UVOD

Udananjevremesedostapriaozagadjenjuizatiti
ivotnesredinedokseunaojdravioreenjimaovogglobalnogproblemaslabogov
ori.Naagrupaseprilikomovogradazauzelakonkretnozareenjeproblemakojijed
anassveesiimasovnijiatojeotpadkojinastajerastavljanjemelektronskihkompo
nenti.
Ovimradomsmounekolikokljunihtemapokualidapribliimosvestsvojihsugradj
anaovanostiovogglobalnogproblema.
Porastodbaenihelektrinihureajapredstavljarealnostkakousvetutakoikodnasi
toizazivazabrinutostcelokupne
svetskejavnostijersesvakegodineglobalnielektronskiotpadpoveava,
premaprocenamaUjedinjenihNacija,
zaoko
50
mil.tona.Ujedno,
poraavajuaje
injenicadasesamonekih
15%
odbaenihelektronskihkomponentirecikliraadaostalih
85%
zavrinadeponijamasmea.
Raspoloivostpostojeihdeponijakaoivisokacenaformiranjanovihpredstavljasa
mojedanodproblemadokjedrugi,
mnogoznaajnijisaaspektazatite
ivotnesredineproblemprisustvamaterijaopasnihpo
ivotnusredinuuelektronskomotpadupoput: Pb, Cdinjihovajedinjenja (oko 40%
Pbuzemljipotieizelektronskogotpada).
Recikliranje
tetnihmaterijaimaogranienukoristzaokolinuupravozbogtoga
tosamopomera
tetnematerijaleudrugeproizvodekojimaeipak,
nakraju,
bitipotrebnoodlaganje.
Primarniciljbitrebalodabudeprojektovanjeiproizvodnjaproizvodasasmanjenima
nakrajuikompletnobez tetnihmaterijala.

1. O OTPADU I RECIKLIRANJU :
Svaki proizvod na tritu ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost.
Vrednost proizvoda je, u stvari, njegova cena na tritu, a upotrebna
vrednost robe ogleda se u njenoj mogunosti da zadovolji neku ljudsku
potrebu. Nakon toga, iskoriena roba se baca i tako se zapoinje proces
stvaranja otpada.
Generalno, otpad moemo posmatrati kao:
1.
Kontrolisani koji obuhvata kuni, komercijalni, medicinski i industrijski
otpad
2.
Nekontrolisani u koji se ubraja poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva
i kamenoloma
Pod reciklaom se podrazumeva ponovni tretman otpada radi korienja kao
sirovine u proizvodnji istog ili razliitog proizvoda. Ona ukljuuje sakupljanje,
izdvajanje, preradu, pri emu je vrlo vano najpre izdvojiti otpad prema
vrstama.
Reciklaa nije samo sredstvo ouvanja ivotne sredine, ve i znaajna grana i
delatnost koja moe bitno generisati trajne ekonomske koristi, jer ak 70%

otpada ima upotrebnu vrednost, to znai da se moe reciklirati. Razvijene

zemlje recilaom ostvaruju promet od ak 160 miliona dolara godinje, i pri
tome zapoljavaju 1,5 miliona ljudu irom planete.

1. - Simbolzareciklau
2.Slika
ELEKTRONSKI
OTPAD
Elektronski otpad sastoji se od irokog i rastueg spektra elektronskih
aparata i opreme. Tu spadaju aparati iz domainstva kao to su friideri,
klima ureaji, mobilni telefoni, hi-fi ureaji, televizori, raunari i slino.
Elektronski otpad je postao problem velikih razmera zbog dve glavne
karakteristike:
1. Elektonski otpad je opasan-sadri preko hiljadu razliitih supstanci,
od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaenje prilikom odlaganja
2. Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliinama-zbog
brzog zastarevanja proizvoda

2.1. Opasne supstance u elektronskom otpadu

Kada se govori o opasnosti koja "vreba" iz baenog raunara, misli se,
pre svega, na toksinost supstanci koje se nalaze u njemu. Opasne
supstance su:
Olovo - uzrokuje oteenje centralnog i perifernog nervnog sistema.
Kadmijum - uzrokuje nepovratne posledice na ljudsko telo, jer se taloi na
bubrezima.
iva - moe uzrokovati oteenja raznih organa ukljuujui mozak i
bubrege, kao i fetus.
Heksovalentni hrom - koristi se u zatiti od korozije i kao ukras ili
uvriva kuita.
Plastika ukljuujui PVC - u prosenom raunaru je ima oko 7 kg.
Prilikom gorenja moe stvarati ugljen-dioksid.
Bromirani inhibitori gorenja (BFR) - koriste se u plastinim kuitima
radi spreavanja zapaljivosti.
Barijum - je mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima da
bi zatitio korisnike od zraenja.
Berilijum - je vrlo lagani metal, tvrd i nemagnetian. Nedavno je
klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak plua.
Toneri - Glavni sastojak crnog tonera je pigment. Udisanje je primarni nain
izlaganja to moe dovesti do iritacije disajnih puteva.
2

Fosfor - Otrovan je, pa nakon dolaska u dodir sa njim trebalo bi potraiti

lekarsku pomo.

2.2. Kako se stvara elektronski otpad?

Elektronski otpad stvaraju tri glavne grupe:
1. domainstva i mala preduzea
2. velika preduzea, institucije i vlade
3. proizvoai originalne opreme
Domainstva i mala preduzea reavaju se elektronske opreme, a posebno
raunara, ne iz razloga to je oprema pokvarena nego jednostavno zato to
je napretkom tehnologije postala zastarela.
Velika preduzea, institucije i vlade - veliki korisnici, redovno svojim
zaposlenima menjaju opremu, tj. zamenjuju staru novom.
Proizvoai originalne opreme stavaraju elektronski otpad kada proizvodi koji
silaze sa proizvodne trake nisu odgovarajueg kvaliteta i moraju biti baeni.

2.3. Koliko ima elektronskog otpada?

Jo 1994.godine procenjeno je da je 20 miliona raunara u svetu
zastarelo, a ukupna koliina elektronskog otpada procenjena je na 7 miliona
tona. Ta brojka se 2004. godine popela na 100 miliona raunara.
Brojke su danas znatno vee i ubrzano rastu. Evropske studije pokazuju da
koliina elektronskog otpada raste 3-5 % godinje, to je etiri puta bre
nego otpad iz domainstava.
Danas se u svetu godinje stvara oko 50 miliona tona elektronskog otpada,
pri emu najvei deo, to je pak problem posebne vrste, zavri u zemljama u
razvoju. Vodei kontinent u godinjoj proizvodnji ovog opasnog otpada je
Severna Amerika sa oko 20 miliona tona.

2.4. Gde zavrava elektronski otpad?

Trenutno, najvei deo elektronskog otpada zavrava na deponijama ili u
spalionicama. To je u veini sluajeva nekontrolisano i stvara dodatnu
opasnost.
Deponije- u Sjedinjenim Amerikim Dravama je 1997.godine 3,2 miliona
tona elektronskog otpada zavrilo na deponijama.
Spalionice- problem spalionica je u tome to su one najvei izvor dioksida,
Ponovna upotreba (re-use)- samo oko 3 % od svih zastarelih raunara.
Reciklaa- trenutno u razvoju.
Izvoz

3. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA

Sve vei pritisak javnosti u pogledu zatite okoline uticao je na

poveanje trokova zbrinjavanja otpada, podstiui na taj nain i razvoj
tehnologija reciklae. Tome je pogodovalo i saznanje o konanim zalihama
neobnovljivih sirovina i potrebi njihove racionalne potronje.
Prvi sistem za recilau elektronskog otpada primenjen je u vajcarskoj, jo
1991.godine. Danas se, pod pojmom elektronski otpad podrazumevaju
kompjuteri, televizori, elektronika koja slui za zabavu i mobilni telefoni.

3.1. Postupak reciklae elektronskog otpada

Postupak reciklae zapoinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka
kako bi se na najbolji mogui nain zatitio interes korisnika.
U pogonu za reciklau, u jednoj od fabrika u Srbiji (Slika 2.) se prvo obavlja
pregled i rasklapanje raunara na komponente. Rasklapanje je deo posla koji
je najmanje automatizovan i nijedna maina nije u tome dobra kao ovek.
Naravno, ovaj proces nije tetan po zdravlje radnika.
Zatim, ovako raskopljeni delovi idu na trakasti transporter gde se vri
sortiranje.
Sortiranjem
se
reciklabilne
komponente
odvajaju
od
nereciklabilnih.

Slika 2.

Reciklabilne komponente, kao to su plastika, metal, kablovi i staklo,

3.), imaju upotrebnu vrednost i nemaju svojstva opasnog otpada.

(Slika

Slika 3. Sortirane reciklabilne komponente elektronskog

otpada

Pri rasklapanju kompjutera na sastavne delove maseni udeo reciklabilnih

komponenata se kree od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je
zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase.
Nakon sortiranja vei deo dalje obrade obavlja se uz pomo maina koje
spreavaju irenje tetnih hemikalija koje mogu biti osloboene u ovom
procesu.
Metal, plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako to prolaze
ispod infracrvene lampe. Razliite vrste materijala reflektuju razliite spektre
svetlosti i na osnovu toga se prepoznaju, a metalni delovi se mogu izdvojiti i
pomou magneta.
Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako
pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliitim
granama industrije.

3.1.1. "Siemens"

Kao primer praktine primene reciklae elektro-otpada moe posluiti

iskustvo poznate firme "Siemens", koja ve niz godina usavrava i primenjuje
reciklau svojih proizvoda. Tako je kompanija "Siemens Nixdorf" u
2007.godini reciklirala 5 700 tona svojih starih komponenata, pri emu je
utedela oko 30 miliona evra. Razlog za ovoliku utedu je i to to "Siemens"
pravi proizvode u kojima je 88% komponenti ponovo upotrebljivo, a svake
godine pokuavaju da poveaju ovaj procenat. Siemens" nudi svim kupcima
preuzimanje dotrajalih ureaja i aparata. Na slici 4. moe se videti kompletan
tok Siemensovih proizvoda- od trenutka prodaje do finalnog odlaganja

Slika 4. Dijagram toka Siemensovih

proizvoda
nastalog otpada.

3.2. Reciklaa elektronskog otpada u Srbiji

U Srbiji 2004.godine reciklaom se bavilo oko 60 firmi, i to uglavnom
recikliranjem metalnog otpada, papira i PET ambalae. Danas, u Srbiji postoji
oko 280 firmi koje na razliitim tehnolokim nivoima obrauju sekundarne
sirovine.
Meu ovim preduzeima nalaze se i tri fabrike za reciklau elektrinog i
elektronskog otpada. Te fabrike su : BiS- reciklani centar" u Omoljici kod
Paneva, S.E. Trade" u Vinjikoj banji u Beogradu i Eko-metal" u optini
Vrdnik u blizini Novog Sada.

Iako je u svaku od ovih fabrika uloeno preko milion evra, to nije dovoljno da
bi se u ovim fabrikama vrila kompletna reciklaa. Reciklaa nereciklabilnih
materijala zahteva velika finansijska ulaganja, specijalnu infrastrukturu i
sofisticiranu tehnologiju ija vrednost dostie nekoliko stotina miliona evra.
Reciklaom jednog raunara od 30 kilograma, u proizvodnju se vraa 25
kilograma kvalitetnog materijala. Otpad druge i tree kategorije ini 4,7
kilograma i ostaje 0,3 kilograma materijala koji se ne moe recikirati u naoj
zemlji. Nereciklabilne komponente, kao to su matine ploe, katodne cevi ,
procesori i hard diskovi, skladite u posebnim kontenerima i na kraju ih
izvoze u inostranstvo, jer finalno recikiranje obavlja mali broj reciklanih
kompanija u svetu. Primera radi, ovakve komponente nemake kompanije
odkupljuju od reciklanih centara po ceni od 0,2 evra po toni, dok reciklani
centri iz Srbije plaaju prevoz do tih centara u inostranstvu. To dokazuje da
elektronski otpad na svetskoj berzi ima odreenu cenu.
Cilj svake od ovih kompanija u Srbiji je da nau pravog i krajnjeg korisnika
sirovina dobijenih reciklaom elektronskog otpada, kako bi postigli to bolju
cenu na tritu. Najbolja prodajna cena sekundarnih sirovina se postie samo
ukoliko kompanije u Srbiji mogu garantovati njihov obiman i konstantan priliv
na mesenom nivou. Za poslovanje na berzi sekundarnih sirovina, minimalna
ponuda se kree oko 200 tona meseno, to je za fabrike u Srbiji jo uvek
neostvarljivo. Razlog tome je i to stanovnitvo nije upoznato ta bi trebalo
da radi sa dotrajalom raunarskom opremom,pa ova oprema umesto da bude
u nekom od ovih reciklanih centara stoji u podrumima i garaama.
Sve dok se svest graana o znaaju reciklae i zatiti ivotne sredine ne
dovede na zavidan nivo, i dok ne budu doneti zakonski propisi o odlaganju
otpada, reciklaa u Srbiji nee imati svetliju budunost.
U BiS - reciklanom centru" samo u prva tri meseca 2008.godine koliina
predatog elektronskog otpada u odnosu na isti period prethodne godine
poveana je za 100 %. Ovaj podatak govori da se svest graana po pitanju
zatite ivotne sredine u Srbiji lagano menja.

4. KOLIINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI

Sadanje stanje u Srbiji po pitanju otpada je veoma teko proceniti.
Osnovni razlog je nedostatak podataka o kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi
otpada, tanije voenja evidencije o koliinama, utvrivanje karakteristika,
naroito sastava i sprovoenje kategorizacije otpada. Ove informacije su
neophodne u cilju planiranja i sprovoenja strategije upravljanja otpadom.
U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnih istraivanja vezanih za odreivanje koliine
elektronskog otpada. Mora se rei, sasvim neopravdano, s obzirom na
injenicu da je proces kompjuterizacije u Srbiji poeo pre vie od 20 godina i
da je uvezena velika koliina novih i polovnih kompjutera. Imajui u vidu tu
injenicu, kao i da se proseni radni vek raunara sve vie smanjuje, realno
je izvesti pretpostavku da je koliina elektronskog tj. raunarskog otpada na
teritoriji Srbije velika.
7

5. REENJE PROBLEMA ELEKTRONSKOG OTPADA NA

LOKALNOM NIVOU

UciljureavanjaovogglobalnogproblemauviduakcijeobilismopreduzeeJKP
istoaizKragujevca.
UrazgovorusanaelnicomsektorazaelektronskiotpadJelenomRatkovi
kojanasjeuputilauvelikuakcijuprikupljanjaelektronskogotpadadolismodoklju
nihinformacijaokoliiniotpadananivougrada.
IstogdanaposetilismoideponijuuJovanovcu
(Slika
5.)
gdenamjezaposleniZoranArsenijevi

efdeponijeobjasniotanuprocedurerecklaeelektronskogotpada.

Slika 5.

Ceotokreciklae
se
ne
vrini
u
jednomgradu
u
Srbijive
se
takoprikupljenotpadizvozi u zemljeEvropskeUnije, preteno u Nemaku.
Zarazlikuodzemaljaizregionanaelektronskiotpad
se
prodajeporelativnoniskojceni. Problem naedraveprvenstveno je u tome da
8

se
zakon
ne
sprovodi
u
odgovarajuojmeri
pa
nemauslovakojiispunjavajukriterijumezaodvijanjekljunihoperacija.
TakodjejedanodglavnihproblemasuinovanasredstvakojimaMinistarstvoivotn
esredine ne raspolae.
U ciljupoboljanjaovesituacije u gradunaagrupazauzela se po tom pitanjui u
saradnjisagradskomistoomkrenula u akcijuprikupljanjaotpadakoja je trajala
2 vikenda. (Slika 6)

Slika 6.

Konkretnoreenjeproblemasvodi se pre sveganapodizanjesvestigradjana o

ovom
problem
to
je
naagrupaiuinilapostavljanjemplakatanavidnimmestimaizelenimpovrinama.
(Slika 7)
9

Slika 7.

Zalagalismo se u preduzeu JKP istoa da se poaljepredlogizmenezakona o

prikupljanjuiskladitenjuopasnogotpadakojisveviezagadjujenauplanetu.

10

11