dua ili Atman je boanska iskra (varnica) koja se odvojila od Boga pre bezbroj eona . Nakon putovanja kroz beskrajnu vasionu i ivota provedenog na mnogim planetama ona je ko nano pala na Zemlju, gde je nastavila da ivi u ljudskim telima. Prema naoj veri, jedina prava i valjana ambicija ljudskog bia je da proputuje istim putem ka svom domu istini ili Bogu. S va naa

uenja, tehnike i rituali (obredi) imaju za svoj konani cilj. Ponovno izranjanje na povrinu Bele gnostike crkve u ovom specifinom istorijskom vre menu, dogodilo se na sledei nain: sredinom sedamdesetih godina voa Eklezije Gnostike Kato like, Miel Berto, koga su mnogi savremenici smatrali glavnim medijem kosmike magije na Z emlji uspostavio je kontakt u stanju transa sa viim duhovnim inteligencijama. Glavna in teligencija je bio Ajvaz. Miel Berto je primio niz komunikacija preko ovog bojeg prenosioca poruk a. Nalazili su zadovoljstvo u okultnim metodama najdublje gnostike inicijacije (prijema, uvoen ja, krtenja) kroz koju je Berto trebalo da obui (pripremi) nekoliko strunjaka za irenje nove gno stike svesti. Jedan od njih bio je ivorad Mihajlovi-Slavinski; psiholog i okultni pisac iz Jugos lavije. Berto je doznao za njega kroz itanje Akae" i zvao ga da doe u ikago. ivorad je otiao u SAD poetkom 1978. i mesec dana je bio podvrgnut inicijacijama u cilju postajanja nosi oca gnostike poruke za podruje slovenskih naroda. Po zavretku inicijacija, ivoradu je dodeljen o rden patrijarha Bele gnostike crkve (patrijarh Majkl /Mihajlo, prim. Z. L./). Nakon dve godine, ivorad je doiveo svoje prvo prosvetljenje (gnosis) u Kaliforniji . Odmah zatim, on je doneo metod grupne inicijacije (snaga inicijacije) u Jugoslaviju. O n je uveo veliki broj ljudi, a onda je obuio izvestan broj majstora, koji su nastavili da ire gnosi s po Jugoslaviji i Italiji. Gnostici okupljeni oko ivorada su doivljavali sve dublje i dublje nivoe Gnosisa i pred njima je poeo da se otvara novi svet. Pojavila su im se davno zaboravljena s eanja, na njihov zajedniki ivot na drugim planetama, seali su se svojih kosmikih imena i prastarih is kustava (doivljaja). Sve dublji nivoi mistine svesti doveli su ih do toga da poele da ive u gnostikoj zajednici i tada je osnovana Bela gnostika crkva i otpoela postojanje na fizikom planu. 166 Evo nae poruke: Nas vodi istina koja govori iz dubina naeg bia kao auma ili unutranji glas. Auma na m govori da na put nije jedini, ve da ima mnogo naina (puteva) koji vode do jedne istine, jer i stina je poetak i kraj. Iz tog razloga, svaki ovek treba da izabere put koji je najdrai njeg ovom srcu. Mi koji ivimo u telu Bele gnostike crkve, koja isijava svoju nevidljivu svetlost kao srebrna zvezda Ajvaza, mi vas zovemo, brate, sestro, da nam se pridruite. Ako vam va unutranji gla s, auma, kae da je doao trenutak da se to uini, doite kod nas. Bie tekih momenata borbe sa zlom u vama, munih doivljaja i mnogo patnje. Meutim, nagrada je neprocenjiva to je Istina koja o slobaa zauvek. Arleana vena ljubav. Bela gnostika crkva. Manifest Bele gnostike crkve, objavljen u jednoj od knjiga ivorada Mihajlovia Slavi

nskog Budui da sam poslednjih godina dobio od svojih italaca mnoga pisma proeta radoznalou o prirodi nae Crkve, o tome ko moe da postane Sledbenik i tome slino, odluio sam da u celini navedem na Manifest. Manifest Bele gnostike crkve Bela Gnostika Crkva ili Ajvazova Bela Crkva ili Ecclesia Gnostica Alba je CRKVA I STINE. Na Spiritualni zaviaj iz kojeg smo davno potekli, jeste Istina. Naa Staza koja nas tokom bezbrojnih eona vodi kroz svet obmana i privida jeste Istina. Na cilj jeste Istina. Mi ne verujemo ni u ta to nismo direktno spoznali. Mi verujemo u sve to jesmo direktno spoznali. Nae uenje nije zasnovano na veri, ve na Direktnom Iskustvu Istine. Na Gnostiku Stazu Istine doveo nas je unutranji glas Auma ili intuicija. Du Staze n as vode iskustva do kojih dolazimo Direktnom Spoznajom. Pripadnik nae Crkve moe biti svaka punoletna osoba bez obzira na versku, rasnu ili nacionalnu pripadnost, ako priznaje drugim biima ista prava kao sebi samoj i potuje zakone ze mlje u kojoj ivi. Pripadnost naoj Crkvi, kroz bratsku podrku i istinsku ljubav, olakava spiritualno samostvaranje svakom pojedincu. BELA GNOSTIKA CRKVA je na fizikom planu instrument Provienja i viih Inteligencija. Ona slui svojim Sledbenicima i drugima koji to ele d a kroz Direktnu Samospoznaju steknu istinsko znanje o sebi, svetu. drugim ljudskim biima i Bogu, da kroz Direktno Iskustvo Istine dokue svoje mesto u kosmosu i smisao svog postojanja. U ovom vremenu, nai vrhunski metodi i rituali su Intenziv Gnose ili Direktnog Isk ustva Istine, i Ekskalibur. Tim ritualima mi kroz podrku i ljubav drugog ljudskog bia do lazimo do spoznaje Istine, a drugo ljudsko bie do istovetne Direktne Spoznaje kroz nau ljuba v i uz nau pomo. Ako te privlai odgovor na veita ljudska pitanja kroz Direktnu Spoznaju Istine , mesto ti je u naoj Crkvi. Ukoliko eli neto drugo, potrai drugu Stazu. Mi smo otvoreni za neograniene mogunosti i nebrojene puteve Spiritualne evolucije. Mi usvajamo sve to vodi Istini, svaki postupak, metod i ritual. Sve to ne vodi istini mi odbacujemo. Mi potujemo matina gnostika uenja koja su izdrala probu stolea, ali iz njih prihvatamo samo ono to sami proivimo. Unutranji glas. Auma, kae nam da su on a Istinita, ali e nam samo Direktno iskustvo Istine rei da li odista jesu. Unutranji glas nam kae da smo iveli mnogo puta, da smo imali mnoga tela, imena i identiteta; da smo se sluili mnogim jezicima i sredstvima optenja; kae nam da smo b ili na mnogim planetama i mnogim univerzumima izgubljenim u bezmerju vremena. I da nism o sluajno 167 ovde i sada. Unutranji glas nam je davno kazivao da postoji put iz ovog kaveza od mesa koji na zivamo telom, iz ovog privida koji nazivamo materijalnim svetom i da postoje vii oblici svesti koji su

stepenice na tom putu. Nai rituali Direktnog iskustva Istine to su nam potvrdili. Takoe, taj glas nam govori da postoje sve dublji nivoi spoznaje Apsolutne Istine i da su sv i oni otvoreni svakom ljudskom biu spremnom da krene Stazom Istine. Drevna uenja nas ue, a unutranji glas potvruje, da postoje Inteligencije koje su u spiritualnom pogledu iznad oveka kakav je u ovom trenutku na ovoj planeti; da te Inteligencije stupaju u kontakt sa ljudskim biima ukazujui im na Stazu koja vodi do najvie Apsolu tne Svesti koju nazivamo Provienjem, Bogom ili Istinom. I da ta Staza jeste najdublja Sr naeg bia. Provienje nam alje svoje izaslanike, koji su oblici vie svesti, da nas probude iz spiritualne obamrlosti. U ovom razdoblju, glasnik Provienja koji je vodi na naoj St azi, koju nazivamo Gnostikom Stazom Direktne Spoznaje, jeste AJVAZ. Stoga mi obznanjujemo s vetu: Nas vodi Ajvaz Naa ree je ARLENA Ljubav zauvek Nae SVE je ISTINA. Kroz ljubav veitu, kroz Arlenu, mi koji ivimo u telu Svete Gnostike Crkve, Bele Crk ve Ajvazove, koja zrai svoju svetlost kao Srebrna Ajvazova Zvezda, mi zovemo i tebe, Brate i Sestro, da nam se svesno pridrui. Ako ti unutranji glas kae da je kucnuo as, pristupi nam. Ako I stina ne progovori u tebi u ovom trenu, sreemo se u nekom drugom vremenu, na nekoj drugo j planeti, u nekom drugom svetu. Jer i do sada smo se mnogo puta sretali, ali se nismo uvek p repoznali. Inae, ubeeni i ushieni da su posle rituala intenziva i ekskalibura u mogunosti da korespondiraju sa Bogom, te da su naelno spoznali Ajvaza, kosmiku inteligenciju, s ledbenici Bele gnostike crkve zaista smatraju da su misionari budunosti, i u to iskreno veru ju. Bela gnostika crkva je u Jugoslaviji nastala tako to je najpre nastalo Udruenje psihotroniara", udruenje graana koje se bavilo graninim oblastima nauke, alternativnim disciplinama, okultnim tehnikama, ezoteri jom, hermetizmom. Postavlja se pitanje slino kao kod ekstrasensa i okultizma uopte ko sledbenike Bel e gnostike crkve dovodi u stanje izmenjene svesti? . M. Slavinski jeste psiholog, ali ko su ostali. Zbog ega upozorenje da pristup ne mogu imati duevno oboleli? Srpska pravoslavna crkva, kao i svaka tradicionalna verska zajednica, ne pravi selekciju prema zdravstvenom biltenu ve rnika i nudi spasenje svima. Ba zato postavljamo pitanje otkud toliki broj duevno obolelih posl e boravka u Beloj gnostikoj crkvi (koje lino poznajemo), ako primaju samo zdrave. Upitajmo se, dakle, nije li re o jo jednoj masovnoj psiholaboratoriji, a ne verskoj zajednici. Tim pre to je se dite iste od 1991. u Beogradu i to se ne oglaavaju pod pravim imenom nego pozivaju klijente na relaksacioni trening, vebe oputanja, vebe protiv stresa i slino. Sajentologija Ako ovek zaista eli da zaradi milion dolara najbolji nain za to je da osnuje svoju r eligiju."

(L. R. Habard, osniva Sajentologijej Jedna od trenutno najprisutnijih i medijski najzastupljenijih verskih organizaci ja u svetu jeste Sajentoloka crkva" (u daljem tekstu: Sajentologija). Osnovana je 1950. godine u Lo s Anelesu gde joj je i danas sedite. Njen osniva, ideolog, dogmata i apologeta je Lafajet Ronald Habard (1911-1 985). Pisac naunofantastine proze, on jo od mladih dana pokazuje sklonosti ka onostranom i transcendentalnom. esto sa ocem, pomorskim oficirom amerike vojske, obilazi Indiju i Daleki istok, gde mu do ruku dolazi obilje materijala iz oblasti hinduizma, budizma, ka o i ezoterije i 168 okultizma. Studira na vie univerziteta, ali iako mu studije idu od ruke, ni jedan ne zavrava. Uestvuje u Drugom svetskom ratu, gde nije teko ranjen (kako je sam izjavlj ivao), nego mu puca ir na dvanaestopalanom crevu. Potom dolazi do komplikacija kojom prilikom je proveo 8 minuta u klinikoj smrti. Verujui ipak u njegove ratne zasluge, zaposleni u dijanetik im centrima" obueni su u mornarike uniforme. Suoenje sa smru je, kako je sam Habard izjavio, dosta uticalo na njegov misionarski rad. Pred kraj rata 1945. upoznae Dek a Parsonsa, velikog maga i uenika Alistera Kroulija, te lana OTO-a. I sam Habard postae lan tog reda, a Parsons e izvriti jak uticaj na Habarda, te e se mnoge ideje samog Kroulija prepozn ati i u Sajentologiji. Habard biva ubeen da je provienje na njegova plea spustilo teret o dgovornosti za dalju duhovnu evoluciju oveka. Tako i osniva Sajentoloku crkvu 1954. Habard je preminuo 1986, ali sajentologija deluje i dalje irei se po celom svetu. Prema procenama koje daje sama organizacija, imaju oko 3.200 objekata u celom svetu, t anije u 120 zemalja Lafajet Ronald Habard (1911-1986) i preko deset miliona vernika. Takoe, iza Habarda je ostalo 556 pisanih dela, sko ro 3.000 sati snimljenih predavanja i vie od 100 filmova. Na elu sajentologije danas je Dejvid Misijevi. to se tie odjeka u javnosti, sa jedne strane imamo rastui broj ushienih ver nika, dakle preko deset miliona, a na drugoj ljute kritiare i progonitelje sajentologa. Prilikom analiziranja, sajenotlogija se mora posmatrati sa dva aspekta: dogmatsko-doktrinarnog i komercijalno-ekspanzionistiog. Bie rei o oba ova aspekta. Sajentologija, u prevodu nauka o znanju", u sutini je neognostiki, psihookulistiki sistem iju osnovu ini ideja sticanja istinskog, iskonskog znanja, u z prolaenje kroz niz stepena duhovnog samouzdizanja kojeg sajentolozi zovu most ka b ezgraninoj slobodi". Danas se taj most sastoji iz 27 stepena. Kako izgleda put duhovnog sam ouzdizanja? Veruje se da u svakom oveku postoji zarobljeno duhovno bie tetan". ovek je u svom predcivilizacijskom periodu bio tetan, odnosno duhovno osloboeno bie. Tehnologijom duhovnog osloboenja, to nudi Sajentologija, ovek moe da oslobodi tog tetana i dovede ga u sta nje operativnog tetana" ili kako Sajentolozi ifrovano kau stanje OT. Time praktino svaki

pojedinac, postaje operativno sposobniji, uspeniji u ivotu, frustracije se gube, n ezadovoljstvo iezava, a na makro planu dolazi do pada kriminala, ekonomskog blagostanja i opteg p rogresa oveanstva. Osnovni preduslov da se kod pojedinca postigne stanje OT jeste brisanje engrama. Engrami su dogaaji, iskustva, seanja, utisci iz prolosti koji nepotrebno optereuju s vest, koji se, naime, mogu reaktivirati posle svake sline situacije u sadanjosti i eventualno poremetiti trenutnu duevnu harmoniju kod oveka, i povratiti. stare frustracije i komplekse. S ajentologija 169 je upravo razvila doktrinu kojom se postaje clear" (na engleskom = ist"), dakle, ist od engrama prolosti i postaje OT. U svojoj knjizi Dijanetika" iz 1950. Habard je upravo promovisao uenje o izbavljen ju od kompleksa i prethodnih loih navika, te stvorio doktrinu svoje religije, novu nauku o duhovn om zdravlju. Na posebnim kursevima uz duge razgovore sa duhovnicima" engrami se postupno razobliav aju do nivoa ismejavanja, ime se i smatraju izbrisanim, a ovek postaje ist. Stoga su i este masovne demonstracije sajentologa protiv psihijatara, koje treba u kinuti". Tako, nakon serije masovnih zloina u SAD od strane maloletnika, tokom 1999, krivi su op et oznaeni psihijatri. Na stotine hiljada sajentologa burno je protestovalo ulicama SAD traei osudu psihijatara. Moda oni u budunosti, sebe vide u njihovim ordinacijama. A u sajentolok im ordinacijama deava se sledee. Posebnim hipnotikim metodom zvanim dijanetiko sanjarenje", kandidat za OTO prisea se ak dogaaja iz prednatalnog perioda. Svi dogaaji briu se i ovek postaje ist. Prema uenju sajentologa, dua meutim nije sputana samo sopstvenim engramima nego i materijom, e nergijom, prostorom i vremenom, te se daljim uenjem dua mora osloboditi da bi postala OT. Po stavi OT, ovek biva u stanju da bude uzrok sva etiri kosmika elementa materije, prostora, ene rgije i vremena a ne njihova posledica. Tako Dijanetika" ili put razuma", kako je sajentol ozi zovu, postaje sveta knjiga" sajentologije, barem u poetku. Kasnije dolazi dogradnja. Dok u poetku Habard predvia osmostepenost stanja OT, gde je stepen koji dosee do boanskih promisli najv ii stepen, kasnije se put samouzdizanja" produava do 27. stepena. Takoe, uvodi emocionalni mera" (Emetar") koji slui za to da duhovnik" meri sagovornikove emocije i zone konflikta, te da ubrza psihoanalizu. E-metar" je u stvari galvanometar koji se inae koristi kod detektora lai, a meri elektrinu provodljivost koe. Samim tim i kursevi proienja postaju bri. ovek se isti o optereujuih naslaga seanja, ali u isto vreme uspeva da iz zaborava istrgne sutinu. H abard kae: Ljudi su bogovi koji su izmislili svet kao igru, spustili se na Zemlju, zaigrali se i u toj igri postali rtve tog zaborava."

U sklopu uenja sajentolozi posebo apostrofiraju psihologe i psihijatre nazivajui i h crnom silom sveta" i optuujui ih da su prouzrokovali neposredno Prvi svetski rat, a posr edno Drugi svetski rat, podravajui Hitlera. ak u poslednje vreme kao dokaz svoje teze navode i srpske psihijatre kao uzronike rata na prostorima bive Jugoslavije. Usput da kaem da je sv e to je tampano i objavljivano iz okrilja sajentologije u vezi sa ovim ratom bilo antisrp ski orijentisano. Belu svetsku silu" ine naravno sajentolozi koji se bore za osloboenje oveka. Da kaem i to da svetenstvo" sajentologije upravo ine instruktori kurseva. U okviru o ve organizacije postoje obredi, slube, svete tajne, molitve i relikvije. Eshatoloki g ledano, sajentolozi su zagovornici reinkarnacije. U svakom sluaju, dovoenje pojedinca u st anje OT garancija je venosti. Kada se govori o uenju Rona Habarda, period od 1966-1986. svakako je poseban. Hab ard je, naime, poeo da stvara materijal za koji je eleo da ostane pod velom tajne, a to se odnosil o i na njegove najvie saradnike. Re je, kako Habard navodi, o incidentu koji se dogodio pre 75 mi liona godina. Tada je Ksenu, vladalac 76 planeta, okupio veinu stanovnika svoje imperije, u pro seku 178 milijardi sa svake planete, i preselio ih na Zemlju. Tamo ih je digao u vazduh u vulkanima, a tetani su potpuno dezorjentisani posle krvave bitke, lieni svojih tela, bili podvrgnuti 36-dnevnoj hipnotikoj implantaciji" i vezani. U tim implantatima, 75 miliona godina pre Hrist a, bili su sadrani planovi razvoja buduih civilizacija, meu kojima i hrianskog uenja. Ova saznanj a se opet implantiraju polaznicima specijalnog kursa OT 3", a ovi bi morali biti poseb no pripremljeni za ovo tajno uenje. Ako bi nepripremljeni ovek saznao za ovaj sadraj, umro bi za dva dana. Kontradiktorni Habard, ponosan na svoje uenje, meutim, sam pie scenario za fi lm Pobuna na zvezdama", koji u glavnim crtama predstavlja sadraj kursa OT 3". Niko od onih koji su gledali film nije umro niti se razboleo. Sadrinu kursa OT 3" Habard je smatrao svo jom definitivnom objavom. Ako je verovati podatku da deluju u 120 drava sveta, te da imaju preko deset mili ona vernika, i sve to za samo pedesetak godina od osnivanja, onda se mora zakljuiti da je sajentolog ija svakako, slortskim renikom reeno, rekorder u brzini" irenja svoje misije. Najvei broj sledbeni ka 170 ushien je injenicom da je pronaao sebe, postao duhovno jai, smeliji, sposobniji. Oni smatraju da je najvei dogaaj u istoriji ljudske civilizacije pojava Dijanetike". Mnogi godin e raunaju od 1950, tako da sada nisu u 2001. nego u 51. godini. Svetskoj ekspanziji sajent ologije doprinele su mnoge injenice: da je deklarativno anacionalna doktrina, koja je upuena svim narod

ima. U poslednje vreme pojedine zvezde Holivuda takoe doprinose propagandi sajentologije , a nesumnjiv znaaj ima i podrka koju sajentologija u svim konfliktnim situacijama u poslednje v reme dobija iz Bele kue. Da vidimo sada ta kae druga strana. Koji su to razlozi za kritiku (navodni progon i diskreditaciju") Sajentologije? Sve hrianske crkve protestovale su i suprotstavile se uenju sajentologa. Sam naziv Crkva, kao to je ve objanjeno, podrazumeva jednu vaseljensku, apostolsku Crkvu, nastalu od strane Gospoda Isusa Hrista. Dakle, Ron Habard je svoju versku organi zaciju neadekvatno nazvao crkvom. Takoe, ni njegovi duhovnici/svetenici" ne mogu se tako z vati, jer nemaju veze sa hirotonijom (rukopoloenjem") niti apostolskim prejemstvom. Hrianski teolozi, zatim, upozoravaju na elemente satanizma kod sajentologa, a koji se oituju kako u nepotovanju Boga, tako i Isusa Hrista, a posebno u satanskoj doktrin i, kojom se posebnim hipnotikim i psihokultnim tehnikama (kursevima) postaje kao bog, to jest dolazi do saznanja o bojoj promisli", stie sposobnost ovladavanja sveu drugih ljudi, na nain na koji oni to ne ele ili kojeg nisu svesni, a sve to pod parolom duhovnog oslobaanja oveka. Uz to, i sam Habard kae da ne postoje greh i vrlina, dobro i zlo, te da su to samo dva gledita. Potom, na takozvanom putu samouzdizanja ka osvajanju i razobliavanju boje promisli , ovek prolazi 27 stepena. Hristu je, toboe, uspelo da stigne do 21, a Habardu do 24. Sl edi da je Habard u osvajanju boje, univerzalne mudrosti stigao dalje od Hrista. Tu tezu hrianski teolo zi nisu ni razmatrali ozbiljno, kao ni sledeu: Hristos je falsifikat, implantirana hipnotika sugestija. Hrianstvo je uspelo, jer je pretvorilo ljude u rtve. Mi moemo uspeti ako pretvorimo rtve u ljude." Bum koji je u svetu izazvala sajentologija isprovocirao je mnoge naunike da se iz jasne. Sintetiui miljenja vie njih dolazimo do zakljuka da je sa naune take gledita sajentologija hibrid okultnih rituala i psihoterapije". Veliki broj naunika nije n i eleo da se izjasni. Najjai protivargumenti upueni sajentolozima vezani su za njenu sutinu. Sajentologij a, po mnogima, nije verska,nego komercijalno-profitabilna organizacija. Sam Habard kae: Ako ovek stvarno eli da zaradi milion dolara, najbolji nain za to je da osnuje svoju re ligiju. Takoe, na cilj nije da budemo dobra deica. Na cilj je poveavati mo i slobodu nae firme. (...) Sajentologija daje punu slobodu, ali mora biti i nosilac totalne vlasti i autori teta, radi postizanja totalne discipline, inae nee opstati." Cena osnovnog poetnog kursa je 2.000 $, a cena kompletnog kursa je 350.000 $ (!!! ) Poznato je da verske organizacije imaju svoje donatore (sponzore), ali da su prilozi na slubama i prilikom ispovedi na dobrovoljnoj osnovi. Prema tome, sajentologija svoj rad zasniva ne s amo na svojoj doktrini nego i na zakonu ponude i potranje, te naplauje svoje uslune delatnosti. S amim tim, u

pitanju je profitabilna organizacija, a svaka takva organizacija podlee zakonu o porezima. Upravo tu nastaju problemi sajentologa sa vlastima, najpre u SAD i Engleskoj, a potom u Evropi, posebno u Francuskoj, Nemakoj i vajcarskoj. Kritiari jo tvrde da je i sama sajentologija smilje na i osnovana da bi dijanetiki centri" bili osloboeni poreza. Takoe je otkriveno da osim misionarskog rada sajentologija od poetka ulae akcije u nepokretnosti i brodogradn ju, donosi sa sobom socijalne i nauno-prosvetne programe, registruju se u mnogim dravama kao fir me najrazliitijih profila, paljivo odabira ljude i infiltrira ih u strukture odluivanj a u pojedinim dravama. Tako uz istoriju sajentologije beleimo i istoriju sudskih procesa i sukoba sajent ologije sa vladama mnogih drava. U SAD je svakako najupeatljiviji proces iz sredine sedamdese tih, kada je osueno 11 lanova sajentologije. Oni su se, naime, infiltrirali u Slubu prihoda, pra tili su raun sajentologije kod poreske uprave i smanjivali poreske obaveze. Takoe je dolo i do krae nekoliko hiljada strana poverljivih dokumenata. 171 Posle toga sueno im je i zato to su pokuali da dou do relevantnih podataka o carinsk om poslovanju, armiji i floti SAD. Situacija sa sajentolozima smirila se tek u posl ednje vreme, jer uivaju podrku Bele kue od kada je na njenom elu Bil Klinton, a razlog je to su sajent olozi finansijski i medijski participirali u njegovoj predizbornoj kampanji. U Engleskoj od 1950. do danas je nepromenjeno stanovite vlade da je u pitanju jed na klasina korporacija koja, da bi delovala u Engleskoj, mora ispuniti inae stroge pr opise. Tako se Englezi, osim u poetku pedesetih, nisu alili na sajentologe. U Francuskoj je stav vlade takoe jasan. Odbija da ih registruje pod obrazloenjem d a se ne radi o neprofitabilnoj organizaciji. U Italiji se 75 sajentologa nalo iza brave pod optunicom da su poinili krivino delo ugroavanja imovine. Optunicu je podnela grupa roditelja zavrbovane dece koja su im nemilice odvlaila novac za razne potrebe, a u stvari su taj novac davala sajentolozima. U Grkoj se nije na vreme reagovalo. Meutim, jedan ovek bio je vrlo upuen u tok stvar i i stalno upozoravao na opasnost. Bio je to svetenik, otac Antonois Alevizopulos, ko ji je u jeku svoje kampanje protiv sajentologa izgubio ivot na nerazjanjen nain. Tek tada se ang aovala i grka policija. Posle istranih radnji policija je provalila u sajentoloki centar u A tini i pronala kartoteku od oko 10.000 graana Atine, sa svim relevantnim podacima, kako b iografskim, poslovnim, finansijskim, tako i statusnm, pa i kompromitujuim. Pogotovo otar kurs prema sajentolozima zauzeli su Nemci. ak je i kancelar Kol otvo reno upozorio naciju na opasnost. Naime. primeeno je da sajentologija diskretno nastoj i da osvoji odreene pozicije u strukturi vlasti. Takoe je konstatovano da su organizovani po p

rincipu tajne organizacije. Sajentolozi u Nemakoj nemaju pravo da otvarju raune u bankama, jer ih pre svega sm atraju finansijskom organizacijom, a imaju loa iskustva po pitanju plaanja poreza. Nepode ljeno negativan stav prema sajentolozima u Nemakoj imaju i Protestantska i Rimokatolika crkva. Vrlo je ilustrativna izjava za tampu Stalne konferencije pokrajinskih ministara unutranjih poslova, broj 19/94 od 06. 05. 1994. Ministarstvo unutranjih poslova pokrajine Berlin-Brandenburg, Potsdam Pregled delatnosti organizacije sajentologa U sadanje vreme organima unutranje bezbednosti koji su opunomoeni da vode istrage kriminalnih radnji, kao i da tite drutvo, Sajentologija izgleda kao organizacija k oja pod maskom religioznog udruenja u sebi sjedinjuje elemente privrednog kriminala i psi hoterora, prema njenim lanovima koji su u dravnoj slubi i imaju sektake sklonosti. Osnova njen e delatnosti je privredni kriminal. S tim u vezi dravne mere treba primeniti upravo u toj oblasti." U Rusiji sajentolozi doivljavaju pravu ekspanziju. Tek pojedinci reaguju. Tako meunarodno poznati i priznati teolog i sektolog Aleksandar Dvorkin na osnovu svog istraivanja upozorava: Ko napusti Hare Krinu oporavlja se 11 meseci, Unifikacionu crkvu 15 mes eci, a Sajentologiju 22 meseca." Re je o oporavku od psihikih trauma. Tome doprinose i ps ihookultni rituali u sajentolokim centrima, tako i strah od smrti, jer je svakom polazniku s trogo naglaeno da he onaj ko napusti sajentologiju oboleti od neizleive bolesti, kao to je rak, a da e (poto sajentologija propoveda reinkarnaciju) budui ivot iveti u telu insekta ili neke dru ge ivotinje. Takoe, sin Rona Habarda, Ronald Habard mlai, kae: Moj otac je bolovao od shizofrenije i paranoje. Mnoge besede, poruke i t ekstove sainjavao je pod narkoticima." Albanija, tanije Tirana, smatra se jezgrom sajentologa na Balkanu. Tu su pustili najdublje korene i proirili se i na Grku. Podatke o delovanju sajentologije u Albaniji daje prevod napisa iz nemakog asopisa Berlinski dijalog" (br. 1/95) koji se specijalizovano bavi pitan jima sekti. U jednom dokumentu koji su Sajentolozi objavili u Engleskoj, tvrdi se: Sada imamo ministre u Albanskoj vladi koji hoe da se upoznaju sa administrativnom tehnologijom L. Rona Habarda." 172 Dokument zatim citira jedan izvetaj albanske vlade, sledeim reima: Mislimo da e pomen ute teme biti prvi konkretni koraci ka uvoenju tehnologija L. R. X. u upravi, privred i i poboljanju naeg drutva. Ministarsta na ijem smo mi elu zainteresovana su za poveanje upotrebe administrativne tehnologije L. R. X. u naem drutvu, kao i za profitiranje od prednosti njegove teorije i njegove prakse." Dokument dalje iznosi zahtev da Saj entoloka crkva podeli 30.000 primeraka sajentolokog testa linosti. Da li e Albanci i njihove istonoevropske kolege moi da se odupru jakoj kampanji sajentologa, ostaje da se vi

di. Meutim, po svemu sudei sajentologija je posle dve godine infiltriranja postala jaa u istonoj n ego u zapadnoj Evropi. Sajentoloka crkva optuena je u jednom procesu u Kanadi za infiltraciju u u stanove vlasti i policije, kao i za krau desetina hiljada dokumenata. Osuivani su i u SAD, Danskoj i Italiji. Uprkos tome, zastraujui je zakljuak da i pored odluke Evropskog saveta i z februara meseca 1992. godine, da sve drave lanice treba da pomau u borbi protiv kultne infor macione grupe, ni jedna od drava lanica nije uradila nita da to sprovede u delo niti je pos avetovala istonoevropske zemlje s tim u vezi." Prema zvaninim podacima, sajentolozi ne deluj u u SR Jugoslaviji, ali su prisutni kroz registraciju svojih robno-uslunih igova, kao to s e vidi u Glasniku intelektualne svojine Savezne republike Jugoslavije. Dakle, iako kaemo da Sajentologija zvanino nije registrovana u Jugoslaviji, ona moda za to priprema teren. Meu ovim znakovima jesu i dva krsta koja potiu sa starih spi sa i relikvija SPC. Zato je Sveti arhijerejski sinod SPC pred Privrednim sudom u Beogradu podne o tubu protiv Sajentologije, tanije, protiv njenog Centra za religijsku tehnologiju" iz L os Anelesa, koji je podnosilac zahteva za zatitu i vlasnik zatienih prava po osnovu robno-usluni h igova). Takoe je uoljiva i karakteristina petokraka sa lovorovim granicama, to je istovetno oznaci ina general-majora u bivoj JNA, a vrlo slino i sadanjoj oznaci isto g ina u VJ. To ne znai da VJ ima sajentoloke oznake, ve upravo obratno: da e Sajentologija, kao nosilac prava na robno-usluni ig moi da ospori VJ pravo korienja ove oznake! Sajentolozi takoe u tampi povremeno oglaavaju dela Rona Habarda. Faksimil prevoda iz asopisa Berlinski dijalog" 173 Faksimili iz Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelekt ualnu svojiiu SRJ u kojem su objavljeni robno-usluni igovi koje je Sajentologija zatitila u SRJ 174 Faksimili iz Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelekt ualnu, svojinu SRJ u kojem su objavljeni robno-usluni igovi koje je Sajentologija zatitila u SRJ 175 Faksimili iz Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelekt ualnu, svojinu SRJ u kojem su objavljeni robno-usluni igovi koje je Sajentologija zatitila u SRJ Kao to se vidi, sajentolozi spremaju za nae trite elektronske instrumente za merenje mentalnog stanja ljudi, savetodavne usluge za poveanje spiritualne svesti, menadme nt za religiozne filozofske i obrazovne organizacije, savetodavne usluge za poveanje linih sposobno sti, nakit, tampane stvari, E-metar", kompjutersku opremu dakle, oni nude poneto za skoro sve o blasti ivota i rada! Na kraju, ba da ne bih ovaj tekst zavrio notornom kritikom Sajentologije, naveu inte rvju sa efom moskovskog dijanetikog centra", Fainom Kaganovi, opet da pripadnici dotine grupe neto kau sami o sebi.

Razgovor sa Fainom Aleksandrovnom Kaganovi, efom odeljenja za kontakte s javnou Moskovskog dijanetikog centra": 176 Faina Aleksandrovna, ta su dijanetika i Sajentologija? Dijanetika je tehnologija u Sajentologiji. Sajentologija je zvanino registrovana kao odgovarajua religiozna filozofija. Sajentologija radi s ovekovom duom, a Habard je dokazao da je ovek duhovno bie, bez poklonjenja bogovima. ovek u svom savrenstvu moe dostii taj n ivo koji predstavlja bogove. On sam to moe da bude. Poto se religijom naziva svaka obl ast koja je povezana sa duom ovekovom, i Sajentologja je nazvana religijom. Verujete li u postojanje due? Da li je to sporno pitanje ima li due ili je nema? ovek je duhovno bie, to je Habard ve dokazao. A ivot posle smrti? Verujete li Vi u besmrtnost? Na kraju krajeva, da. ovek, kao duhovno bie, dugo, dugo ivi, ne umire. Mi imamo predavanja na temu Da li ste iveli pre ovog ivota? A ta je dijanetika? Dijanetika znai posredstvom razuma". Ona radi s ovekovim razumom. Razum je mehaniza m pomou koga ovek kao duhovno bie reava probleme, upravlja svojim telom. A moe li nauiti da leti? Kad ponete time da se bavite, sami ete na to pitanje odgovoriti. Da, tetan moe da n aputa svoje telo, gleda na sebe i na svoje telo odozgo. To je vrlo lako i Vi to moete ui niti. Postoji procedura, tehnologija u dijanetici. Sve je to, prijatelji, prosto. I uopte nije strano. A kako se odnosite prema ideji reinkarnacije? Znate, treba malo da poradite po toj proceduri, i sami moete da doete, moete da zav irite u svoje prethodne ivote i saznaete odakle, ta i kako. I do koga se to, da tako kaemo kolena, moe pratiti? Mogu rei da vremenska staza" ivota traje preko ezdeset triliona godina. A mogu li se videti dinosaurusi? Naravno. Moda ste Vi bili prva elija na Zemlji. Sve moete da pratite. Jeste li ih Vi sami videli? Ja imam samo 182 sata auditinga [auditing" = sajentoloki postupak brisanja engrama , koji se sastoji od psihookultnih vebi, prim. Z. L.], nisam jo stigla do tog stanja. Ali , videla sam sebe u drugom svetu, bila sam u drugoj galaksiji. Videla sam tamo sebe i mnogo toga p onela odatle. A kakvom ste sebi tamo videli? Prijatelji, o tome ne treba da se pria. Bila sam, da tako kaemo, vladarka jedne ma le planete u toj galaksiji. I u toj galaksiji uzajamni odnosi bili su graani prema o nom administrativnom sistemu koji je postavio Habard. On je vrlo delatan i univerzal an. I mi svoju organizaciju gradimo upravo na toj tehnologiji. A Bog? Ima li tamo nekakvih bogova? To je Vasiona i u njoj traje borba, i mi na Zemlji na izvestan nain uestvujemo u t oj borbi, i vie od toga njene smo rtve. Izgubili smo u tom boju sila dobra i sila zla i zato s mo se nali ovde na Zemlji, to jest u zatvoru. Ljudi su izgubili?

 Da, tetani. A od koga, ako nije tajna? Od drugih sila. Kakve su to sile? avo? Znate, kod nas takav naziv nije prihvaen, to nije avo, to su bia koja imaju vrlo sa vrenu elektroniku, to jest elektroniku takvog nivoa kakvog na Zemlji jo nema i dugo ga nee ni biti. To su vanzemaljci? Zemlju naseljavaju tetani i ima ih mnogo. Oni mogu da imaju telo, a mogu i da ga nemaju. Njih 177 ima i meu nama. Ali, prijatelji, neemo jo o tome. To je za vas nepojmljivo. Treba p oeti od dijanetike. A kako je to povezano sa dijanetikom? Direktno je povezano. Dijanetika je tehnologija u Sajentologiji. ta mislite o Hristu? Ne, to nije Bog. To je ovek koji je iveo na Zemlji, ali je imao sposobnosti koje ov ek stie kada proe kroz tehnologiju dijanetike. U emu vidite smisao ivota? Smisao ivota je preiveti. Kakav je to smisao ivota ako emo svejedno umreti? Da bi se umrlo, treba proiveti ivot a kako proiveti? Ali ako je smisao samo u preivljavanju, ime se ovek razlikuje od ivotinje? Prisustvom svog racionalnog miljenja. U tome je smisao ivota: to nije borba nego preivljavanje. To jest, tanije reeno: to je borba za opstanak; ali borba iji je cilj da se donese maksimalna korist sebi i blinjima. Recite nam da li je Bog jedan ili ih je mnogo? A ta e vam takvo bie? ime se razlijuje Sajentoloka crkva" od Pravoslavne? Ako je to religija, znai to je i crkva, kao i kod svake religije. I mi imamo obre de prilikom roenja, sklapanje braka jako su lepi. A imate li svetenike? Da, imamo svetenike. Oni takoe pomau ljudima u reavanju njihovih problema. Hrianski svetenici se rukopolau, a vai? Mi se obuavamo. Svetenik moe biti svako. Prijatelji, ja sam takoe radnik te crkve, a li jo nisam dobila sveteniku kapu", kako mi kaemo. To je u pravom smislu rei kapa? Ne, Habard je bio veliki aljivdija, on je sve govorio kroz alu. Delokrug obaveza sv akog poloaja on naziva kapom. Na primer kapa registratora", kapa konsultanta", kapa proda vca knjiga", kapa svetenika", i tako dalje. Poslednje pitanje: kako se prema Sajentologiji odnose u inostranstvu? Dobro. Tamo postoje ogromni centri. A pravoslavci se takoe dobro odnose prema vama? I pravoslavni takoe. Kod nas je uio poslunik Pskovskoga manastira, i dalje, kao i p re, nosi bradu. To jest, imate li normalne odnose sa tradicionalnim crkvama? Vrlo dobre. Mi sve to priznajemo. I vie od toga, ljudi koji su proli kroz auditing , nae kurseve, stekli ivotna znanja, lake se snalaze u svojoj religiji. Oni postaju isti nski vernici, to je zdravo. Oni ve vide smisao, a ne samo -Veruj!"

 A ko vam uglavnom dolazi? Svi koji ele, ko hoe: i profesori univerziteta i medicinari i inenjeri i biznismeni i domaice, bilo koji ovek. Sajentologija je nauka 21. veka. ov eku su prvi put otkrili mehanizam rada njegovog razuma, pomogli mu da shvati prve ur zoke njegovih problema i neuspeha u ivotu. (Informativni centar Sektor pri univerzitetskoj crkvi Svete muenice Tatjane, Mosk va) 178 Unifikaciona crkva O Unifikacionoj crkvi najvie se saznalo posle srenog okonanja drame porodice Andrej evi iz Beograda, nastale povodom izbavljenja njihovog lana, starijeg sina Vuka, iz kanci ove crkve. Znaajan deo materijala kojim se raspolae o Unifikacionoj crkvi nastao je iz razgov ora sa ovom porodicom. Ovde e uglavnom biti navoene one injenice koje nisu previe eksploatisane ili ve objavljivane putem sredstava javnog informisanja. Jedan od grbova unifikacione crkve Puno, izvorno ime Unifikacione crkve ili Crkve ujedinjenja jeste Zajednica svetog duha za ujedinjenje svetskog hrianstva". Osnovana je 1954. u Severnoj Koreji, u Pjongjangu , gde je bilo i prvo sedite. Potom se seli u Junu Koreju, a danas je sedite ove organizacije u Njuj orku. Unifikaciona crkva od svog osnivanja, shodno svim svojim propovedima i javnim na stupima, nedvosmisleno eli sebi pripisati hrianski identitet sa univerzalistikom strategijom. Prema uenju crkve, svakih 2.000 godina bog alje na Zemlju mesiju. Bili su to Adam, Avram, Mojsije, Hrist, a sada je to Sun Mjung Mun. Svi prethodnici su ostali nedoreeni, nisu zavrili u potpunosti svoju zemaljsku misiju. Isusov promaaj je to nije produio potomstvo. U direktnom kontaktu na Uskrs 1936. Isus se poalio upravo Munu, rekavi mu da nije izvrio sve sv oje zemaljske zadatke, da nije ostavio potomstvo, a takoe je propustio da postane vrh ovni vojni poglavar. Zatim je Isus Munu, stavivi mu ruku na rame, sugerisao da osnuje crkvu, naloivi mu pri tome da na sebe preuzme odgovornost za uspostavljanje carstva Bojeg na Zemlji . Tako je Sun Mjung Mun odluio da ostvari ono to Isus Hristos nije uspeo. Zato i pripadnici Unifikacione crkve Muna smatraju najveim mesijom u istoriji. Kontakte, po sopstvenoj izjavi, Mun nema samo sa Isusom Hristom. Zahvaljujui znan ju i vetini korejskog amanizma, on kontaktira i sa Budom, Mojsijem, Mohamedom i drugim osnivai ma religija. Mun je, da razjasnim, od mladih dana opsednut ezoterijom, okultnim dis ciplinama a najvie metodima kontrole mozga. Jo neto: u prevodu sa korejskog jezika njegovo ime znai sijajui meseev zmaj". To ime je sam izabrao promenivi prethodno Jong Mjong Mun mladi mesec". Recimo i to da je kao deak pripadao budizmu do 10. godine, a onda je preao u hrianstvo. Napisao je knjigu Boanski principi" koja predstavlja bibliju" Unifikacione crkve. Kako Mun svoje ciljeve ostvaruje u praksi? Svoju spasiteljsku misiju on je uprav o usmerio ka onim

zemaljskim zadacima" koje Isus Hrist nije ostvario. 179 Sun Mjung Mun i njegova supruga Han hak Ja Mun Kao boja inkarnacija, Mun i njegova supruga, gospoa Han-Hak Ja Mun, sve svoje sled benike smatraju svojom, a samim tim i boanskom, nebeskom decom. Biti Munov sledbenik znai odvojiti se od palog sveta, ogrehovljenog i obezduhovljenog, postati boje dete i obezbediti spasenje i sebi i svojoj deci, ali ne i roditeljima. Moliti se treba ne vie u ime Oca i Sina i Sv etoga Duha, ve u ime istinskih roditelja. Biti Munov sledbenik ne znai, samo smatrati ga bojom inkarnacijom, ve iveti i raditi po njegovim uputstvima. Sam Mun kae: Kraljevstvo nebesko, nije neto to samo po sebi sle duje. To je neto to moramo sopstvenim rukama izgraivati. Da bismo postigli carstvo nebesko n a Zemlji, moramo poveati materijalnu bazu." Pretpostavka za to jeste vredan rad sledbenika, kojeg oni obavljaju dosledno i revnosno do granica izdrljivosti. Radi se, naime, izmeu 12 i 16 sati dnevno. Ustaje se ujutru u 04 asa i uz oskudnu ishranu radi se do iznemoglosti, najee prodaj ui razne predmete na ulici, a zaraeni novac daje se crkvi". Sebi se ostavlja nuni deo. To vai i za pojedince i za porodice u celini. Jedina satisfakcija jeste obeano spasenje kroz i njenicu da su deca najveeg mesije. Samo retki stiu do centra odluivanja, do vrhuke koja ivi u blagostanj u. Jedna od delatnosti koja se najvie ceni jeste uspenost u pridobijanju novog lanstva. Vrbo vanja novih lanova vri se shodno podneblju, dravi, naciji, politikoj ili ekonomskoj situaciji, k ao i u skladu sa linim aspiracijama kandidata. Mun je takoe shvatio da vrhovni vojni vladar ne moe postati dok ne postane politiki vladar. Da bi uspeo u politici treba da ima novac, koji e da zarauje verujui narod. to vie verni ka to vie eksploatisanih radnika, a samim tim i vie ekstra-profita. Da bi imao dovoljno radnikavernika potrebno ih je pridobiti. Na odreeni pridobijeni procenat moe se raunati ul inom propagandom, vrbovanjem putnika, studenata iz raznih krajeva, bez obzira na to o dakle su. Meutim, Mun procenjuje da najvaniju ulogu na lokalnom nivou mogu odigrati inteligencija i medijski eksponirane linosti. Kako ih pridobiti? Najlake pothranjivanjem tatine, obeanjem naun ih projekata, seminara, specijalizacija u inostranstvu ili ta ve kome treba. Time se i sama Unifikaciona crkva intelektualno ojaava. Zato se intelektualci paljivo odabiraju i pojedinano vrbuju, a u tu svrhu slue razni upitnici, i pristupnice za razne humani tarne organizacije kojima rukovodi Mun. Jedan takav upitnik upravo je predstavljen ovd e kao ilustracija. 180 Upitnik Porodine federacije za mir u svetu Tako, Unifikaciona crkva stoji iza Federacije ena za mir u svetu, Profesorske aka

demije za mir u svetu, i drugih maskirnih organizacija. Ove tri navedene imaju svoje ogranke i u Jugoslaviji, a njihovi lanovi su ugledni profesori i akademici. U okviru ovih organizacija organ izuju se kongresi, predavanja, koncerti, kao i bogosluenja". Za uglednim graanima, intelektualcima, povedu se lako i obini graani, pa se tako obezbeuju skoro svi prof ili potrebni strukturi i ciljevima zajednice. Sve reeno, dakako, deava se i u Jugoslaviji, pa jo i vie od toga. Recimo, Unifikaciona crkva oglaava u naoj tampi teajeve stranog jezika pod povoljnim uslovima. U pitanju su letnji teajevi. Svaki zainteresovani graanin bez razmiljanja bi prihvatio jer su cene izuzetno niske, poto se nudi rad uz boravak. Samo otro oko i upuenost Slavenke Andrejevi, majke Vuka Andrejevia, biveg munovca, moglo je da pronikne u to o emu je re. Naime, hotel u kojem je trebalo da se smeste kursisti engleskog jezika u v lasnitvu je Sun Mjunga Muna. Naravno, vodi se rauna i o mladoj inteligenciji. Kao i u ranijim poglavljima, a u tenji da objektivizujem izlaganje, opet u pribei j ednom autentinom citatu S. M. Muna, poto taj citat smatram vrlo ilustrativnim. Uenje ne sme da odvoji politiku od religije, jer to je cilj Satane. Ako se uspe u manipulaciji sa sedam drava, moe se zagospodariti svetom. Kljunih sedam drava jesu: SAD, Italija, En gleska, Francuska, Nemaka, Japan i Koreja. U tom smislu treba unificirati Ujedinjene naci je." U pozadini ove nove politike treba da stoje profesori. Za osvajanje sveta potrebni su ljudi od nauke i to kako na ovom istraivakom polju, tako i strunjaci na politikom, ekonomskom i kultu rnom polju. Iz tih motiva i nastaje, recimo, Profesorska akademija za mir u svetu", pr eko koje Unifikaciona crkva dobija na raspolaganje strunjake iz svih nau nih struktura . Posle toga treba otvoriti univerzitete navedenih sedam zemalja, a onda se moe uticati i na n jihovu politiku. Paralelno sa ovom strategijom osvajanja vlasti Mun instruira svoje sledbenike meu profesorima da na javnim mestima ne koriste politiku terminologiju, te da sve projekte koje r ade preduzimaju za progres, dobrobit i humanost oveanstva. Osim kao mesija, Sun Mjung Mun snalazi se izvanredno i u biznisu. Ogroman broj la nova i simpatizera (4-5 miliona) svake godine donosi crkvi" ogromne iznose. Po izjavi Vu ka Andrejevia, on je sam za dve godine zaradio i ostavio crkvi 110.000 $. Taj ogromn i novac Mun (diskretno) ulae u akcije, ali ne kupuje velike pakete akcija, jer tako moe da privue panju, 181 a i porezi su manji. Kao i sajentolozi, i munovci imaju problema sa poreskim oba vezama, ali ih poslednjih petnaestak godina uredno plaaju. Kako i ne bi, kad je sam Mun prvi put 1982. kanjen sa est meseci zatvora, a 1984. je odleao 11 meseci zatvora zbog nekih 25.000 $ neplaeno g poreza". Potom, da bi se izbegla dalja kompromitacija i problemi sa poreskim vlastima,

Unifikaciona crkva osniva preko 50 karitativnih organizacija u Americi i Englesk oj. To su, na primer, CAUSA (Asocijacija koleda SAD"), CARP (Asocijacija koleda za istraivanje principa"), kao i pomenute akademije i federacije koje postoje i u Ju goslaviji. I zaista, taj potez uz podrku predizbornm kampanjama Regana 1984, Bua 1988. i Klintona 1992. donose rezul tate i Munu, kako sam kae, skidaju te krpelje sa vrata". S obzirom na to da sa viim ili nii m procentom deonica stoji iza vie fabrika u mainogradnji, te vojnoj, farmaceutskoj i kozmetikoj industriji, smatra se da je Unifikaciona crkva finansijski najmonija verska organ izacija novijeg datuma. Mada u principu diskretan, Mun s vremena na vreme demonstrira mo, bilo ve rskoharizmatsku, bilo finansijsku. U izbornim kampanjama Ronalda Regana, Dorca Bua i B ila Klintona, koje su se uspeno okonale, znaajno je sa svojim kapitalom uestvovao upravo Sun Mjung Mun. Kao mesija i versko-harizmatski voa svake godine organizuje masovna venanja svojih pristalica irom sveta i to na stadionima. Po dogmi Unifikacione crkve, brani drugovi sreu se p rvi put na dan venanja. Munova kua u Londonu Detalj sa jednog masovnog venanja 182 Naime, kandidat za venanje duan je najpre da ivi sedam godina u celibatu. Od toga t ri i po godine mora da radi kao faundrajver" sakuplja fondova (to jest, novca)", da, recimo , prodaje razne predmete na ulici. Potom mu se kompjuterski odreuje brani drug, a ekskluzivn o pravo izbora ima mesija Mun. esto se deava da se partneri uopte nisu ni videli, da ne gov ore iste jezike i slino. Brakom oni postaju deca nebeskih roditelja Sun Mjunga Muna i Han-Hak Ja Mun. Inae, rekord je zabeleen 1994: istog dana je na stadionu u Seulu venano 36.000 parova, u Rusiji 29.000, u Japanu 21.000, na Bliskom istoku 20.000, u Junoj Americi 11.000, a u Severnoj 8.000, dok je u Africi venano 198.000 ljudi. Tako je Mun uao u Ginisovu knjigu rek orda. Ukupno je, dakle venano 320.000 ljudi! Time je verovatno postao matiar broj 1" u sv etu. Inae, Unifikaciona crkva dejstvuje na svim kontinentima. Rauna se da ima izmeu etiri i pet miliona sledbenika. U Jugoslaviji je takoe prisutna, kroz Federaciu ena za mir u svetu, Profesorsku akademiju za mir u svetu i Porodinu federaciju za mir u svetu. Po nov inskim izvetajima, uoi zakljuenja ove knjige, Porodina federacija poela je da u potanske sand uie ubacuje bombonice sa svojim letkiem. Smatra se da broj pripadnika Unifikacione cr kve u SRJ ne prelazi 1.000, ali bi taj broj mogao da bude trostruko vei ukoliko bi se u obzir uzeli zaposleni u Munovim firmama (odnosno firmama u kojima on prema stranim izvorima, ima akcije)

kao to su Am Vej", Herba-lajf", i sline. to se tie ovih firmi, zaposlenima se plaa po uinku, mesto u hijerarhiji organizacije odreuje se takoe po uinku. Ovi materijali govore da Munove federacije" deluju i u naoj zemlji 183 OM inrikjo Ovaj tekst je dobrim delom proistekao iz referata ruskog teologa i sektologa Ale ksandra Dvorkina, iznetog oktobra 1996. u Domu Vojske Jugoslavije u Beogradu. U Japanskoj provinciji Kumamoto, u gradu Jacuhiro, roen je 1955. izuo Macumoto. Roe n je slep na jedno oko i oteenog vida na drugom. Prvi posao koji je radio jeste akupunktura. Kao specijalista za akupunkturu radio je do enidbe, kad prelazi da radi u jednu kines ku apoteku u gradu Funabai. Falsifikovao je raune u iznosu od 6,7 miliona jena, te mu je tada p rvi put bilo sueno. Godine 1981. osniva sopstvenu apoteku i naveliko organizuje trgovinu nadri lekovima za starije od 60 godina. Zbog toga opet biva hapen i prinuen da plati kaznu od 200.00 0 jena. Pre toga, 1977. izuo Macumoto poinje da upranjava jogu i da stvara sopstveno uenje. Ve 1985. Macumoto objavljuje da ima mo levitacije i predvia da e za jednu godinu letet i kao ptica. Tada u Tokiju osniva kompaniju za trgovinu religijskim predmetima. Naredne godin e on svojoj kompaniji pridodaje religiozni karakter, a 1987. na Himalajima stie konano prosvetl jenje" i to je i ujedno godina osnivanja sekte OM inkrikjo, ili vrhovna istina". Novo ime oko Asahara, znai u prevodu duh istine". Poinje ekspanzija, sekta se iri, osnivaju se og ranci irom Japana, a osnivaju se i centri po svetu u Moskvi, Bonu, Njujorku, Bombaju, ri Lanki. Nije prolo mnogo, pa je oko Asahara opet pred sudom, zbog zloupotrebe novca dobijenog o d donatora, kao i zbog neplaanja poreza ovoga puta plaa kaznu od dvadeset miliona jena. Sekta je organizovana po strogo odreenim principima. Svaki novi lan zavodi se komp juterski u katalog, dobija lini broj, a posle posveenja i novo ime. Obavezan je da ispuni obi man upitnik: taan minut roenja, krvna grupa, nain na koji moe biti koristan organizaciji, dotadanj a zaposlenja, ume li da vozi, profesionalne sposobnosti, poznavanje stranih jezika , nain na koji se sa njim moe hitno stupiti u kontakt, moe li, i kako, da uplati doprinos. Takoe se s ve novo to se deava sa lanom pomno belei: promena stavova, finansijski doprinosi, kontakti, poseta seminarima i seansama, meditacije. Onaj ko postane Asaharin sledbenik i d obije lansku kartu, moe da krene ka duhovnom usavravanju. Sekta ima tajnovit ezoterian karakter. Najvanije istine dre se u tajnosti od neposv eenih lanova. Odreeno je 20 stadijuma posveenja. Za revnost lan moe dobiti pohvalu, tj. poe n. Ko skupi na primer 20 poena u prvom stadijumu moe se kandidovati za drugi stadijum. Za svaki vii stadijum potrebno je vie poena. Poeni se zasluuju kroz duge vebe joge, ueem u seminari ma i meditacijama koje traju satima, kao i distribucijom Saharinih plakata i knjiga. Za

svakog novopridobijenog lana dobija se 5 poena. Ko dovede dva oveka dobija uiteljev u fotografiju srednje veliine, a za deset novih lanova sleduje fotografija velikog f ormata. Za 20 i vie sledbenika dobija se energija asnog Uitelja" uz pomo duhovno punjenih slatkia". Sledbenici mogu nastaviti svoj ivot u svom okruenju, a mogu i voditi (posle posveen ja) odvojen monaki (amanski) ivot i predati duu i telo Asahari. amani, po Asaharinom uenju , religijski bre napreduju. Ceremonija posveenja zove se aktipat. Tu je pristup dozvoljen samo posveenima. Sutina je u tome to Asahara prenosi sopstv enu energiju svojim uenicima i to tako to dodiruje njihovo elo kaiprstom. Ovo omoguava bue nje latentne duhovne energije zarobljene u ovekovoj kimi. Istovremeno Asahara preuzima na sebe grenu karmu svojih uenika kako iz ovog ivota, tako i u prethodnim inkarnacijama. Ukoliko se neko posvetio kao aman oekuje ga brz religijski napredak, ali i zaista teak asketski ivot. Uz sve ono to je morao initi u pretposveenikom periodu, sada su hrana i spavanje svedeni na minimum (2-4 sata dnevno), uz poneki tanjir pirina. Za svu tu revnost, "asni Uitelj" e mu bre otkriti tajne. Po proceni samog Asahare, za dostizanje najviih nivo a posveenosti dovoljne su dve godine. Ljudi koji se nisu opredelili za amane treba ili dugo da ekaju i dobro da plate. K o je platio 100.000 $ mogao je dobiti kasetu sa tajnim mantrama, pa ak i titulu imaoca veliki h donatorskih zasluga. Posebno iskuenje za one koji ne vode odvojen ivot, a koje, po Asaharinoj preporuci, treba prevazii, jeste naputanje kue. Morate napustiti domove, odbaciti porodicu i roditelj e, morate postati beskunici. Privrenost porodici je prepreka na putu ka osloboenju. Svako ko e li da napreduje, mora da bude bezrezervno odan guruu. Zato u i ja biti odan." Od ljudi koji su tako napustili porodicu, kao i od onih koji su se spremali za amane, Asahara je zahtev ao da mu predaju svu imovinu. Kada je to inio, Asahara se pozivao na Bibliju i na Hrista koji save tuje bogatog 184 mladia da bogatstvo dodeli sirotinji i sledi njega kako bi doiveo savrenstvo; Asaha ra tvrdi kako on propoveda istu stvar: Daj sve to ima meni i sledi me!" Uenje kulta navodno sadri sutinu svih religija". Sam Asahara u svojim radovima kae: Ja sam duh Istine. Ja sam jedini koji je u stanju da otkrije pravo znaenje Isusa. OM sad ri sutinu svih religijskih sistema koji su ikada postojali na Zemlji. On je jedina religijska o rganizacija koja nudi iscrpno objanjenje istine". Cilj organizacije bio bi da omogui spoznaju sopst vene nematerijalnosti, sopstvene pripadnosti viim svetovima, krugu izabranih, da garan tuje zdravlje, nadljudske osobine i mogunosti, da omogui iskustvo smrti i spoznaju isku stva drugih ivota. U stvarnosti, meutim, uenje OM inrikjoa ima eklektiki karakter i skrpljeno je od fra

gmenata raznih religijskih uenja: elemenata severnog budizma (mahajane), tibetanskog ezot erinog budizma, indijske joge, taoizma, tantrizma, itd. Treba rei da su ruski budisti zauzeli dos ta kritian stav u odnosu na Asaharu, verujui da je on skrenuo sa istinskog Budinog uenja". Uitelj" se i sto tako rado okree i hrianskim izvorima. Na primer, u njegovoj interpretaciji Otkrovenja Sv . Jovana Bogoslova, Asahara kae da e se katastrofa Armagedona (Trei svetski rat) odigrati 01 . 08. 1997. Tako smo doli do eshatologije OM inrikjoa. Asahara definie OM kao kreaciju, postoja nje i unitenje univerzuma zbog ega je neophodno pripremiti se za dolazak spasitelja na kr aju ovog veka". Satana, avo, gospodar je Zemlje", kae Asahara. Zato Zemlja mora biti unitena. Napisa o je takoe: Poto se uenje OM inrikjoa iroko rasprostrani svetom, izbie veliki rat /../ samo oni skriveni u planinama bie spaseni /.../ Ova Zemlja je svet zmija punih smrtono snog otrova /.../ mi emo pokuati da napustimo ovaj svet, a to je poetak nae duhovne vebe." U drugoj publikaciji Asahara kae: elim da pretvorim Japan i celu Zemlju u mesto pri prema za dolazee carstvo boje." Kao to smo videli, te rei nisu bile samo prazna obeanja. Marta 1995. od trovanja sa rinom u tokijskom metrou umrlo je 12, a povreeno 5.500 ljudi. Vinovnici, Asahara i njegov i sledbenici, kasnije su uhapeni. Ova sekta nije delovala u Jugoslaviji, ali je privukla ogromnu panju, pa je zato i dat jedan krai prikaz uenja i delovanja. Opis delovanja ove sekte moe se smatrati i jednom vrstom uvoda za sledee poglavlje prikaz satanistikih sekti. Neki poseban zakljuak ovde je suvian, os im da je ovu sektu, po rezultatu njene misije, trebalo moda svrstati u satanistike. Meutim, na poetku je reeno da e glavni kriterijum za svrstavanje sekti biti to kako one same sebe vide. Zato su i ovi nosioci vrhovne istine" svrstani u sinkretistike sekte. Njihov ubilaki in oni smatra ju protivsatanskim, jer je cilj bio unitenje Satane koji je obuzeo Zemlju". 9. SATANISTIKE SEKTE On jedini u prostoru svjetlom, u crnu je obuen porfiru zla svakoga najljue krajnosti pod jednom su u nju krunom sabrane, on katedru mranu soinjava pozorita svakog uasnoga ad se zove, car mu je satana, mrana dua, neba nezavisnik; zlo je njemu jedina uteha, on se sa zlom vjeno obruio, zlu je ertvu prinio veliku." (P P Njego) Pojam Satana susree se u uenjima svih religija, s tim to se, shodno razlikama u rel igijama, razlikuju i doktrine o Satani. O Satani se takoe pisalo u filozofskim spisima. Za njega se najee vezuje greh i zlo u svetu. Inae, u literaturi, a i u obinom govoru, susreemo vie sinonimnih imena Satane: demon, Mamon, avo, vrag. Velzevul/Belzebub. Jevreji e rei Hasatin ili Velijar, a muslimani ejtan. Drei se uenja hrianstva, treba najpre rei da pored vidljivog sveta postoji i svet pris utnih,

ali nevidljivih, bogougodnih duhovnih bia, i to su: serafimi, heruvimi, prestoli, gospodstva, sile, vlasti, naela, arhaneli, aneli. Satana je jedan od angela koji je umislio da je on pravi Bog, te da poseduje prava boanska svojstva i moi. Ta umiljenost i gordost uzrokuju vekovnu bogobornost Satane. Zbog svoje gordosti on biva sruen sa neba od 185 strane Boga, ali se meusobna borba nastavlja. Znamo da u Edenskom vrtu (raju) Bog savetuje Adama i Evu da ne okuse plodove sa drveta poznanja, koju zabranu oni kre, a Jedna od uobiajenih predstava avola posle toga bivaju izbaeni iz raja. Kontinuitet prisustva Satane nastavlja se prek o Kaina i njegovog bratoubistva, graditelja Vavilonske kule, fariseja inae savremenika Isus a Hrista, nekih pseudohrianskih jeresi, kao i dananjih sinkretistikih verskih grupa koje u svojim uen jima imaju elemente satanizma, a naravno i verskih grupa o kojima je ovde re i koje se be neskriveno smatraju sledbenicima Satane. Korene uenja satanista savremenog doba nalazimo u uenjima nekih ranohrianskih sekti, pre svega gnostikih. Ponovimo to opet: gnostici iz ranohrianskog perioda shvatali su hrianstvo kao filozofsko-spiritualnu vetinu ijim se ovladavanjem sam ovek pribliava Bogu, stiui Boja svojstva. Dakle, put bogopoznanja nije prevashodno put vrline, kak o ui Crkva, nego usvajanje znanja i tehnika po pravilu probaj ono to bog radi i bie kao b og". Ne moe se tvrditi da su gnostici, manihejci ili albiani bili satanisti, ali su nesves no udarili temelje novovekovnog satanizma. U 17. veku beleimo ekspanziju satanizma u Zapadno j Evropi. Analitiari belee da je postojala prava potraga za bebama za potrebe crne mise. Raz na gnostika, a zatim teozofska i antropozofska drutva takoe reafirmiu ideje satanizma, te se one ir e po celoj Evropi, ali i po Americi. Ocem savremenog satanizma, smatra se Alister Kro uli. Karakteristike satanizma kao savremenog pokreta oboavanja Satane bie objanjene u ne koliko taaka: 1. Satanistike doktrine predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za oslo baanje oveka od religijskih normi, stega i ogranienja. Niko satanizmu nije pristupio bez elje da t ime sebi pomogne. Satana je, kako kau, zapravo istinsko boanstvo", sinonim ivotne energi je nagona i elje, te prema tome, ljudi treba da se bez oseaja krivice prihvate telesn ih i materijalnih dobara. 2. Podrazumeva se takoe da sledbenici, radi lepeg ivota posle smrti, treba da veruj u u Satanu kao palog anela, gospodara tame, vladara podzemlja. 3. Gordo i nadmono, satanizam sebe predstavlja kao nadnauno i nadreligijsko uenje k oje je Crkva (takoe bilo koja zvanina religija) vekovima ljubomorno krila od ljudi. 4. Na terenu hrianskih naroda satanisti odbacuju Isusa Hrista kao mesiju, te slue S atani, oekujui od njega nagradu i, kako rekosmo, ugodniji ivot posle smrti. Uslov za nagra du jesu

bogobornost i smrt. Dakle, ako je bogougodno iveti u vrlini i zadobiti carstvo ne besko i spasenje, onda je satanougodno" biti bogoboran, ne iveti u vrlini, ve u grehu i raz vratu, biti 186 protiv svih bojih zapovesti, protiv svetih tajni, Crkve, svetenstva i verujuih ljudi. Kao os lobodioci naroda od Crkve" satanisti sebe smatraju svojevrsnim revolucionarima. 5. Okultizam i magija neizbeni su elementi satanskih rituala, koji se mogu nazvat i i satanosluenjima". Simboli su takoe karakteristini pratioci satanosluenja. Postoje simboli koji parodi raju crkvena znamenja, relikvije i svetenike krst okrenut naopako, svee zapaljene fitil jem okrenutim nadole, svetenike odede u vidu maskiranog avola. Postoje i tipino satanistiki simboli, kao to su: mrtvaka glava koja simbolizuje prihvatanje smrti kao ulaska u carstvo podzemlja i mraka, u carstvo Satane; heksagram koji predstavlja simbol borbe i pobede Satane nad Bogom, pri emu krug p redstavlja venost. Naime, heksagram u stvari predstavlja dva ukrtena trougla, pri emu je troug ao sa vrhom nagore grafiki prikaz tripostasnog Boga (Bog Otac, Sin i Sveti Duh). Satana, pali aneo, je zamislio da je on jedini istiniti bog i spasitelj tako da se i on predstavlja tr ouglom, ali sa vrhom nadole, to simbolizuje njegovu veitu borbu sa Bogom, a takoe i injenicu da je pao sa neba. Boji trougao nekad se boji u crno, jer je to, po satanistima, bog zla". Sata nin trougao boji se u belo, jer je to, opet prema satanistikom uenju, bog dobra". Ja sam alfa i omega, poetak i kraj, prvi i poslednji, kae se u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Tako na vrhu crnog trougl a stoji simbol grko slovo alfa", a na vrhu belog slova omega". To treba da simbolizuje krajnju pob edu Satane. Simbol tri estice 666" jeste broj Velike zveri Antihrista, to je zabeleeno i u Otkro venju Svetog Jovana Bogoslova. Ilustracije heksagrama 187 Terajui pentagram, ako se praktikant okrene ka istoku Prizivajui pentagram, ako se praktikant okrene ka istoku. Ako se okrene na neku d rugu stranu sveta, praktikant nanosi pentagram u drugom smeru Kao grafika predstava zvezde, pentagram simbolie posedovanje kosmike inteligencije koja rezultira posedovanjem svemoi i apsolutne vlasti. To je takoe i zvezda maga i simb ol ovaploenja, ali ne Boga, ve Satane i satanskog. Prilikom rituala imamo dva razliita pentagrama terajui", kojim se tera Sveti Duh, i prizivajui", kojim se priziva kosmika inteligencija. Rad i se o pokretima ruke poput onih koje inimo kad se krstimo, s tom razlikom to ovde ne inim o pokrete u vidu krsta nego u vidu pentagrama, dodirujui glavu, oba ramena i oba kuka. Osnova satanistike simbolike jeste i u skvrnavljenju simbola hrianstva. Otuda se na

jee koristi obrnuti krst, krst u obliku maa kao sredstva za nanoenje povreda, krst u k rvi ili krst na ijim su gornjim krakovima na krajevima tri estice. Krst istetoviran na tabanu znai da je nosilac te tetovae od trenutka oslikavanja pa nadalje sve vreme gazio po krstu i time ga direktno negirao. Isto je skvrnavljenje krsta koji je istetoviran na leima ili na zadnjici . Satanosluenja mogu biti razliita, od grupe do grupe. Najee se podrumima, tavanima, a nekad i na otvorenom (prethodno dogovorenom i pripremljenom) prostoru. Najee se Satani slui parodirajui (i tako skvrnavei) hrianska bogosluenja, dakle, najvie su zastupljene tzv. crne mise". Uz parodirajue inserte iz slube dodaju se molitve, obino autorizovane od str ane voe grupe (sekte), u kojima se velia Satana. Takoe se prinose i rtve radi umilostivljen ja Satane, a one su po pravilu u krvi. Tako su od satanista nekad stradala deca, a danas najee m ake, psi, zeevi, petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici prieuju se tako to jednost avno piju tu krv i uz molitvu primaju Satanin dar. Neki put se sami vernici raskrvare samopovreivanjem, pa tako svoju krv revnosno prinose na oltar, te se nj om prieuju. 188 Tetova pripadnika Crne rue" Karakteristini tetova satanista 189 Potom, ukoliko postoje uslovi, slede orgije. Posebno je znaajno da se polno opti s a praktikantkinjom koja je nevina. Razlog za to nalazi se u reima A. . Laveja: Energi ja osloboena seksualnom aktivnou esencijalna je za sve aspekte magijskih aktivnosti." Dramaturke sklonosti voa satanistikih sekti pokazuju se prilikom inicijacija. Inici jacije se odvijaju u posebnim prostorijama, sa mnotvom satanistikih znakova, u specijalni m odedama, sa puno magijskih radnji i rei, dramatinih zapovesti; prostorije su u polumraku, k andidat je vezan, i tako dalje. U svakom sluaju, ne postoje obredna pravila satanista. Jedin o nepisano pravilo je da se ini sve to je antihrianski. Rezultat tog naela jeste i skvrnavljenje hrianskih relikvija, hramova, grobalja, spomenika, a to nam je sve, naalost, poznato iz svakodnevne prakse i novinskih izvetaja. Poev od prihvatanja satanistikog uenja, preko inicijacije i napredovanja u hijerarh iji, te stalnog uea u ovim opskurnim ritualima, neretko se deava da se poljulja psiha nekog l ana satanistike grupe. Tako meu njima ima prilian broj onih koji su se obratili strunjac ima iz psihijatrije za pomo. Takoe ima poprilian broj samoubistava meu satanistima. Samoubi stvo je svojevrstan vid zatite 190 Tetova simbolizuje sahranu krsta Fotografija satanosluenja 191 programa uenja satanista. Namenjeno je za otpadnike", za one koji se predomisle, a

takoe i za one koji vie ne mogu psihiki da izdre na tom tekom misionarskom putu". Da ne bi pali u vrlinu", samoubistvom se tako junaki" i na granicama psihike izdrljivosti ostaje bog oboran i satanougodan, jer se tako ba satanskim inom i okonava ivot, te ostaje pod okriljem S atane. Takoe, satanougodno je ubiti ili navoditi na samoubistvo bilo koga iz grupe ko zas tranjuje". Zbog toga je mogui otpadnik u stalnom strahu od osvete, a sa druge strane u tenziji od rituala ponaanja ljudi iz grupe. Zato, i ako se sve okona sreno, recimo, grupa se rasformira, borav ak meu satanistima uvek ostavlja posledice na bive lanove. Satanistiki simboli Ritual inicijacije Veliki je broj satanistikih sekti u svetu, ali im je, po pravilu, vek kratak i lan stvo manjeg obima. To su najee autohtone sekte priklonjene Satani, ali bez neke rukovodee ili koordinirajue centrale. Tako (u organizacionom smislu) kada govorimo o satanizmu prevashodno 192 mislimo na pogled na svet i pokret koji inicira stvaranje mnogih, ali decentrali zovanih sekti. Svakako da je La Vejeva Satanina crkva" dogmatsko-doktrinarni i idejni model. Pon aanje, ustrojstvo, disciplina, uenje, doktrina, oblaenje, uopte nain ivota, po pravilu su ve zani za linost lidera. Isto vai i za slube, propovedi, inicijacije unapreenja i sve druge ra dnje. esto se trajanje satanistikih sekti zavri nekom nesreom, ubistvom, ili samoubistvom, pojedinanim ili masovnim. Neki put su to organizacije sa po hiljadu i vie ljudi, a neki put grupice od po 1020 lanova. Negde postoje satanistike sekte, sa meunarodnim aspiraci jama, a negde su usko lokalnog karaktera. Dakle, ovde je bitno upoznati doktrinu, ustroj stvo i ikonografiju satanistikih sekti (koje veomo lie jedna na drugu), da bi pravovremeno bile identi fikovane i da bi se tako predupredile eventualne nesree. Ovde e biti dat krai prikaz najpoznatiji h satanistikih sekti. Satanina crkva Posebno mesto meu satanistima svakako zauzima zvanino prva satanistika crkva u svet u Satanina crkva (Kalifornije)" osnovana Satanistiko venanje. Sa maem i rogovima u sredini upravo je Anton andor La Vej 1966, a iji je osniva Anton andor La Vej, Amerikanac maarskog porekla. La Vej kae: Ako su sve nesree u svetu boja volja, onda je to dokaz da je bog zao. Pravi i istinski bo g je Satana." La Vej je autor Satanske biblije". Broj pristalica Satanine crkve" procenjuje se na oko 1 0.000 u SAD, a oko 30.000 u svetu. S obzirom na to da je ovo jedna od retkih satanistikih organi zacija koja se deklarisala kao takva, pitanje je koliko su ljudi koji satanizmu nisu ba radikaln ije okrenuti (ali jesu simpatizeri) odvani da otvoreno pristupe La Veju. Pitanje proizlazi iz injeni ce da postoje mnoge satanistike grupe, ogranci i sekte koji se pozivaju na La Veja. Na naim pros torima poznate

su sekte Crna rua", Loa vera", Satanini sledbenici", i slino. Osim zbog tridesetak hiljada registrovanih pristalica mnogo vei znaaj La Vej ima k ao duhovni voa i inspirator mnogih satanistikih grupa irom sveta, tako da je i broj pristalica satanizma vei. Kao i svaka crkva, tako i Satanina crkva" ima svoju molitvu i ona glasi: Na nebesi ie jesi, oe na, klanjaju ti se tvoja deca povedi nas svojim putem putem zla; uini da svi nai blinji budu tvoja deca; 193 da u naim srcima vlada haos, a ti bude gospodar nad nama i naim duama. U nama postoji samo ti nae telo i tvoja vatra. rtvujemo se tebi Sotono pokai nam put, daj nam ono to ti ima daj nam nadljudsku mo." Po vokaciji cirkuski artist, a potom policijski fotograf, Anton andor La Vej najp re je od svoje kue napravio satanski hram. Bila je okreena u crno, sa oltarom montiranim na sredi ni kue, pentagrami su bili nacrtani kako na podu, tako i na zidovima, svuda crne svee, ta mjan, ma, magova zvezda i drugi pribor. Zatim se proglasio visokim satanskim svetenikom, poeo da se oblai u crno, obrijao glavu. Zatim se registrovao (!?), napisao Satansku bibliju", a onda sedamdesetih i osamdesetih godina poeo sa propovedima, i prokrstario Severnu Ameriku i Evropu, animirajui prilian broj uenika i studenata. Satanska biblija" prihvaena je kao standa rdni izvor praktinih i teolokih referenci svim satanistima sveta. Postoje samo varijant e koje voe pojedinih grupa propovedaju i praktikuju, ali koje dogmatski ne odstupaju od nav oda Satanske biblije". Osim pribora, prostora i pravila rituala i molitava Satani, u toj se knjizi slav i ovekova bazina priroda i anarhizam, te suprotstavljenost politikom i svakom drugom establimentu. Takoe, zagovara se nasilje, korienje opijata, sveto gre, seksualna razvratnost i perverzij e. Orgije su, ve smo rekli, i deo rituala, a osloboena seksualna energija jeste esencija magijsk ih rituala. andor La Vej umire 1997. godine. Slobodni spiritisti Sekta je osnovana u Italiji, u Rimu 1983. Osniva i duhovni voa je Magdalena Stradi vari. Deklarisana je satanistkinja i to pod punim La Vejevim uticajem. Slube sa svojim sledbenicima odrava po stanovima, kao i u peinama u okolini Rima. Seksualni aspekt La Vejovog ue nja ovde je najprisutniji, pored ostalih elemenata. S obzirom na to da su vie puta praktikant i bili maloletnici, te da se i ovde koriste razni narkotici, grupa je pod stalnom

prismotrom policije. Rauna se da u Italiji ima preko 20.000 satanista. Satanina crkva Engleske Don Kajlminster, lokalni stolar, majstor za nametaj iz predgraa Londona, sledei La V eja, imao je plan da osnuje Sataninu crkvu Engleske". Sledbenike je regrutovao putem novina , a prvi hram napravio je po La Vejevim uputstvima, adaptirajui svoju radionicu. Kao i u pretho dnom sluaju, od svih rituala najvie se upranjavao seks, uz korienje droga. Takoe, Kajlminster je u svetu satanista poznat po ritualu smrt, stapanje sa Satanom i buenje". Ritual se izvodi plesom do besvesti, uz stalno prizivanje Satane, a sv e to pod dejstvom droge. Padanje u delirijum jeste ritualna smrt i stapanje sa Satanom, a samo pri rodno buenje je trei in. Uhapen je 1995. zbog posedovanja droge i prostitucije koja se upranjavala u njegovoj radionici (hramu). Rauna se da je irom Engleske imao oko pet hiljada pristalica, m oda najpre zbog toga to su mu pristupili Darkeri". 194 Meunarodno udruenje vetica (WICCA) Meunarodno udruenje vetaca i vetica Vetice i veci postoje u tradicijama mnogih naroda sveta. Potiu od plemenskih vraeva i vraara. Me utim i danas su proricanje sudbine, isceljenja, bacanje ini itekako uspean biznis. Jedno od udruenja jeste Udruenje belih vetica. Organizovano je na meunarodnom nivou, okupljaj u se jednom godinje, usavravajui tehnike, praksu. Rauna se da ih je oko 100.000 u svetu. Da ne bude zabune poto se ve pisalo o isceliteljskim i prorokim vetinama na ovom mestu nalaze s e iz dva razloga. Najpre jer je u pitanju udruenje koje se u naelu bavi demonskim radnj ama. Osim toga, na jednom od poslednjih kongresa uvedena je i mogunost bavljenja crnom magijom, t e prizivanja demona. Autoritativno i po subordinaciji pretpostavljeno prethodnom udruenju jeste Meunarodno udruenje vetica WICCA sa svojom hijerarhijskom organizacijom. Na el u udruenja je Velika boica", zatim postoje dravno razgranate WICCA organizacije, a unu tar drave podeljene su na grupe i podgrupe. Osnovna zajednica je Koven, sastavljen od 13 vetica i vetaca, a na elu se nalazi kraljica vetica. Imaju svoju svetu knjigu", Knjigu senki", a skupove odravaju prilikom obe ravnodnev ice, dugodnevice i kratkodnevice, zatim u Valpurgijskoj noi (30. aprila), povodom Helo vina Noi vetica (31. oktobra), Svenjaka (9. februara), i Lamasa (2. avgusta). Skupovi koji se nazivaju sabat" takoe se odravaju i na grobljima, sredom, petkom i subotom od ponoi do est sat i ujutru. Rituali se sastoje od itanja delova Knjige senki", besede kraljice vetica, prizivanja i umilostivljenja sila podzemlja a zatim ritualnog priea hlebom i vinom. I ovde obred zavrava orgijanjem. Inicijacija se obavlja tako to se koriste sadistika muenja, jer muenje ist

i duh i telo" kandidata. WICCA deluje i kod nas. Smatra se da ima izmeu 500 i 1.000 iniciranih lanova i mno go vie simpatizera. 195 Sekte iji opis sledi ira javnost je ve prilino upoznala. To su sekte koje posle svoj ih masovnih samoubilakih inova vie ne postoje. Zato e biti data samo jedna arls Menson Detalj sa uviaja u kui Romana Polanskog kraa hronika tih organizacija. Na poetku u podsetiti na prvi zloin koji je uzbudio s vetsku javnost, a to je etvorostruko ubistvo koje je poinio arls Menson. Ovaj zloin desio se 08. 08. 1969, u predgrau Los Anelesa, u kui Romana Polanskog. Bi lo je vie od petnaest prisutnih. Istraga e pokazati da su svi bili pristalice spiritizma, c rne magije i satanizma, i to ba lanovi La Vejove Satanine crkve". Vreme je prolo u zabavi, uz muz iku, alkohol i drogu. U zoru jedan pripadnik Satanine crkve" pokuao je da flertuje sa j ednom enom 196 koja je bila u drugom stanju. Najpre je dolo do manjeg incidenta, a onda je nastu pio arls Menson, ubivi i ovu enu koja je bila u drugom stanju, suprugu Romana Polanskog, aron Tejt, i jo dvoje ljudi. Hram naroda Hram naroda je sekta na ijem je elu bio bivi protestantski pastor Dim Douns. Meajui hrianstvo sa politikom, a vrlo harizmatian, najpre je pridobio tadanji politiki establiment SAD i medije. O njemu se esto pisalo, pa se polako poveavao broj sledbe nika. U svojim inspirativnim besedama ubedio ih je da je upravo on reinkarnacija Hrista, Bude i Lenjina. Odvodi ih zatim u praume Gvajane. Tu ih sve ograuje bodljikavom icom, da ne bi mogl i da se udalje. To sve pravda injenicom da mu stiu glasovi sa drugih galaksija, te da moraju biti strogo sa njim, jer se sprema velika nesrea. Nesreu im je jednog dana priredio sam Douns, naredivi i m da popiju sok koji je bio pomean sa otrovom. Umrlo je 913 ljudi. Kasnije je utvreno d a su ti ljudi prethodno bili mueni. enama su, na primer, zaivotno odsecane bradavice. Belo bratstvo Ruska sekta pod vostvom Marine Cvigun i Jurija Krivonogova, zagovarajui skori smak sveta, juriala Dim Douns 197 Detalj sa uviaja u Gvajani je novembra 1993. na pravoslavne hramove u Kijevu i okolini i pripremala se za k olektivno samoubistvo. Zato? Zato to im se 01. 06. 1990. obratio prorok Ilija i rekao da he strani sud nastati 24. 11. 1993. g. Da bi se ljudi spasili i da se hriani ne bi pomeali sa ant ihrianima, njih dvoje su odreeni da privedu hriane slavi drugog dolaska Isusa Hrista, ali koji e se obaviti na nebesima. Tako pravoverne hriane treba pripremiti za taj dan, tj. pr

ivesti ih nebesima. Tako se stvarno i pripremalo kolektivno samoubistvo. Sreom, policija je to na vreme saznala i spreila. Loza Davidova Voa Vernon Hauel svojevremeno je promenio ime u David Kore i osnovao sektu koja e b iti spasena". Proroki je, naime, predviao Armagedon, skoranji smak sveta, ali njegova se kta, njegova loza, bie spasena. ta je u tom cilju uradio? Koncentrisao je sve svoje sledbenike na Maunt Karmel (Karmelitsku goru) i od naseobine napravio pravu tvravu sa naoruanom gardom . Sledbenici, njih nekoliko stotina, bili su u delirijumu, svakodnevno oekujui smak sveta, u ta je fascinantno-harizmatini Kore uspeo da ih ubedi. Takoe ih je ubedio da svi moraju da se srode, jer samo e loza Davidova biti spasena. On moe sve da ih spasi, ali samo kao njihov suprug ili otac. Tako je sve brakove razveo, te postao suprug svim zateenim enama, dajui t ako sebi pravo da seksualno opti sa kojom hoe. Mukarcima i deci bio je otac. Saznavi za sve to, te znajui da Kore ima veliko skladite municije, reagovala je poli cija. Dolo je do obrauna u kojem je poginulo 80 lanova sekte. To se desilo u SAD, na Maun t Karmelu, u dravi Teksas. Vrata raja Re je o sekti koja je delovala u kalifornijskom predgrau Ranko, u Santa Feu. Voa je bio Herb Eplvajt, koji je svoje sledbenike pripremao za ivot u nebeskom kraljevstvu, meu ko smikim civilizacijama. Kada je priprema zavreena, Eplvajt je objavio da su na nebeskom k raljevstvu spremni da prime 21 enu i 18 mukaraca. Sa velikim ushienjem odabrani su pripremili lini pribor, rezervnu garderobu i ostavili poruke ostalima: Radujmo se odlasku. Uzdign imo se ka kosmikim zracima", a zatim su konzumirali dovoljnu koliinu narkotika i navukli kes e na glave. Tako je u jesen 1996. skonalo njih trideset devetoro. 198 Red solarnog hrama U jesen 1994. pripadnici sekte Red solarnog hrama izvrili su kolektivno samoubist vo i to u Kanadi i vajcarskoj. Tom prilikom skonala su 74 lana. Sektu su vodili Lik ire i ozef di Mambro. Opet je bila predviena skora apokalipsa Detalj sa uvifaja u Kanadi posle masovnog samoubistva sekte Red solarnog hrama" i opet je spasenje bilo mogue odlaskom, ovaj put na planetu/zvezdu Sirijus, zajed no sa voom. Kao to je ve reeno, za mnoge satanistike sekte saznalo se kad je ve bilo kasno,. Uvek je tu i propratno pitanje kako je to moglo da se desi. Satanizam se, to je oigledno, ne t retira samo sa aspekata vere. Subkulture i mediji, u veitoj tenji ka neem novom i u svojoj nekontr olisanoj komercijalnoj jurnjavi, nepromiljeno predoavaju javnosti i neke satanistike poruke, znakove, stil. Moderna umetnost koja, po pravilu, nosi elemente bunta i antitradicionaliz

ma takoe dodaje ulje na vatru. Buran razvoj tehnologije i jurnjava za novcem i statusom ne ostav ljaju vremena pojedincima za analize. Tako satanistike i uopte pseudoreligijske poruke (iako su spretno i pragmatino date) ulaze neosetno u podsvest konzumenata, pa tako oni eventualnu po tonju pripadnost nekoj sekti, 199 Faksimili satanistikih strana na Internetu bila ona i satanistika, ne doivljavaju kao neto strano, nepoznato i opasno. Na ilus tracijama se moe videti kako se satanisti oglaavaju preko Interneta. 10. KOMERCIJALNI KULTOVI Ve je reeno da je krajnji cilj vrhovnog vostva svake sekte prevlast kako na duhovno m, tako, esto, i na politikom, ali obavezno na finansijskom planu. Kao to znamo, religijsko uenje, naravno preoblikovano, ili kombinacija vie religijskih pravaca sa okultno-magijskim eleme ntima, samoproglaava se za jedino autentino i nudi se kao mamac za pridobijanje to veeg bro ja ljudi. Na poseban nain moli" se bogu", svetkuje, oblai, radi, podvizava", zarauje. Taj nain ustanovio je vrhovni i jedini" prorok", guru ili boiji izaslanik na Zemlji", u svako m sluaju osniva ili poglavar sekte. Na neosetan, vet nain postie se prevashodni cilj, a to je, izmeu ostalog, da se od svakog novopridolog lana napravi fanatini vernik. Za nagradu , on e se nai meu onim retkim koji e se sjediniti sa bogom", biti spasen", prosvetljen" i slino. Uslov je da nepokolebivo ostanu na zadatom putu. Ako neko zaluta, odustane ili se supr otstavi, nudi mu se ansa za povratak, ali ako odbije nju , biva odbaen i demonizovan. U sekti u poetku sve izgleda lepo. Potovanje, hvaljenje, razumevanje i uzdizanje raspaljuju u novopridolom strasnu elju da se to pre ukljui i sudeluje u mi siji sekte. Sve vie i vie, a pod geslom uini neto za sebe", lan se obavezuje da buba lekcije iz ue ja 200 sekte, sprovodi rituale (klanja se, mantra, meditira), da odrava, isti hram", da de li letke, broure, prodaje asopise, literaturu, kasete, slike, uopte da obavlja zaduenja, pa i fizike poslove, bez obzira na to da li je redovno zaposlen ili nije. Pod stalnim prekor om to ne zavri to" lanu sekte se predoava da nije dovoljno dobar i revnostan, a on, u fanatino j elji da zadovolji stareinu i zaslui blagoslov", daje maksimum u svim tim aktivnostima. P omenimo ovde i uvenu sektaku reenicu ja te jedini razumem", vrlo bitnu za odvajanje kandidat a od ustaljenih moralnih normi, naela, sistema vrednosti, a posebno od njegovog okr uenja, porodinih i uopte kulturnih i nacionalnih korena. Sekta je nova porodica, a ona st ara, ako hoe, moe se prikljuiti. Kandidatu se ostavlja vreme da je pridobije, a ako u tome n e uspe, stara porodica dobija oznaku satanska". Kao to stoji na poetku, krajnji cilj vrhovnih pog

lavara sekti jeste novac. Dok se lanstvu sugerie poslunost i skromnost, te dok ono rastura propa gandni materijal, prodaje knjige, muzike i video kasete, preparate ili deli asopise za os kudne nadnice, zarada se sliva u depove voa. Tome valja dodati i esto nemale priloge redovno zapos lenog lanstva od linih zarada iz firmi gde rade. Takoe je potrebno ubrojati i novac izmamljen ka ko od lanstva tako i uopte od graanstva za razne kurseve meditacije, isceljenja, prosvetljenja" i slinih mentalnih razonoda. Daljom analizom nalazimo da su neki od faktora uglavnom stalni. Pre svega, roba koja se proizvodi ili kojom se trguje ne sme biti pod zakonskom zabranom proizvodnje ili stavljanj a u promet. Podrazumeva se da vlasnik ima nameru da proizvodi ili distribuira robu za koju p ostoji interesovanje. Pretpostavlja se da postoje ulaganja kojima e se, radi dobrog kval iteta proizvoda, nabaviti najbolje mogue maine, alati i sl. i obezbediti optimalni uslov i rada. Takoe, cena rada kako fizikih radnika, tako i strunog osoblja u Zapadnim zemljama u glavnom je stabilna. Tu ukljuujemo i predviena i ukalkulisana poveanja plate za one koji predn jae, bilo da rade prekovremeno ili inoviraju, patentiraju, modernizuju... Uporednom analizom firmi koje posluju sa istom vrstom proizvoda, zakljuujemo da sve one imaju ukalkulisane pome nute trokove i da e, proporcionalno obimu firme, oni u grupi istih / slinih preduzea biti priblini, jer pribline su i cene poslovnog prostora, maine i alati za rad su istog ili slinog porekla i kvaliteta, a samim ti m i njihove cene, a to, kao to je ve reeno, vai i za cenu rada. Prema tome, osim navedenih konstanti, postoje i varijabile od kojih najvie i zavi si proa robe na tritu, a to su: * dobar kvalitet finalnog proizvoda robe, za ije je postizanje odgovorno struno os oblje; * dobro organizovan marketing, koji podrazumeva sveobuhvatno obavetavanje trita o dobrom kvalitetu i ostalim svojstvima robe; * dobro organizovana prodaja koja obezbeuje da roba bude stalno prisutna na tritu; * pristupana cena i povoljni uslovi prodaje robe. Zadatak elnika firme bi se, stoga, sastojao u obezbeivanju uslova za pospeivanje is traivakog rada strunog tima koji bi, pretpostavimo, za rezultat imao podizanje kvaliteta ro be. Takoe, potrebno je postii uigranost i homogenost strunjaka, a pogotovo raditi na razvijan ju oseanja pripadnosti firmi, te na neki nain obezbediti dugogodinju vernost i odanost, pa ta ko izbei kadrovske potrese i odliv poslovnih informacija. Poeljno je napraviti pomak u odn osu na ustaljene hladne meuljudske odnose, zasnovane na subordinaciji. Neto novo bi posebno trebalo da se uini i na polju marketinga, pored ustaljenih ob razaca koje sva preduzea praktikuju, kao na primer, prezentacije putem medija, plakata, prosp ekata, broura ili drugog propagandnog materijala. Prodajna mrea bi trebalo da sadri jo neto osim prodavnica i predstavnitava.

Kako to sve inovirati, praviti profit, a uiniti da i cena bude pogodna? Na Zapadu se itavi timovi strunjaka bave ispitivanjem trine klime, mentaliteta i navika potroaa, organizacionim modelima marketinkih i prodajnih slubi. O tome se piu nauni radovi i disertacije. Koriste se saznanja iz svih oblasti ljudskog bitisanja. Profit je o snov i uslov opstanka. Podsetili smo se na poetku, u kraem prikazu, kako vrhovni poglavari sekti zgru boga tstvo. Po 201 dogmatski zadatoj revnosti, poslunosti, skromnosti, lanstvo u okviru svojih zadata ka ostvaruje nemale prihode koji se slivaju u depove voa sekti, a sve pod starim sektakim geslom OD RELIGIJE DO IMPERIJE", ili, to bi rekao osniva sajentoloke organizacije, Ron Habard : NAJLAKI NAIN DA OVEK ZARADI MILION DOLARA JESTE DA OSNUJE RELIGIJU". Mnoge firme u svoje programe rada ukljuuju iskustva razliitih sekti. Zato ukljuuju i skustva ba ovih novih religijskih pokreta, a ne tradicionalnih religija? Zato to je u ovim prvim filigranski planiran i beprekorno organizovan marketing najefi kasnije sredstvo irenja novog, ali definitivno i jedinog autentinog i jedino spasonosnog uen ja". U konkurenciji tradicionalnim religijama, novim religijskim pokretima uspelo je da izgrade svoje organizacije. Osim izvanredno osmiljenog marketinga, oni imaju i fanatino lanstvo (vernike"), skromno i revnosno, veto i neosetno izmanipulisano i to do krajnjih granica. Zaslugom ovakve jeftine svojevrsne radne snage lideri sekti uspeli su d a sakupe ogromno bogatstvo. Neki su u tome imali vie, a neki manje uspeha, ali svakako da se, pravei analizu s a gledita marketinga i organizacije rada, mogu izvui mnoge korisne pouke, primenjive i u dr ugim oblastima, a pogotovo u ekonomiji. Firme koje tekovine ovakvih religijskih instant-pokreta koriste radi podizanja p roizvodnog, a posebno komercijalnog efekta svog poslovanja, ne postaju time religijske organiz acije, ve ostaju ekonomske, koje zbog navedenih specifinosti nazivamo komercijalni kultovi". Koja je strategija komercijalnih kultova u vezi s personalom? Najpre je, pri samom zaposlenju, kandidat bombardovan" neoekivanom i neosnovanom l jubaznou i predusretljivou. Nudi mu se pomo svake vrste, druenje, saveti... Predoava mu se mog unost visoke zarade i prenose mu se lina iskustva drugih lanova. Stvara se utisak pobednike klime, sveopte g blagostanja i optimistikog raspoloenja. Pokazuju se slike i filmovi iz celog sveta , sa slubenih i studijskih putovanja, slike sa priredbi, koktela, slike sa poznatim lin ostima iz javnog i kulturnog ivota. Pokazuju se prospekti sa prezentacija gde neki od me nadera nadmono stoji za govornicom, a nedorasli smrtnici, lanovi, netremice gledaju i sluaju. Tak o se novopridolom lanu predoava da je izabran u ekskluzivno drutvo, da je neto posebno, uk ratko razvija mu se oseaj elitizma.

Komercijalni kultovi imaju svoje svetkovine, praznike, slavlja, jubileje koji po jaavaju oseanje zajednitva meu zaposlenima. Novom radniku se od trenutka zaposlenja sugerie odnos ne kurtoaznog potovanja, ve o boavanja vlasnika preduzea (kompanije). On je osniva (otac") kompanije (porodice"), a samim t im i sree i blagostanja zaposlenih (dece"). Kandidatu se neizostavno ugrauje specifino oseanje o mi", oseanje pripadnosti firmi k ao svojevrsnoj porodici. Tako posledino dolazi do glorifikovanja neposrednog stareine, tanije menadera (kuma") , koji je kandidata ukljuio u mreu zaposlenih (porodicu"). Pretpostavljeni menader, koji u nekim firmama zaista slovi kao kum, ima beskonano mnogo vremena, strpljenja, saveta i u putstava. On ne figurira kao neka vlast, ve postaje uzor ili, moe se rei, idol novajliji. Cilj je d a se uspostavi odnos prema firmi kao prema porodici, prema osnivau/vlasniku kao prema boanstvu, g de menader/kum ima rang idola. Ovde imamo sline emocionalne naboje i posledinu angaovan ost kao i fanatinih vernika u sektama, s tom razlikom to ovde cilj nije oboenje", ve obogaenje . Novom lanu se pored svega lepog. predoava i ono najvanije, a to je mogunost visoke z arade bez ikakvih linih novanih, ali ne i bez ikakvih linih psihofizikih ulaganja. Naravno, za rada zavisi od angaovanosti radnika, kome je ostavljeno da samostalno i slobodno odred i vreme rada i odmora. U zavisnosti od efikasnosti u poslu, pored porasta ili snienja u zaradi, svaki se pojedinac uzdie ili sputa u hijerarhiji. Dostizanje visokih stepena u hijerarhiji moe doneti visoka primanja, ali i promovisati zaposlenog u novog menadera, osnivaa sopstvene mree, nieg ili vieg funkcionera kompanije. Navedena obeleja prepoznatljiva su i nalazimo ih, naravno u neto drugaijem ruhu, u sektama. 202 MultiLevel Marketing" (MLM) marketing na vie nivoa jeste bitno obeleje komercijalni h kultova i, moe se rei, njihova zajednika karakteristika. To je ve razraeni sistem poslovanja firmi sa Zapada. Nije svaka firma MLM komercijalni kult, ali svaki komercijalni kult podrazumeva sistem MLM poslovne organizacije i subordinacije. Ovaj sistem izvorno je zamiljen tako da iz brie uravnilovku, a podigne motivisanost meu zaposlenima u jednom istom sektoru preduz ea. Tako onaj koji je uspeniji, bilo u proizvodnji, preradi, dizajniranju, marketingu, prodaji, stie vii rang, titulu, zvanje... Stoga mu se automatski podie i iznos plate (zarade). Ovede bi b ilo opravdano i pitanje u emu je razlika izmeu klasine firme MLM i funkcionisanje komercijalnih kul tova? U klasinim firmama MLM normiranje je umereno, uravnoteeno, u realnim okvirima pojedinanih mogunosti zaposlenih i prilagoeno trinoj ceni rada u dotinoj dravi.

Zaposleni ne mora prednjaiti i prebacivati normu, niti mu od toga zavisi opstanak na poslu. Norma je dovoljno odmerena da ispuni radno vreme. Ako neko misli da moe vie ili bolje da radi i zaradi, prua mu se ansa da proba. Sistem MLM u komercijalnim kultovima mnogo je ambicioznije projetkovan. Raspon p lata za razliito ostvarene norme je vei. Samim tim, na prvi pogled, posao izgleda primamlj ivije, jer na viim nivoima nudi zaista visoke zarade. Ono to je ideja vodilja komercijalnih kultova jesu titule odnosno zvanja zaposlen ih, ostvarene po osnovu uspenosti u poslu. inovi" su najee vrlo zanimljivih, ak egzotinih imena, kao to su, na primer nosilac srebrnog smokvinog lista", osvaja zlatn e koljke", dobitnik bronzane maslinove granice". Moda ova zvanja zvue neobino, meutim, o a ovde igraju i te kakvu ulogu u valorizaciji rada! Sve ukupno to je do sada reeno saeto je iz stranih izvora (i vezano je iskljuivo za strane firme), jer u nas uopte nema analiza ovakvih firmi, iako su se ovde pojavile jo pr e petnaestak godina. Dalje izlaganje predstavlja zbirni prikaz vie optih i pojedinanih iskustava zaposlenih u komercijalnim kultovima, u nas i inostranstvu. Nadamo se da emo uspeti da objektivno predoimo poslovnu realnost i mogunost prosperiteta pojedinca u komer cijalnim kultovima, da ukaemo (rukovodei se pri tome iskustvima bivih i sadanjih radnika) na to ko i u kojoj meri ovde zaista moe raunati na zaradu, ali i kako se moe zalutati i propas ti i finansijski i psihiki i emocionalno, pa ak i fiziki. Sve to navodiemo taksativno, po odrednicama. U nas komercijalni kultovi posluju kroz marketing, plasman i prodaju robe. Sve f irme su poreklom iz inostranstva, a nude najrazliitije proizvode, od sredstava za dezinfe kciju, dezinsekciju i deratizaciju preko predmeta pokustva do makrobiotike hrane, prepara ta protiv gojaznosti, elavosti, celulita i kozmetike. U javnosti se proizvoljno smatra da su ti proizvodi tetni. Moe se postaviti pitanje stepena njihove delotvornosti u meri u kojoj se reklamiraju , ali verovatno je (mada ne i 100% sigurno) da komercijalni kultovi ne bi sebi dozvolili takvu v rstu kompromitacije. Za sada nema podataka o tetnom delovanju i neeljenim posledicama p reparata koje komercijalni kultovi prodaju, to, opet, ne znai da takvih posledica zaista ne ma ili da ih nee biti. Nastup na nekom novom tritu ne odvija se bez prethodnog ispitivanja tog trita. Odabranim licima u odreenoj zemlji daju se izvesne koliine proizvoda da ih prodaju , uz odreeni procenat dobiti za prodavce. Objavljuju se oglasi, radio i TV reklame, de le prospekti i prati prodaja. Ukoliko trite pokae interesovanje, preduzima se sledei korak. Zakupljuje se prostor i osniva predstavnitvo sa stalno zaposlenima. Ukoliko trini u slovi potom dozvole, ukoliko se posao dobro razgrana, predstavnitva se osnivaju u vie gr adova, a u

tom sluaju formira se i upravno i koordinaciono telo direkcija. Bitno je rei da su vodei ljudi iz direkcije i predstavnitava redovno: - visokog ina u hijerarhiji dotine firme, - stalno zaposleni, - uglavnom domai ljudi, 203 - malobrojni u odnosu na stotine i nekad hiljade zaposlenih koji rade po uinku od prodaje. Upravo je masa zaposlenih prodavaca (distributera) jedno od sutinskih o beleja komercijalnih kultova. To su oni ljudi kojima se prave do farse sveani prijemi na posao, nude fantastine anse, obeava blagostanje..., a obavezno pohaaju i teajeve gde se upoznaju sa kvalitetom robe, nainom njene prezentacije, te marketinkim manirima i vetinama. Gde je tu interes firme i kako preteno prolaze ovi ljudi koje bi nekada nazvali trgovakim pu tnicima, a koji sada imaju gromopucatelno i vano ime agenti prodaje"? Tano je da je sistem zarada ambiciozno projektovan i da su na viim nivoima zarade visoke. To je u isto vreme mamac za prijavljivanje velikog broja kandidata. U firmama gde prod avci uzimaju robu na revers platni sistem je, meutim, tako podeen da se do viih nivoa pl ata moe stii samo ispunjenjem gotovo nedostinih normi, to na prvi pogled nije uoljivo. Na pr imer, potrebno je prodati 1.000 nekakvih insekticida meseno, odnosno 35 dnevno, za plat u koja je u visini 1.000 nemakih maraka. Mnogi tada rezonuju da bi za takvu platu prodali i d uplu koliinu, ali ne znaju da tako razmilja i, recimo, 2.000 prethodno zaposlenih. No, svako im a familiju, kumove, prijatelje, komije... i moe se desiti da u poetku pone odlino da zarauje, dobi jajui tako jo jai stimulans za posao, dok vremenom sve vie zasieno trite ne sroza uspeh prodaje na prizemni nivo od, recimo 200 prodati h preparata za 100 nemakih maraka. Uoava se na primeru (koji je namerno smiljen da funkcionie ba tako) kako plata ne sa mo da je nominalno opala, nego je i indeks zarade po prodatom proizvodu smanjen. U sit uaciji kada se proda 1.000 proizvoda za svaki se zaradi po jedna nemaka marka, a kada se proda 2 00 zaradi se po 0,5 maraka. Meutim, kada novopridoli prihvati posao on sa druge strane rezonuje da e efikasnijim radom i boljom prodajom zarada rasti geometrijskom progresijom. Upra vo je to, ma koliko delovalo neodoljivo, jo jedna zamka za zaposlene. Ba ta privlanost na prvi p ogled i lakoa zarade privuku ogroman broj zainteresovanih. Interes poslodavaca je uprav o u mnogobrojnosti prodavaca. Evo i zato: Logino je da firmama koje ve prodaju robu svojim distributerima, dodue bez trgovake mare, mnogobrojnost tih distributera jo vie odgovara. Sa to veim brojem prodavaca maksimalno se pokriva teritorija i savreno se obezbeuje distribucija robe do ruke svakog potroaa, a to, objektivno, ne bi bilo moguno sa man jim brojem prodavaca.

 Samim tim sveprisutan je i marketing robe. Vie ljudi ima vie radne kondicije da postigne i odri prethodno navedene ciljeve. Sistem plaanja je takav da ukupni prodajni uinak kota firmu utolio manje ukoliko ga je ostvario vei broj ljudi. Prema gornjem primeru, u firmama koje svoje proizvode da ju na revers prodavcima situaciji izgleda ovako: Ako 100.000 proizvoda proda 100 ljudi (svaki po 1.000), izdaci za plate iznosie (protivvrednosti) 100.000 nemakih maraka, a ako to isto po stigne 500 ljudi (svaki po 2) isplatie im se ukupno 50.000 maraka. U firmama koje robu prodaju samim distributerima, njihova to je mogue vea brojnost garantuje veu neposrednu prodaju. To znai da se, ako opet baratamo koliinom od 100. 000 proizvoda, moe oekivati da e ih pre 500 ljudi kupiti po 200, ili 1.000 po 100, nego 100 ljudi po 1.000 proizvoda. Vei broj ljudi na terenu faktiki jedan drugom oduzima mogunost za napredovanje, to s amo po sebi osigurava finansijsku samozatitu firme. Svi ti ljudi na takvom nivou zarade i hijerarhije ostaju i dalje bez stalnog zap oslenja, to posledino obezbeuje utedu poslodavaca na raun neplaanja penzijskog i socijalnog osigu ranja. Firma je sa takvim radnicima utedela i zato to nema trokove oko distribucije robe. Sa dovoljno velikim brojem ljudi na terenu obezbeen je i savren besplatan marketin g. Takoe, sa toliko prodavaca peaka nema potrebe da se plaa prodajni prostor, zakupnin a i slino. Sistem nagraivanja u komercijalnim kultovima pomalo podsea na piramidalnu tednju, s a visokom kamatom, koju dobro poznajemo, gde samo vrhuka, to jest bankari-osnivai i prvi krugovi 204 tedia, mogu ostvariti enormne zarade. Oni koji se u kolo uhvate kasnije, ve rizikuj u, a mnotvo potonjih propada. U komercijalnim kultovima profitiraju: osnivai prodajnih mrea u gradovima; ljudi od profesija kojima se obraamo obino povodom nekog problema (lekaru ili farm aceutu da u okviru posla proda dnevno pacijentima dvadesetak nekakvih multivitaminskih pre parata); poneki prodavac peak, ali to zaista vrlo retko; ljudi koji ovaj posao nisu shvatili preambiciozno, te ga bez velikih pretenzija skromno odrauju u irem krugu svojih poznanika, i to najee kao dodatnu delatnost, isto kao nain podizan ja ivotnog standarda, to im najee i polazi za rukom. Najvei broj prodavaca ne ostvaruje snove o bogatstvu, ve iscrpljeni, iskorieni, razoa rani odlaze. Celo ustrojstvo ovakvih firmi podeeno je tako da crpi i maksimalno eksplo atie, a da stvarno najveem broju zaposlenih ne omoguava adekvatnu zaradu. O zaradi se, u stva ri, od trenutka sveanog ina zaposlenja samo pria i njome mami do te mere da radnici neumorno i u za nosu daju sve od sebe. Sporadini periodi poslovnog uzleta samo jo jae razrauju ovu strategiju i javljaju

se u podsvesti zaposlenog kao zla kob, odravajui iluzije da se ponovo moe dobro zar aivati. Zato tek potpuno skrhani i frustrirani, potroivi i zadnju iluziju, naputaju porodicu", od riui se i kuma". Porodica" i kum" ne gube nita, jer stiu nova kumad". Maksimalno su iskoriene ambicije i vrednoa biveg tienika, kao i drugih koji su uvedeni (zavedeni) u mreu. Marketing je bio zaista originalan, sveprisutan i prepoznatljiv, roba pod rukom kupaca i to sa vr lo povoljnom cenom koju su postigle mnoge utede (neplaanje penzijskog i socijalnog osiguranja, marketinga, distribucije, prodajnog prostora...). Profit se samo sabira i umnoava. Zbog svega ovoga, sa ovakvim ponudama i uopte kod ovakvih vidova zaposlenja mora postojati poseban oprez. Potrebno je znati ta se hoe i koliko se moe. Pogubno bi bilo po svak u cenu nasesti ponudama i bezglavo krenuti na obeanu zaradu, jer za nju, objektivno, nem a osnova, barem za veinu populacije. 11. SEKTE I BEZBEDNOST Kada neka negativna pojava pone da se iri svetom esto neoprezno smatramo da e ba nas zaobii. Meutim, u toku svoje evropske misije osniva Satanine crkve", andor La Vej, jo je sredinom osamdesetih osnovao u Segedinu ogranak svoje organizacije, pod nazivom S otona". Misija se proirila u Jugoslaviju gde nastaje nekoliko meusobno gotovo identinih ogranaka Sa tanine crkve". Jedan od njih, Crna rua", moda je najbrojniji, jer prema nezvaninim podacima okuplja u Vojvodini i Beogradu izmeu dve i tri hiljade sledbenika, rasporeenih u preko ped eset grupa. Iz Crne rue" nastali su Loa vera", Vatra pakla", Crna korpija", Satanini sledbenici" i Satanina braa". U autohtone sataniste svrstavamo Satanine vitezove", Darkere", Satani nu decu" i Satanske vojvode". Ni za jednu od ovih sekti ne bismo znali da, naalost, n isu ostavile neki kriminalni trag iza sebe. Vratimo se Crnoj rui". Pripadnici ove sekte okupljaju se najee na grobljima. Pee se de va da uredno vre obred crne mise, molitve Satani ili da itaju delove Satanske biblije" . Najee su to bukvalno urke na grobljima, uz konzumaciju narkotika ili alkohola, uz skare dno raskopavanje sveih grobova, razbacivanje venaca, lomljenje krstova i iscrtavanje pentagrama na nadgrobnim ploama. Crnoj rui" pripadao je vojnik Nandor Ki iz Subotice koji je u junu 1993. u apcu, u k asarni Mika Mitrovi", dvojicu vojnika ubio i nekolicinu ranio, a zatim se ubio. Nekoliko dana ranije Joef Meneder, pripadnik Loe vere", satanistike sekte koja je pr oizala iz Crne rue", vojnik u kasarni Junomoravske brigade", ubio je est vojnika i jednog za stavnika. Ponoviemo: satanistiko doktrinarno objanjenje je da se smru, to jest rtvovanjem Satan i, 205 uveava njegova mo, te postie umilostivljenje Satane, cara, a tame i podzemlja, za b olji ivot

sledbnika posle smrti. Dodajem da devojke pripadnice Crne rue" imaju posebno ime i to Crna korpija". Tako se probudila i jugoslovenska javnost. Tako smo i mi dobili Hram naroda" i sv oj Red solarnog hrama. Shvatili smo da smo, kao i Istona Evropa, preplavljeni sektama ra znih imena i doktrina. Da li smo shvatili kakva nam opasnost preti od njih? Da li smo preduze li neto adekvatno? Da li su stradali samo vojnici u Vranju i apcu? Ko je jo stradao? Ko je najvie ugroen? Neka mi bude dozvoljeno da otvorim diskusiju o pitanju bezbednosti, odnosno ugroa vanja bezbednosti od strane verskih sekti i kultova. Pri analizi sekti imamo u vidu tr i aspekta, odnosno opasnosti od verskih grupa ove vrste: Opasnost od sekti preti pojedincu, porodici, drutvu/dravi. Analizirau ukratko vidov e opasnosti po sva tri objekta ugroavanja. Opasnost od delovanja sekti po pojedinca Naravno da sve zavisi od toga u kojoj se sekti pojedinac naao. U svakom sluaju, is trgnut iz prethodnog miljea tradicije, pre svega porodice, te bombardovan ljubavlju od str ane svoje nove sabrae, on dobija nove identifikacione modele, modele iz zajednice gde se naao. Vr emenom, on napreduje u verskom uenju. S obzirom na to da mu se stalno usauje to da je okolina demonizovana" (ili da su to sve nia bia") novog lana moe najpre snai problem nemogunosti projekcije voje linosti u realnom svetu i to mu moe doneti nove frustracije. Na primer, njega koji zna istinu" i koji hoe drugima da pomogne esto ismevaju i njemu nekad drage i bliske osobe, um esto da njime budu fascinirani. esto takve frustaracije dovode do kolebanja pojedinca. Kada to primeti stareina sekte, na lana se vri novi pritisak. Dosta lanova izgubi duevno zdravlje upr avo boravkom u sekti. Kod nekih sinkretistikih sekti postoji upozorenje da odreene tehnike ne bi trebalo da praktikuju oni koji boluju od nekog duevnog oboljenja. Takoe, neke pseudohinduistik e sekte primenjuju tehnike koje izazivaju stanja izmenjene svesti kod praktikanata, a za koje ne znamo kakvo e dejstvo imati kod njega, te da li sam kandidat ima prirodno vei ili manji stepen uobrazilje. Da li bi onda svako ko eli da praktikuje te postupke i proe kroz ta uenja trebalo pret hodno da ode psihijatru? Svedoci smo takoe traginih pokuaja isceljenja pojedinaca odlaskom kod raznih isceli telja i ekstrasensa, koji su neadekvatnom terapijom pogorali stanje pacijenata, tako da s u ovi na kraju preminuli. Osim toga, duevno zdravlje bilo je ugroeno i nekim praktikantima spirit izma i svih drugih magijskih tehnika. Opasnost od delovanja sekti po porodicu Vie puta je ponovljeno da je jedino od optih obeleja sekti da sebe smatraju autentin im, jedino

spasonosnim, pravovernim i tako dalje. Svi drugi pripadaju svetu Satane. Priliko m vrbovanja, sektaki misionari posebno usmeravaju svoje delatnosti ka porodici. Ako se nadvlad a kljuna prepreka, a to je porodica sa svim svojim atributima ljubavlju, razumevanjem, po moi, sigurnou i ako se kandidat privoli sekti i pristupi joj, onda je cilj postignut. ta se potom deava sa ostatkom porodice? Ostatak porodice potpada pod dogmu da su svi osim nas (lanova sekte) demoni. Tako se novopridolom sektau ukazuje da bi, ukoliko nije u stanju da ubedi jo nekog iz porodice da pristupi sekti, itavu porodicu trebalo da ignorie. Naravno, tu dolazi do tekih unutranjih sukoba u novopridolim lanovima. Ukoliko sektaka doktrina preovlada, novaj lija poinje da misionari u porodici. Ne uspe li mu to, dolazi do lakih, a neki put i tekih fizikih obrauna novog lana sekte sa ukuanima. Sve ovo to je reeno odnosi se na mlae lanove porodice. Slino vai i za roditelje, s tim to oni retko imaju sukobe sa os talim lanovima porodice. Oni jednostavno postaju nezainteresovani, odvojeni od svih zbi vanja u kui, posveeni iskljuivo svojoj novoj porodici". 206 Opasnost od delovanja sekti po drutvo / dravu Religija po definiciji predstavlja dogmatsko-doktrinarni sistem koji podrazumeva veru u transcendentno bie Boga, sistem obrednih pravila i uputstava za ivot. Religija je pratilac civilizacije od najranijih dana do danas. Shodno podneblju i ivotnim uslovima formirala su se i obiajna pravila kao neka vrsta religijsko-verskog spec ifikuma konkretnog naroda. Srbi su hrianstvo primili hiljadu godina pre nego to su nastale neke pseudohrianske denominacije. Od svetog Save naovamo, dakle sedam i po vekova, Srbi imaju svoju autokefalnu pravoslavnu crkvu. Srpska pravoslavna crkva sauvala je narodno seanje, jezik, pismo, istoriju, knjievnost, arhitekturu, freskoslikarstvo, duhovnu muziku, prazn ike, obiaje dakle, identitet naroda. Vera pravoslavna, a pridev srpska. Koliko je snana kampa nja odreene verske denominacije da prevari jednog Srbina, ili pak, ako je bio ateista, da ga uini pobonim vernikom neke pseudohrianske verske denominacije, recimo Jehovinih svedoka? Koliko je radikalna promena da on vie niti je ateista, iako je to bio celog ivota, niti prip ada svojoj tradiciji, pa se odrie Mileeve i Belog Anela, Ostroga, Bogorodice Ljevike, Mokranjca , Njegoa? Upravo onoliko koliko je snana i uspena kampanja da se pojedinac odvoji od svojih korena, toliko je posle lake manipulisati njime. to se tie ove prve take, ovako se g ubi graanin sa atributima srpske nacionalnosti, ovako se gubi Srbin. On to moda ostaje samo nominalno ili poreklom. I to sve usred Srbije! Posebno je sad pitanje gde je on, u ijim je rukama. Da li neko njime manipulie i ko? ta on kao lan sekte eksploatie od izvornih kulturno -

umetnikih sadraja, a kojim nam svojim sadrajima obogauje svakodnevicu i nas nesvesno navikava na poruke i pouke iz svog verskog okruenja? Naravno, bitno je da li je d otini zaposlen, i ako jeste gde, i ko mu je publika van sekte. ta ako je prosvetni radnik, ta ako ra di u nekoj medijskoj firmi, TV, na radiju, u tampi, da li mu se neko suprotstavlja? Ako je n ezaposlen ili student on ima idealne uslove da celu svoju veronauku, odnosno tehniku koju upran java dovede do savrenstva i da kao kompletan verouitelj sutra misionari na radnom mestu gde god t o bilo. Verske sekte neminovno znaju profesionalne prilike i planove svog zaposlenog lana , a tako i firme u kojoj radi. Pripadnik sekte po prirodi stvari u svom demonskom" okruenju j edinu oazu mira, ljubavi i razumevanja, te jedino duhovno utoite nalazi u sekti. Tako on prob leme ili bilo kakve promene deli sa sabraom iz sekte. Teme mogu biti trivijalne da li je primio topli obrok i markicu, ali moe se razgovarati i o kadrovskoj politici novog direktora, posetama nekih stranih delegacija, poslovnim planovima, problemima sa repromaterijalom, sve zavisi od t oga gde dotini radi i na kojoj je funkciji. Upitajmo se: o emu svojoj sabrai moe da pria i na ta moe da se poali ovek zaposlen u nekoj stratekoj firmi, instituciji od posebnog interesa, n a univerzitetu ili ak u Vojsci Jugoslavije, MUP-u ili bilo kom drugom ministarstvu? Treba naglasiti da ljudi iz sekte uopte ne moraju pokazivati znatielju. Dovoljno je to su oni jedini uspeli da razumeju svog lana kada mu je bilo teko i to su sada oni jedini sa kojima on deli dobro i zlo. Oni e jedino moi da ga posavetuju ta da radi. Iste rezultate dobijamo ako su lanovi sekte deca gore pomenutih, pa se preko dece u roditeljskim razgovorima dobijaju isti podaci. Stareine sekti su dakle, uavi u nae porodice, te profesionalne i privatne poslove i probleme, izvanredni poznavaoci naih navika, mentaliteta uopte, i vrlo su upueni u prilike koje kod nas vladaju. Dakle, zakljuimo: ne mora neko biti otvoreno destruktivan da bi bio opasan. Napro tiv, sektai se trude da se dopadnu, da bi stekli vei broj sledbenika. Nije valjda uzalud neki, r ecimo, baptista u svom zaviaju 3.000 km udaljenom od Beograda pune tri godine mukotrpno uio srpski j ezik, da bi onda poinio neki srdaan in i bio zabranjen. Ta vrsta sektaa ne vri kompromitujua krivina dela. U sledeem odeljku emo pokuati da prikaemo kako sinhronizovano, na globalnom, svetsko m planu deluju sekte, rastaui nacije, nacionalne religije, kulture, da bi svetskim monicima preko duhovne obezbedila i ekonomsku i politiku okupaciju. 207 Neokortiki rat i verske sekte kao njegovo orue Aleksandar Seni U najnovijim vojnim doktrinarnim dokumentima SAD razraen je koncept neokortikog ra ta kao

naina za pobeivanje protivnika bez upotrebe fizike sile. Dejstva tog koncepta ratovanja usmerena su ne samo na fizioloku stranu (hardver hardware) mozga kao ko mandnog centra, ve vie na svest (softver softvvare). Jedan od oblika delovanja na svest jeste i ko ncept novog doba", koje bi trebalo da uvede novu, jedinstvenu i svetski vaeu religiju, ko ja bi omoguila da se ljudima lake manipulie, kako bi oni mogli raditi u korist amerikih in teresa, a zapravo sopstvene tete. Najznaajniji pojavni oblik prve faze novog doba" jesu nje gove religije", to jest (verske) sekte. Iako se na prvi pogled meusobno razlikuju, sve one imaju neke zajednike osobine u delovanju i sline posledice. Glavne posledice jesu brisanje na cionalne svesti i stvaranje defetistike svesti koja ubija svaki motiv za pruanjem otpora, k ako nasilnim tako i nenasilnim oblicima potinjavanja i nadmoi. Delovanje (verskih) sekti kao or ua novog svetskog poretka" obuhvata sve dimenzije ivota, te je re o svedimenzionalnoj agres iji, to jest o svedimenzionalnom ratu, budui da se, prema savremenim vienjima u teoriji ratovanja , ratom smatra svako dejstvo kojim se drugoj (protivnikoj) strani nanose neki gubici. Dokazano je da delovanje (verskih) sekti izaziva razliite vrs te gubitaka, najee zdravstvene i kulturoloke gubitke. Svaka agresija podrazumeva i odgovarajuu odb ranu, te autori na kraju teksta predlau da i odbrana bude primerena agresiji, dakle sve dimenzionalna. Polazei od injenice da je rat, odbrambeni ili osvajaki, posledica izbora ljudi, odn osno ljudske volje. ameriki autori zakljuuju da je rat potinjavanje volje neprijatelja r adi ostvarivanja ratnih ciljeva. U dosadanjoj praksi to se postizalo upotrebom raznih sredstava, a li preteno razarajuih oruja. Meutim, naelo unitavanja fizikom silom ima najmanje tri nedostatka: a) unitavanje materijalnih sredstava je uvek i skupo; b) u odsustvu svake jasne i pr isutne opasnosti po nacionalni opstanak posedovanje razarajuih sredstava doi e u pitanje, a graani i administracija planirae drugaiji utroak budeta, i v) intelektualna energija utroena n a stvaranje novih i boljih naina za ubijanje odvaja ameriku vojnu mo od stvarnog ratnog cilja potinjavanja neprijateljeve volje. Autori amerike doktrine ovde navod e rei Suna Cu-Vua: Potiniti neprijatelja bez borbe je vrhunac ratne vetine". Konano, neprijatel jeva volja napadnuta fizikom silom u jednom ratu esto se kasnije javlja kao pojaano neprijatel jstvo u novom ratu. Uostalom, najvei teoretiari ratne vetine kroz istoriju naglaavaju znaaj moralno g, mentalnog i voljnog u oruanim sukobima. Autori, dalje, svoju panju usmeravaju na o sobine ljudskog mozga, konsultujui se sa raznim strunjacima za oblasti psiholokog, mentaln og i voljnog kod oveka, i zakljuuju da je rat jedini koji istovremeno dozvoljava i zahteva angaov anje svih ljudskih sposobnosti, najviih kao i onih najniih". To znai da je ljudski mozak u stanju da

organizuje snage i sredstva radi ubijanja i unitavanja, ali on, isto tako, dozvol java i ograniavanje upotrebe surove sile. Ako se neprijatelj posmatra kao sistem kojim rukovode orga nski, neokortiki mozak1, onda se pravac napada usmerava na centar teita sistema, a to je taj mozak. Meutim, neokortiko ratovanje tei da kontrolie i oblikuje ponaanje tog neprijateljevog organa , ali bez njegovog unitavanja. To se postie uticajem, do take regulisanja, na svest, poimanje i volju protivnikog rukovodstva, to jest neprijateljevog neokortikog sistema. Jednos tavnije reeno, neokortiko ratovanje pokuava da prodre u neprijateljev ciklus posmatranja, orijenta cije, odluivanja i delovanja". U stvari, ono tei da kolektivno miljenje rukovodstva nepri jatelja dovede do kontrolisanih i suenih prorauna i procena, zbog ega e njegove odluke i rez ultati delovanja odgovarati amerikim eljama. Vrhunac svega je da se protivniko rukovodstvo i stanovnitvo dovedu do toga da ne ele da se bore. Dakle, neokortiko ratovanje utie na protivnikovu percepciju, njegovo zakljuivanje i njegovu vizualizaciju, ali bez fi zikog nasilja. Potinjavanje neprijatelja bez borbe zahteva znaajne napore, resurse i vetinu vrhuna c je ratne vetine ali cilj nije puko izbegavanje borbe. Cilj je da se neprijatelj navede da se ne bori upotrebom povratnog uticaja, skoro parasimpatike kontrole, kao proizvoda neprijat eljevog neokorteksa. Nadmetanje, sukobi i njihovo reavanje stalne su odrednice ljudskog postojanja, a meta svih ljudskih sukoba je ljudski um. U preispitivanju svih sukoba, neokoritiko ratovanj e odbija ideju da je ratovanje zastranjivanje. Ono prihvata da sukobi nikada nee prestati i da Amer ika mora ulagati u resurse kojima e pobeivati u svom beskonanom angaovanju. Amerikanci najvei deo napo ra i resursa moraju posvetiti 208 promiljenom i neprekidnom uticaju na svoje protivnike, bez nasilja, kako bi ih u dovoljnoj meri shvatili, i kako bi mogli uslovljavati ili odreivati odluke koje protivnik d onosi. Korienje protivnikih leksikona, sintakse, te misaonih i vrednosnih sistema, omoguie d a se protivnik provede kroz ciklus posmatranja, orijentacije, odluivanja i akcije. Neo kortiki rat ima svoj kratkoroni i dugoroni cilj. Kratkoroni cilj jeste unitavanje spremnosti graa na ciljnog podruja da se na bilo koji nain, nasilno ili nenasilno, odupiru amerikom pr isustvu na sopstvenom tlu. Dugoroni cilj jeste da se kod neprijatelja izazove gubitak spo sobnosti da vodi samostalnu spoljnu i unutranju politiku, odnosno da se omogui priklanjanje amerikim zahtevima.2 Operacionalizacija neokortikog rata razmatra se kroz nekoliko aspekata. Najvaniji su sledei: 1) Sutina je u stvaranju sveobuhvatnog obavetajnog sistema za prikupljanje i raspo delu

informacija irom sveta. U neokortikom ratovanju razumevanje je mo. Moraju se poznav ati, na primer, sistemi vrednosti Srba ili Iraana, razlike izmeu iptara i Makedonaca itd. Z ato taj obavetajni sistem mora biti mrea agencija koje e povezivati CIA, DIA (Vojnu obavetaj nu slubu) i NSA (Agenciju za nacionalnu bezbednost) na niim nivoima nego do sada. Ta mrea mora obuhvatiti i amerike slube spoljnih poslova, kao i privatni sektor. Za to e bi ti potrebno mnogo vie agenata na terenu i mnogo bolje tehnike mogunosti za prikupljanje podatak a i njihovu analizu. 2) Neokortiko ratovanje zahteva bolje spregnutu zajedniku civilnu i vojnu snagu oruanih i nenaoruanih elemenata. Ona mora biti sposobna za dugotrajno i neoruano pr isustvo u svakom podruju na svetu u kojem SAD imaju interes. Neubojiti elementi te snage i re demokratske vrednosti" i ponaanje u okruenju lokalne kulture; odravaju mree komunicir anja, zemlje na meti. Pored neokortikog rata postoji i metod po kojem Amerikanci od sad a sami planiraju promene, odnosno stvaraju okolnosti u kojima e vaiti predvieni kvaliteti. Moe se rei da je to sutina novog svetskog poretka", jer nastoje da na svetskom nivou stvor e uslove u kojima e u budunosti vaiti naela doktrine i strategije koja su oni predvideli. To je proveren nain za uterivanje sveta u kalup SAD, to jest novog svetskog poretka", sa Amerikom na elu. Sve osnovne postavke neokortikog rata objavljene su juna 1993. godine u Doktrinarn om pravilu KoV SAD FM 100-5", a razraene su u dokumentu RAM 525-5" u izdanju TRADOCa (Training and Doctrine Command Komande za obuku i doktrinu). Poznavaoci amerike m etodologije razvoja strategijske misli i njegove povezanosti sa nastupom na svetskoj sceni, podsetie se da Amerikanci nikada nisu objavili nijedno doktrinarno pravilo, a da prethodno veli ki deo njegovih naela nisu proverila kroz vebe na poligonima, ali i praktino, na nekoj od rtava svoj e spoljne politike.3 Jedno od sredstava u okviru neokortikog rata jeste i korienje mirovnjakih pokreta i sekti/kultova, a naroito pokreta novo doba", odnosno religija" tog pokreta. Stvarao ci novog svetskog poretka" stvorili su ovaj pokret radi brisanja razlika izmeu osnovnih, t radicionalnih religija. Pokret novo doba" jeste nova religija, bez crkve, hijerarhije i autorit eta, koja se zasniva na shvatanju da duh, telo, materija, Zemlja i kosmos sainjavaju jedan ujedinjeni, sveprisutni i svemoni entitet. Shvatanje po kojem su ovek, svet i Bog celina zahteva i jedinstvo svih religija i tei jedinstvenoj svetskoj religiji. Posledica ovoga jeste sinkretizam tradicion alne religije vade se iz svojih okruenja i istovremeno se kombinuju na nov i vrlo proizvoljan n ain. Religije 'novog doba'", utiui na sve oblasti ivota, izazivaju odgovarajue prome ne koje su, pak, unapred isplanirane. Bez obzira na spoljanje razlike u uenjima i pojavnim

oblicima delovanja, religije 'novog doba'" ipak imaju isti cilj ujednaavanje svest i i brisanje svih razlika kao pripremu za novi svetski poredak". Uvoenje, ostvarivanje i odravanje to g poretka zavisi iskljuivo od mogunosti da se svest ljudi kontrolie i da se njome manipulie. N osioci novog svetskog poretka" prave programe za izmenu svesti ljudi, primenjuju te prog rame preko religija 'novog doba'", i stvaraju novu svest sa planiranim i poznatim osob inama. Tada je manipulacija ljudima prava deija igra. Istorijsko iskustvo opominje da su najvee i sudbonosne promene u istoriji ljudskih zajednica poinjale najpre u oblasti religije. Novo doba, kao to smo ve rekli, poznato je i pod svojim engleskim nazivom The New Ag e" (nju ejd"). Religije 'novog doba'" poinju da se javljaju od druge polovine 19. veka. Sama zamisao o novom dobu" i njegovim religijama" utvrena je 1893. godine u ikagu, kada je bio sazv an svetski verski parlament". Novo doba" jeste meavina istonjake mudrosti i zapadnjakog racionalizma, nauke i magije, dogme i tehnologije, rada i dokolice, obrazovanja i misticizma... Zbog o vakvih sadraja teko je odrediti granice pokreta. Ovaj pokret lake je shvatiti preko njegovog pogl eda na svet i 209 pojavnih oblika delovanja u razliitim oblastima ivota. Spajajui razne naune i vannaune koncepte, pokret novo doba" pokuava, dakle, da stvori novu paradigmu sliku sveta koja je primerena jedinstvu oveka i sveta. Promena paradigm e sastoji se u brisanju postojeih obrazaca u svim oblastima ivota i u prihvatanju obrazaca koje n udi novo doba". Umesto jasno razgranienih stavova, koji su tokom dugog niza generacija pos tali i sastavni deo genetskog koda4, potrebno je prihvatiti nerazgraniene, izmeane stavove. Papazj anija ovakvih stavova napravie pravi vaar u ljudskim umovima, te je promena paradigme zapravo damnatio memoriae, to jest raspameivanje i sluivanje ljudi. Pretpostavka za postizanje pomenutog jedinstva oveka i sveta jeste proirivanje sve sti. To je ujedno i pravi put ka novom dobu". Novi androgini ovek novog doba" treba da se odli kuje samoostvarenjem, spiritualitetom i novom, planetarnom (globalnom) sveu. Takvi ljud i bie povezani u samoorganizovane mree, a praktian cilj jeste transformacija, to jest ko renito preobraanje pojedinca i sveta ka spiritualizaciji itavoga oveanstva. Pokret novo doba" vidi sadanjost kao kosmiku prekretnicu i kao doba odreeno za konanu bitku izmeu svetlosti i tame. Problemi kao to su unitavanje ivotne sredine, atomsko naoruan ja i prirodne katastrofe smatraju se neophodnima za osveivanje oveanstva. To je preduslov za ulazak u kolektivno proirenje svesti i zlatno doba svetskog mira, kada e doi i do p omirenja oveka sa prirodom i do preobraanja oveanstva, to e biti ostvareno u svetskom dobu humanosti i ljubavi. Zamisli pokreta novo doba" nalaze se u svim grupama koje prihvataju predstojeu spiritualizaciju kosmosa i koje, istovremeno, to (pseudo)oboenje oveka shvataju ka

o svestan i iskustven proces. Osnovna ljudska negativna kategorija nije, prema uenju novog dob a", greh, ve nepoznavanje naeg pravog identiteta. Otuenje to ga ovek doivljava nije otuenje od Boga , ve od svojega Ja. oveku, stoga, nije potrebno oprotenje grehova, ve prosvetljenje pr onalaenje samoga sebe. Poto su ljudska bia, navodno, bogovi, u njima se, smatraju sledbenici novog doba", kriju neograniene mogunosti za lino preobraavanje. U okviru pokreta to preobraavanje ne odnosi se na moral i ponaanje, ve na svest. Ona mora postati jednoobrazna i osposo bljena za prihvatanje jednog sveta, jedne religije, jednog voe, jednog gospodara iji se dola zak oekuje na razmei milenijuma. Tada doba Ribe, znaka pod kojim se razvijalo hrianstvo, treba da bude zamenjeno dobom Vodolije, znaka novog doba" i novog svetskog poretka". Najavljena promena na razmei milenijum a bie, kau pristalice pokreta novo doba", radikalnija od promena koje su se dogaale u doba reformacije, na primer. Preokrenue se sve tradicionalne misli o ivotu, prirodi i b udunosti Zemlje. Kritike usmerene prema novom dobu" upozoravaju na dolazak totalitarizma k ao osnove novog svetskog porekta". Zamisao o pokretu novo doba" jeste ozvaniena 1893, ali obuhvata i ideje nastale pr e te godine kao i one koje nastaju od tada do dananjih dana, a koje se uklapaju u obrazac osobina pokreta. Naglo ubrzanje razvoja novo doba" doivljava od poetka 70-ih godina ovoga veka. Pokret je u Americi i Evropi prihvatio onaj drutveni sloj koji predstavlja nosioca duhovnog i materijal nog razvoja zapadnog drutva univerziteti, naune ustanove, uticajne linosti ekonomskih i politiki h (pseudo)elita. U njihovoj svesti ugnjezdila se misao o novom svetskom poretku", ij e se ostvarenje sprovodi kroz sadraje globalizacije reformu OUN, nove oblike delovanja Svetske ba nke i MMF-a, Svetske trgovinske organizacije, Evropske unije, NATO... Iz ovog vladajueg drutven og sloja ideja novog doba" preneta je do irokih slojeva koji su metodino ve pripremljeni za dolazak mesije" ili voe koji svetu treba da odredi i da novi, drugaiji smisao. Pokret novo doba" ne prikosnoveno se nametnuo u svim oblastima u kojima se oblikuju pogledi, svest i ponaanje ljudi . Religije 'novog doba'" (verske sekte/verski kultovi) jesu zbog toga odlino orue za pripremanje ljudu na dolazak novog svetskog poretka", u kojem e onda vladati jedna, nerazgranie na i raznobojna religija 'novog doba'". Prvi je o novom dobu" pisao P. Le Kur u svojoj knjizi Doba Vodolije", koja je obja vljena 1926. godine u Francuskoj. Le Kurove slutnje preoblikovanje drutvenih ustanova, n unost meusobnog komuniciranja, ukidanje dravnih granica, uspostavljanje planetarne svest i i ustanovljavanje jedne svetske vlade vidno se podudaraju sa sadanjim shvatanjima no

vog doba". Osnovna institucija u stvaranju 'novog svetskog poretka' i osnova sadanjeg amerikog establimenta jeste 'savet za inostrane odnose' iz Njujorka, koju je 1921. godine stvorio Dej Pi Morgan, sa namerom da ubedi Amerikance da prihvate globalnu alternativu 'kao poel jnu soluciju koja e reiti sve svetske probleme.'"5 210 Pokret novo doba" jeste popularna religioznost koju je nuno rairiti zarad guenja samosvojnih verskih tradicija u oblastima koje treba pridobiti za ukljuenje u glo balno selo. Ta je religioznost sinkretistika, bezbojna, zasnovana pre svega na dalekoistonim uenjima (budizmu i hinduizmu). Takva religioznost ima zadatak da u konanom ishodu integrie i socijali zuje graane prema elji SAD. Ona iz sebe iznedrava pokrete kao to su: hipi-pokret, seksualna revolucija, mirovni pokreti, feminizam, homoseksualizam, a na religijskom planu nebrojene sekte/kultove. Ti pokreti najpre se organizuju u male zajednice. To je proba za organizacijski model koji je potrebno proveriti pre nego to se krene ka onima koji nisu zainteresovani za novi svetski poredak", kao ni za njegovu religiju. U akciju se kree obino od tzv. margi nalnih drutvenih grupa, koje, potom, probijaju led u ruenju stare paradigme. Da se prihva ti navedena kultura pomau i odreene tehnike. Najprisutnija je tzv. tehnika oputanja, proboja bl okada u oveku, to omoguava izlazak iz sebe u stanje ekstaze. Pored te tehnike, za postizanj e ekstaze predlau se upotreba droga i meditacija. Najjednostavniji putevi do ekstaze jesu m uzika i ples. Jasno je da novo doba" suprotstavlja svoj model drutva staroj paradigmi. To teoloki objanjavaju eljom da se od uravnoteenja srca emu tei hrianstvo krene ka uravnoteenju . Time naglaavaju da svetu ele da podare novu paradigmu, a u okviru nje naznaavaju se odreene potrebne reorganizacije, odbacivanja itd., na primer, vojske i rata. Novi svetski poredak" eli nenaoruanog i vojno neobuenog graanina. Otuda sekte koje propagiraju odbijanje oruja i imaju za cilj da ukau na drugaije modele ponaanja graana a antiratni centri koji pozivaju i deluju ka kapitulaciji (pred novim svetskim poretkom"), nudei graanima neotpor i prihvatanje stanja u vremenu kada bi otporom ouvali svoj identitet i integritet, ali i ugrozili vlasti tu bezbednost. Sve to trenutno i moe biti povoljnije po samog graanina, ali je izuzetno nepovoljn o za identitet zajednice i njene interese, kao i za samog graanina. Svoju aktivnost pokret novo d oba" sprovodi kroz sve oblasti ljudske delatnosti, odnosno kroz sva ljudska interesovanja: nau ku, kulturu, umetnost (film, pozorite, knjievnost, stripove, ime se promovie misaonost tog pokret a na svim nivoima ljudskog uzrasta, a naroito se posveuje panja deci i omladini), rel igiju, okultizam, magiju, medicini, zdravu ishranu, istonjaki pristup seksu. Autori pokre ta novo

doba" nude novu paradigmu. Ako elimo da preivimo moramo nainiti skok u novo, riziko vati radikalnu transformaciju svesti. Sa promenama pojedinane svesti moi e odozdo ka gor e da se promeni drutvo (primer odbijanja sluenja vojske), prevladale bi se postojee protivu renost i konflikti, poeli bismo da ivimo u mirnom ivotu, proetom ljubavlju. Delovanjem na l judsku svest (sa ciljem da se ona izmeni) u korist nove paradigme (novog svetskog poretk a") nova planetarna religija predstavlja, u sutini, vezivni malter u uvrivanju hijerarhije st vorene novim svetskim poretkom". Bog se, teoloki posmatrano, shvata po uzoru Indije. Tamo je Brama bezlian uzrok, izvor i osnova bivanja. Tako pokret novo doba" govori o Bogu kao o boanskoj taki sveta, koja je jedna taka u vasioni i koja nam je zajednika. Smatra se, takoe, da ideologija nove planetarne religije odbacuje teret ljudskog zrenja i line odgovornosti, a nu di nerazumski i regresivni model iskustva Boga u smislu nekakve univerzalne simbioze. Takva (teo loka) dogmatika odgovara eljama tvoraca novog svetskog poretka", koji tee da ta religija opravdava nastojanje da ovek postane deo sistema kojem e prilagoditi i svoju slobo du kako bi nastala globalna simbioza oveanstva.6 Pored uticaja mnogobrojnih inilaca, na moral kako pojedinca, tako i nacije, koji je veoma bitan za izvoenje bilo kojeg oblika odbrane, posebno utie stanje moralno-psiholoke svesti, koja treba da poseduje potrebnu kritinost, samokontrolu i otpornost na uticaje koji je slabe. Pojedinac (linost) to postie jaanjem linog identiteta, kroz neposredno uenje, iskustvo i tradiciju. Tada se stvara zdrav moral drutva kao sinteza morala pojedinca, mada ne kao prost zbir, ve kao osobeno, to jest novo kvalitativno svojstvo. Postoje, meutim, i usmer eni oblici svesti pojedinaca, pa i veih socijalnih grupa, koji su pojedincima i grupama, ak i nacijama, zadati ili nametnuti radi kontrolisanja i ostvarivanja uticaja raznih interesnih grupa. U takve interesne grupe spadaju, bez ikakve sumnje, i sekte/kultovi. Takvi usmeren i oblici svesti sadre i patoloke segmente, oliene u sektakom identitetu, koji je nastao kao posledic a psihomutacije7 koja se odvija u sektama/kultovima. Naime, zbog psihikog razvitka pojedinca i njegove svesti stvara se mogunost da on svoje potvrivanje potrai kroz sektaki identi tet, kojeg nije u stanju da sagleda kritiki, ve ga prihvata kao svoj novi identitet8. Patoloki oblici individualne svesti raznih socijalnih grupa, ne samo u istoriji v e i danas, imaju za cilj unitenje individualne svesti, odnosno njeno izobliavanje. To je najee z a posledicu imalo, i ima, slabljenje odreenog drutva ili naroda. Nema sumnje da to p osebno utie 211 na slabljenje odbrambene moi itave nacije.9 Sekta, u principu, svojih lanova ne gaj i nikakav odnos prema otadbini, njenoj slobodi, narodima, niti prema zastavi, grbu

i drugim dravnim znamenjima. Time ona u svojim sledbenicima ne razvija ni pozitivnu svest prema ovim vrednostima, a samim tim ni obavezu potovanja odreenih zakonskih normi koje se na njih odnose. Sekta ne eli da saslua himnu, odbija da pozdravi zastavu, skrnavi nacionalne svetin je i druga nacionalna obeleja. Time ne samo to ne ispoljava svoja, ve vrea i patriotska oseanja drugih. Dakle, da bi postali kosmopolitski stanovnici eksteritorijalne apstraktne transc endentalne drave, sledbenici sekte moraju izgubiti i patriotska oseanja prema svojoj otadbini i njenim vrednostima. U Munovoj sekti, na primer, svake nedelje, svakog prvog u mesecu i na svaki praznik obavlja se obred na kojem se polau zaveti. lanovi sekte tom prilikom naine tri veli ka poklonjenja (licem do zemlje) pred oltarom na kojem se nalazi portret korejskog preduzetnika i ponavljaju zakl etvu vernosti i pokornosti bogu svome istinitome, ocu Munu, i svojooj istinskoj otadbini, Koreji. Vojni analitiari procenjuju da i samo postojanje tako zaslepljenih i isprogramira nih fanatika, za koje nita nije nemoguno i koji su spremni da do kraja slede zahteve s vojih voa, predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost jednog drutva. Raspoloivi podaci p ouzdano ukazuju na to da stratezima novog svetskog poretka" verske sekte/ verski kultovi slue kao izuzetno povoljo sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Naime, bez obzira na vrstu i poreklo10 , one su pod deliminom ili potpunom kontrolom obavetajnih slubi jedne ili vie drava. Najvei broj sekti nastao je u Americi i pod pokroviteljstvom je vojnih i civilnih bezbednosnih organa SAD. Posredstvom njih ostvaruju se raznovrsni ciljevi i interesi hegemoni stike politike SAD. Postoje podaci da pri Ministarstvu odbrane SAD postoji odeljenje koje usmer ava rad sekti. Poznato je, na primer, da je Mun iznajmljivao svoje sledbenike za rat u Panami, poto su ameriki vojnici odbili da izvravaju odreene zloine, a izvesn e kriminalne radnje za potrebe svojih naruilaca obavljaju i danas u miru. Ta veza p ostaje sve otvorenija u novije vreme kada su otkrivene mnogobrojne podrivake i kriminalne delatnosti verskih sekti u pojedinim dravama (Nemakoj, Francuskoj, Grkoj, Rusiji), zbog ega su te organizacije stavljene pod poseban nadzor, to nailazi na otvoreno protivljenje SAD. Najvei deo sekti, proroka", okultista, udotvoraca", pa ak i istonjakih gurua" uvezen je sa Za ada. Sve religije" sekte iz svih krajeva sveta, u poslednje dve decenije deluju zajedn o u okviru jedinstvenog pokreta nove svetske duhovnosti" nazvanog novo doba", koji ima za cil j razaranje istorijskih hrianskih (u naem sluaju pravoslavnih) i civilizacijskih vrednosti, kako bi se stvorili uslovi za nastanak i razvoj (nazovi) vrednosti novog svetskog poretka". Verske sekte/verski kultovi jesu protivnici nacija, jer denacionalizuju svoje sl edbenike. Sektau sa naeg podneblja je blii Kinez, Indus ili Japanac njihove vere" nego pripadn

ik svoje nacije koji je druge vere. Naravno da posebni sektaki programi postoje i za Kinu, Indiju, Japan, Rusiju... Ali prilagoeni miljeu tih drava i cilju koji se eli postii. Podsetimo se s ekte OM inrikjo (izazvala trovanje u tokijskom metrou) kao i sekte Falung Gong koja deluj e u Kini i sa lanstvom (procenjuje se da ih je izmeu 70-100 miliona), predstavlja jednu od najbr ojnih u svetu. Inae, istomiljenike okuplja po osnovu religijske pripadnosti budizmu, ali n a preoblikovan nain od strane voe sekte Li Hon Cija, u neku ruku amerikog aka. Falung Gong ispoljava neskrivene politike tenje. Da dodamo, linost je u sekti izloena psiho-fizik im i kulturolokim deformacijama i time se sve vie otuuje od svoje nacije. Bez obzira n a to to su strana tela na biu srpske duhovnosti, dokazano je da sekte/kultovi mogu uticati n a gubljenje nacionalnog identiteta. Zahtevi da se zaboravi prolost i da se pokidaju veze sa s vojom tradicijom zapravo su potuljena i do pojedinosti razraena duhovna pantomima odveravanja/prev eravanja i odnaroivanja, iji je cilj razaranje moralne take oslonca i spasonosne snage tradici je u duhovnoj orijentaciji linosti, kako bi se potom lake uvrstila pod kiobranom najraznovrsnijih obmana samozvanih izbavitelja i mesija. Sekte/kultovi predstavljaju strano telo i imaju za cilj delovanje usmereno na ra zaranje najznaajnijih dravnih struktura, naroito vojske, policije i prosvete, ime smanjuju u kupne potencijale drutva, a posebno njegovu odbrambenu sposobnost. Poto je re o veoma sloe noj pojavi sa medicinskim, pravnim, bezbednosnim, prosvetnim, kulturolokim, ekonomski m i informatikim dimenzijama, i na ije nastajanje i razvijanje utiu mnogi inioci, odbran a od sekti mora biti primerena svedimenzionalnosti sektakog napadanja. Ona nuno mora sa dravati sve znaajne aspekte koji su uticali na njen nastanak. Potpuno isti pristup odbran i od neokortikog rata koncept svedimenzionalne odbrane zastupa se i u koli nacionalne o dbrane i 212 Generaltabnoj koli Vojske Jugoslavije.11 Ako se, meutim, dozvoli da se proces razvo ja neokortikog ratovanja i delovanja sekti/ kultova nastavi bez pruanja bilo kakvog o tpora, orujem na kraju ne bi imao ko da rukuje. Bili bismo poraeni iskljuivo na duhovnom planu. Ne putaj neprijatelja da ue kod tebe, a da te ne nae unutra. Iste rezultate dobijamo ako su lanovi sekte deca gore pomenutih, pa se preko dece u roditeljskim razgovorima dobijaju isti podaci. Stareine sekti su dakle, uavi u nae porodice, te profesionalne i privatne poslove i probleme, izvanredni poznavaoci naih navika, mentaliteta uopte, i vrlo su upueni u prilike koje kod nas vladaju. Dakle, zakljuimo: ne mora neko biti otvoreno destruktivan da bi bio opasan. Napro

tiv, sektai se trude da se dopadnu, da bi stekli vei broj sledbenika. Nije valjda uzalud neki, recimo, baptista u svom zaviaju 3.00 0 km udaljenom od Beograda pune tri godine mukotrpno uio srpski jezik, da bi onda poinio neki ska radan in i bio zabranjen. Ta vrsta sektaa ne vri kompromitujua krivina dela. 1 Neokorteks (neocortex) kora velikog mozga ini 80% ukupne modane mase, te pojam n eokortikog ratovanja (Neocortical Warfare) podrazumeva sve mere, aktivnosti i dejstva koji utiu na mozak protivnika radi sav ladavanja bez upotrebe fizike sile. 2 Vie o tome: Kosti, Petar: NASTAVLJANJE POLITIKE DRUGIM SREDSTVIMA. Psiholoke novin e". Godina XXII. Broj 218219. Beograd, novembar 1998. Str. 12-13. 3Luki, ivko: INFORMATIKE OPERACIJE DALJA RAZRADA DOKTRINE KoB-a SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA. U: Vojno delo". Optevojni teorijski asopis. Izdaje generaltab Vojske Jugoslavije. Broj 45/19 95. Godina XLVII. Jul oktobar 1995. Str. 210236, posebno str. 215-227. 4 Istraivanja amerikih naunika pokazuju da je prenoenje arhetipova moguno i preko DNK . Vie o tome: Kvals, Din (u prevodu Svetlane Spai): DNK I NESVESNO, Knjievna re". Broj 498-499. Oktobar 1997. Str. 37-38 . 5 Vie o tome: Despotovi, Jovan O.: GLOBALNOM ZAVEROM DO ANTIUTOPIJE, Vojno delo". O ptevojni teorijski asopis. Izdaje Generaltab Vojske Jugoslavije. Broj 3-4/1993. Godina XLV. Maj avgust 1993. Str. 259-269. 6 Vie o tome: Miloevi, Mr Zoran: NOVO DOBA" RELIGIJA NOVOG SVETSKOG PORETKA". U: Vojno delo". Optevojni teorijski asopis. Izdaje Generaltab Vojske Jugos lavije. Broj 3-4/1993. Godina XLV. Maj avgust 1993. Str. 220-222. 7 Psihomutacija zapoinje odmah po prvom razgovoru sa predstavnikom sekte, koji u mogunog lana treba da izazove zanimanje, i odvija se kroz tri faze: 1) Ostavljanje utiska, izazivanje zadivljenosti predloenim prog ramom organizacije, razaranje line sigurnosti i odvajanje od dotadanjeg okruenja. 2) Menjanje postojeeg identiteta i izgradnja novo g. 3) Stabilizovanje i uvrivanje novog. U ovim trima fazama koriste se metode kontrole kontrola ponaanja, miljenja, oseanja, infor macija i okruenja koje treba da omogue sigurno izvoenje ovih faza. 8 Promena identiteta obuhvata etiri oblika identiteta: identitet pre sekte, meuide ntitet (u vreme prelaska od presektakog identiteta ka identitetu sekte, to je period tzv. preumljivanja"), ide ntitet sekte i identitet posle sekte. 9 Vie o tome u: Gligori, pukovnik prof. Jovan: VERSKE SEKTE I MORAL VOJSKE, Novi gl asnik". Vojnostruni intervidovski asopis Vojske Jugoslavije. Godina VI. Broj 1. Januar februar98\ Str. 5-12. Sekte/kultovi dele se prema sadraju svojih uenja na verske, psiho(terapeutske), ko mercijalne i poliike. Po svojem unutranjem ustrojstvu i unutranjim odnosima sve su ffloalitarne, a po posledicama s vojega delovalja sve su destruktivne. Odreenja totalitarno i destruktivno ulaze u obim i sadraj pojma sekta/kult, a uspo ljavaju se u razliitoj meri, od grupe do grupe. 11 Vie o tome u: radii, Svetozar: ODBRAMBENE DOKTRINE. Koncept svedimenzionalne odb rane. Beograd: Centar visokih vojnih kola Vojske Jugoslavije. 1997. Posebno str. 31-46. Iskustva organa MUP-a Srbije Nadovezujui se na prethodno, neophodno je, smatramo, upozonati se i sa sluajevima Slube kriminalistike policije koji potvruju prethodno reeno. Svi dogaaji su istiniti,

dokumentovani, ali se iz obzira prema akterima i lanovima njihovih porodica koris te druga, izmiljena imena. Sluajevi samoranjavanja i samoubistava U leto 1987. Deurna sluba Sekretarijata u Beogradu pozvana je da izae na lice mesta u jednom od novobeogradskih blokova. Na ploniku ispred jedne viespratnice lealo je beivotno t elo jedne devojke. Ono to je bilo karakteristino to je da je bila naga, a na telu su j oj bili iscrtani krstovi, ali naopake. Smrt je konstatovana od strane slube Hitne pomoi. U stanu gde je ivela nije zateen niko. Kasnije smo razgovarali sa roditeljima. U nepovezanom razgovoru saznali smo da je pokojna bila student farmacije, tanije apsolvent, da je dugo imala mladia sa ko jim je raskinula osam meseci pre tog nesrenog dogaaja, te da se posle toga nije zabavljala ni sa ki m, ali da su je s 213 vremena na vreme poseivali neki mladii. Poto su insistirali da im se poveri i kae gd e to izlazi, postoji li neka nova ljubav, odrino je odgovarala, rekavi samo da su i oni studenti, neto mlai, i da su neto novo u njenom ivotu. Na primedbu roditelja da im se ne svia n jihovo ponaanje, da su esto alkoholisani, odgovarala je da joj se svia ba ta njihova slobod a i ponaanje bez predrasuda i kompleksa, da se dobro provode, da se bave muzikom i da su pankeri i to ne samo jer sluaju i sviraju pankrok-muziku, nego i to ive tim ivotom, nekonvenci onalno i svojevoljno. Tvrdila je da je to pravi izbor, da joj se njihovo hrabro i slobodn o dranje svia. Takoe je prihvatila i njihovu sklonost ka satanizmu. Ve su se bili i nazvali Satani nim sledbenicima" i planirali da osnuju grupu sa tim imenom. Pokojna je vie puta odral a roditeljima predavanje o ovom naopakom ustrojstvu sveta i sistema vrednosti", te da je pravi put put slobode, strasti, poude", dakle put Satane. Kriminalistiki analizirano, sluaj je ist i podvodi se pod ono u stanju nervnog rastrojstva izvrila je samoubistvo, skoivi sa os mog sprata". Potrebe da se identifikuju Satanini sledbenici" nije ni bilo. Bilo je to jedno od 150 samoubistava te godine u Beogradu, ali ovog se seamo posebno ovih dana kad se problematika sekti aktuelizuje. * * * Jesen 1991. dobro e pamtiti svi, a pogotovo radnici MUP-a Srbije. Poeo je rat, pol itika situacija bila je napeta, poela je mobilizacija, serija ubistava i drugih vidova nasilja. Posla preko glave. Pominjanje Crne rue", moram priznati, nita nam nije znailo. Ili smo sa u viaja na uviaj. Tih dana u svojoj kui obesio se jedan mladi. Nita na licu mesta nije ukazi valo da je eventualno neko trei umeao prste. Nismo se dugo ni zadrali na mestu nesree. Ipak, u neizbrisivom seanju ostaju rei pokojnikovog mlaeg brata, daleko, prisebnijeg od roditelja. Pokuavao je da objasni da su neki drugovi pokojnog brata Igora ve na fr ontu, a da su i

on i preostali drugovi oekivali poziv, te da su potpuno otkaili, da se ne trezne i da samo ponavljaju jedno isto da je, navodno, avo sve uzeo pod svoje, da treba ubijati ili se ubiti". Poseivali su se od kue do kue, a ili su i na groblja i u crkve i to sve onako u grup i. Rekao nam je da je vie puta hteo da poe sa njima, ali da su ga izbegavali. Pominjali su takoe , a on nije znao zato, Crnu ruu". Nije uspeo da razlui da li su oni pripadnici te grupe ili organizac ije, ili su traili njene lanove. Svi su nosili nekakve zvezde na lancima. Zamiljali su sebe, ta e i kako e na frontu. Pokojni Igor je esto traio od majke da ne ispri meso do kraja, ve da ostane krvi, jer mu je svea krv potrebna radi snage. Nosio je neku zvezdu na lancu i ljubio ju je sva ki put pre ruka izgovarajui neke nerazumljive rei." Ne znam ni kako smo uspeli da uteimo ovog deaka. Skoro smo posetili kuu pokojnog i doznali od komija da su mu se roditelji opet posle tog a odluili na dete i 1993. dobili sina. Takoe, 1994. prodali su kuu i emigrirali za Kanadu. * * * Sukob generacija postoji od kako je sveta i veka. Roditelji i deca sueljavaju se po raznim pitanjima. U konkretnom sluaju radilo se o sukobu koji je vie liio na dijalog. Otac , profesor sociologije i sin, student fizike. Otac, kivan na sina jer ne daje ispite, dolaz i iz svog mesta da ukori sina ili da prosto vidi o emu se radi. Kriminal buja, droge je svuda, ta sve moe da pomisli ovek iz unutranjosti. Tim pre to je sin bio odlian ak i prve dve godine dao u roku, a ovu treu ni da zapone. Posle uvodnih pitanja preli su na temu. Ispostavilo se da je sin u mnogo vanijim poslovima nego to su studije. Naime, pristupio je baptistikoj crkvi, gde im a mnogo obaveza, te da za sada nema vremena za svakodnevne triarije". Otac, zaudo sjajno potkovan, poeo je da kontrira sinu i njegovom vrednos nom sistemu. Diskusija se rasplamsala. Poela je i svaa. Sin nije imao argumente, ve je, iznervir an, izvadio pitolj, za kojeg otac nije ni znao, rekao oiveu ponovo" i pucao sebi u glavu. I to s e deava. Bilo je to u zimu 1992, u jednom gradu u istonoj Srbiji. Ne znam uopte pod ta da podvedem svesno odbijanje transfuzije krvi od strane pripa dnika sekte Jehovinih svedoka, posle ega isti taj pripadnik umire. (Da podsetim: po uenj u Jehovnih svedoka, ovekova dua je u krvi, te je bolje umreti bogugodan i imati predujam za s pasenje, nego primiti ko zna iju krv i iveti grean. emu ivot u grehu, Armagedon je ionako blizu i v alja ostati neogrehovljen zarad spasenja. Ovo svojevrsno samoubistvo desilo se takoe 1 992. * * * 214 Postoje lanovi sekti koji uivaju posebno ugodan tretman. Ne moraju rano ustajati, misionariti satima po ulicama, bubati uenje sekte, mantrati i slino. Stareine sekti sjajno umej u da

prepoznaju kvalitetne, pametne i dominantne lanove. Takvi obino samo otaljavaju za datke u sekti i jedino to moraju jeste da prisustvuju slubama i da onoliko koliko je to neophodn o tumae jevanelje, meditiraju, mantraju. Njihovo je da budu to uspeniji u svojoj profesiji, te da shodno tome zauzmu to je mogue istureniju poziciju. * * * Branka je ve pet godina bila lan Jehovinih svedoka. U tom periodu zavrila je srednj u kolu, a bila je uspena i na fakultetu. Kao apsolvent birana je u ui krug kandidata za asis tenta. Bila je superiorna i u sekti. Mnogi su traili njeno prisustvo u drutvu, njeno miljenje po n ekom pitanju. Bila je, prosto reeno, voa meu mlaim lanovima. Ono to je karakteristino jeste da su joj stareine zabranjivale da o svom lanstvu u sekti pria porodici. Ne bi te tamo raz umeli", govorili su joj. Nisu tako ni traili da se suprotstavi bilo kom iz familije, niti da bilo koga vrbuje. A u porodici bukvalno niko nita nije znao. Uostalom, kad je neko odl ian ak, posle toga i student, kandidat za asistenta, a pri tome se uljudno ponaa, onda roditelj i nemaju razloga za primedbu niti da se meaju u njene male tajne. Bila je nedelja, vreme ruka. Na pozi v da rua, Branka je krenula u kupatilo da opere ruke, meutim, to je potrajalo. Roditelji i brat du go su ekali da doe za sto. Najzad, brat je krenuo po nju u kupatilo da vidi zato je nema. Zatekao ju je obeenu kanapom koji je bio zavezan za cev od kanalizacije. Branka nikad nije imala prob lema sa duevnim zdravljem. Roditelji su se stalno pitali zato se ubila. Konsultovali su teologe i lekare. Sve ukupno kad se zbroji i analizira, uzrok Brankinog samoubistva prema psihijat rima moglo bi da bude teko duevno stanje u koje je zapala, a koje je nastalo, smatra se, pojavom je dnog mladia u sekti. Njegovom pojavom i meusobnim poznanstvom probudila se u njoj devojka, razb uktala se ljubav, a to je u koliziji sa programom sekte koji brie emocije. Dolo je do sukoba u njoj samoj kojeg ona nije bila sposobna da rei. Superiorna i nadmona na svim poljima i u sekti i u poro dici i na fakultetu, a odjednom tako slaba i sama. Do jue je bilo sve na svom mestu, sve po programu, odjednom se naala u bespuu, gde nije imala reenje osim tog poslednjeg ina. Dijagnoza tog nesr enog dogaaja jeste psihijatrijska, hipotetina i kompatibilna sa brojnim sluajevima drugi h pripadnika sekti koje su obuzimala slina stanja i nagoni u krizama koje njihovi o slabljeni psihoodbramebeni mehanizmi nisu uspevali da razree. * * * Te iste 1995. godine u iznajmljenom stanu na Zvezdari skonao je samoubistvom veanj em mladi od 23 godine, izbeglica, sa pentagramom na vratu i ostavljenom porukom na kojoj je pisalo Vraam se kui". Sigurno su pogibija oca i brata na ratitu uticali na njegovo duevno zdravlje, ali

pentagram i tekst poruke ukazuju na pripadnost bilo satanistikoj sekti Crna rua", bilo nekom od njenih ogranaka to bi to mogli biti Satan ini sledbenici", Vrata pakla" ili neka neidentifikovana satanistika sekta. * * * Dejan je iveo u Dalmaciji. Kada je imao 3 godine ostao je bez majke, te je svu br igu o njemu i starijoj sestri preuzeo otac. Posle ratne golgote i uz puno trauma 1995. prelazi u Srbiju , u jedno beogradsko predgrae. Pre polaska odluili su da se razdvoje, da ne stradaju svi ako doe do najg oreg. Sestra je zato ostala kod familije pokojne majke u Dalmaciji. Dejan u Beogradu nastavlja ko lovanje, a otac se takoe zapoljava. Vie puta pokuavaju da sa sestrom indirektno stupe u kontakt preko l judi koji su imali kontakte sa nekim u Dalmaciji. Slali su pisma, pakete, ali nije ilo. Odg ovori nisu stizali. Dejan je, po prii oca, u svakom pismu pozivao sestru da doe kod njih jer su oni jedna porodica. Van svega toga, Dejan opet ima dobre ocene, snalazi se u novom d rutvu, bavi se sportom. Pred ocem nema tajni, pria mu i o nekim devojkama, komentariu politiku sit uaciju, idu na utakmice, u bioskope, esto razgovaraju o najrazliitijim temama, ali, po pra vilu, uvek se vraaju problemu kako da stupe u kotakt sa sestrom i kako da je dovedu. Posle neko g vremena Dejan je upitao oca da li veruje u duhove i da li zna da se duhovi mogu prizvati. ta misli o tome da on, dakle Dejan, prizove duhove sestre i majke? Otac ga, kako sam kae, nije ozbiljno shvatio, odgovorio mu je da su to samo vradbine. Razgovori na i stu temu ponavljali su se. Posle izvesnog vremena Dejan je rekao ocu da je uspeo da stupi u vezu i sa sestrom i sa majkom, da u mestu postoji ena koja moe da prizove njihove duhove. Otac je, ope t ne verujui, samo odmahnuo rukom i rekao mu da se ne zamajava time. Meutim, Dejan je n astavio 215 kontakte. Uopte, promenio se, povukao u sebe, utao, prestao da izlazi sa drutvom. K akve poruke je Dejan dobijao, ta se poslednjih meseci deavalo, to otac vie nije znao. Uglavnom, sve se zavrilo tako to je Dejan pucnjem u slepoonicu iz oevog pitolja izvrio samoubistvo. Tanije, to je bio pokuaj samoubistva, ali je na alost, posle nekoliko dana preminuo . Nekoliko dana posle, ocu e se javiti nepoznati enski glas i pitati: Da li je Dejan umro?" Po sle dobijenog odgovora, nepoznata je ostala anonimna, spustila je slualicu. Takoe, otac je od Dejanovih kolskih drugova, nekoliko dana posle sahrane, saznao da im je ovaj porui vao da za nekoliko dana odlazi kod sestre. Tako se jedno iivljavanje na spiritistiki nain zav rilo tragino. Dejan je imao tek 13 godina. Bilo je to u jesen 1996. * * * Te iste godine, opet posle serije spritistikih seansi, ubija se etrinaestogodinja d evojka iz Beograda, takoe iz oevog pitolja. Kako smo saznali, pokojna Vesna imala je loe ocene u koli, a vrlo stroge roditelje u kui. Na seansama se prizivao duh dotinih nastavnika da se

odobrovolje i pitaju je laka pitanja. Meutim, narednih dana niko od njih nije traio od Vesne oekiv ano gradivo, ve neto to ona nije znala. Tako se kolska godina zavrila serijom zakljuenih jedinica, to je znailo da Vesna gubi godinu. Izgubila je godinu, a sama odluila da izgubi i ivot. Dodue u ovom sluaju kao i u prethodnom moemo da se upitamo nije li ve psiha t o dvoje mladih bila poljuljana? Da li bi se moda to sve isto desilo i da nije bilo priziv anja duhova? O spritizmu je ve pisano i upozoreno na opasnosti koje moe da nosi sa sobom, stvar ajui svojom sugestivnou sistem paralelnih svetova kod praktikanata, jer prividno daje ansu onom u nevolji, tanije slui kao poslednja ansa. Ako se ne iskoristi i ta poslednja prilika onda je ta poljuljana psiha jo uzdrmanija, razoaranje jo vee, dakle, nastaje opta beznadenost koj a kod praktikanta moe da stvori ideju o samoubistvu. * * * Nada je bila ponos roditelja. Najbolji ak u koli, primerna drugarica koja je svako me pomagala. U kui je sve vie odmenjivala majku. Sve ju je interesovalo. Na studijama sve same desetke. Student generacije. Nekom ko je svestrano talentovan, skuenost, pasivnost i nemogunost bilo kakvog rada vie smeta nego nekom prosenom. Tako nastaju problemi. Jedna perfektna devojka, sa zavrenim fakultetom i prosekom 9,78 ne moe da nae posao. Radi se o 1991.Todini, godini kada poinje raspad zemlje, rat, bespar ica. Naputa je i deko, sa kojim je mislila da se vena posle zaposlenja. Naravno, polako pada u de presiju, ali prihvatajui se svakog ponuenog posla, uz postdiplomske studije i razumevanje r oditelja, te prijatelja psihijatra, vraa joj se optimizam, poinje da se zabavlja sa mladiima i p osle nekoliko kraih veza 1995. upoznaje novog deka, svakako novokomponovanog i nazovi vernika. es to joj pria o borbi demona i anela, te da sve bolje uspeva da prepozna demonizovanu" sredinu. B anjica na kojoj ti ivi sva je nezdrava i demonizovana, jer tu je bio logor. Banjica lei na ko stima mrtvih iji duhovi obuzimaju ljude koji ive tu. I tvoju bolest su prouzrokovali banjiki dem oni." Neverovatno je koliko je Nada njemu verovala. Verovala mu je do te mere da su jo j se vratili simptomi depresije i pojavili simptomi shizofrenije. On je radosno u svemu tome video potvrdu svoje produhovljenosti. Roditelji su reagovali na vreme i opet odveli Nadu kod p sihijatra koji je preuzeo adekvatnu terapiju. Meutim, Nada je dobila jo jednog terapeuta, jednu enu isceliteljku" koja ima sposobnost isterivanja zlih duhova, a koju joj je preporuio deko. Takoe, deko ju je nagovarao da to pre napuste Banjicu. Napustivi psihijatra, Nada se, kako je posle priao otac, odluuje da je lei ova isceliteljka, jer ona to moe bre da razrei, a dobila je i neke lekove od nje. Upravo se razreenje brzo i desilo, nekoliko dana kasnije i to samoubilakim

skokom sa petog sprata. I ovo se desilo 1996. * * * Darko, probudi se, ovi ljudi ele da popriaju sa tobom", zvala je medicinska sestra mladia sa krunim zavojem iznad leve ake. Izgubio je dosta krvi, iscrpljen je", dodala je sest ra dok smo mi strpljivo ekali da se on probudi. Da niste vi moda iz skuptine?", unezvereno i dosta glasno pitao je Darko. Bili smo zbunjeni. Ne, mi smo iz policije, samo bismo da nakratko porazgovaramo", odgovorismo, sve mislei da je mladi, koji je presecanjem vena pokuao samoubistvo, p otpuno duevno oboleo. Meutim, on je naglo ustao, traio da pokaemo slubene legitimacije, a on da 216 tiho poeo da pria: Moram ukratko da vam ispriam. Morao sam ovo da uradim, tako mi je dolo, ali nisam b a duboko zasekao. Umemo mi iz Bosne sa akijom". Prole godine ostao sam bez prava na dom. Kud a u, gde u naletim na Jehovine svedoke. Svi ih neto ogovaraju, a ja ko velim da se ovajdim o d njihove brige. Uem sa njima u razgovor, zapitkujem, sve me interesuje, ne stiu da mi odgovore kol iko ja pitam. Zato me i pozvae u skuptinu, kako oni zovu svoju crkvu. Kad sam uao svi su ustali, aplaudirali i pohrlili ka meni. Okrenuo sam se, mislei da je iza mene uao Zdravko oli ili neko v e poznat. Sjajno je poelo. Dve nedelje sam stanovao kod nekih roaka, i u skuptinu sam redovno odlazio. Poalim se onda da nemam stan i obeae mi bespaltan smetaj za desetak dana ko d nekog od brae. 'Oho-ho', radovao sam se u sebi. Tih desetak dana sam poeo i neto da im po maem. Neto su kreili. Zatim sam dobio i neke asopise da podelim na zemunskoj pijaci. 'Boe, da me ne vidi neko od kolega sa fakulteta', razmiljao sam. No, to proe i ja se smestih kod jedno g Neboje u kuu. Cela mu je porodica bila u jehovistima. Tako je poela moja katastrofa, ali ne mog u to ni da priam, samo u da nabrajam: najpre su me krstili, zatim su me proglasili pionirom, to im je neko zvanje za poetnika. Onda me obavezali da se zavetujem da u kao pionir 100 sati mes eno da misionarim, da u redovno na sastancima u skuptini pripremati tumaenje odreenog dela Biblije, da u po potrebi raznositi asopise i drugi propagandni materijal, da u ispu njavati sve obaveze koje mi se naloe u vezi sa odravanjem zgrade skuptine, da u se u slobodno vreme druiti samo sa braom i sestrama jehovistima, da neu piti alkohol niti uzimati bilo koje druge opijate, da u pomagati Neboji i njegovim roditeljima u kui, da u ovo, da u ono.. 'Hajde da probam', mislio sam, 'najvanije je da sam stan obezbedio, a ove u obavez e da otaljavam, bie vremena i za ispite, snai u se, proi e'. ta se u stvari deavalo? U proseku 4 sata nevno sam misionario, 2 sata raznosio asopise, 3 sata bubao Bibliju, spremajui referat z a skuptinu, zatim zavravao tekue stvari za stareine, pomagao Nebojinim roditeljima u kui i tek ok o 9

uvee poinjao da uim. Ni sa kim iz starog drutva nisam mogao da se vidim, nisam mogao da im se javljam telefonom, nisam mogao da se javim svojima u Brko, niko nije mogao da mi doe u posetu, nisam imao pravo na devojku osim iz redova jehovista. Dodue, sve je to moglo, ali samo kao vid misionarenja, jer svi oni koji nisu meu Jeho-vinim svedocima jesu 'demoni' i nema im mesta u drutvu jehovista. Trebalo je, znai, da vrbujem roditelje, devojku, staro drutvo, da ih sve 'usreim' i nametnem ovu robiju. Kakav promaaj! Zar sam to ja? Za ta sam se prod ao? Stideo sam se sve vie samog sebe. Ovi ljudi imaju pravo da veruju u ta god hoe. Ali, zato m eni to da se desi? Uostalom, bio sam neiskren prema njima. Odluih zato da posle tri meseca nap ustim ovu druinu. Tek je onda nastala presija. 'Dobro, svako na putu bogopoznanja pada u krizu! Put istine prepun je iskuenja! R azmisli jo jednom! Kako moemo da ti pomognemo?', pitali su. 'Da me ostavite na miru', rekao sam. 'Povrno si savladavao lekcije! Hajde da razgovaramo za sedam dana. Evo, ne mora u misiju tri dana! Idi da obie roditelje.' Tako su me obuzdavali i odvraali jo dva meseca dok nisam pobesneo i estoko se posvaa o. Pocepao sam asopise koji su mi bili pri ruci. Prekorevajuim glasom upozoren sam na ponaanje, a onda opet laganim glasom: 'Da li smo mi to zasluili? Je li to hvala za pomo? Je li to ponaanje za carstvo nebesko?' 'Koliko je predvieno da traje ova robija kod vas, da znam kada ete me pustiti na s lobodu?', pitao sam. Na kraju sam pobegao kod roaka, ali su me nali. Pronalazili su me i u studenj aku. Nisu me ostavljali na miru ni na fakultetu. Gde god krenem eto i njih. Kinjili su mene i one oko mene. Odluio sam da im se vratim da stisnem zube, da sam svoju muku muim, da razmiljam o studijama, apsolviram, pa da nestanem iz Beograda. Od bruke kui nisam iao, plaim se tek e tamo doi. Nekako sam ploio 4 ispita i imam jo 1, pa da apsolviram. Idem onda kod tetke u Doboj, valjda im nee pasti na pamet tamo da dou. A ovo na ruci... padam u depresiju s vre mena na vreme, pa mi svata pada na pamet. Drugo znai mi mir, normalni likovi, pa taman i u bolnici. Ako tretman ovde potraje moda stignem i ovaj ispit da spremim, pa onda da beim." T ako je Darko zavrio priu. Bilo je prolee 1996. * * * Poznato je da prilikom svojih rituala satanisti prinose krvnu rtvu. Neki put je u pitanju zaklana maka, neki put pas, neki put petao, a takoe i krv nekog od prisutnih. Krv koja potee poto se zasee prst prinosi se na oltar". Jednom prilikom, verovatno radi jaeg efekta , 17217 godinji Vladimir sa Novog Beograda poneo je oev pitolj. Predloio je svojim darkerima da on asti" to vee. Sakupili su se na starom mestu, a to je jedna zarasla i zaputena ruevin a

na Kalemegdanu. Posle nekoliko sati zagrevanja bensi-pivom (pivo sa bensedinom"), Vladimir se upucao u nogu, uz ovacije prisutnih. Podigao je tu nogu na jednu stenu koja je p redstavljala rtvenik i prelivao ju je svojom krvlju. Nzegova krv prelivala je i gomilu u-u peciv a, koja je tu stajala i kojom je trebalo da se prieste" prisutni. Meutim, veg posle dvadesetak min uta Vladimir je poeo da gubi svest. Nastala je panika. Nekolicina iole treznijih pros to ga je odvukla do taksi stanice, a onda do Urgentnog centra, gde su mu jedva spasli ivot. Bilo j e to 1994. godine. U zimu 1999. godine skokom sa devetog sprata jedne novobeogradske viespratnice ivo t je izgubila Tanja, studentkinja prava. Tanja je inae bila iz okoline apca. Studentski deparac poveavala je radom u jednoj agenciji za poslovnu pratnju. Sa gazdom je imala, ako se uopte tako moe rei korektan odnos. Ba te zime agenciju je preuzeo Saa, novi ovek, inae pristalica Ooa Radia. U prvi mah, kako priaju zaposlene, nije im smetalo to to je meditirao, ak i h je svojim poukama" oslobaao izvesne grie savesti. Seks, to vam je, u stvari, najsavrenij a meditacija". Uskoro je, meutim, gazda poeo da na najsavreniji nain meditira" sa svojm tienicama. Neke su zbog toga napustile agenciju, ali ne i Tanja. Kritine veeri Tanja je trebalo da inicira novog lana sekte. Mislei da se radi o redovnom poslu, po pozivu gazde d ola je na naznaenu adresu. Kadje shvatila o emu se radi usprotivila se. Gazda i njegov sabra t, vidno alkoholisani, poeli su najpre da je ubeuju, a zatim i da joj prete. Tanja je pokual a da izae iz stana, ali su je na silu zadrali, a onda poeli da tuku i cepaju odeu. Ne mogavi d a izdri nasilje, izjavila je da pristaje. Meutim, im su ova dvojica prestala sa batinama, ona se pridigla, zatrala do prozora i skoila. Slavica i Ilija venali su se kao adventisti. Zajedno su drali cvearu, preko dana vr edno radili, a uvee su tumaili Bibliju ili su se druili sa svojim istomiljenicima. Decu n isu imali. U svoj hram ili su, naravno, redovno. Subotom su praznovali. Problem je na stao kad su isporuku cvea preuzeli neki novi ljudi. Naime, prethodni su uredno, po dogovoru, cvee isporuivali petkom, a ovi nisu mogli nikako drugaije osim subotom ili nedeljom , Onda, molim vas, neka bude nedelja", insistirao je Ilija. U redu, mada moe da se desi da neki put bude i subota", odgovori jedan od dostavljaa, koji su se zaista i trudili da potuju elju s vojih muterija. Ipak, s vremena na vreme naili bi i subotom. Ilija je tada uvek odbijao da primi poiljku. Ali, gospodine, mi emo uneti cvee. Vi samo potpiite dostavnicu." Ne dolazi u obzir", odgovarao je domain. Vremenom je Slavica popustila i prilikom jedne dosta ve nedeljom predloila je da se ovi najave ako dolaze u subotu. Ona bi se pobrinula da Ilija t ada ne bude kod kue. Tako je i bilo, ali mu je zato saznao i dolo je prvi put do teke svae. Slavica j e nastavila po svome i tako posle nekog vremena zaradila i batine od mua. Ni to nije pomoglo.

Videvi da enu ne moe da prevaspita", Ilija se obesio. Bolje da ne ivim ovakvim ivotom...", pisal o je izmeu ostalog u oprotajnom pismu. To se desilo 1995. u Panevu. * * * ivot je tamnica. Ja izlazim." To je jo jedna oprotajna poruka, ovoga puta od mladia k oji se ubio tako to se otrovao u roditeljskoj kui u Kragujevcu, 1997. godine. Zvao se Bra nko, studirao je medicinu, imao 24 godine i oboavao Alistera Kroulija. Cela soba bila je oblepljen a citatima iz Kroulijevih knjiga, kao i njegovim slikama i predstavama kosmike inteligencije Ajv aza". Sluaj je jo okantniji ako se uzme u obzir da je re o redovnom studentu sa visokim proseko m, koji je iveo u skladnoj porodici, te da nikad nije imao bilo kakve simptome duevnog obo ljenja. Sluajevi ugroavanja javnog reda i mira Sutinsko pitanje u oblasti zatite javnog reda i mira, kada je re o verskim sektama, jeste pitanje zakonske regulative u ovoj oblasti. Novi zakon o verskim zajednicama, ka o i o udruenjima graana, obezbedie, nadamo se, polje dejstva organa MUP-a, ali ne u smuslu progona pripadnika verskih sekti, ve ispunjenja njihovih zakonskih obaveza koje postoje i potuju se i od strane tradicionalnih verskih zajednica: srpske pravoslavne crkve, primokatolika, Jevre ja, protestanata, muslimanske verske zajednice. Cakle, objekat dotine verske zajednice mora biti ob eleen pravim imenom, a ne da se neka verska zajednica krije iza neodreenog imena koje ukazuje na neko udruenje ili organizaciju. Moraju biti ukljueni u registar verskih zajednica, moraju javno istai vreme 218 bogosluenja, moraju se znati stareine istih i njihove kvalifikacije. Shodno pretho dnim iskustvima koje imamo mi, ali i drugi narodi, sa konkretnom verskom zajednicom, trebalo bi normirati njihovo delovanje, u smislu zabrane zloupotreba verskih sloboda i p rava. Sve to se trai i podrazumeva od verskih zajednica svuda u svetu, a i kod nas vai za sve trad icionalne konfesije. Dakle, s obzirom na nepreciznost pozitivnog zakona za sada se ne moe govoriti o p ovredama javnog reda i mira u smislu lanog predstavljanja, ali se to kao (modus orerandi) verskih sekti ubudue mora imati u vidu. Bilo je dosta povreda javnog reda i mira od pripadnika sekti, uglavnom satanistik ih. Kao primer mogu se taksativno navesti neki sluajevi: Uvredljivim i satanistikim natpisima po zidovima naruene su mnoge crkve u Beogradu , meu kojima je i rimokatolika na Neimaru, a od pravoslavnih, Saborna, Sv. Marka i kape la Sv. Petke. Autori ovih natpisa su Crne korpije", Satanske vojvode", Satanina deca" i Braa Satane" , barem sudei po tome kako su se potpisivali. Neke crkve i manastiri demolirani su porta manastira Ljubostinje, manastir Sv. Petke kod

Trstenika i Zajearska crkva. Opet su u pitanju satanisti, i to Regruti Satane", ka ko su se potpisali. Sataninoj deci" i sekti Vatra pakla" stavlja se na duu skrnavljenje nekih grobova n a Leu i Beaniji, a skoro je stradalo i groblje u Smederevskoj Palanci. Darkeri" su se prouli najvie po ulinim bahanalijama i glasnoj muzici po stanovima te je policija vie puta morala da intervenie. Sluajevi nasilja Tragom krivine prijave protiv nepoznatog izvrioca za krivino delo ubistvo u pokuaju obreli smo se u Klinikom centru Srbije, gde je leao oteeni. Imao je prelom baze lobanje. Ni je bio spreman za razgovor. Na adresi nismo nali nikoga, a u komiluku smo uli samo da se p rethodne veeri iz stana Ilievih ula neka galama, ali nismo doznali nita preciznije. Isto nam se ponovilo i naredna dva dana. Oteeni nije spreman da pria, a u stanu nema nikog. Tree jutro ispred kancelarije nas je saekala ena pedesetih godina, sa punom torbom u ruci, i zamolila za razgovor. Rekla nam je da je dola da se sama prijavi. Zamolivi nas za tajnost, rekla je da je njen sin opasan, da pripada opasnoj tajanstvenoj organizaciji koja se zove Ordo Templi Or ientis, da je pravi tiranin u kui i da redovno maltretira oca i nju. Da joj je nekoliko puta pr itiskao jastuk na glavu, guei je, a onda bi ga podizao i kroz smeh govorio da se alio. Rekla nam je d a su mu i drugovi isti, da je to opasna organizacija i da pazimo ta radimo. Kritine veeri bil a im je slava, Aranelovdan, koju godinama slave i dolaze im gosti. Najednom, negde oko se dam uvee, u stan je uao njen sin Pera i viknuo na oca. Jesam li ja zabranio slavu? Tako je poela sv aa, a onda je Pera divljaki stegao oca za vrat i poeo da ga davi. Videvi da se moj Milan gui, dohva tila sam prvo to mi je bilo pod rukom, a to je bio onaj starinski mlin za kafu, i udarila Peru iz sve snage u glavu. Zato vas molim da me odmah smestite na sigurno mesto u zatvor. Evo pone la sam i stvari." Posle nekoliko dana razgovarali smo sa Perom koji je ispriao identinu priu, posavet ovavi nas da OTO nije nikakva stranka i da bi i mi kao policajci trebalo da se ovenamo titulom viteza, te pristupimo redu OTO. Najvanije je da se sve zavrilo u krugu porodice, da niko nije dospeo u zatvoru i d a sukoba vie nije bilo. Peru danas, inae, moete videti svake nedelje na liturgiji u jednoj beog radskoj crkvi, oenio se i ima dvoje dece. * * * Dragan nam je sve ispriao, otvoreno, uz neskriveno kajanje. Sa enom se godinama ni je dobro slagao, mrzeo je kuu, jer se non-stop svaao te je traio nain da se spase tog pakla. Tako je poeo da praktikuje transcendentalnu meditaciju. Posle nekoliko godina, kad mu je sin por astao, uveo je i

njega u TM. Meutim, praktikovanje TM odrazilo se negativno na duevno zdravlje njeg ovog sina. 219 Umesto da se tada bave detetom, Dragan i njegova supruga konstantno su se svaali oko toga ko je kriv. Svaa je prerasla u tuu u kojoj je supruga zadobila teke telesne povrede opasn e po ivot prelom tri rebra, prelom vilice, naprsnue lobanje i vie hematoma po telu. * * * Slavia je po mnogo emu poseban primer. Adventistima je pristupio sa 22 godine tako da je te 1994. kad smo se upoznali imao sedam godina lanstva. Takoe je 10 godina bio zaposl en kao tehniar u jednoj firmi. Sluio je vojsku i, kako kae, bio u potrazi za devojkama. Sv esrdno je poseivao slube u adventistikoj crkvi, itao Sveto pismo, i bio, barem on tako kae, zadovoljan sobom. Imao je kakav-takav posao. drutvo u crkvi, sa njima se viao i u slobodno vreme. Oni su bili jednako skromni kao on. Sve se, dakle, uklapalo, te je u miru i dubo koj veri oekivao drugi dolazak Gospoda naeg Isusa Hrista. Jedne noi, u snu mu se, kako kae Slavia, ja vio Isus Hristos i rekao mu da do petka mora biti na brdu Golgoti u Jerusalimu, a da pod hitno ode na Avalu i da se moli za mir. Sav zanesen, Slavia se odmah obratio jednom od adventi stikih stareina, meutim ovaj mu je odbrusio kako je Slavia sluaj ili za policiju ili za bol nicu. Kako je znao i umeo, Slavia je u toku noi stigao do Avale i popeo sa na spomenik N eznanom junaku. Poeo je pljusak, a Slavia se, ne zna ni sam zato, skinuo i poeo da se moli z a mir, a potom i da igra svoj zamiljeni ritual protiv sila zla, Lucifera. Zatim se okliz nuo i strmoglavio sa spomenika. U nesvesti su ga, kad se razdanilo, pronali posetioci. Slavia je imao prelom ruke i kljune kosti i teak potres mozga. Sve te ozlede Slavia e kasnije sanir ati, ali nervi slom koji je doiveo te noi ostavie trajne posledice. Slavia se podvrgava neuropsihijatrijskoj terapiji, te se stanje smiruje. No, posle nekolik o meseci Slavia donosi odluku da pristupi pentekostalnoj crkvi. Poseuje slube, ita Sveto pismo, cit ira izvode iz jevanelja. Kada je njegov otac, vojni penzioner, koji je poslednjih godina prei veo pravu dramu brinui o zdravlju sina, ponovo video Jevanelje u sinovljevim rukama, zgrabio je kn jigu, besno je iscepao i bacio kroz prozor. Slavia je, kada je to video, dohvatio kuhinjski n o i ubo oca u grudi tik pored srca. Otac je preiveo ubod, a ceo sluaj nije ni prijavljen policiji. Skoro smo zajedno razgovarali. Slavia je opet pod terapijom, otac planira da tui adventistiku crkvu zato to je, po njemu. dovela Slav iu do ludila. On je bio vojnik, 10 godina radio u firmi, zdrav uao meu njih, a izaao kao teki duevni bolesnik, opasan po okolinu, koji mora imati stalnog pratioca. * * * ivka je radila kao medicinska sestra u jednom domu zdravlja u Beogradu. Imala je oko 40 godina,

udata, majka dvoje dece. ivela je u skladnom braku, vodila uredan ivot. Na radnom mestu bila je omiljena. Kao radnik bila je vredna i savesna, u strunom smislu paljiva, oprezna, ali uvek puna optimizma i pozitivne energije koju je prenosila i na koleginice i na pacijente, koji su uvek, a to su bez ljubomore priznavale i koleginice, prieljkivali da dou u ivkine ruke i prost o se nametali da dou kod nje, bilo na previjanje, bilo na injekciju. Radilo se u dve smene, od 06-13 asova i do 13-20. Jedne veeri, prilikom povratka kui (a ivka je blizu stanovala, pa je uvek ila peice), saekala ju je grupa od pet-est mladia i napala je. Uz nekoliko poetnih udarac a, rvakim zahvatom oborili su je na zemlju. Ona je, naravno, poela da vriti i zapomae. Napadai, su zaudo, osim to su je drali kao prikovanu za plonik, prestali da je udaraju, a nisu pokuavali ni da je razodenu radi eventualno g silovanja, to joj je prvo palo na pamet. ta se u stvari deavalo? Dok su je dvojica drala prikov anu za beton, druga dvojica su prila sa nekom kantom i poela da je polivaju benzinom. Pet i je ve drao upaljen zipo-upalja. Hteli su da je zapale. Njeno neprestano zapomaganje privuklo je panju mladia i devojke koji su sedeli na klupi nedaleko od mesta dogaaja. Takoe su i stanari ko ji su izali na balkone povikali na napadae. Ipak, poar je buknuo, a napadai su se razbeali. Meutim, tada se mladi sa klupe bacio na ivu buktinju, gasei je svojim kaputom kojeg je drao u rukama . ivka je sreno prola sa lakim opekotinama. Meutim, ko su monstrumi koji su pokuali da zapale ivu enu. I zato? Istraga je dala rezultate. Izvrioci su identifikovani. Bili su to Vitezovi Satane" . To je jedna autohtona grupa mladia, darkerskosatanistiki orijentisana, kojih je bilo izmeu 15 i 20, sa unutranjom organizacijom, voom glavnim vitezom, i lanovima koji su imali inove: vite z prvog, vitez drugog i vitez treeg reda, a imali su i svoje rituale na Novom groblju, svo je lozinke i svoje 220 obaveze-misije. U jednoj masovnoj tui protiv obinih darkera rokera, jedan od vitez ova uboden je nekim otrim predmetom u butinu. Da se stvar ne bi proirila i da policija ne bi moda saznala, vitez se sam leio i doveo do toga da rana zagnoji. Onda je sa izmiljenom priim otiao lekaru, a ovaj je propisao injekcije i redovno previjanje. Ba kad ga je ivka previjala, natee na rana je pukla, gnoj se izlio, a pacijent vrisnuo od bola. Ipak, uz dosta muke, rana je o pet oiena, dezinfikovana i previjanje je zavreno. Pravila lanova Vitezova Satane nalagala su da se svake veeri u dogovoreno vreme ok upljaju u jednom parku u centru Beograda. U centru grada je i taj dom zdravlja i mesto dog aaja. Glavnom vitezu svi potinjeni polagali su raune o tome ta su radili, gde su bili tog dana, d a li im se neko zamerio, i tako dalje. Onda su se pravili planovi za sutradan. Vitez-pacije

nt ispriao je ta mu se desilo u previjalitu. Savet vitezova prvog reda, na elu sa glavnim vitezom, proglasio je sestra-ivku veticom, i uz zakletvu Satani odluili su da je zapale. Tako je dolo d o tog nemilog dogaaja u rano prolee 1989. godine. Vitezove Satane vie nismo imali priliku da sreemo, a nije bilo ni povoda za to. Ne zna se ni da li vie postoje kao organizaci ja. * * * Jedna od karakteristika pripadnika svih malih verskih zajednica jeste samoljublj e i samopotovanje do samooboavanja. Jednom prilikom, na primer, desila se teka provalna kraa u jednoj kui u predgrau Beograda. Tako su radnici MUP-a posle uviaja p ozvali ljude iz komiluka da kau da li su neto uli i videli i da li znaju neto u vezi sa kraom . Ljudi su to primili sasvim normalno, svi osim jednog. Na nae pitanje zbog ega je nervoza n, on je odgovorio: Dobro, znam, radite svoj posao, ali kako ste mogli mene da pozovete? I zvinite, ali pozvali smo ceo komiluk, odgovorili smo. Da, a da li vi uopte znate ko sam ja?" Mi odgovorismo da znamo ime i prezime i nita vie. Ja sam Jehovin svedok ja ne mogu nikad biti krim inalac." Ba skoro sam se setio ove priice i konstatovao da sekte imaju svoja pravila, ali d a i kriminalistika ima svoje pravilo da nema ablona. U poslednje vreme, kad kriminal buja, posebnu teinu zadaje prilian broj najteih krivinih dela kao to su ubistva i razbojnitva. Poseb no mesto kod razbojnitava i sve znaajniju ulogu dobija takozvani tiper", onaj uesnik u delu koji pronae mesto ili ljude kod kojih se moe uraditi dobar ulov", bilo u novcu, bil o u plemenitim metalima, bilo u skupocenoj robi. Evo ta se desilo: mladii, dugogodinji lanovi adventistike crkve, odluili su da i pored svog pravovernog uenja, obezgrehovljenog ivota i besprekornog poznavanja Svetog pi sma, izvre provalnu krau kod svoje sabrae iz iste crkve. To su, dodue, bili stariji i, znalo se, bogati mu i ena. Za vreme izvrenja izabrano je vreme veernje slube, kad su ovo dvoje obavezno u crkvi. Dvojica izvrilaca su, uostalom, es to dolazili u tu kuu i znali ega sve ima. Meutim, ena je dobila grip i morala je ostati u krevet u. To njeno prisustvo u neku ruku je iznenadilo izvrioce. Ipak, jedan je sa sobom imao no i od mah ga je upotrebio nanevi domaici nekoliko ubodnih rana u predelu stomaka i grudi od ega je ova umrla. Ono to je planirano da se ukrade odneseno je, dakle, posle ubistva. Ubrzo posle z loina izvrioci su uhapeni. To se sve desilo u okolini Beograda 1997. godine. * * * S obzirom na to da je dogaaj koji u sada navesti medijski ve dobro eksploatisan i d a su podaci poznati javnosti, budui da je sluaj zavrio na sudu, ovde e biti dati potpuni podaci o izvriocima i dogaaju. Krajem leta 1994. u jednom selu u okolini aka desilo se ritualno ubistvo. Stradala

je starica Dragojla okanovi, tako to je bila spaljena na lomai u dvoritu kue u kojoj je ivela. Ub stvo su poinili njena .unuka Gordana, erka Mila i zet Ljubia. Geneza ovog ubistva stara je dvadesetak godina. Rovii su kao etvrto dete po redu dobili sina Zorana, koga su, na alost, izgubili. P osle njega odluuju se na jo jedno dete i dobijaju erku Gordanu. Celo detinjstvo i mladost Gord ana provodi zapostavljena, stalno sluajui prie o pokojnom Zoranu. Tako je bilo sve dok vremenom kako je rasla nije sebi dodelila ulogu da obraduje roditelje. Tako postavlja sebi dva za datka: 221 1. Da pronae veticu koja je otela Zorana; 2. Da oivi Zorana. Bavei se dugo uporedo magijom i veronaukom, Gordana identifikuje veticu koja je ot ela Zorana i saoptava roditeljima: Baba Dragojla je vetica. Ona je otela Zorana. Roditelji, u d ugogodinjoj depresiji zbog smrti sina koga su toliko eleli, a ve i u godinama (58 i 51), poinju bezgranino da veruju Gordani. Dozvoljavaju da ova pokua da istera avola iz baba-Dragojle. Tak o Gordana staricu esto maltretira raznim ritualima. ia je do glave, vezuje, puta joj krv vie pu ta, pa je starica bila puna uboda, no, kako je Gordana konstatovala, to nije davalo rezult ate. Vetica je morala biti spaljena. Kritinog dana pokojnoj Dragojli najpre je data poslednja ansa. Gordana i njoj slep o pokorni otac i majka uvijaju staricuu ilim, donose je do potoka, te, drei je u potoku, pokuavaju da isperu Dragojlu od zlih duhova. Ni to ne uspeva. Gordana je onda donela konanu odluku o spaljivanju. U dvoritu kue ocrtala je krug, a sa ocem i majkom poela je da iznosi stvari i pokustvo, te su tako unutar kruga napravili tri lomae. U jednoj od njih, ugurana u raseeno bure, nalazila se baba-Dragojla. Gordana, koja je sebe proglasila bogom, naredila je da ritual pone. Otac i majka, skroz nagi, sa crnim povezima oko glave, plesali su u krug, a Gord ana je zapalila vatru i mahala iznad glave nekim velikim noem. Nekoliko puta, u samrtnom ropcu, Dragojl a je pokuala da ustane, ali ju je Gordana tada udarala po glavi tim velikim noem. Vatra je na kraju pretvorila staricu u veliku buktinju. Tako je zavreno ovo ritualno ubistvo. Imae posle toga ta da kau i kriminalistiki inspektori u MUP-u i vetaci neuropsihijatri na sudu. Moe se zakljuiti da je Gordana, i pored toga to su je otac i majka smatrali anelom i bogom, sve vreme u svojim shizofrenim predstavama izvodila upravo magijsko vetiarenje. Babu j e za ivota iala, putala joj krv i slino. Samo ubistvo takoe je bilo magijsko. Nazovi boanska misi ja odvija se samo imenom i reju, pre i za vreme ubistva. Dr Boko Jovii u svojoj knjizi Bog i Sotona u Vukovici" kae: Naime, upranjavaju se mno gestovi, radnje i koriste se mnogi predmeti koji se ne mogu dovesti u vezu sa boanskim funkcijama. Primenjen repertoar vie odgovara magijskom ritualu ko

ji svakodnevno izvode novopeeni vidovnjaci, proroci, iscelitelji i njima slini, iji se broj na naem prostoru stalno uveava u poslednje vreme. U svom dvoritu, Gordana je ocrtala i ogradila povrinu koja predstavlja neki vid sv etog boanskog kruga, kosmos u malom, na zemlji; unutar njega ona je suverena i nepobed iva. Po okultnoj praksi, u njemu je svako zatien i moe biti siguran da njegove misli i ideje ne mogu biti ugroene i dovedene u pitanje. Krug se u naoj civilizaciji smatra univerazalnim sim bolom, odvajkada je u upotrebi i veruje se da deluje zatitno u sferi psihikog. U to njeno svetilite svi odreda se, pre nego to uu, moraju izuti. Gde se to posveenici izuvaju kada ulaze? G ordana za sebe ree da je hrianka, pravoslavne vere, a za hramove te religije takvo pravilo ne vai. U Gordaninim rukama je i no, glavni magijski instrument koji simbolizuje volju ma ga. Ona njime vitla oko glava prisutnih, neke njime udara, druge povreuje. Svlaenje do gole koe, paljenje vatri, spaljivanje svega sumnjivog na lomaama, ples oko ognjita, vriska i mnogo toga injenog i vienog spadaju u delokrug jednog prastarog verovanja o nainima isterivanja zlih duhova, vidovi su drevnih gestova izrazito magijskog uinka i nemaju nikakve veze sa religijskim verskim obredima. Takvo je i znaenje crnih tra ka koje su viene oko glava njenih roditelja, kada ih je milicija zatekla po zavrenom inu spaljivanj a Sotone. Gordana (bog), izvodila je pojedine seanse kruenjem ruku oko glava posveenika, pun ila se i praznila energijom, delovala kao bioenergetiar, a tamne naoare koje je nosila rekv izit su magijskog rituala. U okultnoj praksi sve te radnje i instrumenti imaju svrhu da u delokrug aktivnos ti dovedu veu i snaniju koliinu psihike energije". 222 Toliko od neuropsihijatra, dr Joviia. Na kraju hou rei da ovo ubistvo nije rezultat agresije neke organizovane grupe ili sekte, ali je sam in okultistiko-magijski i samim tim satanistiki ritual ubistva, te se kao takav naao u ovom tekstu. * * * Pred sam kraj 1994. u samom centru Beograda ubijena je maloletna devojka od stra ne, kasnije e se ispostaviti, svog mladia. Ubistvo je izvreno tako to je izvrilac naneo pokojnoj neko liko ubodnih rana u predelu grudi i vrata. To se dogodilo u stanu izvrioca. Roditelji pokojne nisu poznavali izvrioca. U sluaju pokojne Sanje nije bilo nikakv e verske nastranosti niti pripadnosti nekoj verskoj sekti. U razgovoru sa Vladanom, izvriocem, saznali smo da je on obuzet Satanom, te da ga je ovaj odavno uzeo pod svoje. Na pitanje ima li drutvo sa kojim se drui, odgovorio je da se ugla vnom drui sa demonima. Takoe je izjavio da je njegov put, put u pakao, u carstvo podzemlja u c arstvo Satane. Zato je i ubio Sanju, jer mu je to javio Nekrofon, demon sa kojim je u poslednje vrem

e uglavnom u drutvu. Posle toga pakao mu ne gine; Satana e biti umilostivljen. Bie mu lepo. S obzirom na kratkou vremena, nismo uspeli doznati da li se radi o lanu neke satan istike grupe ili sekte, ili o pojedincu koji je satanista po linom opredeljenju. Psihijatrijsk a vetaenja, koliko se zna, pokazala su da se radi o uraunljivoj osobi. * * * Pred sudom je jo otvoren sluaj dveju devojaka kojima je, za sada u prvom stepenu, sueno zbog osnovane sumnje da su na brutalan nain sa 133 uboda noem ubile jednu staricu, inae roenu babu jedne od njih. Obe ove devojke, to pokazuju ove lutke na ilustraciji, a i drugi m aterijali, praktikovale su vudu-magiju. Podseam da se vudu magijom pokuava delovati na nekog ko je udaljen i u te svrhe koriste se slike ili lutke osobe na koju se eli uticati. Koriste se takoe i konac, platno, vunica i obavezno igla ili seivo kojim se bockaju lutka ili slika osobe na koju se baca magija, ili se, pak, lutka ili slika vezuje ili prekriva. Ovaj sluaj navodim samo kao jo jedan primer za to kakvoj su vrsti ubistava skloni praktikanti magije, ovog puta vudumagije. Ljubinka ve dvadesetak godina radi kao konobarica u jednom restoranu na Ibarskoj magistrali. Njen posao nije lak. Cpehe se i radi sa svakojakim svetom, ostaje na poslu do duboko u no. Ipak, zarada nije loa. Ima porodicu, mua i dvoje dece. Za sve ove godine uspeva la je da se izvue iz najrazliitijih incidenata koji se po restoranima dogaaju s vremena na vreme. Provokacije upuene lino njoj otro je odbijala. Ukratko verzirana je za taj p osao. U leto 1998. godine, pred samo zatvaranje restorana, kada je pola ka enskom toalet u, napala su je dvojica gostiju. Oni su uli u restoran neposredno pre toga i naruili su samo po jedno pie pred sam fajront". Kada su je napali, prili su joj s lea, uvukli je u toalet koji j e bio prazan. Ljubinka je poela da vriti. Napadai su svojim pokretima pokazivali nameru da polno opte sa njom. Najpre su joj pocepali haljinu, a potom su poeli da vre bludne radnje. Jedan od napadaa stegao je Ljubinku za vrat da ne bi vie vritala. Utom su dotrali prisutni konobari, uspeli da razvale prethodno zakljuana vrata, a onda su se uhvatili u kotac sa napadaima. P osle krae tue napadai su pobegli, ali su uspeli da otmu Ljubinkin novanih sa pazarom od oko 1 5.000 dinara. Prebijena, sva u ranama, pocepane odee, poniena i utuena, Ljubinka je preve zena u Urgentni centar. U bolnici je zadrana nekolio dana. Zakonski gledano, bilo je to klasino razbojnitvo sa tekim posledicama u vidu seksualnog zlostavljanja. Posle nekoliko dana pronaen je jedan od nasilnika. Priznao je sve to se dogodilo. Meutim, naroito su bile zanimljive tetovae po njegovom telu. Rua, zmija, krst meu mrtvakim gl avama (to jest, sahranjen krst), ali i Sv. Petka i Sv. Nikola. udan spoj. Kada smo od n jega zatraili da objasni tetovae rekao nam je ovo: 223

Vudu-lutke iz sluaja ubistva sa 133 uboda noem. * * * 224 Celo drutvo ima sline tetovae. Za vreme rata u Krajini i Bosni ceo svet je nas, Srbe , zvao satanistima. Tako smo i mi u kraju proglasili sebe srpskim satanistima". Hteli sm o da kaemo da smo nadmoni. Pokupili smo koje gde i kako ko, satanistike simbole, a uz njih smo i stetovirali srpske svetitelje kako bi na satanizam imao srpska obeleja. Pa, onaj Iranac, Salma n Rudi, napisao je Satanske stihove", mi nismo arapski, ve srpski satanisti." Na nae pitanje zato vri krivina dela, odgovorio je: Pijemo alkohol zajedno sa tabletama, prepuni smo energije. Dok nas ne uhvati san radimo svata. Tuemo se, napadamo ene, otimamo pare... U ovo vreme i nemamo da radimo neto pametni je." Ovo je pria o junaku" iz okoline Beograda. Ova pria upravo potvruje tezu o autohtono sti i decentralizovanosti satanista i prosatanistikih grupa u nas. Mali broj naih satani sta poznaje kanone crne mise. Najvei broj naih satanista izmilja sam svoja pravila, rituale, si mbole. Ono to je zajedniko i za sataniste povezane u meunarodne stanistike mree i za autohtone s ataniste jeste da je njihova aktivnost uvredljiva za moral i destruktivna, kako po pojedi nca tako i po drutvo. * * * U leto 1999. godine u jednom beogradskom predgrau desio se jo jedan zloin iji su akt eri, govorei u uem smislu, praktikanti crne magije, a u irem smislu satanisti. Naime, ne gde oko ponoi prvo je dolo do svae, a potom i do tue izmeu oca i sina, i tom prilikom otac je izvukao deblji kraj. Tua je zakratko prestala. Otac je onda izbezumljeno dohvatio kuhinjs ki no i njime ubo najpre sina, a potom vie puta i snaju koja je bila u drugom stanju! Sin je preiveo , a snaja je podlegla povredama. Posle svega, otac je poeo da bode i samog sebe. Ovaj sluaj je jo na sudu. Ono to moemo rei jeste da je cela porodica otac, majka, sin i snaja ivela od crne magije, to znai bacanja ili skidanja ini, bajanja, proricanja sudbine, prizivanja duhova... K olika je uloga svega toga u stvaranju devijantne svesti, zakljuimo sami iz prethodna dva sluaja. * * * 225 Neophodno bi bilo izneti injenicu da se mnogim novinarima, uopte ljudima koji ogol javaju sutinu delovanja sekti, preti bilo na ulici, bilo pred kuom gde stanuju, na radnom mestu ili, pak, telefonom od strane, verovatno, ljudi koji su u sektama zadueni za bezbednos t. Sigurno je drastian primer Stevana, koji je na 6. Svetskom kongresu o rehabilitac iji u psihijatriji, odranom 1998. u Beogradu u cenru Sava", kao rtva izneo svoje iskustvo i iskustvo svoje porodice sa transcendentalnom meditacijom, koja ih je dovela do duevnog obo

ljenja. posle nekoliko dana, neoekivano, na sred ulice napao ga je i slomljenom flaom u lice udario (verovatno u nameri da ga unakazi) nepoznat ovek, koji je rekao: Nee ti vie da pria o meditaciji, majku ti..." Sluajevi nestanka lica Sluajevi nestanka lica, te tajnog odlaska u verske sekte, pojava su toliko esta, r ekao bih odomaena. Naime, ako u toku vrbovanja kandidat uveri stareinu sekte da je zainteresovan da pristupi, ali da mu to ne bi dozvolili roditelji, kandidat se alje u drugi grad, pa se otud jav lja roditeljima. U drugom gradu u okviru zajednice dobija posao i smetaj. to se tie maloletnika, takvi h sluajeva je bilo, ali se u poslednje vreme ne deavaju. Nijednoj sekti ne isplati se da se kompromituje. Drastian sluaj desio se sa sektom Boja deca". Naime, misionari te organizacije delov ali su od 1984. i u Jugoslaviji. Cilj im je bio da pridobiju nove lanove, kako meu naim graani ma, bilo iteljima Beograda, bilo izbeglicama, tako i meu izbeglicama iz Albanije i Rumunije , koji su bili smeteni u kampu u Koutnjaku. Oba puta misija je uspela. Pored Albanaca i Rumu na bilo je zavrbovano i vie desetina naih graana koji su bili odvedeni u prihvatilite u Maarskoj . Meu njima je bilo nekoliko maloletnih devojaka od kojih se neke vie nisu ni vratil e kuama. Sve je to ova sekta radila i drugde u svetu, ali su mnoge drave ocenile da njena dela tnost predstavlja krenje i zloupotrebu slobodne veroispovesti, tako da je ova organizacija danas za branjena u vie drava SAD, kao i dravama Evrope. Traei sagovornika upravo iz redova Boje dece" izgubio sam najvie vremena, jer osim roa ka niko od bivih lanova nije mogao da razgovara na tu temu. Na kraju sam ipak uspeo. Svetlana danas ivi u tutgartu, u Nemakoj. Udata je i zaposlena i ima dvoje dece. Pro bajte sa Svetlanom", predlagale su bive lanice Boje dece" samo odbijajui razgovor. Ona je ipak napolju, njoj je lake da pria." Tako sam preko jednog njenog roaka bio u toku i oni h dana kada je bila u Beogradu na odmoru, ispriao sam se sa njom. Uz poetno uzdravanje, pristala j e. I to je interesantno, najpre je kod kue spremala jedan koncept prie, da bi sutradan insist irala da je to sve to eli da kae i zamolila me da ne bude potpitanja. Ja sam takoe hvatao beleke, i uz pomo njih pokuau da prezentiram Svetlanine puteestvije ba onako kako je ona to isprial a: Tog leta oekivala sam tri stvari. Da maturiram, postanem punoletna, i da upiem Arhi tektonski fakultet u Beogradu. Poto sam prvu stvar zavrila besprekorno, dola sam kod brata od strica u Beograd. Ve sam dolazila i ranije u Beograd i stekla drutvo. Ovaj put je uz druenje trebalo da proem i prijemni na arhitekturi. Preko dana sam spremala ispit, a uvee izlazila. B ie fraza, ali stvarno sam bila tuna, to moje matursko i studentsko vreme treba da proe u ovom vre

menu krize, depresije i pesimizma. ak i dolazak iz Zajeara u Beograd, nije promenio bitno taj utisak. Hvatala me je apatija i bezvoljnost. I kako to obino biva, ba tih dana iznenada sam upoznala jednog Amerikanca, i to u po bela dana u Tamajdanskom parku. Bila sam na pauzi u toku polaganja prijemnog. Mislila sam d a je UNPROFOR-ac. Svideo mi se tako da sam briljantno obrtala mojih 300 engleskih rei. Susret sa njim mi je kao neka injekcija povratio optimizam. Nije vie bitno, ali usput, poloi la sam prijemni. Ali Roder". Najpre sam mislila da je oficir OUN-a, ali mi se posle predstavio kao svetenik Meunarodne hrianske zajednice, koja se zove Familija ljubavi". Ta organizacija, kako mi je on objasnio, se bavi pored verskog i dobrotvornim poslovima svih vrsta. Pomau svim k ategorijama ugroenih: i deci bez roditelja, i hendikepiranim licima, starcima i sirotinji. 226 Visok, plav, produhovljen, svetski ovek, dasa i po. Bila sam ushiena kada je poeo d a mi se udvara. Naravno nisam se mnogo opirala. Bila su to dva nezaboravna meseca. Lagala sam ro ditelje da sam kod brata, a u stvari ivela sam kod Rodera u njegovom iznajmljenom stanu. Bila sam sve dok mnogih susreta, poseta mnogih stranaca, mnogih urki, upoznala sam neke nae ljude koji su ve pristupili Porodici ljubavi", imponovalo mi je to sam bila devojka glavnog svetenik a. Uopte se nisam pitala gde je sveteniku mantija, mitra, panagija, krst, otkud sveten ik da se udvara nekom, koje molitve oitava. Dodue, itao je neke papire koje je vadio iz fasc ikle, uglavnom se tu prialo o ljubavi, srei, uzajamnoj pomoi i optoj harmoniji. Sam Roder m i je rekao da familija ima svoje centre po celom svetu a da im je sedite u Los Anele su u SAD, a da je voa Mister MO". Tanije Dejvid Mozes, ali od milja i ljubavi bilo je dovoljno rei M ister MO". Sredinom avgusta, u danima kada sam oekivala punoletstvo, Roer mi je rekao da mu j e preporueno da ide za Italiju, da je zavrio misiju u Jugoslaviji. Kako mi je rekao, zahvaljuj ui njemu skoro 50 ljudi u Jugoslaviji je pristupilo Familiji" ali poto je SR Jugoslavija pod sankcij ama upueni su u Maarsku. Zatim mi je rekao da me mnogo voli i da bi trebalo, ako isto oseam, da krenem sa njim. Da ponesem novca to je mogue vie, jer nikad se ne zna kako e gde da krene misi ja. Tako smo krenuli za Italiju, tanije u gradi Mofalkone blizu Trsta. Prethodno sam se na dva dana vratila u Zajear, da objasnim roditeljima da mi se prua ansa da studiram u Milanu. Uz najkr eativnije lai u ivotu i suze omekali su i dali mi 2000 DEM da mi se nae. Naime, rekla sam da j e u pitanju Institut mladih talenata, i da se tu proizvode budui studenti Arhitektons kog fakulteta

u Evropi, a koji je u Milanu. Boravak na Institutu" traje est meseci, kota 1400 DEM , uz intenzivan teaj italijanskog jezika. Pored tih 2000 DEM dobila sam jo 1500 DEM, od tetke i strieva. U Monfalkoneu smo se obreli u jednoj v elikoj kui u kojoj je ve ivelo oko tridesetak ljudi. Roder mi je rekao da su to sve lanovi Famili je i da nita ne brinem. U Monfalkoneu u stvari, poinje moja golgota. Roder je bio prvih mesec dana sa mnom . Znao je da sam ponela 3500 DEM i verovatno mu je trebalo tridesetak dana da mi ih uzme. Naj pre je traio za smetaj 400 DEM za tri meseca unapred i prilog od 300 DEM za Familiju". To sam odma h dala. Potom sam platila kolu italijanskog jezika 500 DEM. Zatzim sam potpisala revolucio narni ugovor". Tako se zove pristupnica za Familiju ljubavi". Tom prilikom sam platila taksu 100 DEM i kao prilog" to je red kod njih. Zatim sam finansirala urku, astila" u ast mog pristu panja Familiji". To me je kotalo novih 70 DEM. Usput da kaem da je bilo prisutno preko 25 0 ljudi to vee. Moram rei da je Roder sve vreme pokazivao puno nenosti i ljubavi prema meni, a da sam ja bila u oblacima. No, posle mesec dana, saoptio mi je da mora u SAD, da ima ansu da bude unapreen u stareinu Familije" za junu Evropu te mora po instrukcije u sedite u Los Ane les kod Mister Mozesa. Zamolio me je da mu pozajmim 1000 DEM da mu se nae za put. Pon udio mi je mogunost i da se venamo, im dobije raspored". Iako stariji od mene celih dvadeset go dina, zajapurena i uzbuena ostala sam bez teksta i samo sam potvrdno klimatala glavom. Po njegovom odlasku preporuio mi je da budem pod patronatom" Oca Marka" Italijana i da sluam nje gove propovedi i izvravam zadatke koje mi on daje. Tek tada ja u stvari poinjem da spoznajem sutinu ove zajednice. Rodera vie nikada ni sam videla. Ni jedno pismo nisam dobila, iako sam poslala preko deset. Ostala sam be z novca, a paso mi se nalazio kod oca Marka". Potpuno izbezumljena, shvatila sam da sam totalno p romaila. Ali ni po jada. Marko mi nije davao paso da se vratim, jer pobogu, ja sam odgovorna, ja sam posveenica, ja treba da radim i proirujem misiju, i da he biti vremena za Jugoslaviju i za ro ditelje. Do tada sam, da tako kaem, bila poteena, valjda ni ovi ovde nisu znali dokle smo stigli" Rode r i ja. Samo sam spremala po kui, vebala italijanski i nekako se zbliila sa ukuanima. Bili s u tu uglavnom Italijani sa juga zemlje i nekoliko Ukrajinaca i Rusa. Polako sam poe la od promaaja sa Roderom da pravim alu. Tada su me zgrabile neke dve iz june Italije, i povele sa sobom u drutvo. Nale su mi posao u nekoj prodavnici, a uvee smo izlazile zajedno. Neki put se nismo zajedno vraale. Tada su me strano prekoravale. U smislu: stan ima, uslove ima, to ski ta. Nastavila sam po svom. Sve je to bilo neko moje pranjenje i neka moja avantura. A

li onda me je Marko ozbiljno upozorio i konano posle est meseci upoznao sa programom Familije": Mi smo svetska Familija, Familija ljubavi, ljubav je cilj i ljubav je sredstvo. Ljubavlju proirujemo zajednicu, sek s je esencija ljubavi, 227 ne smemo izbegavati seks, jer misija nae zajednice oekuje od nas da se sami u ime Familije, u ime ljubavi, u ime Hristovo, nudimo i ljubavlju privlaimo druge." Bila sam potpuno mentalno, psihiki i emotivno razbijena. Jedno vreme uopte nisam i mala snage. Prepustila sam se stihiji, da bi nekako u hodu nala reenje. Konkretno reeno, prostituisala sam se. Ipak vremenom, setila sam se reenja. Poto je uvek neko bio s amnom reila sam da u pogodnom trenutku dok moja pratilja bude flertovala na jednom kraju bar a, da ja pourim sa nekim drugim, zatim odem u neki smetaj, napravim frku i izazovem dolazak i hapenje od strane policije. Tako bi dovela sebe u situaciju da budem deportovana. Tako neto sam i ui nila. Nije bitno kako, ali posle pet meseci prostitucije i jedanaest meseci provedenih u Fam iliji ljubavi" bila sam deportovana u Jugoslaviju. ta da kaem, za tih pet meseci, vaila sam za srednje uspenu misionarku sa etrnaest dov edenih momaka. One bolje su toliko uspevale za mesec dana. Faktiki svaki trei sa kojim su spavale bio je zavrbovan. Za mukarce isto vai. Ali, uinak im je deset puta manji od naeg. Meutim, poto je homoseksualizam dozvoljen kao i biseksualnost, pojedinci su t ako kombinujui postigli rezultate". Ne bi moda sve izgledalo tako prljavo i skaradno, d a nije bilo i dovoenja dece, te odnosa meu nama samima u samoj kui. Da ne priam o tome. Inae, da ne zaboravim, sve nas su svetenici" Familije ljubavi" ucenili prokletstvom, ako bilo ta iz Familije ispriamo napolju. Tako je kau, naredio Mister MO". Inae, unutar kue bilo je i droge i alkohola, ma svega do ludila. Kolektiv ludaka, to narkomana, to alkoholia ra, to nimfomana, homoseksualaca, lezbijki, pedofila, i u najboljem sluaju raznorodnih p erveznjaka. Po ceo dan rade negde, rmbaju, onda ostave pare Marku, i skau jedni na druge, i t ako... Nadam se da je ovo dovoljno. Ja sam se skrasila nekako u Zajearu, i na talasu mog avanturizma se udala za jedn og tipa sa kojim i sad ivim Jugo-vaba". ivimo u Nemakoj, imamo dvoje dece. Rekla bih da je sve u redu. D a, sve je u redu. Jedino to ne mogu vie, to je da gledam filmove, uglavnom su ameriki." * * * U dosijeima Organa MUP-a Srbije bilo je zabeleeno nebrojeno sluajeva nestanaka. Se kte su jedan od pravaca dejstva, radnika koji rade sluajeve nestalih lica upravo zbog brojnosti onih koji su kao lanovi raznih verskih grupa neznao napustili svoje mes to boravka. Ishod nekad moe da bude kao u Svetlaninom sluaju, ali je najee sasvim drugaiji sa posledicama o kojima smo ve priali pojedinano prikazujui sekte. * * * Rade je praktikovao transcendentalnu meditaciju. Osim toga, dosta je itao i uopte prouavao

Indiju. Poznavao je i indijsku muziku. Vodio je i neke svoje beleke. To nam je i bio jedini putokaz za kakvo-takvo objanjenje onoga to se dogodilo. U jednom od tekstova napisanih na sanskritu pisalo je u prevodu: Preko vode do Sunca i slobode." Oito da je kroz meditacije on stvorio neku svoju viziju univerzuma, slobode, kosmosa, beskonanosti, te da je trasirao neki s voj zamiljeni put. U leto 1998, pred zalazak Sunca koje je na horizontu skoro dodirivalo Dunav, kak o su nam objasnili svedo| ci, njegovi drugari, Rade je iz samo njemu znanih razloga naglo skrenuo a uto niz obalu i uplovio njime u vodu u pravcu Sunca. Da li mu se ukazala slika iz njegovih medit acija i izazvala reakciju da krene svojim Rade se i dalje vodi kao nestalo * * * U poslednje vreme, kako se javnost uzburkala, sve sekte i verske zajednice vode rauna o imidu, tako da poslednjih godina i ne beleimo drastine sluajeve seksualnog iskoriavanja, to znai d se neto slino nee opet dogaati. 228 Sluajevi iz oblasti seksualnih delikata Sedamdesetih i osamdesetih godina, dok jo nije bilo agencija za poslovnu pratnju, delovale su agencije za relaksaciju i oputanje i to pod imenima Joga za svakog, Jogom do mira i ljubavi, Biharska kola joge, centar za tantriku meditaciju, Oo Radni centar. Re je, ipak, o zloupotrebi ovih tehnika. Dananji, a i naelno gledano, joga-centri uopte ne lie na tadanje. Isto vai i za sektu hare Krina dok se u to vreme okupljala na staroj adres i. Zaista, prie iz svakog od ovih centara toliko su sline da im se samo adrese razlikuju. Zat o u dati jedinstven prikaz misionarenja ovih grupa. Naime, arami 70-ih i 80-ih bili su obin o u velikim stanovima. U njima je iveo i vodio vebe guru, eventualno sa nekim pomonikom . Praktikante, a ee praktikantkinje, birao je lino guru. Kandidatkinje su bile fascini rane gurovim poznavanjem duhovnih znanja, ubedljivim renikom i nevienim tehnikama, a na kraju su bile opsenjene guruom. Tehnikovanje je podrazumevalo i mogunost kompletnog ara nmana sa spavanje i mogunost dnevnog boravka, dakJ pun pansion. Uz pomo jedne ljubs morne p raktikantkinje i nekolik roditelja krenulo se u optu ps tragu za ovim aramima i na kraj je utvreno ta se sve tamo radils dodue na dobrovoljnoj osnovi. Mi slim da e najslikovitiji prime{ biti iseak iz dnevnika jedne jogis tkinje: 7.00 buenje 7.30 meditacija, koja je uvek ukljuivala i voenje ljubavi 9.00 doruak 9.30 dnevne obaveze spremanje arama, ienje, odlazak u prodavnicu 12.00 14.00 line obaveze reavanje linih i tekuih pitanja 15.00 ruak 15.30 17.00 odmor slobodne aktivnosti

17.00 hata joga 18.00 karma joga 19.00 guruovo predavanje 20.00 meditacija" 21.30 veera 22.00 23.00 slobodne aktivnost Ponoviu jo jednom da dananji joga-centri nemaju nita slino sa prethodnim i svode se n a najee tronedeljno tehnikovanje po jedan sat dnevno. Dodajem da je i tada bilo istih centara koji su, kao i danas, jogu, zen, meditacije i sline tehnike obavlja li nekoliko puta nedeljno, obino u nekim sportskim centrima, i na nain koji je odgovarao pravilima tih tehnika. * * * Potara arka znali su skoro svi. Stari Banovci su malo mesto, a on ve tridesetak god ina donosi pisma, uplatnice, pakete, plate... Osim toga, vrlo je komunikativan, ume sa ljud ima, nae uvek lepu re i za decu i za stare. Zvali su ga, vie od milja Novoverac", jer je pripadao Jeho vinim svedocima, ali to narodu nije bila nikakva prepreka za druenje sa njim. Deavalo se da ue u kuu, sedne, popria, upita za dobro zdravlje, poigra se sa decom, malo misionari, ali t o nije izazivalo netrpeljivost kod metana. Sve njih jednoga dana iznenadila je vest da je arko Novoverac u bolnici, zbog tog a to je pretuen. Najpre se pomislilo da je neko pokuao da mu otme novac kojeg je nosio penzionerim a. Ko bi, inae, tukao tog dobroudnog oveka od 50 godina? Siledija" se sam prijavio. Bio je to u stva ri Slaan, deak iz komiluka, uenik osmog razreda, ali prilino razvijen za svoje godine. Upitan zato je 229 to uinio, odgovorio je kao iz topa: ta drugo da radim sa matorim manijakom?" Kad se malo sabrao, objasnio je ceo sled dogaaja. Sa Majom se znam dugo, ali malo bolje od pre tri meseca, kada smo poeli da se zaba vljamo. Poto joj je tek dvanaest godina iznenadio sam se kada sam uo da joj nisam prvi deko, je r se, barem ovde u Banovcima sve brzo sazna, a ja je nisam video ni sa jednim. O svojim prethodnim iskustvima uopte nije htela da pria. Prekjue smo gubili as i reio sam da svratim do nje. Kod kue sam j e i zatekao, ali uz nju i potara arka, koji mi se obratio strogim reima: 'Maja mi je sv e ispriala. Da si je ostavio na miru!!!' 'Ali, ika arko, zato je branite od mene, ja sam njen d eko'. 'Njen deko sam ja, i to 5 godina, i ne dozvoljavam da joj iko prie, ona je odrasla uz mene!! ', odgovorio je potar. Zbunjen, ne verujui mu, upitao sam Maju da li je to istina. arko, deformisanog izr aza lica, neuobiajeno nervozan, opet je viknuo 'Evo kai mu sad sama!!!'. Ona je, plaui, potvrd no odgovorila i zamolila da nikom ne priam, da je sve poelo kada je krenula u kolu, uz priice i bombonice i blago maenje. Posle toga je arko traio da ga Maja mazi, a vremenom su p oeli to da rade nagi. Maja je tek posle nekoliko godina bila u stanju da shvati ta joj se dea

va, ali tada joj je bilo jasno da od bruke i sramote ne sme to nikome da ispria. Jednostavno se po ne koj inerciji i dalje viala sa arkom bez snage i naina da mu se suprotstavi. Naravno, to se radil o kada roditelji nisu bili kod kue. Za ostale metane sam ulaenje arka u neiju kuu nije bilo nita neobino. 'Kako ste mogli, dete od sedam godina, a vi 45, moete deda da joj budete?!', viknuo sam sad ja na arka, a on me uhvatio u nameri da me izbaci iz kue , to sa mu i dozvolio. Meutim, strpljivo sam ga ekao i saekao iza oka, i bilo je ta je bilo". To se dogodilo sredinom 1998. godine. Bio je to jedan od najteih sluajeva seksualn og iskoriavanja (obljube) nad licem mlaim od 14 godina. Ne kaemo da Jehovini svedoci to propovedaju, ali je injenica da nije tano da ih njihovo versko opredeljenje automa tski, samo po sebi, i pripadnost ovoj zajednici, uz besomuno bubanje njihove verzije i njihovih citata iz Biblije, ini bogougodnim, autentinim i odabranim da budu spaseni", a to oni, puni samoljublja, tvrde, ne potvrujui to uvek i na delu. Tim pre to ovo nije jedini sluaj poinjenog krivinog dela i uopte ispoljene devijantnosti kod jehovista. To, uostalom, ilustru ju i neki od prethodno navedenih primera iz kriminalistike i sudske prakse. * * * Kada su sekte u pitanju ne kaemo da je potrebno stalno biti u nekom paranoinom str ahu, ali odreena doza opreza mora uvek biti prisutna, pa ak i ako vam dete peva u crkvenom horu. Sestre Jovana (17), Jelena (15) i Ivana (13) ve su dve godine pevale u horu jedne crkve u Beogradu. Stanovale su blizu, pa su roditelji najstarijoj Jovani poverili dunost da pazi na bezbedan odlazak i povratak. Ponekad im je bilo dozvoljeno da se due zadre u gradu, ili kod kue neko g iz kole ili hora. Ta zadravanja vremenom su postali sve ei, ali roditelji, shvativi uzrast de ce, nisu intervenisali, tim pre to su se kui vraale u pristojno vreme. Meutim, jedne veeri sve tri su uletele u kuu prestraene i izbezumljene. Istu priu ispriale su i roditeljima i policiji. Jedan utivi, vrlo ljubazni gospodin etrdesetih godina, dugogodinji lan hora, ve due vreme razgovara sa njima o svemu: o m uzici, nainu pevanja, koncertima kojima je prisustvovao irom sveta, religiji, ivotu... Zad ivljenim devojkama bivalo je sve interesantnije sa njim, pa su oberuke prihvatile poziv da pou kod njega. Gotovo redovno posle veernje slube ilo se kod Ace kui. On je iveo sam u jednosobnom s tanu, prepunom knjiga, ploa, kaseta, albuma sa fotografijama. Jedne veeri poeo je najpre da pria o svojoj usamljenosti, zatim koliko mu znai drutvo njih tri, da bi na kraju neoekivan o nasrnuo na Jovanu na oigled sestara. Ove dve pokuale su da ga odvoje od nje. Nastalo je teko r vanje, stezanje, cepanje odee, vritanje... Jovana je ve bila polugola. Nekako su uspele da se izvuku , da usput podele garderobu i stignu kui, a potom i u policiju. Delo je kvalifikova no kao silovanje u pokuaju.

Aca je sutradan priznao sve. Uvidom u evedinciju, utvrdili smo da mu ovo nije pr vi sluaj iz oblasti seksualnih delikata. On je objasnio da to sve potie iz usmerenja tantre l eve tantre iji je on bio praktikant, te da je to, u stvari, bila jedna vrsta meditacije koju odreen e ene nisu shvatile, pa su ga zato prijavile. Takoe, na pitanje odakle mu kod kue toliko knji ga ri inmoja, otkrio je da je od pre nekoliko godina njegov sledbenik i da njegovo pevanje u c rkvenom horu nije u 230 suprotnosti sa uenjem ri inmoja. Ovo se dogodilo u jesen 1997. Jo jedan savet uvajmo se, uvajmo decu, ali uvajmo i nae stare roditelje. Ako ih uva sekta to radi iz sledeih razloga: Bankovni rauni: Bankovni rauni, depozitne potvrde, ili pojedinani penzijski rauni mo gu se dati Zajednici, kao deponovani ili se mogu uiniti naplatvim u sluaju smrti u sklad u s lokalnim bankovnim zahtevima. Zajednica treba da bude obavetena o svakoj takvoj pripremi. Vrednosni papiri i obveznice: Vrednosni papiri i obveznice mogu se dati Zajednic i, bilo kao direktan dar ili uz sporazum da dohodak nastavi da se plaa darovaocu. Nekretnine: Nekretnine koje se mogu prodati, mogu se dati Zajednici, bilo kao di rektan dar ili kao doivotno vlasnitvo donatora koji moe do kraja ivota ostati da ivi u njima. Testamenti i zadubine: Imovina ili novac moe se zavetati Zajednici putem zakonski sastavljenog testamenta, ili Zajednica moe biti imenovana kao korisnik zadubine. T estament u korist religiozne organizacije moe omoguiti odreene poreske olakice. Kopiju testamen ta ili zadubine treba poslati Zajednici. Oni koji su zainteresovani za bilo koji od ovih sporazuma o planiranom davanju, treba da stupe u vezu s kancelarijom Zajednice na sledeoj adresi: Jehovini svedoci hrianska verska zajednica, P. fah 173, 11080 Beograd, telefon (011) 196224 i 197-109, ili da stu pe u vezu s kancelarijom Zajednice ili podrunicom koja opsluuje njihovu zemlju. Kula straara 1. novembar 1997. 12. PROBLEMI SA SEKTAMA: MEUNARODNA REENJA Analizom normativnog, stratekog i principijelnog odnosa, te praktinih aktivnosti petnaestak evropskih drava, SAD, Kanade i Japana, mogu se zbirno izvui sledei zaklj uci: Verska prava i slobode zagarantovana su u svim dravama. Lino je pravo svakog graanina da pripada religiji koju eli i da je ispoveda. Pravo je i obaveza verskih zajednica da prijave svoje objekte, svoje veroispoved nike, te statut i osnovne dogme. U skladu sa tim zajednica pokazuje i dokazuje da je verska. Organizacije ili udruenja koja proistiu iz neke verske zajednice posebno se prijav ljuju. Opet, prijavljuje se priroda delatnosti, statut, dogmatska povezanost sa matinom verskom zajednicom. Ne postoje nikakva ogranienja niti uslovljavanja od strane drave u vezi sa obavlja njem bogoslubenih, veroispovednih i obrednih radnji. Jednostavno reeno, iroko date i garantovane verske slobode jesu parametar demokrat

ije vlasti konkretnih drava, te se na tu slobodu mnogo polae. Meutim, postoji i struan, diskretan sistem zatite od destruktivnih, kriminalnih, totalitarnih i svih drugih opasnih organizacija svih profila, pa i onih verskih, a koji se realizuju trojako: 231 Prvo: Strogo se insistira na prijavljivanju verskih zajednica i njihovom delovanju u o kviru statuta koji se, kako smo rekli, prikazuje pri registraciji. Predviene su velike kazne, ak i za brane i medijska kompromitacija za one koji izlaze iz tih okvira, to nije jednoj verskoj organizaciji ne ide u prilog. Takoe se vodi rauna o obeleavanju objekata, strunosti svetenstva odgova rajue organizacije, pa se i na tom polju svaki prekraj kanjava. Propratne delatnosti te verske zajednice koncerti, duhovne Faksimil letka organizacije CAN akademije, poklonika putovanja takoe ne mogu izai iz zakonskog okvira. Nain (samo)finansiranja te verske zajednice, odnosno ostvarenje prihoda, uredno s e prate od strane dravnog mehanizma, ega su tradicionalne verske zajednice svesne i to najee potu ju. Pri tome, naini ostvarivanja prihoda mogu biti razliiti prilozi vernika, prodaja r elikvija, 232 publikacija, obrednog materijala, ili neki drugi profitabilni nain koji podrazume va poreske obaveze. Drugo: U gotovo svim zemljama predvieno je versko obrazovanje za uenike obavezno ili faku ltativno, a za odreene profesije prosvetne radnike, zdravstvene radnike, istoriare, studente umetnikih akademija obavezno. to se policije i vojske tie vodi se rauna da postoje adekvatno obueni ljudi koji mog u da prepoznaju i rasvetle bezbednosna, krivina i svaka druga drutveno-opasna dela proi stekla iz delatnosti sekti. Tree: Kako od vladinih, tako i od nevladinih institucija, inicira se stvaranje strunih multidisciplinarnih organizacija, najee ustrojenih po principu: Jedan psihijatar, jedan psiholog, jedan socijalni radnik, jedan novinar, jedan policajac i vie bivih lanova sekti i kultova. Naravno, takav tim ne mora imati samo po jednog iz dotine struke. Takoe, pored oba veznih, primaju se i svi drugi ljudi raspoloeni da rade i pomognu. Delatnost ovih timova ne ograniava se na jedan grad ili jednu oblast, ve se sekcij e tih organizacija osnivaju irom drave. One odravaju predavanja po kolama, u medijima, izn ose iskustva, tampaju publikacije, letke. Od tih antisektakih organizacija pomenuu AFF (American Family Foundation" Ameriku porodinu fondaciju") i CAN (Cult Awareness Netvvork" Mreu za obavetavanje o kultovima") koje deluju u SAD. U Engleskoj deluju Centar za informisanje o kultovima CIC i FAIR, u Holandiji SOS, u paniji AIS CROAS, u Franc

uskoj ADFI, u Italiji FPUC. Kao primerenu ilustraciju injenice da je svet ozbiljno shvatio problem destruktiv nih i drutveno-opasnih organizacija sa verskim predznakom izneu integralan tekst Rezoluc ije Evropskog parlamenta od 29. 02. 1996, a posveenu problematici kojom se bavi ovaj tekst. Evropski parlament Rezolucija od 29. 02. 1996. tampani materijal Bundesrata 106/96 14. 03. 96. Dostavljeno od strane Evropskog parlamenta Rezolucija o sektama u Evropi Prosleeno uz dopis generalnog sekretara Evropskog parlamenta 008129 od 12. 03. 19 96. Evropski parlament usvojio je Rezoluciju na cvojoj sednici od 29. 02. 1996. Rezolucija o sektama u Evropi Evropski parlament Ukazujui na Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, od 4. 11. 1950. Ukazujui na Povelju o EU, naroito na lanove F, st. 2 K. 1, str. 2, 5, 6,7, i 9 kao i K. 3, Ukazujui na svoju Rezoluciju o Evropskoj povelji o pravima deteta (fusnota: A, B i C 241 od 21. 233 09. 1992.) Evropskog saveta o sektama i novim religioznim pokretima. A. Potvrujui ceoje vrsto pridravanje temeljnih principa demokratske pravne drave, kao to su tolerancija, sloboda savesti i verska sloboda, sloboda miljenja, kao i s loboda okupljanja i udruivanja. B. Smatrajui da su sa najnovijim dogaajima u Francuskoj, naroito sa smru 16 ljudi, o d toga 3 dece, 23. 12. 1995. u Verkoru, postale oigledne opasne aktivnosti odreenih udruen ja, oznaenih kao sekte. V. Smatrajui da aktivnosti grupa, sekti ili udruenja slinih sektama, predstavljaju pojavu koja se stalno dalje iri i koja se u cve razliitijoj formi moe uoiti u celom svetu. Faksimil naslovne strane knjige Satanizam i nasilje povezano sa okultizmom. ta bi trebalo da znate o tome", u izdanju Amerike porodine fondacije" G. Smatrajui da su mnoge religijske i druge sekte, aktivne u EU, legalizovane, te da zbog toga zahtevaju da njihove organizacije i aktivnosti budu zatiene Garancijom o individua lnoj i verskoj slobodi, to je utemeljeno u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. D. Smatrajui da, nasuprot tome, odreene sekte, koje kao delovi jedne meunarodne mree operiu u EU, vre ilegalne i kriminalne aktivnosti i stalno kre ljudska prava i bave se zlostavljanjima, seksualnim zloupotrebama, oduzimanjem sloboda, trgovinom ljudim a, podsticanjem na agresivno ponaanje, irenjem rasistikog miljenja, poreskim prevarama, ilegalnim prometom kapitala, trgovinom naoruanjem i drogom, povredama prava na ra d i ilegalnom lekarskom praksom. 1. Podrava insistiranje na slobodi miljenja, savesti i verskoj slobodi, kao i slob odi udruivanja, koje su utvrene obavezom potovanja slobode i privatnosti pojedinca, kao i zatitom od postupaka, kao to su muenje, neljudsko i poniavajue ophoenje, ropstvo itd. 2. Trai od drava lanica da vode brigu o tome da sudovi i policijski organi delotvor

no primenjuju pravne odredbe i instrumente, koji ve postoje na nacionalnom nivou, te da aktivno i tenje sarauju, naroito u okviru Europola, da bi spreavali povrede osnovnih prava koje 234 poinjavaju sekte. 3. Trai od drava lanica da ispitaju da li su njihovi pravosudni poreski i kazneni propisi dovoljni da bi se spreilo da aktivnosti takvih Grupa budu povezane sa protivzakonitim postupcima. 4. Trai od drava lanica da ne dodeljuju automatski status verske zajednice, te da u sluaju sekti koje su umeane u ilegalne i kriminalne aktivnosti ispitaju mogunost oduzimanja statusa verske zajednice koji sobom nosi poreske olakice i odreenu prav nu zatitu. 5. Trai u tom smislu od drava lanica da pojaaju meusobnu razmenu informacija da bi se sakupljale informacije o fenomenu sekti. 6. Moli Savet da proveri, predloi i uvede sve mere koje proizlaze iz delotvorne p rimene instrumentarijuma predvienog u okviru Glave 6. Povelje o EU i iz postojee pravne r egulative u zajednici, da bi se spreilo ilegalno delovanje sekti u EUi da bi se protiv njih b orilo; trai od Saveta da pojaava saradnju izmeu zemalja lanica i treih zemalja, s ciljem da se nestale osobe pronau i da se olaka njihovo ponovno ukljuivanje u drutvo. 7. Trai od Komisije i drava lanica najveu meru budnosti, da bi se spreilo da ilegalne sekte koriste novanu pomo zajednice. 8. Ovlauje ceoje Vee za osnovne slobode i unutranje poslove da predloi nadlenim veima nacionalnih parlamenata da svoju sledeu zajedniku sednicu posvete temi sekti; na t aj nain bi mogle da se razmene informacije o organizacijama, metodama rada i ponaanju sek ti u pojedinim dravama lanicama i da se iznau najbolje metode za ograniavanje i zaustavljanje neelje nih aktivnosti ovih sekti, kao i strategije za prosveivanje stanovnitva o njima; zaklj uci tog zasedanja trebalo bi da u obliku jednog izvetaja budu predstavljeni Plenumu. 9. Ovlauje svog predstavnika da ovu rezoluciju prosledi Savetu, komisiji, vladama i parlamentima drava lanica, kao i Evropskom savetu. Zakljuak Trudio sam se da prilikom zavretka svakog poglavlja dam neki skromni sud, preporu ku ili primer. Ipak, neto se mora rei i na samom kraju. Pre svega, treba reagovati sad i odmah. Ne treba se pitati ko je za ta kriv, ve se treba pitati ko ta treba da uradi. S tim u vezi, mogu dati sledee zakljuke: Dok Crkva, vlada i razna ministarstva debatuju o potrebi ili izlinosti veronauke, nainima njenog eventualnog ukljuivanja u sistem obrazovanja, sprovodimo to hitnije i preko svih moguih sredstava komunikacije veroupuivanje, pogotovu stratekih profesija vojske, p olicije, prosvetara, zdravstvenih radnika i novinara, a zatim i ostalih. ekajui sistematsko reenje pitanja veronauke, zaponimo svojevrsne skraene kurseve putem predavanja, medijske prezentacije, dokumentarnih filmova, publikacija da ne bi bilo kasno! Nacrt novog zakona o verskim zajednicama aktuelizovan i prilagoen problematici an aliziranoj

u ovoj knjizi trebalo bi da ugleda svetlost dana, kao i novi zakon o udruenjima g raana, sa daleko preciznijim formulacijama. Mislim da svakoj verskoj zajednici odgovara da u jasn im zakonskim okvirima u uslovima slobode veroispovesti i jednakosti graana svih verskih oprede ljenja, u okviru pozitivnog zakonodavstva, propoveda svoju veru, bez opasnosti da se kompr omituje. Zakonodavac e, izvesno, posle analize svih aspekata i stavova, precizirati ta se s matra verskom zajednicom, a ta udruenjem graana. Nadamo se da e se normirati i neophodno obrazovanje verskih slubenika, dakle njihove kvalifikacije za obavljanje delatnos ti verskog propovednika. Bilo bi neophodno da se Ministarstvo zdravlja konano izjasni o odreenim istonjakim tehnikama koje se naveliko primenjuju kod nas, bilo autohtono, bilo odvojeno, po sredstvom centara za relaksaciju, guru-pokreta, odnosno, pseudohinduistikih sekti ili, pak, ekstrasens235 centara. to se tie policije, prethodno ispunjeni edukativno-zakonski preduslovi zaista bi o tvorili isto i jasno polje dejstva, kontrole i zatite graanstva od verskih sekti. Ne bi to bio progon, ve otvaranje mogunosti prodora i afirmacije iste i originalne vere koja bi nesmetan o, bez kompleksa krivice, irila svoje duhovne pouke. To je naroito vano poto tako ispovedan a vera ne bi ugroavala zdravlje ljudi, niti krila zakonske ili moralne norme. Zalaem se za punu slobodu veroispovesti, ali uz dva ogranienja granice slobode jednog oveka zasnivaj u se na slobodi drugih ljudi i niko ispovedanjem svoje vere ne sme ugroavati zdravlje i s lobodu drugih ljudi ili zakonske i moralne norme. Naelno se postavlja pitanje nae pozicije u celoj ovoj problematici. U svim, kako tradicionalnim, tako i dananjim drutvima, globalno. kulturoloki, etniki, politiki, verski, umetniki i nauno prisutna je svest o centru i poreklu. U Srbiji je vekovim a, nevezano za pojedinanu pobonost, stub, centar i ishodite srpska pravoslavna batina i njen utemel jitelj i garant Srpska pravoslavna crkva, sa svom svojom istorijski potvrenom tolerancijom i mogunou koegzistiranja sa drugim verskim pravcima i konfesijama. U drutvu u kojem nema ce ntra, sve postaje periferija, gube se reperi (orijentiri) i sistem vrednosti. Tada kod obin ih graana, ali i kod velikih drutvenih i dravnih institucija postoji opasnost od gubit ka orijentac ije, to nijedan istinski patriota ne bi smeo da dozvoli. Literatura 1.Andrejevi Slavenka: NEOBJAVLJENE BELEKE. 2. Armstrong Karen: ISTORIJA BOGA, Narodna knjiga", Beograd, 1985. 3. ATENA asopis OTO reda. 4. Bako dr Danilo MAGIJA I ZDRAVLJE, Struna knjiga", Beograd, 1996. 5. BEOGRADSKI DIJALOG broj 1, Pravoslavna misionarska kola pri Hramu Svetog Aleks andra Nevskog, Beograd, 1997. 6. BEOGRADSKI DIJALOG broj 2, Pravoslavna misionarska kola pri Hramu Svetog Aleks andra Nevskog, Beograd,

1998. 7. BEOGRADSKI DIJALOG broj 3-4, Pravoslavna misionarska kola pri Hramu Svetog Ale ksandra Nevskog, Beograd, 1998. 8. Bernar, arls: UMIRANJE, Olja Ivanovski, Beograd, 1990. 9. BHAGAVAT GITA, Baktivedanti buk trast", Zagreb 1983. 10. Blud, Lind i Lenton, Majkl: SATANIZAM I OKULTNE RADNJE, Amerika porodina fonda cija, Klivlend, 1992. 11. Boji, Mirko: ZEMLJO INDIJO, Politika", feljton 1998. 12. Vasilev, L. S. ISTORIJA I RELIGIJA ISTOKA, Novo delo", Beograd, 1987. Veljai, edomil: BUDIZAM, Beograd, 1984. 14. Veljai, edomil: FILOZOFIJA ISTONIH NARODA; Matica Hrvatska, Zagreb, 1979. 15. Ve rnet, an: SEKTE, Plato, Beograd, 1997. 16. VERONAUKA U KUI, Arhiepiskopija Beogradsko-Kralovaka, Beograd, 1996. 17. VITRIOL, asopis OTO reda, Beograd, 1997. 18. Vladika, Nikolaj Velimirovi: PRAVOSLAVLJE I POLITIKA; BIG tampa, Beograd, 1997 . 19. Vladika, Porfirije: NEOBJAVLJENE BESEDE. 20. Danvi, erina: KRATAK LEKSIKON OKULTIZMA, Mone, Beograd, 1995. 21. Delijez, Loran: TEMPLARI, Kultura, Beograd, 1993. 22. Delinder, V. Robert: KULTOVI I DECA, lanak. 23.Denda, Milorad: SEKTE U KINI, lanci, Politika, 1999. 24. Dimitrijevi, Vladimir: PRAVOSLAVLJE I SEKTE, 1 7, Zbornik, Svetigora", Cetinje , 1997. 25. urevi, dr Ratibor: MASONERIJA; IHTUS, Beograd, 1995. 26. urevi-Stojkovi, Biljana: LOVCI NA DUE, Biljana urevi, Kruevac, 1997. 27. urevi-Stojkovi, Biljaka: ISPOVESTI RTAVA SEKTI, Biljana urevi-Stojkovi, Beograd, . 28. orevi, dr Dragoljub: SEKTE, Junir Ni, 1998. 29. orevi, dr Dragoljub: PRAVOSLAVLJE IZMEU NEBA I ZEMLJE, Gradina, Ni, 1991. 30. ENCIKLOPEDIJA IVIH RELIGIJA, Nolit, Beograd, 1982. 31. Elijade, Mirea: VODI KROZ SVETSKE RELIGIJE, Narodna knjiga Beograd, 1996. I 236 32. Elijade, Mirea: ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA, 1 3, Prosveta, Beogra , 1991. 33. Elijade, Mirea: OKULTIZAM, MAGIJA I POMODNE KULTURE, Grafiki zavod Hrvatske, Z agreb, 1981. 34. Elijade, Mirea: HINDUIZAM, Prosveta, Beograd, 1996. 35. Eri Milenko: NEOBJAVLJENE BELEKE. 36. olt, Lazar: OKULTIZAM DANAS, autor, Novi Sad, 1990. 37. Ili, Dragan: NEOBJAVLJENE BELEKE. 38. Iljin, Ivan: PUT DUHOVNE OBNOVE, Logos ANT, Beograd, 1999. 39. Jankovi, Milord Trale: ZAMKE, samostalno izdanje, 2001. 40. Jedan, Hubert: VELIKA POVIJEST CRKVE, Kranska sadanjost, Zagreb, 1971. 41. Jeroti dr Vladeta: DUHOVNOST I TOLERANCIJA, Kultura, Beograd, 1993. 42. Jeroti, dr Vladeta: VERA I NACIJA, Beograd, 1995. 43. Jeroti, dr Vladeta: UENJE SVETOG JOVANA LESTVINIKA I NAE VREME, Ars Libri 1996. 44. Jeroti, dr Vladeta: INDIVIDUACIJA I(ILI) OBOENJE, Ars Libri Beograd, 1998. 45. Jovi, Vajo: NEOBJAVLJENE BELEKE. 46. Jovii, dr Boko: BOG I SOTONA U VUKOVICI, aak, 1992. 47. Jugoslovenski komitet za koherenciju i nepobedivost: STVARANJE PRIRODNOG ODB RAMBENOG TITA 3A JUGOSLAVIJU, proglas, Beograd, 1999. 48. Junod, dr Marsel: BORAC BEZ ORUJA, Beograd, 1993. 49. K. M. Sen: HINDUIZAM, Deja knjiga, Beograd, 1990. 50. Kalezi, protojerej, stavrofor dr Dimitrije: UPOZNAJMO RELIGIJU, Dimitrije Kal ezi, Beograd, 1972. 51. Karadi, Vuk i Danii, ura: SVETO PISMO, prevod. 52. Karlson, Kris: TA SADA UPUTSTVA RODITELJIMA BIVIH LANOVA SEKTI, lanak.

53. Kevendi, Riard i Trevor, Ling: MITOLOGIJA, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1989. 54. Keetovi, dr elimir: SOCIOLOGIJA, IZBOR TEKSTOVA ZA RADNIKE OUP-A, Via kola unutranjih poslova, Beograd-Zemun, 1999. 55. Kori-Gruji, Tatjana: SOCIOLOKO-PRAVNI PRISTUP RAZVITKU SEKTAKE SVESTI, referat s a 6. Svetskog kongresa o rehabilitaciji i psihijatriji Okruglog stola o rehabilita ciji rtava guru-pokreta i psihoorganzacija. 56. KRIVINI ZAKON REPUBLIKE SRBIJE. Savremena administracija, Beograd, 1991. 57. Krouli, Alister: KNJIGA ZAKONA, Ezoterija, Beograd, 1989. 58. Krsti, M. Neboja: SRBSKI ODGOVOR, Zbilja, Beograd, 1999. 59. Krsti, M. Neboja: RASKRA ILI BEZPUA SRBSKE GEOPOLITIKE, lanak, asopis Zbilja, Beog ad 1999. 60. Krsti, M. Neboja: NE POBEUJE BROJ VE SOJ, lanak, asopis Oko", Frankfurt, 1999. 61. Krsti, M. Neboja: NEOBJAVLJENE BELEKE. 62. Levi, Elifas: MISTERIJA KABALE, Dereta, Beograd, 1987. 63. Lukovi, D. Zoran: RAZGOVORI SA LANOVIMA SEKTI I NJIHOVIM PORODICAMA, BELEKE. 64. Lukovi, D. Zoran, SLUBENE BELEKE. 65. Malicki, Peter: ISTORIJA HRIANSKE CRKVE, Knjiarnica Radomira ukovia, Beograd, 193 3. 66. Mandi, mr Ranko: KANIBAL U SRPSKOJ KUI, Beograd 1995. 67. Mandi Slavko: NEOBJAVLJENE BELEKE. 68. Maharii, Ajurveda Produkti: ZNANJEM DO ZDRAVLJA, Katalog proizvoda, Beograd-Z emun 1996. 69. MAHARII AJUR-VEDA U SOVJETSKOM SAVEZU, PROGRAM RADA, Moskva 1989. 70. Mahariijev vedski univerzitet: TREA MEUNARODNA KONFERENCIJA O NEPOBEDIVOJ ODBRA NI, Flodrop, Holandija 1995. 71. Mahariijev Evropski Istraivaki Univerzitet: MEUNARODNA KONFERENCIJA-PROGRAM RADA , Silzberg, 1977. 72. Mahariijev Evropski Istraivaki Univerzitet: MEUNARODNI SIMPOZIJUM PROGRAM RADA, Barselona, 1980. MAHARII U BEOGRADU, IZVODI IZ PROTOKOLA POSETE, Beograd, 1984. 74. Mekdauel, Do, Stjuart, Don: KAKO RAZUMETI SEKTE, LDI Veternik, 1997. 75. Mekenzi, Norman: TAJNA DRUTVA, Nova knjiga, Beograd, 1990. 76. Meherbaba: BESEDE, Kultura, Beograd, 1990. 77. Miz, Roman: OD BOGA DO SOTONE, Katoliki institut za kulturu, povijest i duhov nost, Subotica, 1999. 78. Mijaljevi, Slaan: NEOBJAVLJENE BELEKE. 79. Mila dr Nikodim: SLAVENSKI APOSTOLI KIRIL I METODIJE I ISTINA PRAVOSLAVLJA, 237 Sveti Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1985. 80. Milan dr Lazar: NAUNO OPRAVDANJE RELIGIJE, 1-6, Beograd, 19771986. 81.Miloevi, mr Zoran: OKULTIZAM, Beli Aneo, abac, 1997. 82. Miloevi, mr Zoran: VERSKE SEKTE I KULTOVI, Beli Aneo, abac, 1997. 83. Mikovi, Petar: FALUNG GONG, lanci, Politika 1999. 84. Neveljeva, S N.: STAROINDIJSKA MITOLOGIJA, Deja knjiga, Beograd, 1990. 85. Nenezi, Zoran: MASONI U JUGOSLAVIJI 1764-1989. Narodna knjiga, Beograd, 1982. 86. Ostoji, Vesna: Neobjavljene beleke. 87. Oo, Radni: MOJ PUT, PUT BELIH OBLAKA, Ezoterija, Beograd, 1990. 88. Parnov, Jermej: LUCIFEROV PRESTO, Novo delo, Beograd, 1988. 89. Pajin, Duan: FILOZOFIJA UPANIADA, Deje novine, Gornji Milanovac, 1990. 90. Pajin, Duan: MEDITADCIJE ISTOKA I ZAPADA, Deje novine, Gornji Milanovac, 1990. 91. Panovi, Vlajko: NEOBJAVLJENE BELEKE. 92. Perii, Sneana: NEOBJAVLJENE BELEKE. 93. Petrovi, dr Bratislav: NEOBJAVLJENE BELEKE. 94. Petrovi, Hadi Ljubodrag: NEOBJAVLJENE BELEKE.

95. Petrogradski, Rodion: LJUDI I DEMONI, Svetigora, Cetinje, 1995. 96. Poznanovi, I. eljko: SRPSKA IDEJA, Slobodna knjiga, izdanja Vladimira Maksimov ia, Beograd, 1999. 97. Popovi, Zoran: NEOBJAVLJENE BELEKE. 98. Popovi, dr Radomir: ODBRANA DOKUMENTA VASELJENSKIH SABORA, Svetosavska knjievn a zadruga, 1993. 99. Popovski, Mihajlo: TAJANSTVENI SVET MASONA, Mihajlo Popovski, Skoplje, 1988. 100. POSLEDNJA VREMENA DANAS, zbornik, Svetigora, Cetinje, 1996. 101. Princ, S. E. A. Duijano: NEOBJAVLJENE BELEKE. Prirodni zakon: asopis PRIRODNI ZAKON-SPECIJALNO ZDANJE, Beograd, 1997. 103. Puljo, Jasmna: JOGA, Kultura, Beograd, 1995. 104. Radmanovi, Nikola: NEOBJAVLJENE BELEKE. 105. Radii, dr Svetozar: NEOKORTIKALNI RAT, VIZ 1999. 106. Rasel, Petar: TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA ZA SKEPTIKE, Beograd, 1986. 107. Revenskroft, Trevor: KOPLJE SUDBINE. 108. Regardije, Izrael: GOLDEN DAWN", St. Paul, 1982. 109. RELIGIJA I DUEVNI IVOT OVEKA, grupa izdavaa, Beograd, 1994. 110. RELIGE SVIJETA, enciklopedija, Kranska sadanjost, Zagreb, 1982. 111. Republika struna komisija za duevno zdravlje i poremeaje: STAV O TM, Ni, 1998. 112. Republika struna komisija za neurologiju: IZVETAJ POVODOM TM, Beograd, 1984. 113. Ribnikar, Jara: KNJIGA O TM, Verzalpres, Beograd, 1997. 114. Rotarevi, ivko: NEOBJAVLJENE BELEKE. 115. Rouz, jeromonah Serafim: PRAVOSLAVLJE I RELIGIJA BUDUNOSTI, Banatski vesnik, Vrac, 1990. 116. Savez drutava psihologa Srbije: STAV O TM, Beograd, 1984. 117. Savez drutava psihologa Srbije: IZVETAJ O EFEKTIMA TM, Beograd, 1989. 118. Savezni Ustavni sud Nemake: PRESUDA TM, 1989. 119. Savez za TM Srbije: STATUT, Beograd, 1990. 120. Svami Satjananda: SANJASA T ANTRA, Miloevi Nevena Anita, Beograd, 1989. 121. Sen K. M.: HINDUIZAM, Deja knjiga, Beograd, 1990. 122. Seni Aleksandar: SAJENTOLOGIJA, referat sa 6. Svetskog kongresa o rehabilita ciji i pshijatriji-Okruglog stola o rehabilitaciji rtava gurupokreta i psiho-organizacija Beograd, 1997. 123. Seni Aleksandar: NEOBJAVLJENE BELEKE. 124. Simi, Mihailo: RIMOKATOLIKA CRKVA I SRBI; SIMEKS, Beograd, 1991. 125. Slalvinski ivorad Mihajlovi: PSIHONAUTI UNUTRANJIH SVETOVA, . M. S. Beograd, 19 76. Slavinski ivorad Mihajlovi: SIMBOLI HERMETIZMA, . M. S. Beograd, 1977. 127. Slavinski ivorad Mihajlovi: TALISMANSKA MAGIJA, . M. S. Beograd, 1984. 128. Slavinski ivorad Mihajlovi: RENIK GNOSTIKOG OKULTIZMA, . M. S. Beograd, 1991. 129. Slavinski ivorad Mihajlovi: EKSKALIBUR; . M. S. Beograd, 1992. 130. Smiljanih Ana: NEOBJAVLJENE BELEKE. 131. Smiljani arko: NEOBJAVLJENE BELEKE. 238 132. Srpsko lekarsko drutvo, Psihijatrijska sekcija: MILJENJE O TM, Beograd, 1984. 133. Srpsko lekarsko drutvo, Psihoterapeutska sekcija: MILJENJE O TM, Beograd 1984 . 134. Staji, dr Ljubomir: OSNOVI BEZBEDNOSTI, Policijska akademija, Beograd, 1999. 135. TALMUD, BIGZ, Beograd 1990. 136. TEOLOKI POGLEDI, versko-nauni asopis 3-4, Pravoslavlje, Beograd, 1989. 137. Tetcel Loran: KBALA, Novo delo", Beograd 1987. .Todorov Bogdan: SAJENTOLOGIJA, referat sa 6. Svetskog kongresa o rehabilitaciji u psihijatriji Okruglog stola o rehabilizaciji rtava guru pokreta i psiho orgnaizacija Beograd, 1997. 139. Todorov Bogdan: SEKTE NA INTERNETU, referat isto. 140. Todorov Bogdan: NEOBJAVLJENE BELEKE. 141. Todorovi Janja: NEOBJAVLJENE BELEKE. 142. Trifunovi Drako: NEOBJAVLJENE BELEKE. 143. Univerzalni ivot: BESEDA NA GORI, Kultura, Beograd, 1993. 144. Forun, Dioi: KOSMIKA DOKTRINA, Olja Ivanovski, Beograd, 1990.

145.FORUM, asopis, Srpsko kulturno udruenje, Frankfurt, 1992. 146. From Erih i Dajsek, Suzuku: ZEN-BUDIZAM I PSIHOANALIZA, Nolit, Beograd, 196 4. 147. Haak Frindrih Vilhelm: TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA, Minhen, 1993. 148. Holtorf Jirgen: UTLJIVO BRATSTVO, Prosveta, Beograd, 1996. Houp Muri: PRAKTINE TEHNIKE PSIHIKE SAMOODBRANE, Tornpres, Beograd, 1993. 150. Hopko Tomas: PRAVOSLAVNE VERE, Kaleni 1992. 151. HRIANSKI PREGLED, brojevi 1997-1998, Hram svete Trojice, Beograd. 152. Cvetanovi dr Vukadin: NEOBJAVLJENE BELEKE. 153. edvik Oven: ISTORIJA REFORMACIJE, Dobra Vest Novi Sad, 1986. 154. OVEK I UNIV ERZUM. brojevi 1997 -1998, Prirodni zakon. 155. Dems E. O.: UPOREDNA RELIGIJA, Matica srpska, Novi Sad, 1985. 156. Domi Velibor: SEKTE; SATANIZAM I LANI PROROCI, Kraljevo, 1994. 157. Dordan Majkl: KULTOVI. Britanska biblioteka, London, 1996. 158. akti Gavan: KREATIVNA VIZUELIZACIJA, Kretiva Knjaevac, 1995. 159. ire Eduard: VELIKI POSVEENICI, Novo delo", Beograd, 1989. 160. ri inmoj: AVATARI I UITELJI, Jutro, Beograd, 1996. 161. ri inmoj: JOGA I DUHOVNI IVOT, Jugro, Beograd, 1996. 162. ri inmoj: KROZ 100 GODINA. Jutro, Beograd, 1996. 163. ri inmoj: PLES KOSMIKIH BOGOVA, Jutro, Beogrd, 1996. 164. ri inmoj: INTERVJU RADIO NJUJORKU, 1993. 165. ri rimad Baktivedanta Svami Prabupada: NAUKA O SAMOSPOZNAJI, Baktivedanta buk trast, Zagreb, 1997. 166. ri rimad Baktivedanta Svami Prabupada: RI IZOPANIADA, Baktivedanta buktrast, Za greb, 1980. 167. tajner Rudolf: ANTROPOZOFIJA I SOCIOLOGIJA, Antropozofska biblioteka Beograd , 1937. 168. tajner Rudolf: KAKO SE STIU ZNANJA VIIH SVETOVA, Jugoslovensko Antropozofsko D rutvo, Beograd, 1927. 169. tajner Rudolf: TAJNA NAUKA U OSNOVAMA, Antropozofska biblioteka Beograd, 193 6. Sadraj Predgovor treem izdanju ......................................................... ................................................................. 2 Uvod ........................................................................... ................................................................................ ... 3 Plan izlaganja.................................................................. ............................................................................4 1. POJMOVI TA JE CRKVA, TA JE SEKTA, A TA KULT? .......................................................... .....................................................5 Pojam crkve .................................................................... ..............................................................................5 Pojam sekte..................................................................... ..............................................................................6 Pojam kulta .................................................................... ..............................................................................7 239 2. PODELA ...................................................................... ............................................................................7 3. DELOVANJE VERSKIH SEKTI ..................................................... ....................................................8 Opti drutveni odnosi i sistem vrednosti kao dobri preduslovi uspeha sektakog delova nja ...8 Verska neobrazovanost........................................................... ....................................................................8 Kriza porodice ................................................................. ...........................................................................9

Traenje pripadnosti ............................................................. ..................................................................9 Traenje odgovora................................................................. ......................................................................9 Traenje identiteta............................................................... .................................................................10 Potreba da se bude neto posebno".................................................. ......................................................10 Spoljni, opti ili javni naini predstavljanja i uticanja verskih sekti na graanstvo .1 Mehanizmi delovanja unutar samih sekti; odnosi meu lanstvom, i izmeu voa i lanova.16 Oi u oi sa misionarom sekte kako postupiti19 Kako da se ponaate ako vam se neko od lanova porodice nalazi u sekti25 Kako prihvatiti i kako se ponaati sa svojim detetom, tek izalim iz sekte.26 4 PSEUDOHRIANSKE SEKTE ....28 Pseudohrianske sekte kroz istoriju..29 Evionati........................................................................ ...............................................................................2 9 Gnostici........................................................................ ...............................................................................2 9 Montanisti ..................................................................... .............................................................................29 Apokrifi ....................................................................... ..............................................................................30 Arijci.......................................................................... ................................................................................ .30 Nestorijanci.................................................................... ............................................................................30 Monofiziti ..................................................................... ............................................................................30 Ikonoborci...................................................................... ............................................................................30 Bogumili neomanihejci........................................................... ...................................................................31 Katari ......................................................................... ................................................................................ ..31 Staroverci ..................................................................... ..............................................................................32 Reformacija kao idejni izvor savremenog sektatva..33 Baptisti ....................................................................... ................................................................................ 33 Nazareni ....................................................................... ................................................................................ 35 Adventisti subotari............................................................. ......................................................................35 Jehovini svedoci................................................................ .........................................................................37 Mormoni......................................................................... ..............................................................................40 Pentekostalci .................................................................. ...........................................................................43 Kreacionisti.................................................................... ...........................................................................44 Crkva boija...................................................................... ..........................................................................45

Boja deca/Familija ljubavi"....................................................... ............................................................45 Slobodna crkva.................................................................. ..........................................................................47 Hristova crkva ................................................................. ...........................................................................47 Novoapostolska crkva............................................................ .....................................................................47 Hristova crkva malokrtenja....................................................... .............................................................48 Hristova crkva jevaneljske brae. ... .48 Zapadnopravoslavna crkva........................................................ ..................................................................48 Re ivota.......................................................................... ..........................................................................48 Univerzalni ivot ................................................................ .....................................................................48 5. OKULTIZAM I MAGIJA .......................................................... ..........................................................51 Magija i mistika ............................................................... ..........................................................................51 Magija i religija............................................................... ..........................................................................52 Osvrt ne istorijat okultizma i magije.....53 Elementi okultizam i magije .................................................... ..................................................................53 Okultistike pseudonauke, teorije i pravci.53 Teozofija i antropozofija ...................................................... ..................................................................54 Hermetizam...................................................................... ............................................................................55 Alhemija........................................................................ ................................................................................ 55 Kabala.......................................................................... ................................................................................ .56 240 Astrologija..................................................................... .............................................................................56 Ekstrasens pravci .............................................................. ........................................................................58 Numerologija talismanska magija . . ..59 Narodna verovanja i obiaji ...................................................... .................................................................61 Spiritizam...................................................................... ............................................................................61 Okultistiki fenomeni, tehnike i vetine....62 Parapsihiki fenomeni, tehnike i vetine62 Parafiziki fenomeni, tehnike i vetine ............................................ ................................................63 Proroki fenomeni, tehnike i vetine................................................ ...................................................64 Razni vidovi proricanja ........................................................ ......................................................................64 Okultno-magijski rituali ....................................................... ...................................................................65 Bela i crna magija ............................................................. ..........................................................................67 Okultizam, magija i sekte danas......67

6. ..............................................................JOGA I MEDITACI JA.....68 Joga ........................................................................... ................................................................................ .....68 Kratak istorijat i poreklo joge. .....69 Elementi i sutina joge .......................................................... ..................................................................70 Jantre i mandales74 Vrste joge...................................................................... ...............................................................................7 5 Meditacija ..................................................................... ..............................................................................75 7.PSEUDOHINDUISTIKE I DALEKOISTONE SEKTE.......................................... ..............78 Uvod ........................................................................... ................................................................................ ...78 Joga-centri......80 Transcedentalna meditacija ..................................................... ................................................................. 80 Karma-centar.................................................................... ............................................................................106 ri inmoj ......................................................................... ........................................................................106 Sai Baba i Sai-centri........................................................... .....................................................................110 Oo Bagvan Radni ................................................................... .................................................................111 andrasvami....................................................................... ..........................................................................114 Dzoken .......................................................................... ...............................................................................1 14 Meher Baba ..................................................................... ..............................................................................11 4 Vainavska verska zajednica Hare Krina............................................. .................................................115 Duen ............................................................................. .............................................................................123 Falun Gong ..................................................................... ..............................................................................12 4 8. SINKRETISTIKE SEKTE........................................................... ...................................................126 Uvod ........................................................................... ................................................................................ ...126 Rozenkrojceri .................................................................. ............................................................................127 Zlatna zora .................................................................... ...............................................................................1 31 Masoni.......................................................................... ................................................................................ 132 Svedenborgijanci................................................................ ........................................................................134

Iluminati....................................................................... .............................................................................135 Teozofska i antroiozofska drutva ................................................ .........................................................135 Novo doba (New age)............................................................. .......................................................................138 OTO Ordo Templi Orientis ....................................................... .....................................................................139 Bela gnostika crkva.............................................................. .....................................................................164 Sajentologija .................................................................. .............................................................................167 Unifikaciona crkva.............................................................. .....................................................................178 OM inrikjo ...................................................................... ........................................................................183 9. SATANISTIKE SEKTE ............................................................ .......................................................184 Satanina crkva ................................................................. ..........................................................................192 Slobodni spiritisti............................................................. ....................................................................193 Satanina crkva Engleske ........................................................ ....................................................................193 Meunarodno udruenje vetica (WICC) ................................................. ................................................194 241 Hram naroda .................................................................... .............................................................................196 Belo bratstvo .................................................................. ...........................................................................196 Loza Davidova................................................................... ...........................................................................197 Vrata raja...................................................................... ..............................................................................19 7 Red solarnog hrama.............................................................. ........................................................................198 10. KOMERCIJALNI KULTOVI ......199 11. SEKTE I BEZBEDNOST ......................................................... ............................................................204 Opasnost od delovanja sekti po pojedinca ....................................... .........................................................205 Opasnost od delovanja sekti po porodicu ........................................ .........................................................205 Opasnost od delovanja sekti za drutvo / dravu .................................... ................................................206 Neokortiki rat i verske sekte kao njegovo orue.................................... ................................................207 Iskustva organa MUP-a Srbije ..212 Sluajevi samoranjavanja i samoubistava........................................... ......................................................212 Sluajevi ugroavanja javnog reda i mira ........................................... .....................................................217 Sluajevi nasilja ................................................................ .........................................................................218 Sluajevi nestanka lica........................................................... ..................................................................225 Sluajevi iz oblasti seksualnih delikata ......................................... ......................................................228

Jo jedan savet .................................................................. .........................................................................230 12. PROBLEMI SA SEKTAMA MEUNARODNA REENJA......................................... ................230 Zakljuak ........................................................................ ...............................................................................2 34 Literatura ..................................................................... ............................................................................235 Zoran D. Lukovi VERSKE SEKTE PRIRUNIK ZA SAMOODBRANU Izdavai Izdavaka kua Dragani" Gradski park 2, Zemun Pravoslavna misionarska kola pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog Beograd, Cara Duana 63 Za izdavaa Miodrag Dragani Protonamesnik Vajo Jovi Urednik Jovan Zavlak Likovno-grafiki urednik Milena Mijailovi Lektura i korektura Vesna Kapuran Kompjuterska priprema sloga Daliborka Mijailovi tampa JANUS, Beograd tampano u 3000 primeraka ISBN 86-441-0306-7 242 Telefoni plasmana knjige: 1778-566 i 157-159 Adresa: 11070 Novi Beograd, Duana Vukasovia 76 www.draganic. so.ui, e-mail:book@draganic.co.yu CIPKatalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 284/289 LUKOVI, Zoran D. Verske sekte : prirunik za samoodbranu / Zoran D. Lukovi. 3. izmenjeno i dopunjeno izd. Beograd : Dragani : Pravoslavna misionarska kola pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog, 2000 (Beograd : Janus). 349 st r. : ilustr. ; 24 cm. (Biblioteka Posebna izdanja/[Dragani]) Tira 3000. Str. 5-6: Predgovor treem izdanju / Vajo Jovi. Bibliografija: str. 341-3 45. a) Verske sekte b) Okultizam c) Magija ID= 84516364 Zoran D. Lukovi VERSKE SEKTE PRIRUNIK ZA SAMOODBRANU .. .Re je o kompetentnom autoru koji se, kako kroz slubu, tako i privatno petnaest godina bavi ovom pojavom. Kvalitet rada ogleda se u mnotvu informacija koje autor nudi o genezi, pojavnim o blicima i mehanizmima delovanja verskih sekti i pokreta na teritoriji SR Jugoslavije. Opas nost od istih jasno predstavlja, bez tenji za senzaciuonalizmom, autentinim primerima i ilustrac ijama. itajui ovaj pristupaan tekst moemo se bez napora upoznati sa sutinom, delatnosti i opasnosti od verskih sekti na naim prostorima to prua mogunost da se na pravi nain i privatno i profesionalno postavimo u cilju odbrane nacionalne tradicije kulture i drutva u celini. Naelnik UKP, pravnik MUP Srbije Milenko Eri

.. .Veliko je zadovoljstvo isitavanje stranica ove knjige jer ona u isto vreme sa dri potrebno nauno-objektivno prikazivanje injenica u vezi sa sektama, i pisana je popularnim, lakim stilom koji nosi oveka da je proita od korice do korice u jednom dahu, kao kakvo tivo iz o blasti beletristike. Uz to, upeatljivost daju i kriminalistiki prikazi iskustva rtava sa k ojima je pisac imao lini kontakt i opit. Knjiga kao malo koja te vrste obiluje autentinim p odacima, koji sekte, jednu po jednu, razotkrivaju kao grupe vre duhovni teror i nasilje. K ao takva moe se staviti rame uz rame sa slinim delima najveih svetskih strunjaka sektologa. Posebnu panju ova knjiga zavreuje svojim iznenaujue visokim teolokim nivoom, s obziro m da autoru teologija nije struka... Episkop Porfirije Peri Autor nije ni pro-kultno" ni anti-kultno" orijentisan, ve u svojoj knjizi govori o s ektama" preputajui itaocu da donosi zakljuke. Veoma obiman i autentian materijal je potkreplj en i primerima iz sopstvene profesionalne prakse, jer autor ima primarni cilj da info rmie i time zatiti itaoca. Naravno da se sloboda misli, verovanja, verskih ubeenja, veroispovesti i verskih obreda potuje. 243 Sloboda pojedinca dosee do granice do koje svojom slobodom verovanja i delovanja ne ugroava slobodu drugog. ivimo u multinacionalnoj, multikonfesionalnoj i multikulturnoj za jednici o emu autor takoe vodi rauna. Fenomen savremenih sekti je viedimenzionalan problem koji obuhvata podruje sociolo gije, socijalne patologije, medicine, etnologije, religije, prava, kriminologije, i pr e svega i na kraju svega psihologije, individualne i grupne. Knjiga o verskim sektama Zorana Lukovia znaajan je doprinos realistinom sagledavanj u fenomena sekti danas kada se protiv nae zemlje vodi i neokortikalni rat. Drei se sintagme da znanje titi", preporuujemo knjigu Verske sekte" Zorana Lukovia posebno mladim itaocima i vaspitaima kako bi se bolje snali u dananjem svetu konfuzn ih i inverznih vrednosnih sistema. Iz recenzije Prof. dr sc. med. Bratislava Petrovia